Dar - blagoslov ili kazna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jelkica7, ovog leta ta kuca je zarasla u siblje i niko nije ni hteo da ide da je vidi....
Ja sam taj dan kad sam se vratila u hotel bila neraspolozena, izgleda delom i zbog toga....
Dobro, znam da otstupa od diskusije...ali nisam odolela da ne kazem.

Moguce je da svaki covek ima poroka,pa se desi i umetnicima. A takodje drugo objasnjenje je zato sto ljudi koji se bave umetnoscu imaju samo nju. Ne moze covek biti valjan umetnik a da se ne da u potpunosti. Zato mnogi i traze izivljenje, recimo u alkoholu i tom prilikom, kao sto kazes, slave alkohol, kao nista drugo do svog prijatelja. Mozda nisam u pravu, ali mislim zaista da je to kod nekih slucaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Silija...ima...uvek mi je bio odvratan...i ovako i onako...(inace imala sam prilike da poznajem njegovu partnerku iz predstave ''Hamlet''-igrala je Ofeliju ...Zapravo isla je u gimnaziju moju IV beogradsku moj kraj..znalo se to i ako sam ja bila tada jako mala...
Ali...taj Serdbedzija nije toliko bitan..barem meni...ovde se govorilo o alkoholizmu i stvaralastvu(samo da kazem neko je spomenuo Dostojevskog...on je bio epilepticar...)...Ma znamo svi sta je alkoholizam...i mislim da je Sirius pisao bas onako kako treba po pitanju umetnosti i alkoholizma...
Neki ovde pokusavaju da opravdaju stvaranje ''pod gasom''...sto je zaista neprimereno...
Ma, moram se jasno pobuniti.!..ne samo zato sto sam na svojoj praksi imala prilike da gledam ljude u svim fazama alkoholne ovisnosti i bega iz realnosti...nego i zato sto svaka casica sagori po jednu ''nervnu celiju''..,a ona onda tako unistena dusevno ranjava praveci dozivotne oziljke,pa mi onda imamo ne samo ovisnika o alkoholu..nego i jednog psihopatu sa agresivnim namerama..ili paranoidnog sizofrenika...za koje se ne zna sta ce se desiti, ni kada je opasniji ,u ovom''ili u onom''stanju...
sto se tice stvaranja pod dejstvom alkohola...narkotika i jos nekih...postoje osobe sa sizofrenim dijagnozama...koji su pravi umetnici u poeziji...ima takvih primera jako mnogo...(poznato je da su ovisne osobe...tananije i osetljivije strukture..jako sadrzajnog i bogatog unutrasnjeg zivota.. veoma suptilne prirode...to nije nista novo..ali to ne opravdava njihove sklonosti...)Uglavnom u ''normalnom stanju''razne devijacije i poremecaji ih sprecavaju da se ''posebno izraze..pesmom ili prozom...slikom..ili muz.stvaralastvom...
Onaj..sto je stvarao ljude se pobrinuo....dao im je talenat i dar i moc posebnosti...ali za uzvrat je trazio dusevnu obuzetost svojim demonima...pa tako jedan pshotican decak od 10 god...resava zadatke za docente na fakult...ili slika kao da je Rembrant...naravno...to ne vazi sa sve...
No..ovde mnogi ..pravdaju... potrebno je ipak neke stvari razdvojiti...ili setiti se da postoji nauka kao sto je psihologija..ili psihijatrija...(mada je psihij...mlada nauka..i mnoge stvari ne moze da objasni)
Samo jos nesto...Covek n kao telesno ni kao duhovno bice nije zdravo bice.Sa covekovim padom,pala je i sva priroda,pa iz''kraljeve prirode''prema recima velikog srednjovekovnog lekara i filosofa,Paracelzusa,''dolaze bolesti,kao sto iz kraljevstva duha dolaze lecenja''.
Iako narod voli da kaze za nekog coveka da je''zdrav kao dren'',ili''jak kao bik'', za neku devojku da je ''rumena kao ruza'',ili''crvena kao jabuka'',ipak i dren ,i bik,i ruza i jabuka mogu da se razbole i onda kao
i covek, da prezive ili ne prezive svoju bolest.Najzad,smrt je neminovnost svega zivog,tragicna ''plata za greh''(poslanica Rimljanima6..)
A..usput ...mnogi ne mogu podnositi breme zivota..jer ne zavisi bas sve iskljucivo od nas...postoje razliciti uticaji koje ne mozemo izbeci ,i koji nam se mesaju i tako uticu na nase odluke...
Ipak pouzdano se zna da najveci deo nasih bolesti proizvodimo mi sami...no to je sada druga tema...
a..jos..volela bih da mi tuzor pojasni...kako to, da se ne moze podneti teret stvaralastva u treznom stanju....
i jos@tuzor...
Citat:Ako si shvatila, onda su ova pitanja, dobrim delom, suvišna. A taj "unutrašnji svet" nije ništa manje postojeći. Pogotovo što "normalnog života" nigde i nema....

