Satirična poezija

3

Satirična poezija

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

PESMA UCVELJENOG ROBOTA


Kiša pada
sunce sija
mene hvata
korozija

Kiša stala
rosa pala
ostavi me
moja mala
krrrrrrrr

(Dragan Bunardžić, 1992)

Dopuna: 21 Nov 2007 17:30

NARODNA ZDRAVICA
voljenoj Vladi
koja ga ne vadi


Zdrav si, domaćine!
Tebi, koji kuću zidaš na tuđoj nesreći,
dižem čašu ovu;
od Boga imao prid stostruko veći,
prema blagoslovu:
ove godine kuću okrovio,
dogodine po njoj šišmiše lovio;
gde ti metla stajala -
lisica ti lajala;
sve sinove sutra poženio,
dogodine snaje poudav'o,
tako vilenio,
i raskućav'o;
unučad ti bila krepka
pa krepala,
čeljad ženska vazda jebka,
svakom dala!
Sav imetak na lečenje dao,
a do smrti leka ne našao:
gde god iš'o krvlju piš'o,
gde god stao krvlju srao,
od muke se ucrvljao!...
....................................................
A, što ti ne pogodim ja -
nek ti pogodi Sveti Ilija!

(Dragan Bunardžić, 2001)

Dopuna: 02 Dec 2007 6:37

MEĐU STRAŠILIMA

Među cv'jećem slavuj pjeva
Svoje divne pjesme blage,
Pa i vi ste cv'jeće krasno,
Srpkinjice, sestre drage!


“Među Srpkinjama”
A. Šantić




Vrlinama vašim nekad
naš je Šantić pleo vence...
Prohte mi se, nakon veka,
da mu budem lirskim premcem

pa ko Aleksa naprežem
duševne i umne sile
da vam kitan venac vezem
Srpkinjice, sestre mile!

Ne znajući ropstva muku,
u obilju i slobodi,
pustiću da moju ruku
nadahnuće čisto vodi.

Pritom samo revno pazim
da pravilo novo, zlatno,
trapav Pegaz ne pogazi —
da stih zveči tolerantno.

Sa čime da uporedim
trepavice čedne one,
a da time ne uvredim
severine i madone?

Pomenem li, sasvim tiho,
jedra nedra uz opanke,
uvrediću strasnim stihom
osetljive muslimanke.

Usne medne ko medina,
ruka meka — s malim slovom! —
ne uzdižu do visina —
survavaju u Jadovno.

Šta Kosovki sudbe crne,
šta žrtve svih Gojkovica,
ako li se ne osvrnem
i na patnje Jevrejčica?

I sa čim da uporedim
Miličine oči divne,
a da smrtno ne uvredim
madone i severine?!

Pre bih se u svome vaju
na paklenom ognju peko,
nego da me pokaraju
kandić, vučo il biserko!

Pa kad zrelo porazmislim
kog sve mogu da naljutim,
da me ne bi jadi stisli —
bolje mi je da zaćutim.

23. oktobra 2006.
Dragan Bunardžić

Dopuna: 09 Dec 2007 7:08

ОБУЋАР

(Парабола)


Једанпут обућар, гледајући слику,
Грешку на обући откри уметнику.
Овај, махнув кистом, ствар поправи сместа.
Али, гле, подбочен, обућар не преста:
"Лице је некако криво, чини ми се...
Да нису превише огољене сисе?..."
Не издржа Апел да га чова куди:
"Чуј, друшкане, само о обући суди!"

Знам једног ком свака част по много чему,
Сем што не знам за шта, за какву је тему
Он стручњак, мада строг је наспрам људи;
Но ђаво га тера да суди о свему,
А нек` о чизмама покуша да суди!

(Александар Сергејевич Пушкин, 1829)

Dopuna: 13 Dec 2007 16:31

* * *

Један је имао моју Аглају
За мундир и за брчић вран,
Други за паре - сви то знају,
трећи ко поданик стран;
Клеон са ума пуног сјаја,
Дамис за нежан глас и руж,
Кажи ми сад, моја Аглаја,
Због чега те је имао муж?


