|
Ovo je bilo brzo 
Tamtitam, tačno, može sledeće pitanje, a ja ću naknadno da otkucam par bajtova, da te ne zadržavam sad.
Ikonostas u Čurugu (opština Žabalj) iz 1896. godine. Svetitelj je sveti Stefan Dečanski. Evo kako ga Krstić opisuje u pismu bačkom episkopu povodom slikanja ovog ikonostasa:
Krstić ::"Oslepeli i izmučeni starac samo je još čekao, kada će se i ono najgroznije nad njim izvršiti. Tih sa krepkom dušom, sa Krstom u rukama, poslednji put govori molitvu Gospodu Spasitelju, za spas svoje i duše svoga sina Dušana, moleći ga i za sreću u narodu svom. U mračnoj ćeliji nad glavom tinja žižak, sveti znak rastanka sa svetom u kome je mučenik samo bol i nesreću preživeo. Okrepljen molitvom izmučeni starac, mirno čeka da mu drska ruka i poslednji dah uguši"
Autor nacrta za kameni ikonostas je Mihailo Valtrović. I on i Krstić težili su obnovi srednjovekovnih umetničkih tradicija. Krstić je međutim, isto kao i Uroš Predić, naišao na otpor među nekim kolegama, koje su ga optuživale da ne poštuje tradiciju. Povod za optužbe bio je ikonostas rađen za nišku Sabornu crkvu, u vezi sa kojim je vođena polemika o pravoslavnosti srpskog crkvenog slikarstva. Iako se zalagao za obnovu srednjovekovne tradicije, Krstić je koristio savremeni slikarski izraz, koji nije svima bio po volji. No, bilo je i kritičara koji su videli dalje od svog nosa:
N.N. ::"Po individualnom poimanju predmeta i težnji, šta hoće u svojim ikonama da nam prikaže, mi bi Krstića prema Prediću postavili kao romantičara-mistika prema vedrom liričaru čija se lirika gubi do idilske pitomine i nežnosti. Religiozno poimanje Predićevo je kao ovaploćenje ljubavi puno proletnje vedrine koja razgaljuje, što svedoče one vedre i svetle boje bez i jedne tamne senke, a zatim i konture lica u čijim očima vidite onako istu vedrinu i ljupkost kako se ona ogleda i u bojama; dotle Krstićevo poimanje izaziva u gledaocu romantičnu tajanstvenost i mistički strah. Kad posmatrate one ustalasane mutne boje, kroz koje jedva prodire svetlost, a koje se često bore i odupiru ovome nebeskome zraku, vi se i nehotice sećate na prve dane hrišćanstva i onu buru neznabožačke tame koja se ustalasala da ugasi tek prisluženi žižak vere. Plavičasti mlaz nebeske vedrine što probija kao oštar mač kroz spušteni mrak, razagna tamu, ali ni ta svetlost ne ostaje više onako sjajna i vedra, u nju se mešaju tonovi mračnih boja, te, mesto vedrine i bogatog bleska, vi stojite pred tajanstvenom sumornošću, što nas čisto opominje da i onda kada se potpuno predamo duhu ove religije, ipak će večnost ped nama ostati tajna, zagonetka koju ne shvatamo i o kojoj samo sa strahom razmišljamo."
Citati prekucani iz: M. Jovanović, Srpsko crkveno graditeljstvo i slikarstvo novijeg doba, 2007.
Krstić mi je jedan od najdražih slikara 
|
) ali je covek majstor ilustracije i sto je najvaznije velika inspiracija nekome ...
ugh... pa ni Tim Burton nije nesto daleko od toga.
