Saša Milivojev - KAD SVITAC ODLETI, Ivana Žigon na promociji

Saša Milivojev - KAD SVITAC ODLETI, Ivana Žigon na promociji

offline
  • Pridružio: 22 Mar 2010
  • Poruke: 5

BELEŠKA O PISCU

Saša Milivojev je poznati srpski pisac, pesnik, novinar kolumnista i politički analitičar.



Rođen je 1986. u Zrenjaninu (SFRJ, Srbija), gde je završio muzičku gimnaziju. Pevao je u oratorijumu „Kralj David“ Artura Honegera, u Aradskoj filharmoniji (Rumunija). Posle završene muzičke gimnazije svoj cilj usmerava ka Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je apsolvent na odseku za proučavanje srpske književnosti i jezika. Autor je četiri zbirke pesama: „Tajna iza uzdaha“ (Narodna knjiga, Beograd, 2006), „Prvi put“ (Kulturno-prosvetna zajednica, Kruševac, 2008), „Kad svitac odleti“ (na srpskom, engleskom i arapskom jeziku, Filip Višnjić, Beograd, 2010), „Ljubavni RecePat“ (Kulturno-prosvetna zajednica, Kruševac, 2010) i šokantnog romana „Dečak iz Žute kuće“ (Autorsko izdanje, Beograd, 2011).
Dobitnik je brojnih nagrada i uvršten u nekoliko značajnih pesničkih antologija: „Panonski galeb XIX“, „Rudnička vrela XIX“, „Garavi sokak XIX“… Jedan je od autora knjige „Zaveštanja 2012“ koje je izdalo Udruženje srpskih pisaca Švajcarske.
Od 2008. godine kao kolumnista piše za Politiku, u rubrici Pogledi, kao i za TV Reviju iste kuće.
Od 2009. piše kolumne za Pravdu, gde se bavi analitičko-sintetičkim proučavanjem bliske i aktuelne istorije Srba. Okupiran temama o ratnim zločinima, pored brojnih pohvala politički neistomišljenici su ga bez argumenata i dokaza u više navrata optuživali da manipulišući čitaocima širi „govor mržnje“.
Godine 2009. tekstovi su mu štampani u tiražu od oko tri miliona primeraka u različitim dnevnim novinama, publikacijama... Bio je jedan od najčitanijih kolumnista u Srbiji 2008. i 2009. godine i žrtva raznih političkih manipulaciuja. Iz senke je delovao na važne odluke političkog vrha. Političari i obaveštajne službe mu kradu ideje preko SMS-a. Saša Milivojev je npr. tvorac ideje o Političkom štrajku žeđu i profesionalni obarač rejtinga. Bavi se političkom dramaturgijom, kako u književnosti tako i u stvarnosti.
Beogradskoj publici je dva puta predstavio svoja pesnička ostvarenja, u Etnografskom muzeju, u saradnji sa istaknutim umetnicima kao što su: Isidora Bjelica, Ivana Žigon, Jelena Žigon, Daliborka Stojšić, Eva Ras, Danijel Pavlović, Žiža Stojanović, Zlata Numanagić, Branka Veselinović… Njegovu poeziju govorile su i čuvene glumice Svetlana Bojković, Ružica Sokić, Danica Aćimac, Snežana Savić, Suzana Mančić i drugi. Olja Ivanjicki i reditelji Zdravko Šotra i Marko Novaković svojom saradnjom takođe su podržali mladog autora.
Pesničke fanove ima širom sveta. Knjigu „When the Firefly is Gone“ je u maju 2010. godine predstavio i čitalačkoj publici u Kairu, kada je prisustvovao na raznim književnim okupljanjima, gde su o njemu govorili poznati pisci: Soha Zaki i Alaa Al Asvani (jedan od najpoznatijih pisaca u svetu, osnivač opozicionog političkog pokreta „Kifaja“).
U Saudijskoj Arabiji novinari pišu o njegovoj ljubavi prema Bogu, u egipatskim dnevnim novinama Saša Milivojev pominje se kao „Pesnik mističnog leta i meditacije“. TV Revija Šašati ekluzivno je objavila njegovu pesmu „Razgovor sa Alahom“, a Akhbar članak u milion premeraka.
Studijski je snimio četiri pesme, četiri singla, u saradnji sa hevi-metal grupom „Alogija“, pevao je svoje pesme.
Milivojev je i putopisac, saradnik VIP TRIP Diplomatic magazina Isidore Bjelice, od osnivanja istog.
Iako je štampan samo u 200 primeraka, i to o trošku autora, studenta književnosti, roman „Dečak iz Žute kuće“ bio je globalna vest 2012. godine, šokirao je čitaoce i diplomatske krugove širom sveta. Timur Blohin i Jovana Vukotić su najznačajniji novinari koji se pominju u biografiji Saše Milivojeva, jer je u saradnji sa njima postigao svetski medijski uspeh: intervju koji im je dao za Glas Rusije objavili su mediji na engleskom, portugalskom, španskom, arapskom, nemačkom, poljskom, ruskom, francuskom, srpskom, italijanskom i albanskom jeziku, u brazilskim vestima, u Somaliji, na naslovnoj strani Novina Toronto, zatim u uglednim medijima kao što su: The Oslo Times; ukrajinski Telegraf; Armenia Today; Ruskije Novosti; Radio Televizija Republike Srpske; Gazeta Shqiptare, Barometar (Kirgistan); Bota Sot (Albanija), Glas Srpske; Rajoni Press (Albanska informativna agencija); ukrajinska Fraza; Pravda i Blic (Srbija); Srna (Informativna agencija Republike Srpske); Lajme Shqip (Albanija); Lepota i Zdravlje (Srbija); Press Online (BiH); News Meeting (Turska); Dal (Belorusija); Franco da Rocca News... Intervju je objavljen na više stotina internet portala i novina širom sveta, pa je stigao i do Vatikana, nakon čega se papa Benedikt XVI obratio svetkoj javnosti povodom trgovine ljudskim organima.
Saša Milivojev ima velikih problema sa diskriminacijom u medijima u Srbiji, ali neosporno je da ostavlja neizbrisiv trag, njegovo ime, njegove fotografije i naslovi pojavljuju se i u ukrštenim rečima...


