|
Poslao: 19 Mar 2009 15:18
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
nadnoseći se nad svojom pesmom
iz stojećeg stava
u donjem rublju
krevet
nenamešten
pesma poludovršena
on precrtava stih
odmiče se
predan radnik
maloletni zanatlija
pesma je nađena kasnije
u zbirci
ostavljeni smo sami dečak i ja
dečak i ja smo venčani mojom voljom
povlače se neveselo
u nenamešten krevet
ja sređujem razvod
uzdržavam se da te tešim noćas
varljive devojke kriju moje pesme
pod nanosima šminke
napuštajući društvo velikih lopova
vraćam se svojoj usamljenoj avanturi
-snaga robova-
Dopuna: 17 Mar 2009 20:00
sada smo ponovo dovoljno čvrsti
da govorimo samo za ljubav,
pusti politiku,
okušali smo se u izopačenoj formi:
koja korist sem treniranja
po letnjem danu,discipline
da održi muškost čvrstom i toplom.
jedan čovek slobodan da voli svoj trenutak
u carstvima tela i sunca
ruši više bola no što vekovi
ljudskog zakona ili advokati mogu.
govoreći blago po poslednji put
dopustite mi da kažem,Stvorili ste vaše zakone
previše krute,dobre ili loše,vaši zakoni
su iznurili mnoge ljude,i ja
bih radije obilazio kafee s obe
strane grada nego lomio svoje jedino
srce za vaš milenijum,
moja voljena propada u brojnim
naručjima slabih i sve slabijih ljudi.
to mi panika u očima devojaka
kaže da moram govoriti za ljubav samo,
panika zboh njihovih praznih postelja,
zbog besprekornih redova rođenih čudovišta.
1965
-snaga robova-
Dopuna: 17 Mar 2009 20:29
ti nabavi nameštaj
ako želiš da živiš ovde.
sviđa li ti se ova pesma?
napisao sam je u stanju
u kome ne bih nikada
bio viđen mrtav.
stavi svoju stolicu
gde su ti usta,
i s dobrodošlicom ću primiti tvoje mišljenje
tamo preko mali oltar
tamo preko jedan grad ili drugi
tamo preko tvoj jadni -seksualni život-
poštedi nas pojedinosti
kriješ se iza svoje golotinje
kada si dovoljno odvažna
namećeš to kao loša vlada
jednog od ovih dana
vi ćete biti predmet
prezira robova
tada nećete govoriti tako lako
o našoj slobodi i našoj ljubavi
tada ćete se uzdržati
od nuđenja nam vaših rešenja
vi imate mnogo stvari na umu
mi mislimo samo na osvetu
-snaga robova-
Dopuna: 19 Mar 2009 15:18
LEPOTA GOVORI U TREĆEM ČINU
i tako ti je namera propala
nisi mogao čuti uzvišenu muziku
tvoja ljubavnica je pala u trans
svakodnevnog ponašanja
novac je našao počasno mesto
na tvojoj sve bogatijoj trpezi
i grad je bio tvoj dom
pomerio sam se u stranu
mnogo pre no što si poslao izaslanika
da mi kaže da nisam više potreban
ostavio sam te za drugog gladnog čoveka
koji je na mene čekao celo detinjstvo
kao što si ti nekada
sada ti donosim vesti
o ovom drugom
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2009 12:01
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
Plaža Kamini
jedrilice
srebrno more
kristali soli
na njenim trepavicama
sav svijet
najednom se razblistao
da bi te B-g već narednog časa
okrenuo prema unutra
(knjiga čežnje)
Dopuna: 20 Mar 2009 12:01
treba mi speed
treba mi speed
vino treba mi
trnce da osjetim
ugode u kičmi
treba mi ruka
tvoja da me izvuče
i tvoji sokovi
da njušku mi smoče
vidjeti moram
