|
Dakle, stvarno? Odgovor stiže u 05:54  i, kao i uvek, tačan!
Stanislav Ignaci Vitkijevič Vitkaci (1885-1939), poljski avangardni umetnik, slikar, teoretičar Čiste forme u slikarstvu, dramaturg i filozof "katastrofizma". Ukratko, modernista.
Bio je svaštar, oprobao se u mnogim likovnim tehnikama i žanrovima (ulje, pastel, crtež, fotografija; pejzaž, portret) u rasponu od realističke reprezentacije do eksperimentisanja apstrakcionizmom, u kasnijoj fazi rada, čak i pod uticajem kokaina.
U pozorištu je nastojao da realizuje svoju koncepciju Čiste forme i u tu svrhu osnovao eksperimentalno amatersko pozorište, tzv. Formistički teatar. Napisao je preko 30 dramskih komada, od kojih je u srpsko-hrvatskom prevodu Dalibora Blažine objavljen Izvod iz djela (Zagreb, Centar za kulturnu djelatnost, 1986): Žohari, U maloj kuriji, Vodena koka, Luđak i opatica, Poludjela lokomotiva i Šusteri.
Bio je ekscentrik i živeo je intenzivno, predosećajući katastrofu sveta i "propast Zapada", tj. krizu evropske civilizacije. Izvršio je samoubistvo 1939. u Ukrajini. 1988. Ministarstvo kulture je prenelo njegove telesne ostatke u domovinu i priređena mu je dolična sahrana. Ispostavilo se da nisu njegovi. Kao da se lakrdija, jedno od omiljenih sredstava u Vitkacijevoj ličnoj i umetničkoj ekspresiji, poigrala još jednom, post mortem.
"Ta pustoš naših dana!
Čime da je ispunim?"
(Sajetan u Šusterima)
Tuzor, izvoli dalje
|
i kafom na stolu
