offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Jeste da reč uvrnuti karakteriše inače stvaraoce,  jer da nisu takvi ne bi ni bili to što jesu, al je tu samo da ustvari dočara još više to - stvaraoci.
-Jerotić је rekao:
Nesrećni ljudi stvaraju. Stvaraju zbog nekog nedostatka.
Aristotetl je išao tako daleko da je rekao da je svaki veliki stvaralac melaholičan.
Odavno se zna da nesreća vaspitava inteligenciju, ali pomaže i stvaralaštvu. Nije umetnik srećan dok stvara, jer i ne stvara da bi bio srećan, nego da bi savladao nesreću. Srećan je kada nešto stvori. -
-Svaki je čovek potencijalni stvaralac. Dakle, postoje homoreligiozus, homoludens, homoekonomikus ali svakako i homokreator.
Posebno je pitanje zašto od te potencije stvaralaštva u svakom od nas tako malo retko dolazi do izražaja. Za to se najčešće okrivljuje sredina, društvo, pa onda roditelji, ali što je stvaralac jači to je snažniji impuls da savlada te spoljašnje prepreke: loše rotelje, loše vaspitanje, lošu sredinuu koja nije naklonjena stvaralaštvu. Ima vremena koja su bila vrlo naklonjena stvaralaštvu, kao što je bilo vremena manje naklonjenih stvaraocima. Što je jači talenat, koji se približava genijalnosti, iako genijalnost nije baš lako definisati, to je onda manji uticaj spoljne sredine.
Unutrašnja snaga je dovoljna. Ali pošto takvih ljudi nema mnogo, onda najm je potrebno i vaspitaje, najpre, i podsticaj spoljne sredine... -
-Za one koji su nosili u sebi stvaralačku klicu, duhovnost je bila podsticaj za stvaranje. -
-Ljubav nosi u sebi, kao jedno od bitnih svojstava – stvaralaštvo.
Nadahnuće je rođeni brat svakodnevnog sistematskog rada- Šarl Bodler-
Sanja Domazet o umetnicima-glumicima, slikarima, muzičarima, naučnicima piše u svojim knjigama Božanstveni bezbožnici i na pravi način razgolićuje kakvi su oni u svojoj suštini i kakve ličnosti sa svim svojim vrlinama i manama stoje iza onoga što su ostavili čovečanstvu.
-Sloboda je unutrašnja stvaralačka energija čoveka. Preko slobode čovek može izgraditi potpuno novi život, novi život društva i sveta.- Berđajev
Ove reči su uvod u ono što me kopka, al odavno, a to je sama ličnost onih koji stvaraju i koliko su oni genijalne ličnosti, a ujedno i tragične, i koliko su nesrećne ili usamljene /iako je samoća vrlo potrebna umetniku za stvaranje/, one koje je teško razumeti ili koji teško nalaze ko će njih razumeti, koji su boemi, koji veruju u savrešenu ljubav, idealno u pririrodi i životu, koji pate zbog svake stvari i bitne i nebitne koje zaboli svaka sitnica nesavršenstvo ili ih isto tako dovodi do ludila.
Tako da nema stvaraoca na ovom svetu kroz istoriju koji nije dotakao dno. Čija je navjveća stvaralačka energija doživela kulminaciju u nesrećama, ratu /otud i najveći pronalasci, najveća umetnička dela su stvarana u ratovima/ tuga i bol kao pokretačka snaga i ono što raspaljuje nečiju kreativnost osim što to radi lepota, u opštem smislu, ekstatično, ili kao što to radi reč, opijeost nečijim intalektom ili ličnošću. Čovek inspiraciju za stvaranje vidi u samom sebi, u prirodi, u lepoti, u svemu.
Stvaraoci mogu biti konstruktivno i destruktivno kreativni. Kroz njihove reči ili potez četkice se može videti struktura njihove ličnosti, sva lepota, i sva tuga il otužost. Tako da delo može u odnosu na to biti umetničko al ne može svako biti i lepo. A nije ni za žaljenje, jer žaliti nekoga znači da ga gledamo sa visine, a to nije etički.
Kroz umetnost čovek se oslobađa, iako je umetnik slobodan i kad ne radi ništa.
Kreativna je osoba koja je zdrava, krativna osoba je srećna i vesela, ona živi od detalja i sitnica, uživa u stvarima koje drugi zanemaruju, koje ne primećuju, koja o običnoj latici cveta može napisati ceo roman, ili o rosi, kiši ili mesecu, /setimo se Mike Antića kako bajkovito piskara, taj večiti dečak/
ili naslikati emociju da je svi osete, cvet da se može dodirnuti, njegov miris,
al kreativna ličnost je i ona koja je pod dejstvom alkohola, droga, opijata - opijati stvaraju stanja izmenjene svesti koja je bitna u stvaralaštvu koristi opijate da izbije ta lepota na površinu.