što nisam ni u snu
tvoju potrebu za mnom
i čežnju prijesnu
čuti moram
što nisam ni za lijek
svojim još uhom
tvoju kvarnu riječ
moram te imati
daj me primi
kao Mjesec odozgo
kad more obujmi
upoznati moram
što nisam nikada
tu vučnu snagu plime
u tvojim rukama
i osjetit moram
dok sam još svjež
tu silu magnetnu
kojom me potežeš
čas bi uminula
čas bi isčezla
u hormonalnom bijesu
pjesma nemirna
(knjiga čežnje)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Mar 2009 00:57
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
КАКО СМО ПРИЛАЗИЛИ
КЊИЗИ ПРОМЕНА: 1966
добри оче,пошто сам сада сломљен,нема вође
рађајућег света,нема свеца онима у болу,
нема певача,нема музичара,нема господара било чега,нема
пријатеља мојим пријатељима,нема љубавника онима који ме воле
само ми похлепа остаје,разједајући сваки
минут који није стигао са мојим лудим тријумфом
покажи ми пут сада,ноћас,да задобијем оно
за чим жудим,да заведем,да обуздам,да волим и будем
вољен______ страшћу коју не могу одбацити упркос
твојим учењима
дај ми је и допусти ми да будем на трен у
овом бедном и збуњујућем јаду,срећна
животиња
мушкарцима и женама
који поседују мушкарце и жене
они од нас који треба да буду љубавници
неће вам опростити
расипање наших тела и времена
Седим са старцима
Гледајући те како играш
Никада нисмо нашли начина
Да надмудримо твога мужа
Предлагао сам једноставну лаж
Ти си нудила убиство
Купујем жуту оловку
У име невиности
Остављам те твоме мужу
И грчком морнару на одсуству
Који те пипка превише
Пипка превише
У мом малом дворишту
Дрвеће шапће мојој души
Волео сам га
Целог свог живота
Њихово друштво је пријатно
Оно више не влада светом
Међу њима је био вео
Сачињен од финих нити
Брижњиво изаткан
Због тога га нису одбацивали
Ни гуркали,већ га поштовали
Што их скрива једно од другог
Тако су служили своју љубав
Као што су они стари шпански љубавници служили
Онога Који Не Исказује Себе
Облачим се у црно
Имам зелене очи
Под извесним светлом
Ако други покушају да напишу ово
Смрт им
Смрт било коме
Ако он или она отпечати ову песму
У којој сам обучен у црно
Благословене твоје очи
Што журе са ове странице
Извуци зеленооког човека
Из његове беде и беса
Ходам кроз стару пожутелу сунчеву светлост
Да стигнем до кухинјског стола
Песма о мени
Лежи тамо са књигама
У које сам убројан
Заједно са мртвим и будућим Диланима
Можеш разумети
Не жури ми се да пређем тај пут
Сунце је старо и жуто
Бујица из које сам се трудио
Да исцедим мајушну кап
У тој тричавој лабораторији
Званој мој таленат
Стојим овде сањарећи у зноју
Сањарећи о кравати и кошулји
Белом оделу животу
Новом животу у топлом граду
Далеко од завидљивог чина
Писане речи
О погледај шта је лето
Учинило красуљцима у мом дворишту
Њихови скелети мора да изгледају као отпаци и старудија
Многим љубитељима купуса
(и да будем савршено искрен
Чак многим љубитељима красуљака)
-снага робова-
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Mar 2009 01:18
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
jadi starosti
starost je blaga
u mladima sve vrije.
ljubav je možda slijepa.
žudnja nije.