ABOUT THE AUTHOR

Saša Milivojev is a famous writer, poet, journalist and political analyst... One of the most read columnists in Serbia, he is the author of five books, and numerous columns published in various daily newspapers. He is the author of the novel „The Boy from the Yellow House“ and of political speeches. His work has been translated into around twenty languages across the world.
Milivojev was born in 1986 in Zrenjanin (SFRJ, Serbia), where he nurtured his many talents in the Music Gymnasium. He used to sing in the „King David“ Oratorio by Arthur Honegger in the Arad Philharmonic Orchestra, Romania. After ten years of enjoying music, Milivojev turned towards the Faculty of Philology of Belgrade University, where he is a successful student of the Serbian Language and Literature. He is the author of four collections of poems: „Tajna iza Uzdaha“ („The Secret Behind a Sigh“, published in 2006 by Narodna Knjiga, Belgrade), „Prvi Put“ („The First Time“, published in 2008 by Kulturno-Prosvetna Zajednica, Kruševac, 2008), „Kad Svitac Odleti“ („When the Firegly is Gone“, in Serbian, English and Arabic, Filip Višnjić, Belgrade, 2010), „Ljubavni recePat“ (Kulturno-Prosvetna Zajednica, Kruševac, 2010), and a novel entitled „Dečak iz Žute Kuće“ („The Boy from the Yellow House“). He has received many awards, and his poems are included in several anthologies of poetry, including the „Panonski Galeb“ („The Seagull of Pannonia“) Vol. XIX, the „Rudnička Vrela“ („The Rudnik Springs“) Vol. XIX, the „Garavi Sokak“ („The Sooty Alley“) Vol. XIX, etc.
Since 2008, Milivojev has worked as a contributor to the „Pogledi“ column of the Politika newspaper, and as of 2009 he has been writing columns in the Pravda newspaper, dealing with analytical and synthetic research in the recent and contemporary history of the Serbian people. Concerned with war crimes topics, Milivojev has been praised by many, but also criticised by individuals who do not share his political views and who often accused him of manipulating the readership and spreading „hate speech“. By 2009, Milovojevs texts have been printed in about 3 million copies in various daily newspapers. He was one of the most read columnists in Serbia in 2008. and 2009. and the victim of variety of political manipulation. From the shadow, he influenced very important decisions of political leadership. His ideas are stolen by politicians and secret service via SMS. For example, Mr. Saša Milivojev is a political thirst strike idea creator and professional destroyer of rating. He is engaged in political dramaturgy, both in literature and in reality.
His poetic achievements have been introduced to Belgrade audience twice, in Ethnographic Museum, in collaboration with famous Serbian artists such as: Isidora Bjelica, Ivana Žigon, Jelena Žigon, Daliborka Stojšić, Eva Ras, Danijel Pavlović, Žiza Stojanović, Zlata Numanagić, Branka Veselinovicć. His poetry was recited by well-known actresses Svetlana Bojković, Ruzica Sokić, Danica Aćimac, Snežana Savic, Suzana Mančić etc. By their mutual cooperation, this young author has also been supported by Olja Ivanjicki, Zdravko Šotra and Marko Novaković.
He has his poetic fans all over the world. Kairo reading public was introduced with his poetry in May 2010., by his book „When the Firefly is Gone“, while he was being present at various literary gathering where famous writers spoke about him: Soha Zaky and Alaa Al Aswany (one of the most famous writers in the world, a founder of oppositional and political movement „Kifaya“).
