|
Poslao: 22 Nov 2006 01:07
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Lišće oluji
Teško je dijelit pjesmu i pjevače:
suza pripada oku koje plače,
bol pripada usni, rijeka moru nekom,
i lišće oluji. Ona je daleko.
Sanjam da me sanja. Noć je. Izgubljena
i prazna je ruka, ako nije njena.
Nož pripada rani, uže svome vratu,
raširene ruke - kazaljke na satu.
Izgubljena ptica,
pripada li jatu?
Zvonimir Golob
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2006 22:32
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Vracanje u proslost
Znam da neizbezno u noci nesane
Oplavi te setnog uspomene plima.
Ti se vrces mislju, duse rastrzane,
U veceri one tonova i rima
Pod prstima mojim kad je klavir stari
Plakao u pesmi tugu moju davnu,
I tvoj pogled vedri prodro da ozari
Moje duse bezdnu sumornu i tavnu.
Ti prolazis duhom po mestima onim
Gde prolecne vode sume i s planina
Veje miris gore dahom osionim,
Gde trag nasih stopa srebri mesecina.
I u talasima te svemocne plime
Mladosti najbolji razaznajes deo:
Zivis uzbudjeno bezbroj puta njime
I njim obasjavas novi zivot ceo.
Znam ja - jer je moje osecanje isto -
Taj nemir u tebi, to je deo mene:
On u tebi zivi pobozno i cisto
Radoscu i bolom srece neshvacene.
(Danica Markovic)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2006 23:06
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Zelim ti
Modro jutro
Kad otvoris oci
I nasmijani dan
Kad koraknes
Izvan sna
Zelim ti
Tamnu noc
I zagasite zvijezde
Da ih u meni
Palis
Iznova
(autor nepoznat)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2006 00:33
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
TUGA PLAVOG CVIJETA - Ismet Bekrić
Jutros je najbistrija kiša pala,
samo da bi suze sprala
iz očiju jednog cvijeta.
Svunoć je plakao cvjetić plavi,
što ostao je sam u travi
i što s njim druguje samo sjeta.
A juče je bio srećan u licu,
držao za latice tratinčicu,
pjevušio u bijelog smijeha zvonu...
Ako su ruke tako htjele,
zašto oboje nisu uzele,
kada su skupa, da skupa i klonu?
Čežnja sad mrsi kosu plavu.
Cvjetić ne jede, ne pije rosu,
misli mu uz drugaricu bijelu.
A ona, kada uvenu u vijencu na glavi,
uvenu tog trena i cvijet plavi.
Tuga se razli niz livadu cijelu...
Dopuna: 24 Nov 2006 0:06
STARAC I HRAST
Poznavao sam starca
s čežnjom u srcu
i snovima
za bršljanom ljubavi
oko usamljenog hrasta.
Viđao sam stari hrast,
u sjeni njegovoj starca
s nogama upletenim
u duboko korijenje,
s velikim srcem,
širokim poput krošnje
i rukama raskriljenim
i s granama prepletenim.
I starac i hrast
imaju mnogo ljeta,
pamte duboku povijest,
zajedno ih hrani
rodne grude slast.
Pustili su duboko korijenje
u panonskom blatu,
u tavankutskom pijesku
s mnogo žilica, deblom
granama i lišćem – hrast;
istom darežljivošću i plodnošću
sijao plodove srca
i razlio po ravnici – starac –
pjesničku strast.
U suludom vremenu
genocida i herbicida,
dok je jedini ideal vlast,
nije lako biti
ni starac,
ni hrast.
Josip Temunović
Dopuna: 24 Nov 2006 0:09
U VRTU
U mraku zubor,vrelo-slusaj duso
To izvor mog zivota romori
Kroz siprag hihot,vile-miruj,duso
To moja sreca tebi govori,
U grmu prvi slavuj-cuti,duso
To moje srce tebi biljise,
U lijesi prvo cvijece-disi duso
To moja dusa tobom izdise,
Tisinom struje,sjene-drsci,duso
To mijesec-zanos.k nama silazi
Kroz zvijezde ceznje,slutnje-umri duso
To smrt i ljubav k nama prilazi
Antun Gustav Matos
Dopuna: 24 Nov 2006 0:13
Majstore ugasi svijecu
Majstore, ugasi svijeću, dosla su ozbiljna vremena.
Radije noću broji zvijezde, uzdiši za mladosću.
Tvoje neposlušne riječi mogle bi pregristi uzice.