Dopuna: 16 Jan 2009 21:55

E..sada moram se vratiti na naslov''dar-blagoslov ili kazna.''..naravno blagoslov...kazna samo u slucaju da se recimo kasno otkrije,ako miruje ili ne daj boze suzbija ...ima dosta takvih primera..(licno znam puno talentovanih ljudi iz raznih oblasti umetnosti koji nikada nece moci da se izraze na taj poseban nacin...)...Darovitih ima...nego,nekada se ne mogu prepoznati... i biti darovit ,ne znaci prepoznati se obavezno ...A...
..Kada govorimo o umetnosti...recimo..prema Tolstojevom misljenju,sustinu umetnosti najbolje je izrazio slikar Brjulov...Veliki pisac navodi sledeci dogadjaj.Kada je poznati slikar uzeo da popravi sliku jednom svom uceniku i samo je na nekoliko mesta dodirnuo kicicu,slika je sinula,a ucenik je rekao:''Eto,malo ste je dodirnuli i sve se izmenilo.''Brjulov je na to odgovorio:''Umetnost nastaje tamo gde pocinje to malo.''
Licno...uvek sam davala prednost umetnickom naspram nauke(darovitim naspram ''vrednih'')...pre svega zbog nacina misljenja...Umetnicko misljenje je predstavno,simbolicko..pa je put do istine zaobilazan...sto bi rekao Diltaj:''Umetnik ima vise otvorenih puteva''...psiholoski postupak je najcesce...na bazi spoljasnje forme...dozivljava se predstava,naravno uvek pracena emocijom,sto zajedno sluzi za povezivanje i apercepciju ideje koja je glavna misao...
Umetnik...samo nagovestava...nauka saopstava neposrdno i sto potpunije...
No,ovaj umetnicki zaobilazan put vrlo je efikasan...indirektna sugestija,pogotovo uz snazne emocije i dejstvo drugih faktora iz sfere nesvesnog ''kao prokrijumcareni opijum''(A.Hauzer),cesto deluje efikasnije od otvorenog moralisanja,koje pobudjuje sumnju i upucuje na opreznost...
Ziveli daroviti!

