"Uvrnuti" stvaraoci

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, natrix, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја је зовем мајка-Мира. Били смо комшије (улаз до улаза) у улици Моше Пијаде (сада Дечанска), код Теразијског тунела. Моја мајка се с њом прво упознала, па се посећивале на кафама. Женска посла. А онда је код мене дошла у жири на Глумачким свечаностима, па смо се дружили по цео дан...а људима било необично, све се нешто устезали, док нису видели каква је то добра душа. Штавише, посадила је једну младицу крушке у парку испред нашег службеног улаза. Ма, људина од човека, а у шаку да је ставиш колика је.
Иначе, да споменем једну битангу из тог света. Само иницијали (а одавно је пунолетан ) ТТ. Отац два позната глумца. Нашли смо се у Шапцу на једној представи (''Ћелава певачица'', Никите Миливојевића) и он је давио све около, како је бивао све пијанији. На крају нас замоли да крене с нама колима па ће преспавати код синова у БГ. Само што смо кренули, он почне да извољева да некако ''пресечемо'' (из Шапца!) до Крушевца, да га тамо оставимо, па да наставимо за Пожаревац. Само тако...Рекао сам му да имамо пријављену руту у путном налогу и да не смемо. Поверовала бараба и онда нас масирала нешто треће.

Једном приликом дочекам МП (глумац који се прославио играјући честитога књаза Милоша), презиме се завршава на -ОВ. Све урађено како треба, потписан уговор, паре лежу сутра ујутру како закон налаже, све на свом месту - сем њега. Он је свог организатора давио да му паре требају одмах (сетио се у петак увече, око 22) и натерао човека да оду доле, до Раковице да му он да из свог штека (а кад ће МП да му врати кад легну паре, то је већ трећа прича). Испоставило се да он после тога право иде у неку ''продавницу среће'', да типује нешто...А нису биле неке паре.

Ето, тек се загревам...

ПС
А о глумцима прелетачима, који су служили и Јулу и августу, и демократама и радикалима, а и овим садашњим, е тек о том удвориштву и полтронству има да се пише роман.

• 5Ovo se svidja korisnicima: natrix, Sirius, Skywhaler, Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vase poslednje poruke dozivljavam kao da sedimo pored logorske vatrice i caskamo. Moj najblizi susret sa nekim slavnim je predsednik partije, glumac. Cuo sam da momak ume svasta da napravi, ali ovde na letu za Minhen, gde smo se sreli, sve je bilo fino. Cak me je ponudio onim "after 8" cokoladicama sa mentom, koje ja ne volim, ali sam iz ljubaznosti prihvatio.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, natrix, Kaplar2, amstel2, Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Vase poslednje poruke dozivljavam kao da sedimo pored logorske vatrice i caskamo. Moj najblizi susret sa nekim slavnim je predsednik partije, glumac. Cuo sam da momak ume svasta da napravi, ali ovde na letu za Minhen, gde smo se sreli, sve je bilo fino. Cak me je ponudio onim "after 8" cokoladicama sa mentom, koje ja ne volim, ali sam iz ljubaznosti prihvatio.

Нису они сви уврнути. Најпре, усуд њихове професије јесте такав (мислим на глумце, пре свега). Они морају да ''изађу из себе'' и буду оно што нису (у антици су то назвали мимесис), бар једном дневно. При том је врло мали број гледалаца спреман и способан да приближно тачно одреди ко колико вреди на сцени. Најгори су они који ''на фору'', помоћу неке телевизијске серије или јевтиног филмског серијала (''Жикина династија'' и слични) стекне име па помисли да је величина. Ето, моја другарица с факултета, Олга Одановић годинама је била ''радни коњ'', готово сва београдска позоришта би стала ако би се она разболела, а нема алтернацију...Тек кад је заиграла Златану у оном Бајићевом бућкуришу, постала је славна. А колико је таквих...
Иначе, нисам још ни дотакао сујету, каприциозност, подмуклост, завидљивост, прорачунатост. Кад је реч о сујети, далеко, ван сваке конкуренције су балетски и оперски солисти.
ПС
Ајд само још ово, кад сам навалио да трачарим, а док се не угаси логорска ватра. У Руском дому на последњем спрату има баш-баш ВИП салон где нас тридесетак пробраних после неког програма пређемо за ''Руски сто'' и дружење с дипломарским представницима. Е, једном приликом је Живан Сарамандић запео нешто да као здравицу изговори, а не иде му говорни језик као певање, па је ту било разних ''крокодила''. Руси су се смешкали као добри домаћини, а ми остали црвенели уместо њега. Покушао је да промени једну именицу (кладибще) и упетљао се, а један Рус га благо потпомогне добацивши му прави облик...Е, кад је овај почео да црвени, да сева очима! Само што није рекао Русу - ''Ти ћеш да ми кажеш...''.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Sirius, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda bi inzenjerski pandan svetu pozorista i fima, te ovakvim situacijama, bio svet sefova i direktora u nasim firmama.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Mozda bi inzenjerski pandan svetu pozorista i fima, te ovakvim situacijama, bio svet sefova i direktora u nasim firmama.

