Potrošačko društvo i umetnost

1

Potrošačko društvo i umetnost

offline
  • Pridružio: 16 Avg 2016
  • Poruke: 2

Da li potrošačko društvo podstiče produkciju umetničkih dela?U današnje vreme imamo hiperprodukciju umetnčkih dela, koja je u obrnutoj srazmeri sa njihovim kvalitetom.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 12 Okt 2010
  • Poruke: 10231

Danas imamo hiperprodukciju umetničkih dela koje je u disproporciji sa potražnjom, a ne samo kvalitetom.
Hoću reći, ono što poseduje određeni kvalitet - niko neće...



offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1020

Citat: Da li potrošačko društvo podstiče produkciju umetničkih dela?U današnje vreme imamo hiperprodukciju umetnčkih dela, koja je u obrnutoj srazmeri sa njihovim kvalitetom.

Potrošačko društvo ima veze sa tržišnom i marketing orijentacijom, i okrenuto je ka materijalnim vrednostima, hedonizmu, gomilanju robe, sistem -mast hev-, stvaranju uzora u poznatim ličnostima koji diktiraju neki pravac u oblačenju ili ponašanju, kupovini.
Previše je komercijale, serijske prozivodnje, kopiranja, loše sirovine uglavnom, previsoke cene upravo zato što potrošačko društvo više razmišlja o statusu u društvu da bude primećen, nego o kvalitetu u odnosu na cenu isl. sve što je skupo ne znači da je i dobro, a to potrošačko društvo nije ni svesno da sve ipak manje vredi nego što košta.
Malo je unikata, danas svako moze da postane dizajner, pisac, to ne znači da nešto ima i umetničku vrednost, reklamira se roba široke potrošnje, ko je još video slikara da reklamira po medijima svoje umetiničko delo osim ako ne gostuje u nekoj namenskoj emisiji gde se pretstavlja a to nije isto.

Produkcija je u prevodu proizvodnja, umetnička dela se stvaraju, ne proizvode se, i zato ne mogu nikad potpasti pod tu kategoriju -produkcija.

Neko delo nema umetničku vrednost kad je to reprodukcija ili je neko kopirao ili krao ideje ili se neko umetničko delo koristi u industrijskom dizajnu;
npr. često vidjeno po knjizarama i galerijama: Klimtov -Poljubac- na obelezivačima za knjige, torbama, sveskama, posudama, samo što ga još ne stave i na wc šolje. To nije umetnost, to je industrijski dizajn, al tako je eto Klimt priblizen potrošačkoj populaciji. Mr. Green

Potrošačko društvo je dijametralno umetničkoj populaciji, ovo prvo je masovno ovo drugo samo za odabrane one koji se osećaju kao umetničke duše i koji se na bilo koji način bave umetnošću, zanatom isl.
Umetnici rade iz duše, ako tako rade onda je umetničko delo i lepo, mora takodje biti i originalno, moze imati, naravno, i komercijalnu vrednost, kad se kao umetničko delo kao takvo prodaje na trzištu, /prodaja u galerijama, aukciijama, izložbama, privatne zbirke isl/ .

Ne moze se reći za neko delo da je nekvalitetno, umetničko delo nije roba. Za robu ili sirovinu se moze reći da je kvalitetna ili nije kvalitetna, umetničko delo moze biti lepo ili ne, ili moze ili ne ostaviti impresiju na onoga ko ga posmatra, sve zavisi kakva je osoba taj umetnik i onaj koji posmatra to umetiničko delo.

U globalu, kulturno i estetski, celoj zemlji je skroz srozan ukus, to je uglavnom zato što se forsira to potrošačko društvo, trivijalnosti, kič, šund, neko dno po pitanju svega, kao i uopšte nekultura, bukvalno je umetnost, odnosno kulturna i umetnička vrednost, al i duhovna, neopravdano saterana u ćošak, i nikako da se poradi po tom pitanju da se postavi na svoje i odgovarajuće mesto koje zaslužuje.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Hm, ne mogu da se složim sa svakom rečju koju je natrix napisala, jer ona, čini mi se, govori o likovnoj umetnosti u svom najčistijem obliku, o slikarstvu i, verovatno, vajarstvu. Međutim, likovna umetnost je i dizajn (grafički, industrijski), neki bi rekli i arhitektura, pa fotografija, u slikarstvu grafika... Van likovne umetnosti, imamo i književnost, i muziku (autorsku i reproduktivnu), film, pozorište, da ne pametujem više. Skoro svaka od navedenih umetnosti ne gubi ništa masovnošću i mogućnošću da u svom izvornom obliku ili kroz repliku dođe do širokog kruga konzumenata. Da, konzumenata, jer nema umetnosti bez publike, odnosno umetničko delo postaje umetničko delo tek u očima/ušima publike koja konzumira to delo. Dokle god delo ne bude predstavljeno publici (makar i jednoj osobi), ono kao takvo ne postoji.