život je droga čije delovanje jednom prestaje
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2009 00:09
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Napisano: 05 Maj 2009 23:57
valjda zato što moja muzika
ne peva za mene
mrzim svoju muziku
žudim za oružjem
neki ljudi nalaze snagu
idući svojim putevima
budimo im ono što možemo
puštam da me tvoj um pohodi
iz samoće
bio sam utočište za tvoju viziju
ali to ne mogu biti dvaput
ne hodaj po svojoj senci
ne gazi po mojoj metli
očuvaću tvoju senku čistom
dobrodošao kući
povrati svoje kraljevstvo
devojke su te zaboravile
merien će ostati
divno i tajanstveno ime
kad god ga vidiš zapisano
uđi sada
svi čudnovati pejzaži
koje si ostavio
još uvek su tvoji
ne bi ih mogao menjati
za mantiju zlato ili revoluciju
prošetaj sa mnom osmom avenijom
zamoli bilo koga za cigaretu
-snaga robova-
Dopuna: 06 Maj 2009 0:09
bilo je to nedavno
kada sam još pušio cigarete
kada sam ostavio ženu da čeka
i kupovao u le chateau
kada sam još bio
najslađi pevač koga sam mogao zamisliti
suviše je mračno ovde
svetlo nije dobro
i prestani da mi postavljaš pitanja
niko neće primetiti
ako više nikada ništa ne napišem
osim one neverovatne plavuše tamo
oko koje se svi momci bore
te ruže su opasne
iscepala si košulju
da bi mi pokazala gde
si bila ranjena
morao sam da buljim
stavio sam ruku
na ono što sam video
i povukao ježbila je to kandža
koža ti je izlečena
krpiš svoju košulju
bacaš mi hranu
i menjaš moju prljavštinu
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2009 15:13
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
svaki čovek
ima svoj način
da izda
revoluciju
ovo je moj
(snaga robova)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Maj 2009 20:04
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Napisano: 14 Maj 2009 12:54
желиш ме у било које време
без мог пророчког плашта
без моје самоће
без љигавих девојака
желиш ме без моје агоније
без опасности
да те моје здравље наружи
без моје љубави за дрвеће
без моје кућице на мору
желиш да изгубим нит
говора мог пријатеља
без мог памћења
без мог завета животињама
и дођи овде и дођи овде
и дођи овде и дођи овде
и дођи овде и дођи овде
и дођи овде и дођи овде
зашто си провео
још једну ноћ са њом
када си могао спавати са нагом џејн
или купити себи
дванаестогодишњу источњачку девојчицу
зашто не учине вијетнам вредним борбе
Dopuna: 14 Maj 2009 13:17
уздање је то
најсветије у мом дану
дубље од црног опијума
што ме је избављало из мојих задатака
гласније од ватрених ковитлаца кубе
где нисам убио човека
уздање је то
и када га нађем
(губећи га губећи често)
ја сам усамљени барјак
ја сам мудри војник
ја улазим затворених уста
у свет који се мења
укљештен ћашћу
Dopuna: 14 Maj 2009 13:27
његово самоубиство једноставно није збунило
чак ни оне од нас
који су га фотографисали
отворених уста
под наслагом праха
видели смо га како среће девојку
сасвим случајно
плава ноћ на имању
подупрта лимуновим дрвећем
налик на оркестре малих лица
стајали смо на ивици
рупе од куршума гледајући га
док је везивао њену голему нову чизму
са boom constrictor
певај за њега,леонарде,
твоја љубав меда одређује те
да носиш његов кишни мантил
и лосион за бријање који пече
за ову најсветију прилику
кажњен сам када не радим на овој песми
или када покушавам да пронађем нешто
ја сам један од робова
ви сте службеници
зато ја мрзим ваш рад
-снага робова-
Dopuna: 19 Maj 2009 20:04
možda bi došla ponovo
možda bi došla
prvi put
možda je to bila devojka
koja je ušla bez kucanja
i videla u dvorištu čoveka
čije su genitalije iskrile na sunčevom svetlu
semenom samoljublja
i buljila dugo pre no što je pobegla