* * *

У Кларисе новца мало
Жени се - ти имаш свог;
Њој би злато пристајало,
А и твоме челу рог.

(Александар Сергејевич Пушкин, 1820-1824)

Dopuna: 26 Dec 2007 18:27

В

У Вуково доба
владала је мода
да се свака глава
за две турске прода,
јер ће само тако
сванути слобода.
Вук је био мудар,
није дао главу,
мислио је главом
и био у праву
и помоћу главе
стекао је славу.

(Душан Радовић, ВУКОВА АЗБУКА)

Dopuna: 29 Dec 2007 8:20

I 37

Ventris onus misero, nec te pudet, excipis auro,
Basse, bibis uitro: carius ergo cacas.

Svoja creva prazni ovaj bata
- o srama - u peharu od zlata.
Iz staklenog pehara on pije
- govno mu je od pića vrednije.

(MARCIJAL, Epigrami;
Prevod: Gordan Maričić, Vojin Nedeljković)

Dopuna: 29 Dec 2007 11:24

XI 66

Et delator es et caluminator,
et fraudator es et negotiator,
et fellator es et lanista. Miror
quare non habeas, Vaccera, nummos.

Em si taster, em si lopov,
drkadžija i fukara,
hohštapler si, na sve gotov
- pa zar ti da nemaš para?

(MARCIJAL, Epigrami;
Prevod: Gordan Maričić, Vojin Nedeljković)

Dopuna: 30 Dec 2007 8:36

II 7

Declamas belle, causas agis, Attice, belle;
historias bellas, carmina bella facis;
componis belle mimos, epigrammata belle;
bellus grammaticus, bellus es astrologus,
et belle cantas et saltas, Attice, belle;
bellus es arte lyrae, bellus es arte pilae.
Nil bene cum facias, facias tamen omnia belle,
uis dicam quid sis? Magnus es ardalio.

Ti govoriš lepo na svakakve teme,
ti lepo pišeš istoriju,
ti stvaraš drame i epigrame,
stihovi tvoji sami se viju,
znaš i padeže i kvantitete,
magline, zvezde i planete,
kad plešeš, kao da imaš krila,
muzičar, sportista velikog stila.
Sve je to lepo, sve je to krasno,
al' dobro nije ništa od toga.
Sad ću reći jasno i glasno:
Ti zapravo kradeš dane od Boga.

(MARCIJAL, Epigrami;
Prevod: Gordan Maričić, Vojin Nedeljković)

Dopuna: 01 Jan 2008 8:34

II 88

Nil recitas et uis, Mamerce, poeta uideri;
quidquid uis esto, dummodo nil recites.

Не декламујеш нам никада ништа,
а хоћеш да будеш сматран поетом.
Буди, пријатељу, штa год зажелиш,
само ништа не рецитуј пред светом.

(МАРЦИЈАЛ, Епиграми;
Превод: Гордан Маричић, Војин Недељковић)

Dopuna: 05 Jan 2008 20:49

II 42

Zoile, quid solium subluto podice perdis?
Spurcius ut fiat, Zoile, merge caput.

Што пиркаш дупе, ниси у праву,
јер трошиш сапун преко мере.
Боље у биде набиј главу:
више ће бити да се пере.

(МАРЦИЈАЛ, Епиграми;
Превод: Гордан Маричић, Војин Недељковић)

Dopuna: 03 Feb 2008 8:07

Dopunićemo ovaj odabir nekolikim pesmama blagoglagoljivog Momira Vojvodića. Ovaj pesnik se prvenstveno bavi svojim nacionom i otkrivanjem zapretenih lepota našeg jezika. Napisao je brojne knjige pesama. Jedna od njih, Groboslovi, u sebi sadrži i pesme koje se mogu nazvati satiričnima.