In Saudi Arabia, the journalists write about his love for God; in Egyptian newspaper (Al Akhbar and Shashati), Saša Milivojev is mentioned as a writer of mystical flight and meditation.
Although only 200 copies were printed at the cost of the author, a student of literature, the novel "The Boy from the Yellow House" was widely reported across the world in 2012. Readers and diplomatic circles around the world were shocked. Timur Blohin and Jovana Vukotić are the most important journalists mentioned in the biography of Saša Milivojev, because he achieved worldwide media success through their cooperation. His interview given to THE VOICE OF RUSSIA was translated into English, Portuguese, Spanish, Arabic, German, Polish, Russian, French, Serbian, Albanian, Turkish, Hungarian, Macedonian... and published in the Brazilian press, in Somalia, on the front page of Toronto Newspapers, then in prominent media such as: The Oslo Times; Ukrainian Telegraph; Armenia Today; Radio Television of Republic of Srpska; Barometer (Kyrgyzstan); Bota Sot (Albania), Glas Srpske; Rajoni Press (Albanian Information Agency); Ukrainian Phrase; Pravda and Blic (Serbia); Gazeta Shqiptare, Srna (Information Agency of Republic of Srpska); Lajme Shqip (Albania); Dal (Belorus), Beauty and Health (Serbia); Press Online (BiH); News Meeting (Turkey); Franco da Rocca News; Ruskije Novosti... The interview was published on countless internet portals and in newspapers around the world, and was also picked up by the Vatican. Pope Benedict XVI subsequently spoke to the world against the trafficking of human organs.
As a consequence Saša Milivojev has had big problems with discrimination in the Serbian media, but it is undeniable that he leaves an indelible mark with his name and photos being instantly recognisable in Serbia with his published titles even used in crosswords ...


نبذة عن حياة الشاعر

[b]ساشا ميليفويف
شاعر وكاتب صربي، من أصل روسي، ولد في العام ١٩٨٦ في مدينة زرينينن، حيث أكمل دراسته ونمى مواهبه في المدرسة الإعدادية الموسيقية. غنى في فرقة الموشحات الدينية بقيادة آرثر هوناكير في أوبرا "الملك داود" في فيلهارمونيكا مدينة لارادا في رومانيا. وبعد عشرة سنوات من الاستمتاع بالموسيقى، حول الشاعر اهتمامه إلى كلية اللغات في جامعة بلغراد، حيث يدرس ألان، وبنجاح، في قسم اللغة الصربية وأدبها. للكاتب ثلاث مجموعات شعرية هي: "السر وراء التنهيدة" (من منشورات الكتاب الوطني، ۲٠٠٦) و "أول مرة" (من منشورات المجمع الثقافي والتعليمي، كروشوفاتس، ۲٠٠٨) و "عندما تحلق اليراعة" (باللغة الصربية والانكليزية والعربية) إضافة إلى رواية "الفتى من البيت الأصفر". حصل على عدد من الجوائز، ومسجل في قائمة أفضل كتاب المختارات الشعرية مثل: "نورس سهول بانونيا / التاسع عشر" و "الينابيع المعدنية / التاسع عشر" و "زقاق السخام / التاسع عشر". ومنذ العام ۲٠٠٨ يكتب في جريدة "بوليتيكا" في ركن وجهات نظر وكذلك يكتب في الاستعراضات التلفازية لنفس دار الصحافة. وكذلك يكتب، منذ العام ۲٠٠٩، أعمدة في "برافدا" حيث يتناول دراسات تحليلية وتركيبية لتاريخ الشعب الصربي من الماضي القريب والمعاصر. وكذلك يهتم بقضايا جرائم الحرب. ومن الجدير بالذكر أن الكاتب حصل على عدد كبير من الاستحسان والمدح، ومن جانب أخر، اتهمه البعض بنشر "اللغة العنصرية" والتأثير السلبي في الرأي العام. وفي العام ۲٠٠٩ تم نشر أكثر من ثلاثة ملايين نسخة من نصوص الشاعر في مختلف الصحف اليومية


