U svetlu nove političke korektnosti najgluplja mi je polarizacija titula. Psihološkinja, arheološkinja, sutkinja. Sutkinja, ej! To čak više nema ni značenje! Opravdanje je bilo kako je kroz istoriju žensko ime davano ponižavajućim zanimanjima: sluškinja, kasirka, domaćica, kuvarica. Šta li je to ponižavajuće u sluškinja što nije ponižavajuće u sluga, nije mi jasno. Domaćica je ponižavajuće, ali je domaćin nekako, jel'te, uzvišeno.
dekao ::U svetlu nove političke korektnosti najgluplja mi je polarizacija titula. Psihološkinja, arheološkinja, sutkinja. Sutkinja, ej! To čak više nema ni značenje! Opravdanje je bilo kako je kroz istoriju žensko ime davano ponižavajućim zanimanjima: sluškinja, kasirka, domaćica, kuvarica. Šta li je to ponižavajuće u sluškinja što nije ponižavajuće u sluga, nije mi jasno. Domaćica je ponižavajuće, ali je domaćin nekako, jel'te, uzvišeno.
Сагласан сам и стално, где год могу, критикујем ту мајмунску технологију имитирања туђег. Ми имамо свој језички код, норму и историјски пут језика и нема потребе да правимо шоферкиње, браваркиње, вирусолошкиње (!!!), посланице, канцеларке, дописнице...
Много времена је морало да прође да учитељица, попадија, лекарка и слична занимања, заузму своје место у језику. Ништа преко ноћи не бица.
Комедија гледе "суткиње" је да је судија управо граматички у женском роду, као и војвода.
Мора ли се, зарад свеопште коректности и равноправности, уз госпођу судију измишљати судијан, или макар прихватити хрватску иначицу- судац?
Ваља нагласити када је судија спола мушкога, или посегнути за надкоректним "судећа особа један" или два?
Било је и пре тога грувања по медијама, само што није било невладиних организација. Сећам се како су жене пуковника звали - пуковнице ( ) , док није изашао филм и све лингвисте посрамио.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Pukovnikovica
Skywhaler ::... politička korektnost To odlazi toliko daleko da nije čudno što su se odavno pojavili vicevi tipa + Kako se politički korektno nazivaju žene u Americi?vaginoamerikanci
Nasilna rodna ravnopravnost u jeziku, uz zanemarivanje duha istog, samo je jedan, možda i najočigledniji oblik te političke korektnosti...
Setio sam se nečeg drugog, što još uvek nije ušlo na ove prostore, ali i to je možda samo pitanje trenutka. U Nemačkoj je, ne znam otkada, na snazi propis o zabrani isticanja nacističkih simbola. Naizgled logično pravilo u praksi je toliko izvitopereno da npr. ako kupite maketu aviona u setu nalepnica nema kukastog krsta, već se letelice prikazuju sa crnim romboidom ili, ako imate sreće, bez ikakve oznake...
U video igrama cenzurišu:
- Svastiku;
- Bilo kakav oblik ubjanja ljudi
- Količinu 'brutalnosti'
...i to do te mere da igre koje ne prođu sve te provere stavljaju u isti rang sa (film-za-odrasle)-ografijom.
Politička korektnost o kojoj govorimo je jednosmerna. Možete biti intelektualac, sa bilo kakvim zaslugama u bilo kojoj oblasti, erudita, akademik, ali ako niste za ono za šta se zalažu zagovornici korektnosti, odmah ste šovinista, autošovinista, homofob, nacista...
) , док није изашао филм и све лингвисте посрамио.
To odlazi toliko daleko da nije čudno što su se odavno pojavili vicevi tipa 