KRSTOLOMCI

Krstolomci kada su banuli
Na svaku su svetinju lanuli

Ugonili u oltare konje
Nagrdili živopise donje

I zjenice izboli svecima
Noževima zubima mecima

Po grobljima krstove lomili
Na lomači ikone ložili

Pobacali u plam jevanđelja -
Svatrila ih Svijetla Neđelja!

Krst na lavri Morači tog ljeta
Bio im je omiljena meta

Iz pušaka svi su ga gađali -
Dušmanima takvi se rađali!

Tako ornih da gaze i muče
Nije bilo otkada grom puče


DOUŠNIK

Imao je uši kao zvjerka
Podlanicu duže od čeperka

To su bile pravcate antene
U tri sreza bile su čuvene

Slušao je skriven u ormare
I šta zbore ribari kraj Tare

U Morači sve što se izreklo
To mu nije ušima uteklo

Noćima se peo pod prozore
I slušao šta čeljad govore

Jednom su mu rođenoga brata
Desno uvo prištunula vrata

Čim je neko išta pošapnuo
Nadležnom je uvu došapnuo

Za svakim je ispružio uši
Dok ga neko iz tmuše po ćuši

Ljuknu dugim drenovijem štapom
Te mu uši rastavio s kapom

Ne kanu mu na grob suza voska
Po uvo mu ima svaka koska


REBROLOM

Nedostojna vječitoga doma
Zatrapiše bratskog rebroloma

Kad su bile crne dušegupke
Udribandom nakrkane dupke

Mučenima bez ikakvog suda
Vješao je kamenje o muda

Mnogome je polomio rebra
Čizme mu se pročuše do Debra

Vezane je gazio prštio
Na nejač se kezio mrštio

Od njega se spašavala žrtva
Samo kada vidi da je mrtva

Kad ga suva oblakinja fisnu
Među oči - ni riknu ni pisnu

(Momir Vojvodić, GROBOSLOVI)

Dopuna: 09 Feb 2008 7:34

Враћамо се Брани Црнчевићу:

ХЛЕБ

Приметио сам у најгушћем мраку
како ми се глава удвара стомаку.

Остадосмо тако, без птица и неба
стомак мој и глава и комад мог хлеба.

Животе, не умем да живим без тебе,
нисам избегао да ти служим, хлебе.


ДУНАВО

Дунаво тече жеђ обала гаси
и ја немиран као сви таласи.

У тамној ноћи мој се живот сиви
учите на мени како се не живи.

Учите на мени како се не воли
и како кад боли ни мало не боли.

Поново сунце, Дунаво се смири,
мирна је река у мени немири.

Кад своју главу угледах у води
стид ме је било што је на слободи.


ДАЉИНЕ

Даљине света како сте далеко!
Овде да ме нема, тамо да сам неко!

Све што је важно тамо ће се збити
сви ће тамо бити, ми нећемо бити.

Ја даљине хоћу, даљина сам гладан,
а свој живот трошим у неважном, сада.

Хтео бих далеко, најдаље, у плаво,
с овим истим срцем, с овом истом главом.

Не може се тамо јер неима вође
за којим најдаље може да се пође.

Даљине света без живота мога
како је страшно то што нема Бога.

(Брана ЦРНЧЕВИЋ; Сибири)

Dopuna: 20 Feb 2008 17:24

Е, Брано, Брано... Враћам се теби пређашњем, несмиреном и непомиреном, теби чије презиме указује на бол и спремност на изопштење због истине од које, све и да хоће, не могу да те отргну.

* * *

И дан је свануо глупо
и он је обезглављен,
свуд трупло, трупло и трупло,
нигде ни једне главе.

И ноћ је дошла глупо
ми се у мраку стисли,
воле се трупло и трупло
љубављу која не мисли.


КАД ДОЂУ ПО МЕНЕ

У празној мојој души празнодушје
споља још читав, изнутра већ срушен.