neka bude zakona koji kaže
ona mu duguje jednu,jednu viziju sebe da slomi
da smrska da potpuno osramoti
utvrđeni gipsani otisak lepote
koji je čuva od njega
koji je čuva u pesmi drugih ljudi
15-godišnje devojke
koje sam želeo u 15-oj
sada ih imam
vrlo je prijatno
nikada nije kasno
savetujem vam svima
da postanete bogati i slavni
NA VEST DA JE IRVINGA LEJTONA
POLJUBIO ALEN GINZBERG
NA VEČERI POEZIJE U TORONTU
ne da bih te uznemirio irving
ali čuo sam
od prujatelja
pokojnog irskog pesnika
da nakon što je
primio
blagoslov od
alena ginzberga
patrik kavana je umro
rat nije više potreban
da te nauči
mučenju i bolu
zato ne čestitaj sebi
kada se momci vrate kućama
tvoja stranka nije pobedila
to je stari dogovor
stara stranka
ona koja se bavi ropstvom
ubice koje vladaju
drugim zemljama
pokušavaju da nas nateraju
da zbacimo ubice
koje vladaju našom
ja lično
više volim vladavinu
domaćih ubica
ubeđen sam
da će strani ubica
ubiti više nas
nego stari poznati ubica
iskreno govoreći ne verujem
da iko od njih
zaista želi da reši
naše socijalne probleme
zasnivam sve ovo na osnovu onoga što osećam
prema susedu
samo se nadam da neće
još poružneti
zato sam rodoljub
ne volim da vidim
zastavu koja gori
jer to uzbuđuje
ubice obe strane
do žalosnih preterivanja
koja se nastavljaju veselo
potpuno neobuzdano
dok svi ne budu mrtvi
dragi majleru
nemoj nikada da se zezaš sa mnom
ni da mi priđeš
da bi me udario u stomak
u ime jedne od tvojih teorija
ja sam naoružan i lud
ukoliko podnesem
i najmanje poniženje
s tvoje strane
u..ću te
i celu tvoju porodicu
NAPUŠTAJUĆU FRANCUSKU
plavo nebo
usporava avion
kažu da sam im ukrao novac
što je tačno
neka sopstvenici revolucije
ovo razmotre:
pesmu koju je narod voleo
napisao je lopov
ljubav je vatra
ona sagori svakoga
ona razobliči svakoga
ona je opravdanje sveta
za njegovu nakaznost
kad god se desi da te vidim
zaboravim na čas
da sam odvratan u svojim sopstvenim očima
što te ne dobijam
želeo sam da me odabereš
između svih muškaraca koje znaš
jer sam uništen
u njihovom društvu
često sam se molio za tebe
ovako
dajte da je imam
poeziju
su ukaljale mnoge pobožne ruke
zato više ne mogu da je pišem
nisam mogao da podnesem to društvo
još nedavno
radovao sam se uobrazilji
a onda sam počeo da razmišljam
koliko malo devojaka poznajem u montrealu
to čini stvar beznadežnom
krivim sebe i suzan
za smrt poezije
i za jebene muke koje su joj prethodile
ceo svet mi je govorio
da umuknem i da odem kući
i suzan me je povela
kod sebe na reku
nema ničeg poput gladi
ona je čak navela osobe uzvišena uma
koje žele da budu poznate kao pesnici
da ustanu i progovore protiv slobodne ljubavi
kinđureći se prema prilici
u odeću poštenih ljudi
zaslužili smo mržnju poštenih ljudi
nismo više dostojni njihove ravnodušnosti
žene su to prve znale
ti koji si dobro znao da možeš da izigraš bil okoga
al inisi smislio lep način za to
izgledaćeš lepo sa prerezanim grlom
ne mogu poverovati
da je ono što kažu istina
da nisi pružila utočište sirotinji
da se nisi
zauzela za slabe
je li istina
je li istina
da nisi pružila utočište sirotinji
i je li istina
da si u dubini svoje duše
mislila da si bolja
šta sada možeš da učiniš
za ovaj zločin protiv ljubavi
moraš
nam dati svoj blagoslov
moraš
nam dati svoju snagu
-snaga robova-
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Maj 2009 22:05
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
It Just Feels
Written by Leonard Cohen and David A Stewart
Recorded by Sylvie Marechal (Voie Lactee, France 1992)
It feels so good
And it feels so right
It feels like I've been rescued
In the middle of the night