Dopuna: 22 Mar 2010 8:27



Dopuna: 22 Mar 2010 8:29





Dopuna: 22 Mar 2010 8:33









Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 22 Mar 2010
  • Poruke: 5

ДАЛИБОРКА СТОЈШИЋ (проф. књижевности, истакнути естрадни уметник, Ex Miss, ex Yougoslavije):

"Када сам први пут видела слику Саше Миливојева у новинама, моје усне су спонтано промрмљале: Тађу! Била је то реакцијa на његову анђеоску лепоту, ону исту која ме је опчинила док сам, једном давно, читала „Смрт у Венецији“, припремајући се за писање семинарског рада: „Новеле Томаса Мана“, на одсеку Светске књижевности Филолошког факултета у Београду.
Та хеленско-аполоновска лепота младог Пољака, коју сам препознала на његовом лицу, обично није свесна себе. Она припада соју који Томас Ман болно воли, оним „плавооким и обичним, којима дух није потребан“. Припада такође Шилеровом принципу Наивног за разлику од Сентименталног, које се одваја од живота, размишља, пише песме и пада при плесу.
У ходу се пребацујем на „Тониа Крегера“, новелу у којој Томас Ман најсликовитије говори о својој поетици, тј. односу према уметности. Тађу Саше Миливојева се претапа у лик Ханса Хансена, опет једног од оних плавооких, који дубоко загњурени у живот, уживају у сваком тренутку, омиљени, уклопљени, као део целине.
Онда сам прочитала интервју, пар колумни и неколико песама овог младог човека, скоро још дечака, и схватила да сам коначно нашла одговор на питање које је остало да лебди на крају мог семинарског рада: Шта би се десило да је Ханс Хансен испунио жељу Тониа Крегера и прочитао „Дон Карлоса“? Сада знам. Постао би Саша Миливојев. Тај лепи, млади, талентовани песник је, заправо, инкарнација највеће Крегерове жудње. Он је Ханс Хансен који је прочитао „Дон Карлоса“.
Образован, амбициозан, вредан, пун идеја, храбар и речит у колумнама, рањив и застрашујуће усамљен у свом лавиринту из ког ће га, попут Аријадниног конца, извући један мали свитац, носилац божанске светлости. Кад тај свитац одлети и завлада тама, остаће искре на песниковим рукама, попут звездане прашине или небеске ватре, дајући моћ тим рукама да исцељују ране овог света, пишући поезију и преносећи лековиту енергију Универзума на оне који је буду читали.
Наивно и Сентиментално се у овом „Диву дечаку“, како га је назвао познати скулптор и песник Борис Стапарац, савршено сјединило као јин и јанг, ватра и вода, Светлост и Тама. Иза анђеоског лика плавооког Тађуа крије се бескомпромисни, храбри и речити писац колумни и романа о Жутој кући: „Падам са кишом, зове ме смелост да људима кажем НЕ“, као и нежни рањиви песник који не хаје за комерцијалу, већ носећи свог свица на длановима, као отелотворење звезде водиље, тражи од свих богова одговор на питање свих питања: „Шта је смисао нашег постојања?“
Мали, ледени кристали његове поезије, сажети, сведени на најмањи број речи којима се исказује суштина, попут хаику песама, воде нас лагано, отапајући се и умирући на врелини његовог сна о пустињи, до бескраја, до лутања међу звездама, до „Лажних суза месеца“, до пропитивања свих богова који би требало у свом проповедању Љубави да се коначно споје у једно, у свевидеће око Универзалног Ума.
Саша Миливојев стасао је у једног од најоригиналнијих песника света. Поред импресионистичких момената када свитац одлеће и раздаљују се Светлост и Тама, он у својој новој књизи говори и о појави петог леденог доба. Његов лирски субјекат путује кроз време, преживљавајући све катастрофе Земљине кугле, од ерупција вулкана: „Ко ли ми те чува/ Oд ужарене кише/ Kад те нема више“, код њега се и „Сунце разлива“, до померања плоча, поплава, глобалног загревања, топљења полова, до „Отварања валова“, после чега видимо како „Тону градови“. „Падају црне планине/ Скакаваци прште на све стране/ Коске оглабане/ Плутају натопљене“, и тако све до коначне апокалипсе и леденог доба. Збирка „Кад свитац одлети“ добија пророчке димензије оног момента кад се у читалачкој подсвести преплићу слике свих континената који нестају. Последња ће потонути Африка, ниво воде ће се подићи до „врхова пирамида“, после чега следи стварање „Бескрајне ледене плоче“, по којој камила носи лирског субјекта као победника, што је карактеристично за епске јунаке и у старој арапској књижевности, али се камила „Саплиће о врхове пирамида“...
На крају бих желела да се обратим њему лично и да му пријатељски и мајчински дам своју подршку, јер он је упркос свим кукавицама, незаинтересованим медиокритетима и Сорошевим плаћеницима, охрабрујуће, ново, младо лице будуће Србије: Желим ти све најбоље у животу, драги дечаче! Велики ћеш терет носити на својим плећима. Видим да већ неки почињу да те оптужују за манипулацију и амбицију да избором теме за роман дођеш до брзог успеха, без обзира на ризик који та тема са собом носи. Не дај се, бори се, иди напред. Многи ће те мрзети и због твоје лепоте. Али ја видим знак на твом челу исписан невидљивим мастилом. Вредно ради и остварићеш свој сан. А пред мукама и патњом којом ћеш то морати да платиш, ја ти се клањам, као старац Зосима пред Мићом Карамазовим. Уз тебе сам, мали мој Тађу!"