У срцу моме празном празносрцје
срце још куца а мозак већ мрц је.

Узалуд ужас ужасом палаца
кад дођу по мене тражиће мртваца.

Кад ми се на прагу појаве убице
главу ћу им своју бацити у лице.

(Брана Црнчевић; СИБИРИ)

Dopuna: 21 Feb 2008 16:35

Ех, Косово, Косово... Ево једне полупротестне:

ЈУГОВИЋИ

Југовићи, стао брат до брата,
Све јунаци без страха и мане,
На Косову одшкринуше врата
Да Србија небеска постане.

(Залуд стоје врата одшкринута
Кад се Срби међу собом бију,
И са чистог светосавског пута
Скретоше у Земљу Бестрагију.)

Примили су завет свога оца
Југ Богдана, честите старине,
Вишетомног дечјег ствараоца,
Вазда спремног да јуначки гине.

(Чији завет сад слушају Срби? –
Штеточина, трговаца муком,
Па се чешу и где их не сврби,
Приморани да живе са бруком.)

Над браћом се Бошко извисио.
Вечна слава храбром стегоноши,
Који никад није помислио
Да Србију неко ће да троши.

(Трошаџије пос'о обавиле,
Транспарентно, баш како и треба.
Попару нам добру направиле
Све од црног, убуђалог хлеба.)

Да је коме погледати ближе
Како Турке на копље набада
К'о на жицу ражњиће да ниже,
И никако да га умор свлада!

(Нема више Југовића Бошка
да крсташем по Косову вија!
"Патриоте" из кафанског ћошка
утврђују: пошто је Србија?)

Југовиће, милу браћу ову,
И десетог старог Југ Богдана
Често Срби у мислима зову –
Опет лете два врана гаврана!

(Легендарна браћо Југовићи,
венце славе одавно сте стекли.
Да сте били браћа Србовићи,
Можда бисте с Косова утекли!?)

ТУЗОР



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Sjajan izbor, pogotovo Marcijalovih. Od kad je sveta i veka bilo je pronicljivih i duhovitih ljudi. Bravo!



offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Да придружимо и ведрог Винавера, чијем духу ни ратови, ни заробљеништво нису могли ништа:


* * *

Тресе се древни Трон:
У непарни, седми дан
Умро је Велики Слон
Умро неопојан.

Позива верне звон
На тужно обред знан.
Све је ко страшни сан
И језом свак је пјан:
Шта ли ће рећи Он.

А Први, Велики бик
Пророчки ужаснут, плах,
Васељени на страх
Пустио тамни рик...


* * *

Варош јечи од усклика:
На ломачу са нитковом
На ломачу преступника
Да се спали са псом, совом,
И са сликом мајмуновом.

И у сали Зрачних Тица
Што је народ мрачни чеко
Већ је Совјет црних жрица
Пресудио, и изреко...

Тад, из мрачног перистила
Зуб изнеше крокодила...

(Станислав Винавер)

Dopuna: 06 Mar 2008 18:45

Дошао је напокон ред и на Алека Марјана (Алексија Марјановића). Човека несрећне судбине, а све ведро и лепо што је од живота имао оставио је у својим сатиричним записима: збирке песама Штуре минијатуре, Како сам био мртав, књига пародија Савремене пародије, књига сатиричне прозе Ненародни записи, књига сатиричних епитафа Приватно гробље. За децу је објавио књиге: Енцименциклопедија, Два дабра у три чабра, Приче с краја на почетку.

Ево неколико епитафа из "Приватног гробља":

ЛАКА ЖЕНА

Та судбина
баш је наопака:
ни лакој жени
земља није лака.


ПАТРИОТА

Сви који овуда
пролазили буду
нек виде како
грлим родну груду.


ФИЛОЗОФ

И не сазнадосмо
ко смо,
а већ одосмо,
већ одосмо.
Нерешена остаде дилема,
а већ нас нема,
већ нас нема.