Dopuna: 17 Jan 2009 3:28

hej Silija...evo sad sam se probudila,pa svratih ovde...tvoj post je tako interesantan ,da moram jos nesto da napisem...Razmisljala sam nesto oko inteligencije,dara i pitanja ''sta je zapravo njeno merilo...''?Znam da na vrhu dominira misljenje da se inteligencija meri nasom sposobnoscu da resavamo slozene probleme.Citamo,pisemo,racunamo,na odredjenom nivou...ono se zasnova na formalnom obrazovanju i knjiskoj pameti kao istinskim merilima ljudske svrhe...To za sobom povlaci i neku vrstu''intelektualnog snobizma''...Usput,smo nauceni da verujemo,da neko ko ima vise obrazovnih sposobnosti, memoriju cak i za suvisne podatke,ko brzo cita..da je inteligentan...(Ipak su dusevne bolnice zagusene pacijentima koji imaju sve ove preporuke,kao i onima koji ih nemaju)
Naravno da svi zelimo da budemo uspesni u zivotu,koji smo odabrali i nije potrebno da budemo doktori psihologije i psiijatrije da bismo razumeli principe uspesnog zivota...to necemo nauciti niti u ucionici niti ce nam samo knjige pomoci...Njih cemo svladati ako se posvetimo i bavimo sobom onako kako treba...
Ali,da li nam je za tako nesto potreban ''dar'',o tome razmisljam...i da li je istinski barometar inteligencije jedan efikasan,srecan zivot potkrepljen nasom darovitoscu da ga pravilno osmislimo i uredimo...Mislim da je to najjaca umetnost i ako to sada mozda nije
ovde tema i ja se zato izvinjavam sto ovako nesto ubacujem...!
Ako smo srecni,i ako do kraja prozivljavamo svaki momenat,onda smo inteligentni,a jos ako se nosimo sa problemima(na da ih resavamo odmah,nego zivimo sa njima..)Merimo inteligenciju svojom sposobnoscu da sebe odrzimo srecnima,bilo da smo resili problem...ili ne...
Neslaganja,konflikti,zivotne nedace,kompromisi su deo zivota svih ljudi...Ali,i novac,starenje,bolesti,smrti,prirodne katastrofe,nesrece su sve dogadjaji koji su problematicni za sve ljude...
Ljudi koji prihvataju probleme kao ljudsko stanje i srecu ne mere odsustvom problema su najinteligentnija vrsta ljudi koju poznajemo-ali najredja...
Sta sam htela ovim...da za to je potreban dar-talenat...najveca umetnost...
cao...Silija...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::a..jos..volela bih da mi tuzor pojasni...kako to, da se ne moze podneti teret stvaralastva u treznom stanju....
i jos@tuzor...
Citat:Ako si shvatila, onda su ova pitanja, dobrim delom, suvišna. A taj "unutrašnji svet" nije ništa manje postojeći. Pogotovo što "normalnog života" nigde i nema....

A zašto da Tuzor objašnjava nešto, što nije rekao/napisao? Ne znači da ne može, ali bi bio red da to objasni Silija koja je, pišući o Šerbedžiji, navela sledeće: "Umeo je s ljudima. Umeo je da nosi teret slave. Umeo je da živi. I ma koliko bila ljuta na njega zbog tog poroka, shvatila sam da se taj teret ne može podneti u treznom stanju. Niti se od tih “darova” može pobeći. Eden u ponoru." Moja (dobrim delom) satirična opaska, izražena u rečima: "Lepo. Shvatila si", ima veze sa završetkom Silijinog posta, u kojem ona postavlja neka ključna pitanja.

Zato ću da odgovorim na drugi deo tvog pitanja, koji počinje "i jos@tuzor...". Doduše, nemam bog-zna-šta da dodam svojim postovima od 9. novembra i 26. decembra prošle godine. Povezao sam pitanje dara i stvaralaštva sa nekim filosofskim mišljenjima o unutrašnjem svetu, odnosno svetu ideja, koji je po nekima takođe stvaran, a po drugima jedina stvarnost, jedini realitet, za razliku od ovog sveta predstava u kome živimo, čulno opredeljeni i omeđeni. Odrednica "normalan život" samo je jedan u nizu tzv. "kaučuk" pojmova, koje prihvatamo kao da se njihovo značenje podrazumeva, a koji potpuno ostaju bez suštine.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

au, danka, jednim postom si pokrenula citavu lavinu odlicnih pitanja

Citat:Onaj..sto je stvarao ljude se pobrinuo....dao im je talenat i dar i moc posebnosti...ali za uzvrat je trazio dusevnu obuzetost svojim demonima...

ovo je, otprilike bila tema o kojoj sam zelela da pricamo. nije stvar u tome da nadareni stvaraju pod dejstvom alkohola, nego da su ti demoni toliko jaki, da covek mora da uzima nesto da bi se odbranio od njih, zaboravio na bol. demoni su stalno prisutni, borba protiv njih je, takodje, stalna, a realizacija dara se desava povremeno. s ovim se jako tesko zivi, bar ja mislim.

Citat:''dar-blagoslov ili kazna.''..naravno blagoslov

nemoguce je odreci se sve lepote koju dar nudi, makar uz to isla i sva ta bol. zato i ja mislim da je vise blagoslov.

Citat:kazna samo u slucaju da se recimo kasno otkrije,ako miruje ili ne daj boze suzbija

potpuno tacno. nemogucnost artikulacije i realizacije dara je strahovita kazna.