DALIBORKA STOJŠIĆ
(a literature teacher, renowned performer and ex-Miss of the former Yugoslavia):

"When I first saw a photograph of Saša Milivojev in a newspaper, my lips spontaneously whispered: Tadzio! It was a reaction to his angelic beauty of the kind that once mesmerised me when I read „Death in Venice“ as part of the preparation of a paper entitled „The Novellas of Thomas Mann“ at the World Literature Department of the Faculty of Philology in Belgrade.
The Hellenic, Apollonian beauty of the young Pole that I recognised on his face, is often unaware of itself. It belongs to the kind so agonisingly loved by Thomas Mann, to those blue-eyed and simple creatures that need no spirit. It also conforms to Schiller’s principle of the Naïve, as opposed to the Sentimental, which separates itself from life, contemplates, writes poems and falls while dancing.
As I continue, I turn to „Tonio Kröger“, the novella in which Thomas Mann describes his poetics - i.e. his relationship with art - most picturesquely. The Tadzio of Saša Milivojev melts into the character of Hans Hansen, another of those blue-eyed boys that enjoy every moment, deeply emerged in life, favoured, fitting into the whole. Then I read the interview, a couple of columns and a few poems by this young man - still more of a boy than a man - and I realised that I had finally found an answer that remained lingering above my study paper: What would have happened if Hans Hansen had humoured Tonio Kröger and read „Don Carlos“? Now I know – he would have become Saša Milivojev. This beautiful, young, talented poet is actually a reincarnation of Kröger’s biggest desire. He is a Hans Hansen who has read „Don Carlos“.
Well-educated, ambitious, diligent, brimming with ideas, courageous and eloquent in his columns, vulnerable and frighteningly lonesome in his labyrinth, from which a small firefly, the carrier of divine light, will rescue him like Ariadne's thread. When the firefly is gone and darkness settles in, the embers will remain on the poet’s hands like stardust or heavenly fire, empowering those hands to heal the wounds of this world by writing poetry and transmitting the healing energy into those who read it. In this „Giant Boy“, as the famous sculptor and poet Boris Staparac named Saša, The Naïve and the Sentimental have merged perfectly, as perfectly as yin and yang, water and fire, light and darkness. Behind this angelic blue-eyed Tadzio hides an uncompromising, brave and articulate columnist and writer of the novel about the Yellow House: „I fall with the rain, courage is urging me to say to the people, NO“ - and also a gentle, vulnerable poet who, free from the desire for commercial success, carries his firefly (an embodiment of his guiding star) and seeks from all the gods the answer of all answers: „What is the meaning of our existence?“
Like haiku verses, the small, icy crystals of his poetry are condensed and reduced to the smallest number of words necessary to express the essence; slowly melting and dying in the heat of his dream of the desert, they lead us to endlessness, to the wandering stars, to the „Fake Tears of the Moon“, to questioning all the gods that preach about Love, gods who should finally become one, the all-seeing eye of the Universal Mind.
Saša Milivojev has evolved into one of the most inventive poets in the world! Besides impressionist moments, such as the firefly leaving and parting the Light from Dark, his new book speaks of the emergence of the fifth ice age. His lyrical subject travels through time, living all the disasters of the Planet Earth, from volcanic eruptions: „Who protects you / From the burning rain / Now that you are gone“, and the „Sun melting away“, to continental plates moving, deluges, global warming, poles melting, to „Waves crashing“ and „Towns sinking; Black mountains are crumbling / The locusts hiss all round / Gnawed bones / Float soaked“, and so on until the ultimate apocalypse and ice age. The collection entitled „When the Firefly is Gone“ assumes prophetic proportions when pictures of drowning continents assail the reader’s mind. Africa is the last to sink, the water level rising over the „tips of the pyramids“, after which „An endless plate of ice“ will be created; a camel will carry the lyrical subject as the victor, not unlike the epic heroes of old Arabic literature, but this time the camel „Stumbles over the tips of the pyramids…“
Finally, I would like to address Saša personally and give him my motherly support, as he is an encouraging young face of future Serbia, despite all the cowards, all the indifferent mediocrities, and all Soros’s payees: I whish you all the best, my beautiful boy! You have a heavy burden to bear on your shoulders. I see that some have already started accusing you of manipulation and ambition, saying that, by choosing the topic for this book, you want to achieve instant success regardless of the risks the topic may bear. Hang in there, fight and move forward. Many will hate you for your beauty, but I can see the sign on your forehead, the one written in invisible ink. Work hard and your dream will come true. I bow before the hardships and suffering you will have to endure; I bow like Zosima the elder bowed before Mitya Karamazov. I am with you, my little Tadzio!"


