Potrošačko društvo i umetnost

2

Potrošačko društvo i umetnost

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2045
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Logično je da kupuješ ono što je tebi zadovoljstvo, što je tebi užitak, bez obzira ko stoji iza tog umetničkog produkta. To je na kraju krajeva odraz stava i ukusa neke osobe.
Ali promocija te umetnosti, ko je vrši, kako na koji način...je neka sasvim druga priča...

Umetnost i kultura koliko god bile u službi lepog doživljaja, nimalo nisu imune na novac.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Citat:Vrednost, pravu, ima prvo originalno delo, sve ostalo što se umnozi, reprodukuje /postaje roba jer se roba pravi serijskom proizvodnjom/ nema istu vrednost. Time se umanjuje njegova autentičnost.
Izgleda da opet pričamo o različitim stvarima.
Grafika se umnožava sa predloška na papir. I jedan jedini primerak je štampan sa forme (drvoreza, bakroreza...) na papir, kao i stotinu primeraka. Zašto je prvi primerak vredniji od desetog, ili stotog? Jedino što može da bude drugačije je cena, jer nije isto ako postoji jedna Vorholova Merilin Monro grafika, i ako ih je 13 i 1300. Retka dela postižu veću cenu, ali nisu bolja od drugih. Osim ako ne misliš da cena određuje vrdnost?
Citat:Isto vazi i za fotografije, kad postoji kao jedan primerak onda je ekskluziva, kad se štampa u hiljade primeraka nije isto, pa i da ima potpis onoga ko je autor.
Kako? Ako autor napravi 1000 fotografija sa istog negativa, možeš li znati koja je prva a koja hiljadita fotografija? Ili opet pričamo o ceni, jer jedna izrađena fotografija + Mosta u Pragu Majkla Kene košta više nego 100 istih tih fotografija istog fotografa, sa istog negativa, istg formata, na istom papiru? Slažem se da je tada u pitanju ekskluziva, ali to nema veze sa umetnošću. Pikaso je napravio stotine i stotine crteža, a neki drugi slikar samo 10. Kako u tom slučaju oceniti šta je vrednije?
Citat:Nešto moze imati estetsku vrednost kad se uklopi sa adekvatnim enterijerom, upotrebnu al ne uvek i umetničku, pravu umetničku vrednost ima pravo prvo originalno delo nekog umetnika sve ostalo ne, takodje neki unikatni produkt primenjenog dizajna moze imati umetničku vredost, sve ostalo kad se umnozava ne.
Question Vrlo rigorozno i vrlo proizvoljno tumačiš umetnost, posebno likovnu. Nigde nisam video ili čuo ovakvo tumačenje. Možda će tvoje tumačenje nekada biti prihvaćeno kao tačno, ali za sada verujem da niko verziran ne razišlja kao ti.
Citat:Kod knjiga je drugačije kad je u putanju njihova vrednost, veću vrednost ne samo materijalnu već i istorijsku, duhovnu, edukativnu, intelektualnu moze imati ako je knjiga retkost, original iz odredjenog vremena, al ništa ne gubi od svoje edukativne vrednosti, intelektualne i duhovne ako se i umnozava i prevodi na druge jezike.
Ni sa ovim se ne slažem. Jedna knjiga priča nekog opskurnog autora, izdata u sopstvenoj režiji (čuveni samizdat), štampana u sto primeraka, od kojih je autor prodao dva primerka a ostatak čami u magacinu štamparije ili u podrumu piščeve kuće, više vredi nego Lovac u raži ili Alhemičar? Retko izdanje je ekskluziva, kuriozitet, i zbog toga ima veću cenu. Ali umetnički isto vredi Rat i mir sa kraja 19. veka i prošlogodišnje izdanje.
Citat:Nije umetnost elitna kategorija, i danas kao i ranije je svima podjednako bila dostupna, al danas je manje brige za umetnost upravo zato što je nadvladala ta potraška populacija i pseudokultura, njih više zanima recimo industrijski dizajn, nešto što ima više trzišnu vrednost, ajd i estetesku i upotrebnu.
Ne verujem da je bakalin iz Šapca 1819, kočijaš iz Milana 1933. ili štampar iz Temišvara 1946. imao prilike da vidi neku izložbu likovnih dela, a kamoli da plati ulaznicu i pristojno odeven je poseti. O pozorištu, operi, beletu da ne govorimo. Stvari se razvijaju u pozitivnom pravcu upravo razvojem industrije, kada građani rade manje, imaju više vremena i novca za duhovne potrebe i razonodu, i kada im je umetnost lakše dostupna. U takvim uslovima i umetnici imaju korist: materijal je jeftiniji, više novca je u opticaju pa se i dela (slike, rukopisi romana, skulpture) lakše prodaju. Nego, vidim da industrijski dizajn ne vidiš kao vid umetnosti (koliko "vid" reči u jednoj rečenici! Very Happy ). Ne misliš li da su sledeći primerci upotrebnih predmeta istovremeno i vrhunska umetnička dela?







offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10255

Ovo je pesma Torn.

Ova je bila na svim poznatijim top listama, prodata je u milionima primeraka i Natalie Imbruglia je za nju dobila Gremija.




Ovo je original, iste pesme. Niko za njih nije ni čuo - niti će. Uporedi i broj pregleda na youtube-u.



Pre par meseci sam radio seminarski rad na temu kiča u umetnosti.
Naime, Kič je napravljen da bi se 'visoka' umetnost približila običnim smrtnicima. Da bi oni koji su napustili svoje seosko ognjište, jurnuli u gradove u duhu industrijskih revolucija, ostavili iza sebe jedne kulturne vrednosti i osetili potrebu za drugim, ali su se našli između onog što ne razumeju i onog što su napustili, mogli da upotpune tu rupu što nedostaje nastala je ta pojednostavljena umetnost. To je neki rezime onog što sam našao u literaturi. Javlja se pojam 'industrijske' umetnosti. U prevodu - umetnička dobra se produkuju u zavisnosti od tržišta. Klasična ponuda - potražnja.

S druge strane, još stari Grci su rekli da je sve već napisano. Mitologija pokriva 99% ljudske mašte, onog što ljudski mozak može da smisli. Od kombinovanja delova tela životinja, robota, do drugih svetova -> a opet su oni radi stvaranja svoje mitologije većinu preuzeli od Egipćana, Egipćani od Mesopotamije, Mesopotamija od Indije i tako u krug. Ako uzmemo da je sve već napisano još u staroj Grčkoj, onda samo ta dela imaju pravu umetničku vrednost, dok je sve ostalo puka kopija. Koliko se poznatih književnih dela u manjoj ili većoj meri zasniva na Odiseji ili Ilijadi?

Čovek je krajnje jednostavno biće. Postoji jako malo stvari zaista bitnih u njegovom životu, a života je mnogo. Od postanka ljudske vrste, svaka generacija ima, u manjoj ili većoj meri iste probleme, emocije su neizmenjene. Ljubav koju osećaš ti sada je ista ona koju je osećao tvoj rođak iz 312. godine prema tvojoj čukun-čukun-čukun baki iz 312. godine ili pak prema komšinici... Bes zbog stanja u društvu je isti i svi to opisuju. O čemu drugo da pišu, crtaju, pričaju, misle? Ako je zaista tako, onda je umetnost odavno mrtva. Ali vidimo da to nije. Razlikuje se forma. Kako najbolje iskoristiti neku formu, izmisliti novu formu, na drugačiji način reći ono što je već hiljadu puta rečeno.