СМЕРНА ЖЕНА

Путниче, сад ћу да ударим у вику,
што буљиш у моју слику на споменику.
Знам ја добро такве барабе и хуље,
што у моју слику безобразно буље.


РОДОЉУБ

Доказао сам
да моје
родољубље
не може
дубље.


КАФАНСКА ПЕВАЧИЦА

Путниче, кад буде
доба глуво,
дођи да ти нешто
отпевам на уво.


ПОЛИГЛОТА

Шеснаест живих језика
говорио сам течно,
а сад ћу се
једним мртвим
служити вечно.


НЕЗНАЛИЦА

Путниче,
не губи у учењу време,
овде примају
и без
стручне спреме.

Dopuna: 07 Mar 2008 20:20

Алек(сије), Алек(сије)...
Таквог никад било није,
нит' ће бити таквог лафа,
сјајног писца епитафа!


Ево шта је Алек Марјано "исклесао" на споменику великој личности из наше историје:

Књаз Милош

Велиш, путниче, да сам ја заводио неке тираније?
Јој, што ми то не каза раније!
Велиш да сам највише волео власт и новац?
А, ко санћим, ти не волиш то, синовац!
Велиш да сам народ само вешао и пљачко?
А зар ништа друго нисам радио, оца им сељачког?
Да нисам и на сабљи и на памети био брз као муња,
Турци би их оставили и без чакшира и без гуња,
па да видиш како би ко киша ронили сузе,
кад их спопадну Турци нако гологузе.
Велиш, путниче, да сам сиктерисао ромог Вука?
Мало јесам, а Вук је млого волео да кука,
а после је и ту нашу свађу
користио као историјску грађу.
Велиш да сам јурио туђе жене?
Ене!
А зар би их стиго, да је нека стварно тела да утекне,
него сама преда мном на ледину гекне.
И знаш ли ти да сам ја као момак,
био слуга и пуки сиромак,
ни да се женим нисам имао су чим.
Чиниш волико, ни сабљом не могу да те опаучим.
Обесио би ја и тебе и сваког ко ми око гроба база,
али нико више не ферма липцалог књаза.

(ПРИВАТНО ГРОБЉЕ)

Dopuna: 09 Mar 2008 6:52

Да видимо како Алексије по камену пише, када је реч о адвокатској фели:

Адвокат

Дођоше и мени тешки дани,
овде нико не жели да га браним,
а моја одбрана би сјајна била,
оборио бих све доказе арх. Гаврила.
Коначно сам за клијента добио Јуду,
одбранићу га на страшном суду,
доказаћу да је он један човек фини,
а Исус ће морати да му се извини,
и све судске трошкове да плати,
неће му вредети да се жали тати,
јер имам начин да за добру своту
доскочим и самом богу Саваоту.

Dopuna: 15 Mar 2008 8:02

Ево како ведри Алексије оставља вечни спомен свим народним посланицима, е да би бирачи имали где да се клањају њиховим сенима:

НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Савест ме пече све јаче и јаче,
што нисам обилазио своје бираче.
Некако брзо су ми пролазили ти мандати
а не беше ни успутно да се тамо сврати.
Увех мишљах: свратићу ових дана,
чим се вратим из Јапана,
а уколико не стигнем раније,
онда сигурно по повратку из Океаније.
И кад сам пловио по реци Замбези,
увек сам планирао нешто с тим у вези.
Нисам заборављао ни у сред Небраске,
да сам им обећао стругару, јер им недостају даске.
Загледан у Кордиљере или Алпе,
давао сам им за право што ме калпе
и за недостатак и за неистругане талпе.
И сигурно би им једног дана бануо,
само да нисам тако напречац издануо.
Одлагање мог пута до вечне куће,
физички је било немогуће.
Ипак ме савест пече све јаче и јаче,
зато ћу сад сваке ноћи обилазити моје бираче.