And all the tricks and all the angels
And all the dirty rotten deals
They don't count now
They've been cancelled
And it feels, it just feels
Thank you Babe, thank you Babe
It feels so good
And it feels so right
It feels like I've been rescued
In the middle of the night
And the sweetest voice has spoken
And the deepest wound is healed
And the darkness is exploding
And it feels, it just feels
Thank you Babe, thank you Babe
It comes so sweet
And it comes so fast
It comes like windows breaking
I can take a breath at last
Thank you for the breaking
And thank you for the breath
And for sayin' it was nothing
Nothing meaning life or death
Thank you Babe… it just feels
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jun 2009 16:06
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2007
- Poruke: 265
- Gde živiš: navrh' trepavica
|
Napisano: 20 Maj 2009 21:28
kako smo te voleli
našeg prvog pesnika
koji nije nikada znao šta radi
posrćući
i klateći se
da zagrli stubove
geodezijske kupole
i sruši je
na pijane i pametne goste
voleli smo tvoje najmračnije dane
u vreme odgođenih letova
dok si se trudio da izdvojiš
lepotu tvojih saputnica
pristajući da najzad budeš zanet
izvesnim muzak adaptacijama
lagana pesma je bila sve
napredovala je malo po malo
kao rđa i bora
na izneverenom obećanju
deset puta si bio neveran
svakom telu osim ovog
dosadnog i umirućeg
kad god si okrenuo
svoje beskorisne poljupce da vise
na senima doma
al i tad je bilo slomljeno
tada je bilo staro
vratio se iz svog mrtvog toplog kreveta
dugin veteran
da otkriješ zlato
da izvadiš moju ruku iz vatre
u mom džepu
dobrodošao u ovu knjigu robova
koju ispisah
za vreme tvog izgnanstva
ti srećni kučkin sine
dok sam se ja morao gložiti
sa svim slabim lažljivcima
akvarijske ere
ovo je pesma na koju smo čekali
n"est-ce pas
mnogo toga nam se vraća dok je čitamo
što činimo nanovo i nanovo
ona nije nadahnuta
trebalo je dana i dana da se napiše
ti si jedan detalj u njoj
a zatim snaga pesme
da je samo tvoj gorila bio mrtav
mogli bismo biti ljubavnici
ne možeš optužiti moju pesmu da ikome pomaže
ne možeš upotrebiti njen ton
za sklapanje nečeg novog
volimo da je čitamo lagano
dodirujući se
dok nas obuzima san u ugljenoj kuli
posle strašnog oproštaja
zaustavljamo se tu i tamo
da okačimo crvene zavese ili promenimo mačke
al ise vraćamo
ispunjeni slatkom zahvalnošću
o slatka zahvalnosti
da budemo oni koji jesmo
vozači kola po večernjoj kiši
ka restoranima za odrasle i najtežim životima
u nešvilu i akapulku
pesme nas ne vole više
ne žele da nas vole
ne žele da budu pesme
ne prizivaj nas,kažu
više ti en možemo pomoći
nema više pecanja
na big hartid reci
ostavi nas na miru
mi postajemo nešto novo
vratile su se u svet
da budu sa onima
koji se trude svim svojim bićem
koji nemaju planova za svet
oni nikada nisu bili zabavljači
živim na reci u majamiju
u uslovima koje ne mogu ad opišem
vidim ih ponekad
polugnjile polužive
kako okružuju mišić
kao zasukani rukav
kako leže u svojoj kaljuzi
i vode ljubav sa zupcem testere
lejton nije bio u pravu
u vezi s ratom
bio je u pravu
što se lepote i smrti tiče
ali nije bio u pravu
u vezi s ratom
video sam ga kako spava
kraj nijagarinih vodopada
ne mislim da ima
nameru da se izvini
mislim da mogu da ti kažem gde
sam.pišem za starim kuhinjskim stolom
slušajući baha,gledajući nebo
a onda ovu stranicu gde će ovojutarnju
priču oživeti oni
majušni bogovi besposlenosti koji vode
moju čudnovatu karijeru,koji komadaju
moju pesmu pred mojim očima,moj ponosni skok
sad vidim da oupšte ne mogu da ti kažem
ne sadim za starim stolom
nisam došao kući.nisam lep i visok