U svetlu svega što sam napisao (i još nekih mojih stavova o umetnicima), mislim da je ovo vreme najbolje u istoriji za umetnike. Nikad ih više nije bilo, nikad više mogućnosti za školovanje nisu imali, nikad više dela/knjiga/projekata/muzike nisu prodali ili drugačije plasirali u javnost, nikad više prilike zapredstavljanje javosti nisu imali. E, sad, to što je prisutna hiperprodukcija dela, to je uzrokovano kako hiperprodukcijom umetnika, a i oni moraju od nečega da žive, pa štancuju dela da bi zaradili na koičini i niskoj ceni a ne na ugledu i imenu. Nisu svi Džekson Polok, Pikaso ili onaj plavušan Endru Varhola, pa da na jednom platnu rade mesecima, i da ih izdržavaju mecene. Mada, čak i oni su imali periode hiperprdukcije.

Umetnost kao takva mora i treba da prati promene u društvu, kao što istinski umetnik živi u društvu i diše kako i društvo diše. Oni koji se zatvore u svoje kule od slonovače nisu više ni umetnici ni intelektualci. Umetnik je samo jedno od zanimanja, istina - ne može se njime svako baviti (mada svako može da pokuša, setimo se slikara naivaca, glumaca amatera koji su postali pojam glume, lekara koji je postao otac moderne drame...), ali ako neko odabere umetnost kao poziv i zanimanje, treba da bude svestan da svakog dana na neki način mora da opravdava svoj izbor, i da je živeti od slave jako retka pojava.

Dakle, mišljenja sam da potrošačko društvo, ma kako bilo okrenuto materijalnim vrednostima, konzumerizmu i konformizmu, pruža stvaraocima, pa i umetnicima, priliku da se pokažu, da se izdvoje i da pruže svoja dela publici. I za publiku je to dobro: kada je kroz celu istoriju zapadne civilizacije bilo moguće kupiti umetničko delo etabliranog umetnika, unikatno, za četvrtinu prosečne plate (i manje)? Kada je odlazak u pozorište bio dostupan svakome ko uštedi na kupovini dve-tri kutije cigareta, ili ko je mogao da sebi i porodici priušti stanovanje u zgradi koju je projektovao svetski poznati i priznati arhitekta?

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 1980
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Prvo, zanima me da li pokretač teme piše neki seminarski rad pa mu treba ''materijala'' da upotpuni isti? Nekako mi tema tako zvuči...Jedna rečenica...i pišite...Laughing....No...

E upravo zato što je umetnost postala pristupačnija, odnosno što je mnogo toga dostupno i prosečnom potrošaču, umetnost sve više gubi na vrednosti jer se sve više bavi kvantitetom, a sve manje kvalitetom.
Štancuje se sve ono što je lako plasirati potrošačima. Ono što je njima lako za razumevanje. Ne razumeju se svi u vajarstvo, slikarstvo, dizajn....modu. Ali su tu da prate trendove...bez obzira da li razumeju isto ili ne. Pomodarstvo je u modi.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Da li bi Vorholova + Merilin Monro manje vredela (Pazi! Ne "manje koštala"!) da je otisnuta u 130 ili 1300 umesto u samo 13 primeraka?
Da li bi Verdijev + Nabuko više vredeo ako bi ga izvodili u samo jednoj operi u Italiji, jednom godišnje i za samo deset posvećenih gledalaca?
Da li Rajtov + Vodopad, skriven u zelenilu i prirodi, manje vredi od + Muzeja Gugenhajm koji leži na najprometnijem čikaškom bulevaru?

Čini mi se da su nas naučili da je umetnost elitna kategorija, da se pravi za odabrane, da je razumeju odabrani i da samim tim što neko može da poseduje umetničko delo znači da je odabran, prosvetljen, a ne samo imućan. I čini mi se da se i edukacija smatra suvišnom. Ko zna - zna, ko ne zna, ne treba da zna.

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 1980
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

SlobaBgd ::
Čini mi se da su nas naučili da je umetnost elitna kategorija, da se pravi za odabrane, da je razumeju odabrani i da samim tim što neko može da poseduje umetničko delo znači da je odabran, prosvetljen, a ne samo imućan. I čini mi se da se i edukacija smatra suvišnom. Ko zna - zna, ko ne zna, ne treba da zna.

Nema šta da ti se čini...Tako je.
Vrednost nečemu dodeljuje čovek. A on bira kako će istu prezentovati i kojoj kategoriji ljudi.
Zlato je metal, ali mu je dodeljena ogromna vrednost. Možeš ti i od obične žice napraviti prsten i staviti neki preliv preko....Eeee ali to nije ''zlato''...
Postoje umetničke slike za koje se čudimo da su uopšte ''neka dela''. Takođe, modne revije budu takve da se pitaš ''ko to uopšte nosi''....Eeee ali ne razumemo mi to....znaš...

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1020

Endi Vorhol je jedan od predstavnika Pop Art pravca u slikarstvu i po meni je preteča marketinga i marketing orijentacije u savremenom dobu.
Vrednost, pravu, ima prvo originalno delo, sve ostalo što se umnozi, reprodukuje /postaje roba jer se roba pravi serijskom proizvodnjom/ nema istu vrednost. Time se umanjuje njegova autentičnost.