Sadi u vrtu luk, cijepaj drva, pospremaj tavan.
Bolje da nitko ne vidi tvoje oči pune čuđenja.
Takav je tvoj zanat: ništa ne smiješ prešutjeti.
Ne uzmogneš li izdržati i jedne noći opet uzmeš pero,
majstore, budi razuman, ne bavi se proročanstvima,
pokušaj zapisati imena zvijezda.
Ozbiljna su vremena, nikome se ništa ne oprašta.
Samo klauni znadu kako se možeš izvući:
plaču kad im se smije i smiju se kad im plač
razara lice.
SLAVKO MIHALIC
Dopuna: 24 Nov 2006 0:22
Jedina,ponoc odzvanja
jesi li zaspala na ruci dragoga?
Znas li, tu sam ja
provodim noc bez sna
ispod tvoga prozora
kraj tvojih uzdaha
Hajde, sklopi oci
nestani u san,
doci cu ti u snovima,kad noc proguta dan...
Doci cu ti u snovima
kad noc proguta dan
pascu kao kaplja rose
njezno na tvoj dlan.
Doci cu ti ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
jos uvijek volim te
Onda, jutro je,tiho budis se
pogledas covijeka sto spava kraj tebe
Onda zaplaces jer to nisam ja
koga si voljela prekasno jedina...
Ali ne placi,cekaj do veceri
kad zvijezde na nebu zasjaju
mi cemo se ljubiti.
Doci cu ti u snovima
kada noc proguta dan
pascu kao kaplja rose
njezno na tvoj dlan
Doci cu ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
jos uvijek volim te
Autori(?) :
Film & Juro Stublic
Dopuna: 24 Nov 2006 0:33
Srescemo se opet
Vec odavno ja ne znam
I ne uspevam
Da ne mislim na tebe
Kad oci zatvaram
Gde si sad
Dok saljem ti san?
Vec odavno mi svako jutro ispise
Na jastuku od ceznje isto pitanje
Gde si sad?
Dal' mislis na nas?
Ne znam kako ti je
Kad te druga pokrije
Il te prazna postelja
Na nase vreme podseca?
Samo znam
Srescemo se opet
Negde ti i ja
Kad zvezde nam se sklope
Kao nekada
Pogledom priznacu ti sve
Da nisam ziva bez tebe
I sta mogu?
To je jace od mene
Zna li i ko sta to
Ljubav natera
Da vine se u nebo
Kao ptica mahnita
Pa bez razloga
Drugome sleti na dlan?
Svi poljupci na svetu
Grade mostove
Gde duse jedna drugoj
U susret dolaze
A moja je
Na pola puta vec ceka te
Ne znam kako ti je
Kad te druga pokrije
Il te prazna postelja
Na nase vreme podseca
Al jedno znam
Srescemo se opet
Negde ti i ja
Kad zvezde nam se sklope kao nekada
Pogledom priznacu ti sve
Da nisam ziva bez tebe
I sta mogu
To je jace od mene
Pod kozom te jos uvek cuvam
I predosecam
Srescemo se opet
Negde ti i ja
Kad zvezde nam se sklope
Kao nekada
Pogledom priznacu ti sve
Da nisam ziva bez tebe
I sta mogu?
To je jace od mene
Srescemo se opet...
Karolina Goceva
edit by bla bla - izbrisani ponovljeni stihovi
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2006 01:00
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
ekvinocijum ::Ozbiljna su vremena, nikome se ništa ne oprašta.
Samo klauni znadu kako se možeš izvući:
plaču kad im se smije i smiju se kad im plač
razara lice.
koliko samo istine... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2006 22:53
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
zelenooka @ :
Da...da...
Sada , cak i ja to znam.
Dopuna: 24 Nov 2006 22:53
LJUBAV
U krčmi su se našli u kasni noćni sat.
Ona je bila drolja,a on je bio tat.
I dok je pijan ljubi na vjernost je prisegla,
u noć su skupa pošli i uz njega je legla.
Hram bješe stara šuma, a mrak je bio brat.
I ležaj suha trava, a mjesec stari svat.
Od tad su krali skupa i prošli mnogo mjesta.
Još vjerni jedno drugom- tat,drolja,noć i cesta.
No jednog dana snenog i pijanog iz kuće
u sudnicu ga pandur pod oružjem dovuče.
I prije nego su do kraja puta stigli,
za dobrih pola metra sa zemlje su ga digli.
Dva dana ga je vjetar uz tihi jauk bio
i dvije noći mjesec po njemu srebro lio.
