|
...
ROKSANA (sedne za jedan sto i umoči svoju maramu u čašu vode):
Hodi!
SIRANO (sedne takođe, više za sebe): Kao nežna majka i sad brigu vodi!
ROKSANA (brišući mu krv sa ruke): Pričajte mi! Dotle krv će da se zbriše! Koliko ih beše?
SIRANO:
Sto njih, možda više!
ROKSANA:
Dalje?
SIRANO:
Ja ne, al' vi da li ćete hteti reći to što niste smeli...
ROKSANA (ne puštajući mu ruku):
Sad ću smeti! Dah prošlosti hrabri srce da ne ćuti.
Ja volim...
SIRANO:
A!...
ROKSANA:
Ali taj to i ne sluti!
SIRANO:
A!.
ROKSANA:
Još ne!
SIRANO:
A!...
ROKSANA:
Skoro biće mu sve jasno!
SIRANO:
A!.
ROKSANA:
I on me voli plašljivo i strasno, ali ne sme reći!
SIRANO:
A!...
ROKSANA:
Vrela vam ruka!... Na usni mu lebdi...
SIRANO:
A!...
ROKSANA (obvije mu ruku maramom):
On je iz puka gde ste vi!
SIRANO:
A!...
ROKSANA (smejući se):
Kadet!
SIRANO:
A!...
ROKSANA:
Reći se može da je uman, hrabar, gord i lep...
SIRANO (ustane, sav bled):
Lep?
ROKSANA:
Bože, šta je vama?
SIRANO:
Ništa! Malo...
(Pokazuje ruku, smešeći se.)
... rana boli!
ROKSANA:
Kažem vam, srce ga moje ludo voli!
...
Morala sam - to mi je jedna od omiljenih ljubavnih scena.Postovala sam samo deo, da ne preteram. 
|