Danas, svako, napretkom tehnike i tehnologije moze bilo koje delo sa neta prebaciti na fleš odneti u štampariju prebaciti na kanvas platno ako je spretan sa četkicom, još malo i doterati, i na zidu moze imati šta god pozeli. Isto vazi i za fotografije, kad postoji kao jedan primerak onda je ekskluziva, kad se štampa u hiljade primeraka nije isto, pa i da ima potpis onoga ko je autor.
Nešto moze imati estetsku vrednost kad se uklopi sa adekvatnim enterijerom, upotrebnu al ne uvek i umetničku, pravu umetničku vrednost ima pravo prvo originalno delo nekog umetnika sve ostalo ne, takodje neki unikatni produkt primenjenog dizajna moze imati umetničku vredost, sve ostalo kad se umnozava ne.

Kod knjiga je drugačije kad je u pitanju njihova vrednost, veću vrednost ne samo materijalnu već i istorijsku, duhovnu, edukativnu, intelektualnu moze imati ako je knjiga retkost, original iz odredjenog vremena, al ništa ne gubi od svoje edukativne vrednosti, intelektualne i duhovne ako se i umnozava i prevodi na druge jezike. Nije ok kad se izvorno napisana knjige menjaju sadrzajem od strane nekog izdavača, ili se, kao što je sad -in-, prepričavaju lektire ili su skraćene verzije to umanjuje duhovnu i edukativnu i vrednost nekog dela.
Predstave, pozorište, koncerti klasične muzike, imaju više kulturnu vrednost, duhovnu...

Nije umetnost elitna kategorija, i danas kao i ranije je svima podjednako bila dostupna, pa koga interesuje-interesuje, al danas je manje brige za umetnost u širem smislu i za kulturu upravo zato što je nadvladala ta potraška populacija i pseudokultura, njih više zanima recimo industrijski dizajn, nešto što ima više trzišnu vrednost, ajd' i estetesku i upotrebnu.
Umetnici se razlikuju mozda najviše po tome jer sami cene originalnost al to ne znači da marginalizuju ostatak populacije koja nema to umetičko u sebi ili ga jednostavno ne zanima takva suština, oni prvi ne bi trebali da imaju predrasude. To što neko poseduje umetičko delo ne bi trebalo da ga čini posebnim u smislu prosvetljenja jer ga to delo neće promeniti na bolje ako sam nije sklon tome, /setite se Slike Dorijana Greja, od Oskara Vajlda Mr. Green / to delo, onaj ko ima novca, gleda mozda više kao na materijalno nego umetničko, ne računam one koji sakupljaju atikvitete, umetnička dela kao kolekcionari.

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 1980
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

natrix ::
Vrednost, pravu, ima prvo originalno delo

A ko dodeljuje vrednost tom prvom originalnom delu? Pa tamo neki debeli čiko koji se ''smatra'', odnosno kome je dodeljena kompetencija da može da odredi koliko nešto vredi.
To originalno delo nije stiglo do mase potrošača, pa je tržište odredilo cenu, već je uglavnom vrednost određena od par ljudi koji su ''važni'' i koji se ''razumeju''. I od istih tih nekih zavisi da li će se neko delo ''progurati'' da li će dobiti vetar u leđa...Mnogo je tu marketinga. Čitava ''industrija''.

S druge strane ima mnogo talentovanih ljudi, ali nemaju dobar marketing...Ne znamo za njih....i baš zato što nisu mnogo poznati, slike, kreacije i dr. vrede mnogo manje. Ali ako bi neki od tih ''važnih čika'' rekao, hej ovaj Milan ima dobre slike...E onda vrednost automatski raste....
Džaba je ako mi ''običan narod'' u startu kupujemo Milanove slike jer nam se dopadaju, ako neki od tih ''važnih čika'' ne kažu da je Milan baja za slike ili dizajn...šta god.

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1020

Neka vrednost se ne izrazava samo u novcu, kod potrošačke populacije mozda je sve u novcu i takvom načinu izrazavanja, al u kulturi i umetnosti, vrednost se ne izrazva uvek tako, nekad se treba osetiti, doživeti....

Valjda se kupuje nešto što se tebi svidja, a ne zato što je tamo neki baja rekao da je ok.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 601 korisnika na forumu :: 49 registrovanih, 5 sakrivenih i 547 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, aramis s, BlackPhantom, Boris902, Davor Kondic, djordje92sm, Dok, dragoljub11987, drdoca, dule_pacov, Dusko Nikolin, Dzoni Stek, Eyes Wide Shut, Faki-Valjevo, felixTT, FOX2, goxin, ILGromovnik, ivance95, ivica976, j22, jovan.krcmar, Koca Popovic, Kubovac, Lošmi, ltcolonel, Macak_u_čizmama, matorigile, Mercury, Milos1977, Mlav, nedeljkovici, nikoladi, nuke92, panticstefan53, perko91, Recce, rkekoke, rovac, royst33, sasakrajina, skvara, timke, Toni, USSVoyager, vatrogasac2, VJ