Kad treću noć na galge,na uže žar je pao,
sa njegovom je dragom već drugi lopov krao.
Autor:
Janez Menart
OSAMLJENA
Kao mjesec na nebu,sama sam u sobi.
Ugasila sam svjetiljku
I drhtim u tami kao plaha ptica.
Svi presahnuli izvori u meni su proključali
I ja opet plačem-plačem jer si ti daleko...
I nikad nećeš doznati,
kako mi je teška ova noć bez tebe.
Autor:
Vang Seng Ju
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2006 23:12
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
ZIVA SMRT
Imao sam srce, djetinjasto srce,
Srce koje boli, boli tako jako!
Imao sam srce, bolno, bolno srce,
A kada mi ode, nisam vise plako.
Bijah skoro sretan. Ali jedne noci
More bolno srce - jedno ptice malo,
Naslo me u mraku, vise glave stalo
I sitnu mi pjesmu sitno cvrkutalo:
- Godinu vec dana, svake bozje noci
Sluzim ko trubadur jednoj dami nagoj,
Usnulu joj dusu cudnim krajem vodim
U ljubavnoj prici i mjesecini blagoj.
Ali sinoc - jao! - gatalica presta,
Pa ko repatica pade mi na grudi:
Ja sam, braco, sinoc vragu dusu dao,
O, umrije mi, umrije moje srce, ljudi!
Antun Gustav Matos
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2006 19:37
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
ЧЕКАЊЕ
За пола сата
Врхове Атлантиде сломио је океан
За пола сата
Везув је становнике Помпеје
заразио вечношћу
За пола сата
Диносауруси постадоше камени
богови јуре
Додо је нестао за још мање
А ја, ја те чекам бар толико...
Autor :
Andrej Kislovski
Dopuna: 26 Nov 2006 19:24
Mileta Jakšić
(1869 - 1935)
Stvari koje su prošle
Stvari koje su prošle, gde su one?
Skriveno od nas u daljini sive.
Sve što je bilo dobro, lepo, milo -
Stvari koje su prošle da l još žive?
Da li nam prošlost daje znake života
kad iz davnine draga slika njena
Sine kadikad u dubokoj noći
U snu, - u tragu naših uspomena?
Možda u svetu negde, nepoznata,
Izvan života ima oblast neka,
Krug, u kome traje ono što je bilo
S prošlošću našom koja nas čeka?...
Stvari koje su prošle, gde su one?
Ako su žive, ako ih još ima,
Videćemo ih kad prođemo i mi,
Kada budemo jednom došli k njima...
Dopuna: 26 Nov 2006 19:37
LJubomir Simovic
(1935)
Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici
Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam tvoja treća ruka otključa!
Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!
Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnicima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na Tvojoj trećoj ruci sazidana!
Gole, mlaćene motkama, sekirama,
oborene pod noge, i dotučene
u podnožju brda uz koje smo se peli,
trećom nas rukom, trojeručice, isceli!
I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
sve one koji su, stotinama ruku,
stotinama godina, iz žetvenih slama,
bacani na dno kazana i jama!
U ovom svetu neslanih mora i jela,
dok nam se broje poslednji trenuci,
nek zasvetli, nek se osoli, Trojeručice,
so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!
Trojeručice, luko i uteho,
majko čokotu kog raspinju i tuku,
smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
duše naše u Tvoju treću ruku!
Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
nek nas iz ove crne zemlje u oblak
ponese hrast, zasađen trećom rukom!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Nov 2006 21:07
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Postoji sigurno Neko
Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otisao
Na vrhovima prstiju
Ne narusivsi svoj savrseni ples.
Zaboravio me poloziti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana cvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S ocima nalik
Na njihov odraz u vodi jos cist.
Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oci gladne
I dopustio im tu pustu strast.
(Anne Hebert)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Nov 2006 22:50
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Nista mi nije oteto!
Osecam rastanka slast.
Ljubim vas i preko sviju
Vrsta izmedju nas.
Ne merim dar svoj nistavan.
Moj glas je prvi put tih.
Mladi Derzavine, sta vam
Treba moj nespretnih stih!
Za strasni uzlet vas krstim:
- Poleti, orlicu mlad!
Sunce si podneo drsko -
A neces moj pogled blag?
Nikad niko vam nije
Neznije poslao glas...
Ljubim vas i preko sviju
Godina izmedju nas.
Marina Cvetajeva
|
|
|
|
|
|