Boemi uz alkohol stvaraju najbolje stihove i reči...
Umetnike ne treba sputavati, i ograničavati, treba im dozvoliti njihovu uvrnutu slobodu, jer to im je život -način života, bez slobode oni ne umeju da egzistiraju na pravi način svojstven njima. Svi su oni poznati u svetu i kroz istoriju, al ima i stvaraoca koji nisu poznati.
Većina je nagrađivana...dobila i Nobelovu nagradu, ulice po njima nose ime, razna zdanja i ustanove...
Takođe kroz istoriju je puno tragičnih ljubavi kako kod stvarnih istorijskih ličnosti tako i kroz ličnosti iz romana i pesama, mitove i legende...
Kako kaže Balašević o tragičnosti likova:
-Romeo i Julija pravila su kršili,
sitnim slovom počeli pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili,
da je tužno - tužno je al' nisam ubedjen da su pobedili.
Orfej se oglusio o pretnje i pridike,
davni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri,
inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.-
Mnogo je onih koji su bili veliki u svom stvaralaštvu a patili, izvršili suicid, stradali od droge, alkohola, ili patili od depresije, psihoza. Prosto spisak njih kao da je beskonačan:
Kris Kornel jedan od pokretača grandž pravca u rok muzici, bio je anksiozan i depresivan izvršio samoubistvo.
Entoni Burden poznati svetski kuvar, izvršio je samoubistvo pre neku godinu , patio od depresije, a bavio se kreativnim zanimanjem, imao novca i reklo bi se da je mogao da bude srećan. Al opsednutost suicidom je bila jača.
Charles Dickens, veruje se da je imao napade kliničke depresije. Paticia Cornwell, pisac krimi romana je priznala da joj je dijagnostifikovan bipolarni poremećaj. Stephen Fry, britanski pisac je najverovatnije patio od depresije i bipolarnog poremećaja.
Salvador Dali osoba koja je lutala po raznim poljima umetnosti manijakalno, kad je ostao bez žene opsednut bio samoubistvom,, Hese,pomalo depresivan, koga je mučila ljubav, Oskar Vajld hedonista uživaoc u opijatima i jelu i piću, River Feniks, Dženis Džoplin, Bob Marli koristili narkotike, Ričard Barton alkoholičar, Vitni Hjuston koristila narkotike...
Kurt Kobejn je preminuo od prekomerne doze narkotika...
Grejem Grin – bipolarni poremećaj, Franz Franc Kafka – klinička depresija i anksioznost, to se može primetiti u njegovom romanu Proces al i u Pismima Mileni, Silvija Plat- najverovatnije bipolarni poremećaj izvršila je samoubistvo, Sidni Šeldon- bipolarni poremećaj, Džems Din je izvršio samobistvo, Marina Cvetajeva je izvršial samoubistvo, Dilan Tomas patio od kliničke depresije, Tolstoj je rekao da je tokom pisanja svojih dela imao napade depresije i često pomišljao na samoubistvo, Tenesi Viliams, patio od depresije, Virdžinija Volf takođe, Vinston Čerčil, Nikola Tesla je bio opsesivno kompulzivan, Merlin Monro je patila od depresije, Vivijen Li od psihoze, Hemigvej je izvršio suicid, Sonja Savić je koristila narkotike, Frojd je koristio kokain, , Karl Segan koristio kanabis, Gi de Mopasan takođe narkotike, Čarls Bukovski alkohol, Van Gog je patio od bipolarnog poremećaja, epilepsije, alkoholizma, možda u protivnom ne bi ostao bez uva, Munk je patio od depresije, setimo se samo njegovog dela Krik koliko je jezivo, Edgar Alan Po je bio alkoholičar, Luis Bunjuel, režiser –zavisnik od alkohola, Bili Holidej pevačica, zavisnica od heroina i alkohola, Džek London zavisnik od alkohola, Skot Ficdžerald zavisnik od alkohola, Tomas Vilijams, dramski pisac, zavisnik od alkohola, Trouman Kapote završio predoziranjem heroinom, Tomas Edison je bio zavisnik od kokaina...spisak je zaista beskonačan kroz istoriju do dana današnjeg...
Fenomen je postojanje veze između nečijeg ispoljavanja kreativnosti i umetničko -božanskog potincijala i istraživačkog i svih tih autodestruktivnih stanja u koja upadaju i iz kojih se neretko ni ne izbave u kojima na kraju utonu u večni mir koji kao da su svo vreme ustvari i tražili kroz život i kreativnost.
Čak ni to svo izbacivanje iz sebe uz pomoć opijata i sredstava od kojih se postaje zavistan nije uspelo da im izleči ranjenu dušu i veću želju za nečim veću od onoga što su realno mogli da postignu jer ih je nešto ograničavalo, da li društvo, sredina, porodica, vreme u kome žive koje je bilo pogrešno, nerazumevanja, predrasude, podsmeh....
|
