offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
Dodi nocas u moj san.
Dodi nocas u moj san
ti tamna sjeno izumrlih
osjecnja, dalekih tragova
dodi nocas bit cu tvoja krv,
bit cu tvoj razobljeni
leptir koji nema krila.
Krila koja si oteo
u traganju moci...
Tvoja moc je oduzimanje
moci drugima,
pozuda za tobom izgara
poput svjece dalekih
plemenova u tisini.
Autor : N.N.
sajt : tisinazvuka666.blog.hr/
Dopuna: 14 Jan 2007 22:55
Zazmurit cu na tvoje uvrede,
precutacu rijeci jeze,
progutacu bol u grudima .
Budi ono sto zelis,
budi hladna noc,
ulicni setac u kapijama snova.
Ja sam obicni prolaznik
u tvom zivotu,
prolaznik koji je zapao u zamku.
Sjenka iskusenja sa ranama
na tjelu ,
sa oziljcima u dusi.
Ti si onaj koji
koristi glad, nemoc,
mladih tjela.
Izgarnja tamnih ociju
zara.
Autor : N.N.
Sajt : tisinazvuka666.blog.hr/
Dopuna: 14 Jan 2007 22:57
Trazio je dah
Trazio je dodir
Ali dodir nije
bio suden.
Pogled je drhtao
ruke su se tresle,
Nije sudeno
da se pogledi
spoje u jednoj
ravni,da dodir
ozivi da noc
prestane
tajno jutro.
Nisi suden
mojim ocima,
mom poljubcu
mom dodiru.
Spoznavsi
gorku istinu
o nama...
Autor : N.N.
sajt :http://tisinazvuka666.blog.hr/
Dopuna: 14 Jan 2007 23:17
Zbogom
Pričaš o svojim željama,
a želje su tvoje moj svaki dan,
ti ne znaš ništa o snovima,
a smeješ se izgubljenima.
Žališ, sama za sobom žališ,
zamišljena, maglenih očiju,
i sa košavom u srcu,
a nikad nećeš ni saznati,
šta si to imala,
šta si izgubila.
Ti ćutiš i gledaš daleko,
i vidiš li tamo šta?
Išta osim sebe same?
Ima li sreće na kraju sna,
ili je ostala samo neizgovorena
reč koja optužuje.
Hladna suza nikad sići neće,
niz mramorno ti lice draga,
niti dragom će te zvati,
ikada, ikada...
Ne vidiš ti na sreću ništa,
i zaplakati nećeš skoro,
sve dok jednog tihog dana
kroz knjige stranu ne vidiš strah,
i negde u daljini tamo,
čuješ uzdrhtali svoj dah.
A onda, kad kasno bude,
i kad odu drugi svi,
shvatićeš možda, a možda i nećeš,
da svi su te voleli...
Samo nikad volela nisi ti...
Autor : Nikola Bulj
Dopuna: 16 Jan 2007 23:04
CXXXIV
Ja nemam mira, a u rat ne hrlim;
led sam, a gorim, plašim se i nadam;
po nebu letim, a na zemlju padam;
ne hvatam ništa, a svijet čitav grlim.
Ona što me kazni da sred uza stojim,
nit' omču driješi, nit' okove steže;
nit' da me smakne Amor, nit' odveže,
neće me živa, ne drži me svojim.
Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim;
poginut' žudim, a pomoći tražim;
sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit' mi se mrije, niti mi se živi;
smijem se plačuć' žalošću se snažim:
za ovo stanje vi ste, gospo, krivi.
Autor :
Francesco Petrarca
Dopuna: 16 Jan 2007 23:22
Rad' sebe samog
Rad sebe samog samilost me gane,
pun bolnog jada vidim život cijeli;
a kada slomljen odmorit se želim,
gledam gdje dušu bol razdirat stane.
Sav sam utučen, jerbo dobro ćutim
da moji jadi vrh svake su boli,
a gospa ona čiju milost molim
ostavlja mene u mukama ljutim.
A kada svoje njoj upravim oči,
ona mi tada prezriv pogled vrati
okrutno tako da mi srce plače.
Tad bivam lišen svake svoje moći,
a srce moje kao da će stati
s pogleda ovih što nemilost znače.
Guido Cavalcanti
-dopuna: 16 Jan 2007 23:24[/b] ---------
Bolja je ptica
Bolja je ptica koja prolazi i ne ostavlja traga,
nego životinja, za kojom ostaju stope u zemlji.
Ptica prolazi i zaboravlja i tako mora biti.
Životinja kazuje da je nekada bila
tamo gdje je više nema,
a to ničemu ne služi.
Sjećanje, to je izdaja Prirode,
jer jučerašnja Priroda nije Priroda.
Ono što je bilo više nije ništa
i sjećati se znači ne vidjeti.
Prolazi, ptico, prolazi, i nauči me prolaziti.
Fernando Pessoa
|