И то у већини случајева.Дај му власт и видећеш ко је и шта!

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, natrix, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стара прича, јунак је већ одавно покојни.
Наш сликар у белосветској краљевини, две године је сликао, да би му приредили самосталну изложбу.

Све на нивоу, мезе, пиће, министар културе (или "само" заменик ) отвара пригодним говором.

Аутор ноншалантно поскида платна, сложи их пред галеријом и нахрани фекалијама уважене званице: нису достојни да својим крмељивим глупим погледима скрнаве плод духа генија с Балкана!
Радије ће спалити сопствене слике но да их присутни обезвређују... уз причу потеже канистер "супера", поли слике и стварно их запали.
Изгореше слике као бадњак, публика би збланута хепенингом.

Следећа изложба, игноришући министра и послужење, народ навали да купује одмах, пусти будалу, да опет не спали...

Јесте био уврнут и балкански лукав, али ваљало је имати беле бубреге и спалити двогодишњи труд зарад каснијег бољитка!

После се окренуо и духовном, али нека његова варијанта, да придода на тежини.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, natrix, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јесу незгодни, а умеју на свој начин да буду и подли. За Пикаса се везује једна анегдота. Неки амерички колекционар долетео је у Париз да по сваку цену купи његову слику. Био је толико нападан са својом новчаном моћи да су сви с презиром то посматрали, али нису показивали. Пикасо је рекао: ''ОК, дођите сутра ујутру, сада радим на једној слици за вас''. Речено, учињено. Довео је магарца, ставио иза њега бело, чисто платно и почео да га храни. Асистент је умакао магарчев реп у разне боје и - погађате шта се догодило. Настала је слика, неочекивано у стилу а'ла Пикасо. Ујутру (широк појам за сликаре), Американац је дошао, платио камару пара и отишао срећан, а Париз је данима брујао о том догађају.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Исти чика Пабло и сличан "љубитељ" уметности.
Изложба, на којој је испод дебелог заштитног стакла бело платно са једном дијагоналном линијом и потписом, а око "дела" двојица тешко наоружаних чувара.
Зашто, маестро?
Ова је врхунска по ликовном домету и цени!
ПРОДАТО.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::... Довео је магарца, ставио иза њега бело, чисто платно и почео да га храни. Асистент је умакао магарчев реп у разне боје и - погађате шта се догодило. Настала је слика, неочекивано у стилу а'ла Пикасо...

Још,ако је магаре добило,њему омиљен оброк,могу замислити,како је вртео репом

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, natrix, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једном приликом играју код нас неку Мијачеву представу на фестивалу, и он је дошао с екипом. Пошто смо обојица стајали крај врата за просценијум (ја сам се бавио протоколом, а та врата су служила да се изађе директно на сцену, не преко бинског улаза), он и ја смо гледали кроз полуошкринута врата и повремено нешто прокоменталисали. Размишљао сам - то им је ко зна која реприза, зар му није досадно да то опет гледа. Међутим, када је дошла једна сцена да Миша Јанкетић (или Таса Узуновић, више се не сећам) изађе на та врата, маторо спадало ладно затвори врата и подглави браву руком, таман толико да изгледа да су закључана. Глумац (који год да је био), зна нашу сцену одлично, покуша једном и онда (импровизујући), крене око ''уста сцене'' да оде на она друга, бинска врата. Таман се мало удаљио, Мијач отвори ова уска врата, али таман толико гласно да овај може да примети да су се отворила и да се врати по договореном сценарију. Кад је пришао вратима, Мијач понови операцију, слатко се смејући...И онај преко је укапирао зезање, и почео нешто да импровизује и тек трећи пут је изашао на та врата. Мијач се заценио од смеха, овај га је исто кроз смех испи-карао, и то му је то...А публика која ништа није схватила од тога, на крају је наивно аплаудирала.