Citat:Umetnik...samo nagovestava...nauka saopstava neposrdno i sto potpunije... No,ovaj umetnicki zaobilazan put vrlo je efikasan...indirektna sugestija,pogotovo uz snazne emocije i dejstvo drugih faktora iz sfere nesvesnog ''kao prokrijumcareni opijum''(A.Hauzer),cesto deluje efikasnije od otvorenog moralisanja,koje pobudjuje sumnju i upucuje na opreznost...
Ziveli daroviti!

zivele emocije! nije zalud receno: lepota ce spasiti svet! lepota u najsirem smislu te reci. koliko toga stane u tri reci: lepo mi je.

Citat:Znam da na vrhu dominira misljenje da se inteligencija meri nasom sposobnoscu da resavamo slozene probleme.

sto sam starija, sve vise mislim da je inteligencija posedovanje mogucnosti da uvidimo kako funkcionisu medjuljudski odnosi na osnovi osecanja i da pamet sluzi da to znanje primenimo. umeti snaci se medju ljudima, umeti biti s ljudima, umeti davati i primati, umeti voleti, umeti biti voljen. uce nas da je sve u znanju. a nije - sve je u osecanju.

Citat:da li je istinski barometar inteligencije jedan efikasan,srecan zivot potkrepljen nasom darovitoscu da ga pravilno osmislimo i uredimo...Mislim da je to najjaca umetnost i ako to sada mozda nije ovde tema

tacno je to tema. najveci dar je da ukomponujes svoje umetnicke i ostale darove i da se artikulises kroz zivot.

Citat:Ljudi koji prihvataju probleme kao ljudsko stanje i srecu ne mere odsustvom problema su najinteligentnija vrsta ljudi koju poznajemo

tacno tako. uz dar idu i demoni i to mu je to.

tuzore

Citat:Ne znači da ne može, ali bi bio red da to objasni Silija koja je, pišući o Šerbedžiji, navela sledeće: "Umeo je s ljudima. Umeo je da nosi teret slave. Umeo je da živi. I ma koliko bila ljuta na njega zbog tog poroka, shvatila sam da se taj teret ne može podneti u treznom stanju. Niti se od tih “darova” može pobeći. Eden u ponoru."

nadam se da sve ovo sto ispisah kao komentare na dankin post daje odgovore na ovo sto si pitao. sustina je da covek spozna svoje talente, da ume da ih nosi, da ume da ih artikulise i da moze da zivi normalan zivot koji znaci ostvarene medjuljudske odnose.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najnovijim postom krenuli smo malo više ka kreacionizmu (ako smo se uopšte od njega udaljavali). Nije baš sve tako lako njime objašnjivo. Koliko ljudi na svetu nije ni svesno ''božjeg dara'' koji, moguće je, poseduju? Koliko onih, koji ga poseduju, ima moć da tim darom upravlja, razvija ga, kanališe i nudi drugima? Koliko njih to uopšte želi?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Silija...Citat:nadam se da sve ovo sto ispisah kao komentare na dankin post daje odgovore na ovo sto si pitao. sustina je da covek spozna svoje talente, da ume da ih nosi, da ume da ih artikulise i da moze da zivi normalan zivot koji znaci ostvarene medjuljudske odnose.
''Najlepsa stvar koju mozemo da dozivimo je misteriozno. To je istinski izvor sve umetnosti i nauke''...

Sada iz jednog drugog ugla...