(Алек Марјано; ПРИВАТНО ГРОБЉЕ)

Dopuna: 22 Mar 2008 10:55

Стиже и Војислав, који је био непопуларан код својих савременика, прогањан и омаловажаван. Интересантно је да је пред крај живота постављен за писара прве класе конзулата у Приштини, где му је претпостављени био Нушић.

ДВА ПЕСНИКА

Два песника сретоше се на дверима божјег раја,
И како се сусретоше, подиже се силна граја,
Свадили се око тога и хтели се чак и тући:
Ко је од ког заслужнији и ко треба први ући?
Бог је чуо њину вику, па не знајућ шта је тамо,
Он дозивље Светог Петра: "Оче Петре, ходи амо,
Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају,
К'о да врази целог пакла на царство ми јуришају.
Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава;
Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава."
Свети Петар журно сиђе одакле се чује вика,
И застаде разјарена два сабрата, два песника.
Како су се дохватили за чупаве своје косе!
Па како ли изгребани један другог бурно носе!
Проговара први песник: "Заслужујем боље место,
Ја сам пев'о о слободи и страдао за њу често.
Ударима моје лире будио сам бедног роба,
И слободу васкрсав'о из мрачнога њена гроба.
Мојом песмом невољници васкрсење своје славе,
Од те песме осветничке крунисане стрепе главе.
У њеноме они такту чују звекет из даљине
И топовску страшну паљбу и шкрипање гиљотине.
Пусти, дакле, мене првог, да заузмем боље место,
Јер сам пев'о о слободи и страдао за њу често."
Други песник проговара: "Заслуге су веће моје,
Моје песме вечном правдом и милошћу срца поје.
Као тамјан што се диже са олтара у висине,
Моја тужна, чудна песма хорила се из даљине,
Хорила се тако болно, молила се тако чедно,
Да је често умекшала победничко срце ледно.
Ах, колико сирочади над мојим се гробом моле,
Којима је моја песма ублажила тешке боле!
Ја сам вид'о сузе њине и плакао с њима често,
Мени, дакле, и припада праведничко прво место."

Светом Петру мучна беше ова вика, ова граја,
Обојицу пусти с миром у пределе вечног маја.
"Али знајте, рече Петар, не пуштам вас због стихова,
Него зато што је богу додијала ларма ова."

(Војислав Илић, 1888-)

Dopuna: 23 Mar 2008 18:25

LeptirMod ме, отварајући topic са његовим именом, подсетила на Љубомира Симовића, и његову поезију која се може сврстати у сатиричну. Објавио је Симовић подоста књига песама (Словенске елегије, Весели гробови, Последња земља, Шлемови, Уочи трећих петлова, Субота, Видик на две воде, Изабране песме, Уз за морем, Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, Источнице, Хлеб и со, Храст на Повлену, Пером и мастилом, Горњи град), уз књиге есеја и драма.

Чини ми се да је Ругалица о вину већ негде на MyCity "откуцана", па је са жалошћу нећу овде наводити, иако спада у врх сатире (е да ми модератор откуцано не би претворио у неки упућујући линк). Уместо ње, ево пар других песама:


ПОДЕЛА ХЛЕБА

Ако је ово лебац, шта вам је камен?

Да ли ми можда ово треба да једемо,
или да овим пунимо топове?

Чиме ово мислиш да сечемо, сикиром?
јесте ли ово од буковог брашна месили?

Овим би мого да притиснем купус у каци!
Је л се од овог праве кундаци?

Овим би лебом ексер мого да укуцаш!

- Добро је кад га има и оваквог.

Добро? Ти ћеш да ме учиш шта је добро?
Добро је кад имаш гуску и свињу, за мрс,
и шарана и смуђа за пост, и добро вино!

Лепо ти човек каже!... Мислиш да не каже?
А шта је по теби добро, ако дозволиш?

- Добро је и кад ротквицу имаш да посолиш.


МИШУ

Нећеш више, мишу,
да будеш миш?

