MyCity kviz - Da li vam je poznato ovo umetničko delo

15

MyCity kviz - Da li vam je poznato ovo umetničko delo

offline
  • Pridružio: 19 Maj 2005
  • Poruke: 5224
  • Gde živiš: Oslo

A to li je. Onda se verovatno i zove vanitas. Very Happy

Evo, pa da bude nesto i lako: Razz



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Dijego Velaskez, Venera pred ogledalom, ili Rokebi Venera, ili Venerina toaleta, 1644-48.



offline
  • Pridružio: 19 Maj 2005
  • Poruke: 5224
  • Gde živiš: Oslo

Smile
ta!
izvoli dalje jelkice!

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Napisano: 08 Maj 2009 8:06

Fala.



Jedna od poznatijih Wink

Dopuna: 09 Maj 2009 15:25

Jedna od poznatijih katedrala. Posvećena je svetom Lazaru. Nalazi se u Francuskoj.
Predstava u luneti iznad zapadnog portala više je nego karakteristična za period u kom je nastala. Pre gotike...

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Катедрала Светог Лазара у Отену, која припада романској архитектури. Уметник Gislebertus је аутор представе Страшног суда у лунети, односно тимпанону изнад западног портала (код нас: забат, односно калкан).
Citat:Autun has a major Romanesque cathedral dating from the early twelfth century, which was formerly the chapel of the Dukes of Burgundy; their palace was the actual episcopal residence. St. Lazare was originally built as a pilgrimage church for the veneration of the relics of Lazarus, whom Christ was thought to have raised from the dead. Autun's 12th-century bishop, Étienne de Bâgé, probably built the church in response to the construction of Ste. Madeleine at nearby Vézelay, home to the French cult of Mary Magdalene, Lazarus's sister. St. Lazare was only later elevated to the rank of cathedral, replacing the former cathedral dedicated to St. Nazaire.

St. Lazare cathedral is famous for its incredible architectural sculpture, particularly the tympanum of The Last Judgment above the west portal, surviving fragments from the lost portal of the north transept, and the capitals in the nave and choir. All of these are traditionally considered the work of Gislebertus, whose name is on the west tympanum. It is uncertain whether Gislebertus is the name of the sculptor or of a patron. If Gislebertus is in fact the artist, he is one of very few medieval artists whose name is known.

http://en.wikipedia.org/wiki/Autun
http://en.wikipedia.org/wiki/Autun_Cathedral
http://en.wikipedia.org/wiki/Gislebertus
http://en.wikipedia.org/wiki/Tympanum_(architecture)

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Da, da, Strašni sud iz Otena. Dobro te preplaše smakom sveta pre nego što i uđeš u crkvu Mr. Green

Na slici desno je detalj, scena merenja duša smešak Još krupniji kadar otkrio bi filigransku obradu kamena u Otenu. Jedan od najlepših primera romaničke skulpture.

Tuzor, daj sad neko straaaašno Very Happy

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Stiže straaaašno.

Delo slikara egzistencijalističkog usmerenja.

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

tuzor ::Stiže straaaašno.


Vlada Veličković, Raspeće, 1997.

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

jelkica7 ::tuzor ::Stiže straaaašno.


Vlada Veličković, Raspeće, 1997.


Ма, где ли само нађе овог ужаснутог & трепћућег? Very Happy

Тачно, наравно! Владимир Влада Величковић, наш Парижанин, и његово дело из циклуса Распеће Христово. Ево како песник Љубомир Симовић приказује слике овог циклуса:
Citat:Међу тим сликама масакрираних и деградираних људи појављују се и бројне Величковићеве реплике - варијације, студије, анализе, реинтерпретације - Гриневалдовог "Распећа". Тако учестало цитирање и варирање Гриневалдовог ремек-дела није само омаж великом мајстору. Није тешко претпоставити да је Величковић Гриневалдово "Распеће" изабрао зато што је оно, у сликању Христовог мартирија, реалистично до натурализма, то јест зато што ништа не ублажава и не улепшава, што је сликано без компромиса, и зато што му, као такво, омогућава да сажме и резимира, и да најпрецизније изрази, драму коју и сам слика без ублажавања, улепшавања и компромиса.
Занемарујући остале ликове са полиптиха цркве у Изенхајму, Величковић се усредсређује на оно што му се чини суштинским: на Христов изранављени торзо, на ране, на главу крунисану трновим венцем, на длан прободен клином. Варирани у различитим кадрови-ма, ти детаљи су толико наглашени, и толико драматизовани, да избијају у први план, тако да све оне црне и црвене слике, са псима, пацовима и гавранима, и са свуда расутим вешалима и распећима, на крају видимо само као позадину из које, као средиште и врх те драме, израста распети Христос.
. . .
Да ли би овај свет могао још једном да разапне онога који долази да га спасе?
Да ли се овакав свет може спасити?
Да ли овакав свет уопште вреди спасавати?
Да ли тај још једном распети и од свега уморни Христос може још једном да искупи све наше грехове?
Да ли се до распећа стигло зато да би од њега, још једном, све почело, или да би се на њему, у мукама, без наде у Васкрсење, све дефинитивно завршило?

