offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Napisano: 29 Dec 2010 10:25
Представљам Вам Ђуру Шефера Сремца, 
професора књижевности, песника и сатиричара вишег реда. Рођен у Руми, ради у Руми, рекло би се - Румљанин по опредељењу. Кажу да ученицима уме да пренесе знања из граматике и књижевности на посебан начин, коришћењем стихова у обради појединих тема и наставних јединица.
Citat:Објавио десет збирки песама и једну монографију: „Титов венац сонета“, поема (1982); „Звездане њиве“ (1987); „Тамбурица, коло и песма румских Брежана“ (1994), монографија; „Досетљиве доситејке“ I, II (1995, 2003); „У Вуковој ризници речи“ (2002); „Колевка сремског паора“ (2005); „Пикали смо лопте крпењаче“ (2007); „К’о сатаром сатире ме сатира“ (2008-), афоризми и сатирична поезија; „Паника граматика“ (2009); „Лабудов пев“, венац сонета љубави (2009).
Заступљен у антологијама и низу зборника поезије и прозе. Добитник неколико књижевних награда и признања, између осталих:
- Добитник је ПРВЕ награде „КУЦУРСКИ КЛИП“, за сатиричну песму (слободна тема), на Четвртом међународном фестивалу хумора и сатире, Куцура, општина Врбас (2009).
- Међународни електронски пројекат ДИОГЕНЕС МАГАЗИН (Параћин – Сарајево) доделио му је ТРЕЋУ награду ДИОГЕНЕС 2009, за сатиричну причу 2009 („Сензационална вест“), на тему: Филозофија паланке или Balkan uber ulles.
- Добитник је ТРЕЋЕ награде „КОЧИЋЕВИМ САТИРИЧНИМ ПЕРОМ“ 2010 (за сатиричну песму „Грешна керуша СЕКА“).
- Носилац је ПРВЕ НАГРАДЕ „ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ“, на међународном конкурсу Клуба умјетничких душа (тема: „Шта нам могу свјетске пандемије“ 2010), Мркоњић Град, Република Српска.
http://rukopis.artija.net/predstavljanja/knjiga-pa.....er-sremac/
ШАЉИВА КЛЕТВА
Здрави били, драги домаћини,
дабогда ми били увек фини!
Све постове уредно славили (!?)
и печење – од соје правили!
Задњи сели крај пуна астала,
а први се дигли са седала.
Позајмили јела, пића разна,
најели се кад је шерпа – празна.
Крмаче вам водом се гојиле
и од глади по авлији риле.
Кокошке нек слете од – комшије,
па им брзо заврните шије!
Петлићи нек скачу по дворишту
и на туђем хране се буњишту.
Ћурани у лонцу ћурликали
а гусани – облаке вијали.
Домаћини порезе плаћали
и дугове рођака враћали.
Од коприва замесили питу,
вратили се воденичном ситу.
Корацима рака први били
кад на пос’о гегате сањиви.
Место кола упрегните вола;
дабогда вам плата била – гола.
Шефа драгог попреко гледали,
приватнику задњи динар дали.
Синдикат вам помоћ додељив’о,
уз зимницу кредитир’о – пиво.
Знам, питате да л’ се тако може!
Та, већ су вам огулили коже!
Докле тако надати се срећи?
Боље је на онај свет побећи.
ЛОВАЦ ЈОЦА
У лов кренух кроз горе зелене
и не сањах како ли ћу проћи.
Сјаје очи кошуте – Јелене,
ловисмо се у звезданој ноћи...
Пушка шкљоца,
она звоца!
Од улова –
љубав нова!
Рибарење изазов ми беше:
доба летње – забацих удицу...
Три ми жеље мозгом се вртеше,
место рибе, упецах – Верицу!
Риба брза
слатко трза,
све бацака
и праћака!
жеља трећа беше ми највећа –
уловити најбржега зеца!
О, радости, погоди ме срећа:
сина-зеца уловила – Цеца!
Ловац Јоца
пушком шкљоца!
Уловио – себе сама,
улови га срећна дама!
НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ
У старој сам години
био у новој немаштини.
Добио дар – по зубима,
на радост пандурима;
нову зубну протезу,
ново решење о порезу,
ново боловање,
неплаћено,
ново гладовање,
нескраћено,
народно казанче
одбачено...
Шта да ми стварно ново
Декица Мраз донесе!?
Да не добијем поново
нове – смећарске кесе!?
Нека ми Белобради Дека
донесе краву због млека
и наточи у санке ирваса
еко-бензина и нашег гаса (!?).
Још нову жену, бар половну,
што има гајбу, кул гардеробу,
широке руке, фину, ловарну,
за Нову годину – само на пробу.
Нов снег да веје, па стара влада
поледицу нову да свлада.
Па да нам Нова буде срећа
већа нег’ Стара бушна врећа!
Н О В О Г О Д И Ш Њ А
(НЕ)ОЗБИЉНА ЗДРАВИЦА
Здрави били ми НОСОРОЖАНИ,
нека теку срећни зимски дани
као река здраво замрзнута,
к’о привреда снегом обасута.
У години новој биће пара
више него на керуши бува.
Машта вешто светска чуда ствара,
молимо се да нас бог сачува.
Разгрнуће коров крај фабрика,
пружиће нам хлеба којег нема,
ориће се песма ударника (!?)
решиће нас мука и проблема.
Уздајмо се сви у своје кљусе
европска је посустала рага –
запатила вештачке вирусе,
поклања их од прага до прага.
Уздигнимо чаше до небеса
милостињи светској наздравимо!
Од празне ће бити пуна кеса –
лажних нада којим се дивимо.
Дивну слику даје телевизор
како вуци прејели се меса;
сељаку је свињац празан призор
од милине – куне до небеса!
Без кукања кренимо на пиће,
дочекајмо Нову у несвести...
Јак нам динар, кредит му покриће –
место меса – кости ћемо јести!
Да ли жеље све личе на бајке,
наш се човек бедник њима теши?
У свратишту он глође окрајке
пре но што се од среће – олеши.
Ипак, треба узгајати наду
како ће нам бити лепше, боље...
Кад не буду имали да краду
тамо неки – нестаће невоље.
Зато сада нек нас крепи винце,
у њему је свих зала истина,
ако ништа друго – лечи живце,
нека цвета „алкос-медицина“!
Није срећна непозната Нова,
срећнија је препозната Стара.
Нека Нова не рађа дугова,
а Стара нам још позајми пара.
ЖИВЕЛИ!
Dopuna: 17 Jan 2011 11:18
МЕНАЖЕРИЈА
Лопуже су и дебили
цело Српство поробили.
Вазда нама здрави били,
дабогда се 'иљадили!
Безрепа се ситна стока
окренула од истока.
У мозак нас здрави кока,
западног се држи тока.
Јајаре су и говеда
похарчиле све од реда.
Што је већа српска беда,
њима расте улив меда.
Килави су Радовани
у Србији богомдани.
Издају на свакој страни,
бахати и разуздани.
Намерне су ове свиње
да нас муче, да нас киње,
да поруше све светиње...
Срећно било, проклетиње!
Одлучне су хладне змије
да све оде из Србије,
да се НАТО барјак вије,
да живота овде није!
Мајмунска се породица
докопала свих столица.
Ко из неког црног вица,
кезе нам се гадна лица.
Тузор
|