bah je rekao da će svirati ali je bio nemoćan
da ostavi ženu koja spava u njegovom krevetu
i koja daje smisao melodijama koje bi on izgubio
-snaga robova-
Dopuna: 20 Maj 2009 21:59
koji god sistem izumete bez nas
biće oboren
opomenuli smo vas ranije
a ništa što ste sagradili nije se održalo
čujte ovo dok se naginjete nad (film-za-odrasle)-ografsku štampu
čujte ovo dok zavrćete rukav
čujte još jednom
koji god sistem izumete bez nas
biće oboren
imate vaše droge
imate vaše oružje
imate vaše piramide vaše pentagone
sa svom vašom travom i mecima
više nas ne možete loviti
sve što o sebi otkrivamo zauvek
je ova opomena
ništa što ste sagradili nije se održalo
koji god sistem izumete bez nas
biće oboren
jedan od guštera
je pravio mehure
dok je radio sklekove na stablu
ja sam jutros radio sklekove
na tepihu
i pravio balone od bazuke
sinoć u kolima
čini mi se da su mistici u pravu
kada kažu da smo svi Jedno
otišla si da radiš u un
i postala špijun
za jednu južnoameričku vladu
jer ti ni do čega nije stalo
i jer si govorila španski
bilo je to nekoliko godina pošto smo vodili ljubav
na medenom vazduhu jesenjeg montreala:
atina je bila divna u stara vremena
dragstori su bili otvoreni
poznavali smo deset velikih gradova u dušu
smrt silama
koje su uništile stil putovanja
neka mucaju svoje ljupke tajne
preko tvojih dugih nogu i vitkih prstiju
neka im tvoja drvena ljubav
smrt vođama
smrt hunti
smrt pasoškoj kontroli
svaki put kada mi žena ima dete
ona poludi
ona svet vidi jasno
i poludi
moramo je ukloniti
da bismo se vratili ratovanju
muškarce i žene ubijaju
prd očima deteta
Dopuna: 20 Maj 2009 22:12
ja vidim okean sa svog prozora
vrlo je jednoličan
nema kitova danas
nema smene plime i oseke
ribar je zauzet
oko svog er kondišna
večernju rumen polako gnječe
goleme sile noći
telefoniram svojoj ženi
posmatramo je jedno drugom u zagrljaju
nema ničeg ovde
osim senke
jednog slučajnog DC-3
u kome niko ne želi da bude
nacistički ratni zločinac
nas je poseti osinoć
veoma star čovek
u svilenom padobranu
još uvek volimo lepotu
koju guštei iskazuju za ans
jedra od crvene opne
naduvavaju iz njihovih guša
voleli bismo češće da pišemo
ali smo zauzeti disciplinama
psihičke samoodbrane
i drugim ratnim veštinama
napustili smo slobodnu ljubav
i ustanovili smrtnu kaznu
za izvesne zločine
nema više utvrđenog između muškaraca i žena
naša gostoljubivost je jednostavna i formalna
ne upotrebljavamo oppojna sredstva
pozdravljamo one koji doalze i odlaze
goli smo sa svojim prijateljima
-snaga robova-
Dopuna: 23 Jun 2009 11:53
OBRAZLOZENJE
Znanac mi je pričao
kako ga je veliki mudrac
Nisargadatta Maharaj
jednom ponudio cigaretom;
»Hvala, gospodine, ali ne pusim.«
»Ne pusis?« rece uCitelj.
“Cemu onda zivot?“
PITANjE CIGARETA
Stvar ponovno počinje
i kao i prvi put
djevojci je ime Claire
i Francuskinja je
ali ovaj put
dečakovo ime je Jikan
i starac je
I vise nismo u Grčkoj
vee u Indiji
tom novom poprištu nesreće
ali ovaj put dečko nije nesretan
sa svojom nesrećom
I Claire takođe primećuje
Da je dečku
Šezdeset I pet godina
Ali ono što je navlaš isto
Jesu obećanje,ljepota
I spasenje putem
Cigareta
Tog malog partenona
otvorene kutije cigareta
tako da je Bombay danas poput Atene
od prije cetrdeset godina
-grad za pusenje –
neka ovo zasad bude dovoljno
jer imat ću je snage voljeti
kao I ostatak svog života
zahvaljujući iskustvu stečenom knjigama
TISUĆE
Od tisuća
poznatih pjesnika
i onih
koji to žele postati
možda su tek jedan iIi dvojica
oni pravi
dok su ostali opsjenari
što se vrzmaju po svetim mjestima
hineći nepatvorenost.
Izlišno je i napominjati
da sam ja jedan od potonjih
i ovo je moja priča.