داليبوركا ستويشيتش
أستاذة الأدب، فنانة بارزة وملكة جمال سابقة في يوغسلافيا السابقة



عندما رأيت صورة ساشا ميليفويف للمرة الأولى في الجريدة، دمدمت شفتاي بصورة عفوية: تاجو! وكان ذلك أول رد فعل لي لجماله الملائكي، حيث تذكرت ذلك الشيء، منذ زمن بعيد، عندما كنت قد قرأت "موت في البندقية" من اجل التحضير لكتابة التقرير الفصلي بعنوان "روايات توماس مان" في قسم الأدب الصربي في كلية اللغات في بلغراد.

كان ذلك الجمال، الإغريقي الابلوني للشاب البولندي الذي عرفته من خلال وجهه، والذي لم يكتشف نفسه بعد. الجمال الذي ينتمي إلى نوع الذي أحبه توماس مان بطريقة مؤلمة، حيث العيون الزرقاء والسهول التي لا تحتاج إلى روح. وينتمي أيضا إلى مبدأ شيلار الساذج، مختلفا عن العاطفة التي تنفصل عن الحياة والتفكير وكتابة القصائد وتسقط في الرقصات.

وبعدها، تذكرت "طوني كريكر" الذي تحدث توماس مان في روايته عن شعره، أي، علاقته بالفن، بأدق صورة تعبيرية. تاجا ساشا ميليفويف الذي أعيد تجسيده في شخص هانس هانسين، مرة أخرى بتلك العيون الزرقاء الممتدة عميقا في الحياة، والتي تستمتع بكل لحظة فيها، مفضل ومدمج كأنه جزء في كل. وبعدها قرأت مقابلة معه وقليل من الأعمدة الصحفية وعددا من قصائد هذا الرجل الشاب، الذي هو مازال صبيا، ووجدت حينها الإجابة على السؤال الذي بقي يدور في نهاية تقريري الفصلي: ماذا كان قد حدث لو أن هانس هانسين حقق أمنيت طوني كريكر وقرا "دون كارلوس"؟ ألان عرفت، لكان قد كان ساشا ميليفويف. ذلك الشاعر الوسيم الشاب الموهوب هو تتويج لأكبر رغبات كريكر. هو هانس هانسين الذي قرا "دون كارلس". فهو مثقف، طموح، بارع، مليء بالأفكار، شجاع وذو بلاغة في أعمدته الصحفية، حساس ومعزول في وحدة مخيفة في متاهته التي سوف تجره منها يراعة صغيرة، بواسطة خيوط أريان، حاملة معها نور ألاهي. وعدما تحلق تلك اليراعة وتدحر الظلام، سيبقى شرارتها بين يدي الشاعر مثل غبار نجمة أو نار سماوية وستعطي القدرة لتلك الأيدي من اجل أن تشفي الجروح في هذا العالم، من خلال كتابة القصائد وحمل الطاقة المعالجة إلى العالم الذي سوف يقرؤها. إن السذاجة والعاطفة في هذا "الصبي المارد"، كما سماه النحات والشاعر بوريس ستاباراتس، اتحدتا بشكل مثالي مثل ين ويانغ، النار والماء، الضوء والظلام. فوراء الشكل الملائكي لصاحب العيون الزرقاء "تاجو" تختبئ شجاعة، لا هوادة فيها، وبلاغة كاتب الأعمدة الصحفية ورواية حول البيت الأصفر: "اسقط مع المطر، وتدعوني الجرأة لأقول للناس لا"، وكذلك الشاعر الرقيق والحساس الذي لا يسعى من اجل الربح التجاري، ولكن، حاملا يراعته على كفيه كالنجمة المرشدة المتجسدة، باحثا من كل الآلهة جوابا على سؤال كل الأسئلة: "ما معنى وجودنا؟"