Zabluda je da je umetnost svima danas dostupna. Ograničenja su idalje ogromna. Pre svega od sredine, a posle i po materijalnim mogućnostima. Kako ja, sin vozača od Bogu-iza-kičme mogu gledati operu u Beogradu koja počinje u osam časova uveče, a da za to ne prodam bubreg ili da moja porodica zbog toga ne jede suv hleb narednih par meseci? Ili, odakle ljudima novac da izdvoje za novu knjigu iz knjižare kad' jedva da ima jedno ili nijedno primanje u kući? A, kako da znam da li mi se sviđa ili mi se ne sviđa, da li razumem ili ne razumem ako ne probam? Treba se i odupreti okolini koja te svesno vuče na dno i priča ti 'šta će ti to', 'nema 'leba od toga'. I, najveći ljudski paradoks, umetnici čija dela stvarno vrede - umiru gladni. Čist primer je bilo koji pesnik na našim prostorima.

Zapravo, čini mi se da još nije i nikada neće tačno biti precizirano šta sve spada u umetnost. 'Umetnost' je jako promenljiva kategorija. Čini mi se da Grci slikarstvo nisu smatrali umetnošću...

Aj'mo malo o onim umetničkim delima koja ne mogu da se prodaju. O freskama, kad ste se već uhvatili za slikarstvo. Zašto neka freska vredi više od ostalih? Postoji ko zna koliko fresaka koje oslikavaju istu scenu, zašto je onda Mikelanđelova najbolja? Zato što je radio Milekanđelo? A šta je s Dražislavom iz Resave kome su Turci prvo sedam puta lomili prste, a opet se odrazio u nekom manastiru? Zašto onda Mikelanđelovu, za koju se svi slažu da je vrhunska umetnost, posećuje više od milion turista godišnje, a freska ovog našeg mučenika verovatno stoji na nekom zidu crkve bez krova u sred neke privatne šume?

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1024

Haha, u vezi tih slikica, upotrebnih predmeta reći ću isto, ako je delo unikatno i u jednom primerku, onda je umetničko, ako je serijska proizvodnja i dalje mislim da nije vrhunsko umetničko delo, iako moze imati vrhunsku upotrebnu vrednost u tom slučaju samo je ideja originalna i prvi primerak da se ostalo na njemu Mr. Green

U novije doba, svima je dostupna kultura, samo što svakog ne zanima, koliko puta se desi da neko prodje pored muzeja, izlozbe i ne svrati da pogleda, u neka starija vremena kultura pozorište, umetnost je bila samo za elitu, to je bio hendikep tog vremena, al isto tako u ta vremena nije elita samo stvarala umetnička dela.

Što se tiče knjige, rekoh svaka bi trebala da bude vredna koja ima edukativnu, intelektualnu, duhovnu il istorijsku vrednost, ima knjiga koje su vremenom otkrivene da su od nekog kulturnog il duhovnog značaja ili će tek biti..Ona i kad se štampa u više primareka vredi, ne moze se porediti nešto što se štampa kao tekst i nešto se slika, ono što se štampa originalnost i suština autora je u tom tekstu otkuckanim rečima, kad se slika suština je na platnu, kad se platno reprodukuje, toga nema, to je jednostavno samo kopija.

Opet sa muzikom je drugačije, neka originalna izvedba nekog klasičnog dela, moze da ostavi utisak, al isto tako moze ostaviti bolji utisak kad je neko drugi izvede sto godina kasnije i na drugom instrumentu.

offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10255

natrix ::Opet sa muzikom je drugačije, neka originalna izvedba nekog klasičnog dela, moze da ostavi utisak, al isto tako moze ostaviti bolji utisak kad je neko drugi izvede sto godina kasnije i na drugom instrumentu.