-knjiga čežnje-
Dopuna: 23 Jun 2009 16:06
NEDOSTOJNOST
Nedostojno je
zateći te
u zabavljačkom okruženju
kako pokušavaš zaboraviti
sav onaj sitnež užasa
od posljednjih milijun godina
Iznad svega
ne dopadaju mi se
te smjele violine
koje stružu uz stratišta
kao da hoce naslutiti
da su ubojice slabići
I da će žrtve
iznijeti pobjedu
Sto samo komplicira moru
snom
i izvrće joj utrobu
Odbaci stoga violinu
i zaboravi na hrabrost
Zar nisi primijetio
kako bitange
i krvopije
privlači tvoja odvažnost
Ona je provokacija
u njihovim očima
Vrati smjelost kamenju
blatu
i onom na čemu ono počiva
Okončaj taj odurni opit
s ljudskim srcem
I molim te ne pričaj mi opet
onu priču 0 pustom kolodvoru
gdje svlačili smo jedno dtugo
pod tučom jabučnog sjemenja
I taj glas neznalačkog
razumijevanja-
oćuti duboko
poniženje
dok mu plimna tišina
uskraćuje potvrdu
Stoj tamo
u sujeti
svoje samoće
I prizivaj one kratkoročne suze
onaj plitki smijeh
i utjehu
sto povinjuju se tvojoj patnji
i grle tvoj poraz
Stoj tamo
nakostriješen i uznosit
grudj nadutih
pod erotskim ritama
religiie
Najiskrenije se nadam
da se nećemo morati opet sresti
nekom dtugom zgodnom zgodom.
--1979.
PRESTAR
Prestar sam
da bih naučio imena
novih ubojica
Ovaj ovdje
izgleda umorno i pristalo
posveećno i profesorski
i podosta sliči na mene
iz razdoblja dok sam predavao
radikalne forme Budizma
bezando munjenima
U ime stare
uzvišene magije
on zapovijeda
obiteljima da se žive spale
i osakate djecu
On vjerojatno zna
pjesmu iii dvije sto sam ih napisao
Svi oni
svi ti umivači krvavih ruku
i žvakači iznutrica
i gulitelji skalpova
sto je iz srca
izgnalo topli apetit
unizilo evoluciju
i od molitve napravilo bljuvotinu
svi oni su plesali
uz muziku Beatlesa
i obožavali Boba Dylana
Dragi prijatelji
svega šaka nas je preostala
Ušutkani
neprestano drhtimo
skriveni među krvlju
zaslijepljenim fanaticima
svjedočeći jedni drugima
ono staro zvjersrvo
ono staro zastarjelo zvjersrvo
sto je iz srca
izgnalo topli apetit
unizilo evoluciju i od molitve
napravilo bljuvotinu
PREKO DANA
Sjedim ovdje
Kraj prozora
I čekam da protrčis
Džogirajući
U toj uniformi za raspinjanje
Podsjećaš me poneto
na mene samoga (koji lutam besciljan)
Mogao bih te utješiti
Jer volim brazde među tvojim očima
I tjeskobnu poharanost
Tvojih obraza u grču stisnutih
Imaš novo lice
Lice koje tek dolazi
Lice lišeno objektivnog iskustva
I odabrala si put mišićne napetosti
Prema vlastitoj žalosti
I kako se sarno skrivaš
U očima svijeta
Pozdravljam te
Hrabra dušo
Koja si progutala tako puno
I okusila tako malo.
