|
Citat:Наслов овако замишљеног критичког те-
мата може да подсети на неку причу Е.
А. Поа из категорије хорора или савреме-
них трилерских заплет
Ovo kao da se odnosi na naslov baš ove teme, i zapleta u njoj 
Dobri su ti tekstovi od pre tri godine, s ove tačke gledišta kad se nešto retro pročita dosta toga je jasnije.
Mi više nemamo kritičku svest ili bar ne javno,
Mi imamo kritičnu svest, što je već duze u osnovi pada celog društva
Da bi neko imao kritičku svest mora se imati na zdravim osnovama psihički dozivljaj nečega i zdravu veštinu da se proceni šta je dobro šta nije, za to je potrebno imati i ukusa i obrazovanja i objektivnosti.
Danas je kritička svest relativizirana, subjektivna, kad se sve pojavljuje na trzištu sve ima takvu vrednost, i kritiku,
Prava kritika nečega kao što bi trebala da bude, je široj javosti nerazumljiva, previše naučna, stručna, dosadna ili već šta sve...
Mi nemamo skoro nigde videti kritičare nekog knjizevnog dela, slike, filma ili ih je vrlo malo, skoro pa izumrli...
Al imamo kritičare, izgleda, stila oblačenja, izbora automobila, tetovaze, silikonskih nadogradnji, kako je ošišana pudlica neke poznate estradne face, noćnih klubova i skupih pića, naslovnih korica zute štampe i ostalih gluposti...
|