Sustina je da covek spozna svoje talente,da moze da ih artikulise...
Zar ne mislis da je to zaista cudesno i pomalo uznemiravajuce,jer to sa sobom nosi teznju za velikom dozom sigurnosti na mnogim poljima...To opet povlaci neke druge teske stvari...Samo nesigurni teze sigurnosti...Mozemo i tako razmisljati!
Mi koji izbegavamo nesigurnost u korist toga da uvek znamo kuda idemo i sta mozemo ocekivati od toga kada tamo stignemo.Ohrabrujemo opreznost na racun ljubopitljivosti,sigurnost na racun avanture...Postoji jos niz poruka koje postaju psiholoska barijera koja sprecava nase licno ispunjenje i srecu u datom trenutku ,kada je i talenat u pitanju.A,ono na pocetku pod navodima...rekao je A.Ajnstajn u clanku ''U sta ja verujem''...(trebalo bi dodati da je i to izvor sveg napretka i uzbudjenja) ...
Darovitost...talenat...ponekad put u nepoznato,a ponekad izjednacavan sa opasnoscu...U tom smislu...vecina misli da je smisao zivota imati posla sa izvesnim i uvek znati kuda se ide i zasto...Samo ludo odvazni rizikuju istrazivanja nejasnih oblasti zivota,zavrsavaju kao povredjeni,nepripremljeni...(sto je za mene notorna glupost..posebno kada govorimo o darovitima i njihovom smislu)Najcudnije od svega je -biti pripremljen za nepoznato..potrebno je..izbegavvati to,pratiti mape puteva ''cak i ako su glupe''(poneki daroviti su terani da potiskuju svoje talente iz ovakvih razloga..jer nije svaki dar lagodan ...ima ih i opasnih i zacudjujuce rizicnih...)
Medjutim,ne mozemo napredovati,ako znamo odgovore pre nego sto se pitanja i postave(seticemo se vremena kada smo ziveli spontano,radili sta smo hteli i sa odusevljenjem ucestvovali u misterioznom i tajnovitom)
Inace,celi zivot slusamo poruke o izvesnosti.Pocinju u domacoj atmosferi,pojacavaju se u skoli,ohrabruju nas da izbegavamo eksperimentisanje i klonimo se nepoznatog...
Daroviti,koji veruju u sebe,poseduju aktivnosti njihovog kljucnog potencijala,narocito ako stupaju na teritoriju gde nema garancija...Setimo se nekih genija koji su halapljivo grabili u nepoznato:Galilej,L.V.Betoven.B.Rasel,B.Frenklin,A.Ajnstajn,L.da Vinci...
Daroviti...potrebno je otvoriti sebe za nova iskustva,a to znaci moramo se odreci misljenja da je bolje trpeti nesto poznato,nego raditi na promeni zato sto je ista skopcana sa neizvesnoscu...
Talentovani su ''kula snage''..Oni se nece raspasti ako dozive nesto novo,a moraju doziveti ,ako se zaista zele ispoljiti...Dosada je oslabljujuca i psiholoski nezdrava situacija...
Po meni daroviti i ne moraju imati razlog zasto bas to rade...Nije potreban razlog,jer njegovo trazenje otezava puteve i drzi podalje od nepoznatih iskustava(kao malena,mogla sam da se popnem na to brdasce ,zato sto sam to zelela)Sada bi trebalo navesti razloge zasto bih nesto uradila .Talentovane,to narocito specava da napreduju...
Zaista ,zacudjujuci osecaj slobode i miline,nemanje potrebe za pravdanjem...
Mozemo da radimo sta god zelimo,zato sto to zelimo i to ce nam otvoriti vidike i pomoci da eliminisemo strah od nepoznatog,koji smo mozda usvojili kao stil zivota(plasila sam se audicije ,jer je u ziriju bio ...)

Emerson,u svom dnevniku 11.aprila 1834.godine,primecuje:''Cetiri zmije klize u supljinu i oko supljine drveta bez neke svrhe koju mogu da vidim.Ne da jedu.Ne da se vole...Samo klize...''

cao...Silijaaaaaaaa...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Sustina je da covek spozna svoje talente,da moze da ih artikulise...
Zar ne mislis da je to zaista cudesno i pomalo uznemiravajuce,jer to sa sobom nosi teznju za velikom dozom sigurnosti na mnogim poljima...To opet povlaci neke druge teske stvari...Samo nesigurni teze sigurnosti...Mozemo i tako razmisljati!

mislim da je cudesno a i uznemiravajuce u smislu puta kojim covek ide. spoznaja sebe (a usput i svojih talenata i mogucnosti i sposobnosti realizacije) je put i kao takva neminovno sadrzi uspone i padove i u tome je lepota. realizovanje sopstvenog dara uopste nije stvar licnog izbora onoliko koliko mi to mislimo. s tim u vezi, nije moguce povezivati to sa teznjom ka sigurnosti. izrazavanje sebe je unutrasnja potreba, dusevna hrana, ako hoces, a to samo po sebi donosi unutrasnju sigurnost. cini mi se da tvoja konstatacija da samo nesigurni teze sigurnosti vise ima veze sa vokabularom tvoje struke nego sa sustinom. sigurnost nije rezultat opazanja stvarnosti te potom teznja da se zadrze oni spoljasnji faktori koji otklanjaju pretnju vec unutrasnja harmonija koja omogucava da se uspesno pliva kroz stalni vrtlog promena sto svaki put po sebi jeste.