DRAGI DNEVNIČE
Ti si veći od Biblije
I od Govora ptica
I od Upanišada
I od svih njih zajedno
I strožiji si
Od Svetog pisma
I Hamurabijevog zakonika
I opasniji od Lutherove listine
Prikucane 0 dveri katedrale
1 slađi si
Od Pjesme nad pjesmama
I daleko moćniji
Od Epa 0 Gilgamešu
I hrabriji
Od Islandskih saga
Poginjem glavu u znak zahvale
Onima koji su položili živote
Da ocuvaju tajnu
Tajnu svakodnevnu
Pod bravom i ključem
Dragi dnevniče
Ne bih htio da ovo zvuči bezobzirno
Ali ti si subliminji
Od bilo kojeg svetog teksta
Ponekad je lista
Mojih zbivanja
Svetija od Povelje o ljudskim pravima
I intenzivnija
-knjiga čežnje-
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2009 15:42
|
offline
- Misty_Blue
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Jul 2009
- Poruke: 1
|
Portret Djevojke
Sjedi iza drvenih roleta
na veoma vruć dan
Soba je mračna, slika je sjetna
Ona je duboko zabrinuta
da su joj bedra prevelika
i da joj je stražnjica debela i ružna
I predlakava je
Ostale sretnice nisu dlakave
Previše se znoji
Fina rosa se uhvatila
na tamne dlačice iznad njezinih usta
Volio bih da joj mogu pokazati
kako samo djeluje na mene
Nažalost, ja ne znam tko je ona
ili gdje živi
ili da li uopće i živi
Ne postoje nikakva saznanja o ovoj osobi
osim unutar ovih redaka
i samo da razjasnim
što se mene tiče
sa njom je apsolutno sve u redu
-------------------------------------------------------------
Odijelo
Zaključan sam u veoma skupo odijelo
staro, elegantno i izdržljivo
Tek se moja kosa uspjela osloboditi
no netko uporno ostavlja svoju perut u njoj
Sada ću ti reći
sve što se može znati o optimizmu
Svaki dan u ogledalu ratkapa
u odrazu juhe
u tuđim naočalama
pregledavam svoju kosu
U potrazi za
Vojskom alpinista
za Indijskim trik-majstorima užeta
za zapetljanim avijatičarima
za grlicama i albatrosima
za kukcima samoubojicama
za nakaznim snjegovićima
Pregledavam svoju kosu
za letačima svake vrste
Posvećen kao automatsko dizalo
češljam kosu u potrazi za mogućnostima
ispružim vrat
protiv pravila se naginjem kroz prozore lokomotive
i jedino za frizera
nosim šešir
--------------------------------------------------------------------
Naša Dama Samoće
Cijelog ljeta dodirivala me
Skupljala se u mojoj duši
Njezini prsti poput prelčevih
Hitri i mirni
I iz njenog tijela izišla je svjetlost
I noć je prošla kroz njezinu svetost
Cijelog ljeta dodirivala me
I poznavao sam je, poznavao sam je
Licem u lice
I njezina haljina bila je modra i srebrena
I njezine riječi su bile rijetke i malene
Ona je vena čitavog svijeta
Ljubavnica, ljubavnica sviju nas
Kraljice Samoce
Svim srcem zahvaljujem ti
Što tako blizu držala si me
Kad toliki su bili razdvojeni
I iz njenog tijela izišla je svjetlost
I noć je prošla kroz njezinu svetost
Cijelog ljeta dodirivala me
Poznavao sam je, poznavao sam je
Licem u lice
---------------------------------------------------------
Mjesto poezije
Ovo je za tebe
to je moje puno srce
to je knjiga koju sam ti želio pročitati
kada budemo stari.
Sada sam sjena
Nemiran sam poput carstva
Ti si žena
koja me oslobodila
Vidio sam te kako promatraš mjesec
nisi oklijevala
voljeti me njime
Vidio sam te kako odaješ počast cvjetovima
zatočenima medu kamenjem
voljela si me njima
Noću sam te vidio kako plešeš sama
na malim mokrim oblutcima na obali
i primila si me u svoj krug
i više nego gosta
Sve se to dogodilo
u istini vremena
u istini tijela
Vidio sam te s djetetom
približila si me njegovom mirisu
i njegovim vizijama
bez krvi
Na tolikim drvenim stolovima
prekrivenima hranom i svijecama
tisuću je sakramenata
koje si nosila u svojoj košari.
Posjetio sam svoju glinu
Posjetio sam svoje rođenje
a ti si mi čuvala leda
dok sam postajao malen
i dovoljno preplašen
da se ponovno rodim.
Želio sam te zbog tvoje ljepote
a ti si mi dala i više od same sebe
podijelila si svoju ljepotu
to sam naučio tek noćas
kada se prisjećam zrcala
od kojih si se osvrtala
kada bi im dala
sve što su tražili
za moju inicijaciju
Sada sam sjena
Čeznem za granicama
svoga čudenja
i pomičem se
snagom tvoje molitve
i pomičem se
u smjeru tvoje molitve
jer ti klečiš
poput buketa
u špilji kosti
iza moga čela
i pomičem se prema ljubavi
koju si sanjala za mene...
|
|
|
|
|
|