http://www.galerijauzice.org/0611velickovic.htm

И још нешто, што објашњава везу са делом Матијаса Гриневалда:
Citat:Prateći trag civilizacijske agresije Veličković stiže do Hristovog Raspeća, do greha kojim su svi ljudi dubinski i sudbinski povezani, a živeće u ljudskom rodu večno. Mislimo da zato Veličković priziva sećanje na Matthias Grünewald-a i njegovo veličanstveno "Hristovo Raspeće". Ovim reministencijama, svesnom integracijom sa prošlošću, Veličkovićeve slike postaju žarišta u kojima vreme i prostor zadržavaju svoje univerzalne dimenzije, poništavaju kolebljivost prolaznosti. Zašto je Veličković odabrao baš M. Grünewald-a? Dela tog umetnika severnjačke renesanse sadrže mnoge poznogotičke elemente i on je "najuznemirenijim stilom što ga je ikad slikarstvo upoznalo, izrazio bolne zanose i vizionarske užase srednjovekovnih mistika" (G. Bazin). Pored toga njegovo delo nosi "realizam koji ide do brutalnosti u crtanju i boji" (L. Trifunović). Grünewald-ov dramski krešendo, i sve što on nosi, je najviše odgovarao ekspresionističkoj prirodi Veličkovićeve umetnosti. Naravno, Veličković ne radi direktan citat, ne kopira čuveni original, već stvara svoju interpretaciju. Apsorbuje podsticaje sa predloška i asimilira ih u sopstvenu kreativnu invenciju. Saobražava ih potrebama svoje vizije, svoja osećajnosti, sa uporištem u ovom vremenu. Tako se recimo Grünewald smatra najvećim Nemačkim koloristom, a Veličković svoje kompozicije "Hristovog Raspeća" utapa u boje noći i puni oporom, ekspresivnom likovnom materijom. Zatim menja uglove posmatranja "Raspeća" i kompoziciju preoblikuje, domišlja i prilagođava svojoj imaginaciji. Dalje, izdvaja fragmente koje smatra, likovno i simbolično, za najudarnije (zakovana šaka, trnov venac, izranavljen torzo...), pa ih slika kao posebne kompozicije.
http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_co.....;Itemid=31
http://en.wikipedia.org/wiki/Matthias_Gr%C3%BCnewald

"Застрашена" Јелкице, изволи! Zagrljaj

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Napisano: 10 Maj 2009 14:58

Fala.

Nisam ga ja našla, dobila sam na poklon celu zbirku smajlija smešak



Temu je lako prepoznati, nadovezuje se na prethodno pitanje. Ali nisam sigurna koliko je autorka poznata. U pitanju je Beograđanka, čiji se radovi mogu posmatrati i kao ikone i kao slike. A u vezi sa tim je formulisan i naslov jedne njene izložbe.

Dopuna: 11 Maj 2009 16:19

Izložba iz 2006. godine je imala naziv "Slika-ikona-slika", a izložba pre te se zvala "Ikona-slika-ikona"

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1023 korisnika na forumu :: 66 registrovanih, 13 sakrivenih i 944 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Arsenije, Ben Roj, bigfoot, Bobrock1, Brada i Gibanica, BraneS, brundo65, Bubimir, Buda Baba, bufanje, cavatina, dankisha, darionis, darios, darkojbn, Denaya, djo97, draganca, FileFinder, flash12, Frunze, gomago, goranperović66, GreenMan, kairos, Koca Popovic, Koridor, kunktator, kuntalo, liman, madza, mane123, Markoni29, mercedesamg, MiroslavD, Miskohd, Miškić, Niske, Panter, Paor, Parker, pein, Phalanx, powSrb, Recce, RJ, RobinHood12, Rocker, Rote Baron, rovac, Sass Drake, sevenino, Shinobi, skvara, Snorks, Steeeefan, Toni, tubular, Velizar, Vlad000, vobo, Voja1978, Wisdomseeker, zastavnik, zhuki8, Žukov