Досадиле ти мачке,
мишоловке,
отрови против мишева,
досадиле ти змије, сове,
мишари и друге грабљивице?

Па би сад хтео да будеш нешто велико,
коњ,
ил нешто веће,
Обреновац,
или још веће,
Београд,

а да л се икад замислиш,
да л се упиташ,
зашто Београд
сања да постане миш?

(Љубомир Симовић; Хлеб и со)

Dopuna: 25 Mar 2008 18:40

Ево још једне Симовићеве, предизборне, изборне и постизборне:

ИЗ КАФАНЕ "ВЕЛИКА ЧУКАРИЦА"

Преко чорбе посне и неслане
гледам оне који се и осолише,
и осладише, и ољутише, и омастише.

Нико у овој земљи
не живи тако добро
као они који је упропастише.

Dopuna: 30 Mar 2008 17:37

Ево и једне Симовићеве тужбалице над немогућношћу да се вине у облаке, уједно и притужбе због дискриминације људског рода Wink :

КРИЛАТА ГОДИНА

Све лети, вране - и не само вране,
слепи мишеви, голубови, комарци, -
него и пухаћи, шарани и свиње,
крилати, надлећу ковиље и смиље.

Крила је добио, па лети, и пањ
на коме су нам главе секли,
и секира, што иде уз тај пањ,
с лептирима лети кроз ведар дан.

Крила је добило и што их није хтело,
само мени не дадоше ни перо.
А кад би ми и дали нека крила,
та би крила од камена била.

Dopuna: 05 Apr 2008 10:15

Поменух већ да Војислав Илић није био омиљен међу савременицима, поготово код "браће по перу". Можда и због оваквих ствари:

РЕАЛИСТА

Познав'о сам стихотворца у сећању мом далеком,
И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио,
А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.

Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца,
Идол му се испросио за некаквог богословца.
И анђео његов тако попадија одсад биће,
Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће.

А наш бедни стихотворац? Још ће даље шому пити,
Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити.
А када га самрт стигне, к'о ледена сува проза,
Склопиће му тавне очи каква Јулчи или Роза.


НОВОСТ О ПОЛУДЕЛОМ ПЕСНИКУ

"Стрепи, публико српска, стрепи и тешко теби!
Јер Јефта Слепчевић, песник, понова долази к себи."

Dopuna: 19 Apr 2008 20:34

Dođe vreme i da Milovan Vitezović satirično vitezuje. Zapravo, posle silnih pohvala koje je Milovan kao mlad satiričar dobio od starijih i poznatijih kolega po peru, nastupio je period u kom mu je na dušu stavljano svašta, pa se čak i pročulo da je kao satiričar - pokojni (aludiralo se na njegovu bliskost sa vlastima, i zadobijenu korist). No, Milovan je dokazao da je pravi pesnik, satiričar i, nadasve, Čovek; takođe, da pisanje pozorišnih i TV tekstova nije u opreci sa satirom.



ODA MILICIONERSKOJ PALICI

Jedina nema biti il ne biti
Drškom bez cveta sloboda se kiti

Kada je ona u našoj blizini
Najbliži smo nekakvoj istini

Propevamo i masovke se čuju
Njom dirigenti horom diriguju

DEDOV AMANET

Ako imaš svoju glavu,
Ti je barem drži pravu.

Drži pravo glavu dičnu,
Budi čovek imaj kičmu.

I krivicom smatraj ličnom
Ako ideš s krivom kičmom.

Dobro znamo i ti i ja
Bez kičme si samo zmija!

Budi čovek kad te skole
Kada voliš nek te vole.

Nemoj biti misli brze,
Više voli kad te mrze!

NIJE LI VREME

Kameni temeljci, gde su bivše kuće?
Priznaste li sebe njima za buduće?

Kroz grobove korov osećamo žali
Porodično stablo sa koga smo pali.

Nije li vreme, dobri moji momci,
Da priznamo da smo nečiji potomci?