البلورات الصغيرة المتجمدة لشعرة، قد لخصت وكونت من الحد الأدنى من الكلمات التي تعبر عن الجوهر، مثل قصائد هايكو، وتأخذنا بلطف وتذوبان وتموت في خضم حرارة أحلامه عن الصحراء، إلى حيث اللانهاية، والى التجول بين النجوم، إلى "دموع القمر الكاذبة"، إلى استجواب جميع الآلهة التي يجب أن يكون في نهاية مطاف وعظها للحب أن تتحد في شكل واحد في عين الفكر العالمي التي ترى كل شيء.

ساشا ميليفويف يقف مع كبار الشعراء الأصيلين في العالم. فبجانب اللحظات المثيرة حين تحلق اليراعة ونفصلان الضوء والظلام، يتحدث في كتابه الجديد عن ظهور العصر الجليدي الخامس. فمواضيعه الغنائية تسافر خلال الزمان وتقاوم كل كوارث الكرة الأرضية، من ثوران البركان: "من الذي يحميك / من مطر متقد / عندما لا تكون هنا"، وأيضاً "شمس تسيل"، إلى هدوء اللوح، الفيضانات، الاحتباس الحراري العالمي، ذوبان القطبان، تفتح الأمواج، لنرى بعد ذلك كيف "تغرق المدن". "جبال سوداء تسقط / جراد ينصب من كل ناحية / العظام مسلوخة / تحوم غارقة" وهكذا حتى نهاية العالم الأخير والعصر الجليدي. فالمجموعة الشعرية "عندما تحلق اليراعة" تأخذ بعدا تنبؤياً في تلك اللحظة عند قراءتها حيث تذكر بصورة جميع القارات التي تتلاشى، التي تغرق. حيث ستكون أخر قارة تغرق هي إفريقيا، وسيصل مستوى الماء إلى قمم الأهرامات، وبعدها سحل خلق "سطح جليدي بلا نهاية" وعليه يحمل الجمل موضوع غنائي مثل المنتصر، والتي هي سمة أبطال الملاحم والأدب العربي القديم، ولكن يتعثر الجمل على قمم الأهرامات.

في الختام، أود مخاطبيه شخصياً بصورة ودية وامومية وأقدم الدعم له، لأنه على الرغم من انف كل الجبناء والغير المهتمين الإعلاميين ومرتزقة سوروش، وأشجعه لكونه الوجه الجديد والشاب لصربيا الغد: أتمنى لك كل التوفيق في الحياة، أيها الصبي الجميل. ستحمل عبئا كبيرا على كتفيك. حيث إني أرى انه قد بداء باتهامك بتضليل الرأي العام وبأنك تختار مواضيع معينة من اجل الوصول إلى النجاح السريع، بغض النظر عن المخاطر التي تحملها تلك المواضيع. لا تستسلم، ناضل، وامضي قدما. سوف يكرهك الكثير بسبب جمالك، ولكني أرى علامة على جبينك مكتوبة بحبر لا يرى. اعمل بجد وسوف تحقق حلمك. فبجانب المعاناة والألم الذي يجب عليك أن تدفعه، انحني إليك مثل زوي الكبير أمام ميتسا كارامازوف. أنا بجانبك، يا صغيري تاجو



offline
  • Pridružio: 22 Mar 2010
  • Poruke: 5

ОЉА ИВАЊИЦКИ (сликар):