zivot iziskuje veliku hrabrost. realizacija dara, takodje. jedino sto ja mislim da ljudi, neretko, ne uspevaju u tome, odnosno strada licnost kao celina na racun ostvarenja nekog svog dela. velika je vestina uskladiti svoje talente, htenja i ogranicenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Silija...
Citat:realizovanje sopstvenog dara uopste nije stvar licnog izbora onoliko koliko mi to mislimo. s tim u vezi, nije moguce povezivati to sa teznjom ka sigurnosti. izrazavanje sebe je unutrasnja potreba, dusevna hrana, ako hoces, a to samo po sebi donosi unutrasnju sigurnost. cini mi se da tvoja konstatacija da samo nesigurni teze sigurnosti vise ima veze sa vokabularom tvoje struke nego sa sustinom. sigurnost nije rezultat opazanja stvarnosti te potom teznja da se zadrze oni spoljasnji faktori koji otklanjaju pretnju vec unutrasnja harmonija koja omogucava da se uspesno pliva kroz stalni vrtlog promena sto svaki put po sebi jeste.
Nesigurni..teze sigurnosti ,u drugom kontekstu silija...(u svakom slucaju nesigurni zele da se to stanje promeni...)
Izrazavanje sebe... kao neka pokretacka snaga u smislu darovotosti ...moze pruziti samo trenutan osecaj sigurnosti u dusi...u zavisnosti od emotivnog sklopa licnosti...postoje i oni koji ne traze potvrdu sebe,ali i oni kojima je potrebna potvrda drugih da bi im samopouzdanje bilo na visem nivou...(za to ima more primera...umetnik stvara ,ali cesto on nije siguran sta to predstavlja i da li je to zaista neki
novi momenat u njegovom zivotu...
Ovde su se pomesale stvari....sama personalna realizacija kao unut.potreba daje neki osecaj sigurnosti(ti to nazivas - unutrasnja sigurnost.).ali ovde govorimo o drugoj vrsti tog cudesnog osecanja...
covek nikako ne moze biti izolovan do veka(moze neko vreme), pa uzivati u blagodeti svoga talenta i zacauriti se u svoje jasstvo jer je sam sebi dokazao neke stvari... i to ga cini datim bicem ...postoji niz okolnosti koje uticu na njega i on na njih...govorimo ipak o dijalektici..ne mozemo je ovde izbeci...sve to ,ai jos mnogo sto sta doprinosi emocionalnoj stabilnosti..(mozemo priznati jedino one koji nisu zainteresovani za druge..i ta mogucnost postoji...samo u tom slucaju njihova unutr.sigurnost ih zadovoljava)inace...umetnici su vecma u svom stvaralastvu nesigurni generalno,jer izmedju ostalog na stvari gledaju drugacije i uglavnom imaju svoj svet cesto samo njima razumljiv...gde imaginarno i realno ponekad toliko mesaju da ni sami ne znaju gde se nalaze...
Ja sam ubedjena da mnogi od njih stalno traze potvrdu svoje licnosti...jer jedino i samo tako svoju darovitost dozivljavaju kao pravu sustinu svog istinskog identiteta,pa shodno tome svaki dobronameran put u tom pravcu ih osnazuje i nanovo budi...
Inace ''sigurnost'',moze biti rezultat opazanja stvarnosti...ne sigurnost...nego osecaj taj...i te kako moze imati veze sa spoljasnjoscu ,koja opet snazno moze uticati upravo na unutr.harmoniju ...koja je podsticaj za napredak i stalne promene kojih ima na tom putu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kad kazem unutrasnja sigurnost to podrazumeva realizaciju u spoljasnjoj realnosti. kad kazem unutrasnja sigurnost mislim da se hrabro pliva dalje i da se ide u nove realizacije. dakle, ono sto se desava spolja treba da daje unutrasnju sigurnost da bi se islo dalje kroz spoljasnji svet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::kad kazem unutrasnja sigurnost to podrazumeva realizaciju u spoljasnjoj realnosti. kad kazem unutrasnja sigurnost mislim da se hrabro pliva dalje i da se ide u nove realizacije. dakle, ono sto se desava spolja treba da daje unutrasnju sigurnost da bi se islo dalje kroz spoljasnji svet.