Zašto je drugačije? Zašto nije isto kao kad neki drugi umetnik nakon tri stotine godina naslika Mona Lizu uljem na platnu ili nekom drugom tehnikom? Naravno, pričam o umetničkoj, ne komercijalnoj vrednosti.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1024

Poredjenje je bilo samo po pitanju izrazavanja - boja, note, pisana forma,
Ima i toga što si ti spomenuo, npr. Kosovka Devojka, Uroša Predića se spominje stalno, a retko ko zna npr da je slikana i pre njega i istovremeno i da ima bar još dve /za koje ja bar znam da postoje sticajem nekih okolnosti u vezi istraživanja simbolike Kosovke Devojke/

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

natrix ::Haha, u vezi tih slikica, upotrebnih predmeta reći ću isto, ako je delo unikatno i u jednom primerku, onda je umetničko, ako je serijska proizvodnja i dalje mislim da nije vrhunsko umetničko delo, iako moze imati vrhunsku upotrebnu vrednost u tom slučaju samo je ideja originalna i prvi primerak da se ostalo na njemu Mr. Green

Ne postoji jedan primerak industrijskog dizajna, nartix! Postoji prototip, mustra, predložak, ono što pravi industrijski dizajner u saradnji sa tehnologom, operatorom na CNC mašini, pogonskim inžinjerom, modelarom. Da ne bih sad prosipao ovde pamet, pogledaj pojednostavljen proces dizajniranja automobila: BMW Car Design Process. Šta je u tom procesu prvi, originalni primerak? Projekat u kompjuteru? Maketa od modelarske gline u razmeri 1:1? Prvi komplet izašao iz prese za lim? Prvi sklopljeni auto? Prvi auto koji se pojavio u javnosti? Prvi prodati auto?

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1024

Tu je originalna ideja Mr. Green
E sad je izmešano sve i umetnička dela, i primenjena umetnosti i dizajn i industrijski dizajn

offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10255

Treba baciti pogled i na malo starije teme na forumu:
http://www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/KIC.html
http://www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/Kic-i-sund.html
http://www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/Sta-je-kultura.html

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1024

Meni je drago da se raspralja o ovakvim temama i optimistično je u isto vreme, i te stare teme su zaista dobre,
Tematika obuhvata dosta toga: potrošačko društvo, umetnost, umetničko delo, dizajn primenjeni i industrijski, serijska proizvodnja, komercijalno trzište, upotrebna vrednost, estetika, kič, šund, šta odlučuje o tome da je nešto umetničko ili ima vrednost, da li je suština u subjektivnom izražavanju umetnika, ili subjektivnoj percepciji onoga ko to delo tumači, onda da li nešto moze biti originalno a da se ne svrsta u umetničko, neko moze biti lucidno kreativan, neko delo moze izgledati kao kič u nekom enterijeru dok u drugom moze lepo da čuči. Da li se vrednost nekog dela izrazava samo novcem ili društvenom, istorijskom vrednoću.

Munkov Krik npr. /neko ga je spomenuo u starijim temama/ ima npr. umetničku vrednost al to delo nije lepo, ne ostavlja neki pozitivan utisak, zrači mračnjaštvom, teško da nekom moze biti lepo.

Kič se moze lako izdovojiti od umetnosti, zbog pretrpanosti, bizarnosti, nekog zbrda zdola šarenila, kombinovanja u kompoziciju elemenata koji jedni sa drugima ne idu, reprodukovanja...
Medjutim ako se kič i šund duze vremena forsira i neke generacije zive il odrastaju uz njega ono postaje pravilo, ono što jeste i sastavni deo zivota i vrednost za populaciju koja zivi uz isti i podrzava isti.

Umetnost se lako danas moze pribliziti preko medija, interneta, obrazovnih institucija ako neko ne moze da kupi knjige moze da ide u biblioteku, postoji načina kako se umetnost i kultura mogu pribliziti svakome.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 588 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 3 sakrivenih i 547 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Apok, blue, Boris902, dacaaca, dakota, darkstar101, Djokislav, djordje92sm, DM1994, drdoca, Duh sa sekirom, Fog of War, Hawx1990, ILGromovnik, Joja, kolateralnasteta, krkalon, liki83, LUDI2, m0nstrum_, Marko Marković, Maschinekalibar, Mercury2, Mikulino, miljannis, mrav pesadinac, Outis, pavle_pzs2, Pavlov A.A., repac2, Roman, SsssssNOVI, Toni, uhogrlonos, vespa nikola, wizzardone, zbogfejs, zoidbergs