"Када уђем у књижару не хватам се одмах за књиге познатих аутора који су оправдали своје писаније. Обраћам пажњу на нова имена и књиге које су се појавиле сасвим тихо и од којих није направљена нека велика помпа. Све те књиге имају различите судбине које се мрсе са нашим животима. На патосу испод полице, видела сам књигу и на њој анђела који с крвљу пише стихове. Подигла сам је и обрисала прашину са ње. Била је потписана именом - Саша Миливојев. Бацила сам поглед на неколико симболичних стихова пуних драматичних сукоба лирског субјекта са мрачном сликом света. То је било довољно да је купим и понесем кући не бих ли у њој пронашла зрак светлости, али сам се разочарала лирским испадима. Међутим, када сам окренула последњу страну књиге, видела сам да је реч о веома младом песнику и одмах му опростила. Након више од две године, јавио ми се телефоном и рекао да има потребу да га чујем. Прочитао ми је неколико песама од којих ми је застао дах. Видела сам свица који је одлетео и удаљио се од њега као „Светла тачка/Остала је пуста обала“ по којој млади песник носи светлост на рукама и има улогу исцелитеља."


OLJA IVANJICKI (Painter):


"When I walk into a bookstore I do not look for books by famous authors who have already proved themselves in the belles-lettres. I usually pay attention to new names and books that have appeared quietly, without any pomp. All those books have different fates that are entwined with our lives. On the floor below a book shelf I saw a book with a cover of an angel writing verses in his own blood. I lifted the book, wiping the dust off it. The book was by a Saša Milivojev. I glanced through a couple of symbolic verses full of dramatic conflicts of the lyric subject and a dark picture of the world. It was enough for me to buy the book and take it home, hoping that I would find a ray of light in it, but I was disappointed with the lyrical exaggerations. However, when I turned the last page of the book, I realised that the author was very young and forgave him right away. More than two years later, he called me saying that he wanted me to hear his poems. He read a couple of poems that took my breath away. I saw a firefly that was gone and moved away from him like „The light speck/And the shore remains deserted“, the shore on which the young poet was carrying the light in his hands and had the role of a healer."


اوليا ايفانيتسكي

(رسامة)

عندما ادخل أي مكتبة، لا ابحث عن كتب الكتاب المشهورين، الذين غالباً ما يكونون قد وضعوا بصماتهم على كتاباتهم، ولكن اهتم بالأسماء والكتب الجديدة التي تصدر بهدوء ومن غير شوشرة وبدون ضجة إعلامية كبيرة. كل هذه الكتب تكون لها أقدار وأحداث مختلف تربك حياتنا. فعلى الأرض تحت احد الرفوف، وجدت كتاباً يكتب فيه الملك أبياتاً شعرية بالدم. أخذته بيدي وأزلت الغبار من عليه. كان من إمضاء ساشا ميليفويف. طالعت عدداً من الأبيات الرمزية المليئة بالصراعات الدرامية للعنصر الغنائي مع صورة العالم المظلم. كانت تلك القراءة السريعة كافية لكي اشتري واحمل معي الكتاب إلى البيت كي أجد فيه بصيص من الضوء، ولكن خاب أملي لأنني وجدت عفوية في أبياته الغنائية. ولكن عندما قلبت الكتاب على الصفحة الأخيرة ووجدته شاعراً في مقتبل العمر، غفرت له في الحال. وبعد أكثر من عامين، اتصل بي بالهاتف وسال عن إمكانية الاستماع أليه. قراء إلى مسامعي عدداً من القصائد التي حبست أنفاسي، حيث رأيت فيها يراعة حلقت وابتعدت عنه كنقطة ضوء / بقي شاطئ مهجوراً، ووجدت فيها أيضا شاعراً شاباً يحمل الضوء في يديه ولاعباً دور المعالج الروحي

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 777 korisnika na forumu :: 20 registrovanih, 5 sakrivenih i 752 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Belac91, darkangel, djboj, Doca, doom83, dr_grof, goxin, ILGromovnik, Marko Marković, Mixelotti, panonski mornar, sevenino, StefanNBG90, t.mile, vasa.93, vlvl, x9, zlaya011, Šraf