Zasto mislis,Silija ,da unutrasnja sigurnost uvek podrazumeva realizaciju u spoljasnjoj realnosti...To zaista nije pravilo...Cinjenica je da uticaji spoljasnjih desavanja mogu nekada presudjivati ili dodatno stimulisati coveka da se oseca licno mocnijim ,ali to je najcesce trenutna impresija...
Unutrasnja sigurnost je veoma slozen fenomen baziran na tome koliko smo u dosluhu sa nasim emocijama i emocijama drugih ljudi... znaci kolika je ta nasa ''licna moc'' kao krajnji izraz nase emancipovane i integrisane licnosti...
Oprosti, a ko je to danas..o cemu mi govorimo!? ...
U kakvom svetu zivimo...i kome se to spolja gledano ''smeskaju''..okolnosti koje ce ga obdariti takvom sigurnoscu da ce se on realizovati ''bez pardona''...To mi deluje kao ''lutanje u mraku'' i nerealno,mada bi trebalo da bude , tako kako ti pises,ali nazalost nije.!..
Uostalom,dar talenat...ko odredjuje njegova pravila i osobenosti ...kad vidimo savremena stremljenja...Necu sada o tome...
Sa druge strane...biti siguran (un.sigurnost )nastaje kao rezultat mnostva okolnosti,ali ne zaboravi da se prevashodno pocinje sticati u ranom detinjstvu ,kasnije jako malo modifikuje...(to je dokazano..i ako me Frojd ''nervira''sa tim njegovim do 5 i 7 god...)
''da se hrabro ide dalje''-un.sigurnost...dalje se ide..svakako,ali da li hrabro..ili ''kako se mora''to je pitanje!?...
''Sam pojam dara ,talenta je danas sporan '' iz razloga rusenja vrednosnih sistema koji su do skora postojali.,a koji nisu. zamenjeni novim ,pa tamo neki talentovani za uvecanje profita odredjuju ko je darovit.....a da oni pritom u vecini slucajeva ''malo toga poznaju i priznaju''...
''Ono sto se desava spolja,treba da da un.sigurnost da bi se islo dalje...''Ti mislis na tu vrstu sigurnosti ili dodatnog ''goriva'' u smuslu napredovanja u odredjenoj oblasi stvaralastva, na primer...Ali, u njenom zacetku, je ona licna, ljudska sigurnost koju mi dobijamo hteli to ili ne A,ona je bazirana na otprilike:emoc.inteligenciji koja nas emoc.opismenjava,a to sve zasnovano na ljubavi...
Sigurniji smo ako sebe volimo i ako smo voljeni(malo ih je danas jako malo...nazalost)...
preduslovi za sticanje sigurnosti jos i sposobnost pruzanja i davanja ljubavi...
Koliko smo spremni da govorimo o svojim emocijama,o tome sta ih je uzrokovalo,koliko smo empticni i koliko spremni da se suocimo i izvinjavamo za nase emocionalne greske...
Mada moram priznati da mnogi od genijalni pisaca ni pedalj od ovoga nisu imali pa su i te kako grabili napred...(posebna un.snaga i energija..)ili jos bolje...
Zasto, mnogi, stvaraoci , velikim delom svoje patoloske licnosti stvaraju vrhunska dela u raznim sferama umetnickog i naucnog delovanja?
Postoje delimicni odgovori na takva pitanja...covekova dusa i psiha je i dalje velika nepoznanica i ako se mnogi od cuvenih psihijatara''batrgaju'' u odgovorima na ova pitanja...
Ovo je sada druga tema...
Silija..tvoja razmisljanja su divna o ovome,ali bojim se nerealna u ovoj trenutnoj datosti...
Silija...