Prkosne duše utekle sa koca,
Hoće li ih neko priznati za oca?

O STOČARSTVU
NA IDEJNIM OSNOVAMA


Doškolovan
Jedan ovan.
sada bleji
O ideji!

O POBEDNIČKOM KOKTELU

Posle tolikih čaša:
Pobeda je bila naša!

O ZAVOĐENJU I ZAVEDENIMA

Svakog čeka
Kartoteka.
Jeste li, izjavite opisno,
Zavedeni propisno?

offline
  • Pridružio: 13 Sep 2007
  • Poruke: 265
  • Gde živiš: navrh' trepavica

Difficile est satiram non scribere.
juvenal

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ko to beše onaj dasa,
crveni mu behu zli...
Sa balkona orilo se
napred braćo, svi , svi, svi...

Omače se i fotelja
propadoše mnogi sni.
Kada Dana kolo svira
tad igraju svi, svi , svi...

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Da nastavimo malo ovu Siriusovu:

Metom sebe proglasio,
pa nad sobom stalno bdi,
i poziva svoju braću:
"Čuvajte me svi, svi, svi!"

Sad je mnogo požuteo,
u suprotni uš'o tim,
pa tanušnim glasom vapi:
"U Evropu svi, svi, svi."

Što je dlaku promenio?
Šta se s našim dasom zbi?
Odgovor je tu suvišan,
jer ga znamo svi, svi, svi...

Dopuna: 01 Maj 2008 8:54

Враћамо се Миловану Витезовићу.
Поводом данашњег дана:

О ПРВОМ МАЈУ СУТРАДАН

Празник поцрвени,
Тежином у нету:
Устајте преждрени
На свету!

О РОГУ ЗА СВЕЋУ

Увек је рог
Продавао свеће:
Христа није васкрсао бог,
Већ распеће!

О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ НЕЗНАНОГ ЈУНАКА

Понекад чудно свиће,
Изађе сунце као мета.
Рехабилитација је откриће
Жртвиног идентитета!

О ПЕСНИЧКОЈ НЕМОЋИ
ИЛИ НЕДОСТАТКУ ИНСПИРАЦИЈЕ


Осећам се страшно.
Немам идеју:
Како се може опевати брашно
На које се будале смеју?!

О ВОДЕЋОЈ УЛОЗИ БИРОКРАТИЈЕ

Од хиљаду деветсто чердесет пете
Напред нас воде кроз - кабинете!

О ДОБРОВОЉНОМ РАСПЕЋУ

Гледано издалека,
То је већ трпно стање:
Обесише човека
О одликовање!

(Милован Витезовић; Хамлет студира глуму, 1978-)

Dopuna: 04 Maj 2008 6:48

Заслужио је Милован да "отројчимо".

О ТОМЕ КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО

И ту Еви рече Адам:
"Je t'aime, madame!"

О ЉУБАВИ КОЈА
НЕ ПРЕЛАЗИ ПРЕКО СВЕГА


"Волим те, без обзира на све твоје лепе врлине,
Које те комплетним идиотом чине!"

МАЈКИН ПРЕКОР

Прекоран је глас старице:
"Драга моја Марице,
Мајкина шипарице,
Која си ти будала?
Све ти се развеле другарице,
А ти се ниси још удала!"

О ПОЗНАТОМ ПИСЦУ

Пуна су кола приче
И воли да виче.
Увек се питамо: шта му је?
Чудне су мудрости тог књижевног чела.
Биографија му је
И радна и димна.
Као писац је, у сабрана дела,
Унео и своја писма анонимна!

(Милован Витезовић; Хамлет студира глуму, 1978-)

Dopuna: 01 Avg 2008 21:04

CVEĆE

Dogovor je napravilo cveće
da cvet svaki isti miris ima,
da sve vene u rano proleće,
da sve cveta kad zavlada zima.

Istovetnim mirisom sad miri
žuti narcis i crvena ruža.
Mirišljavo jedinstvo se širi
i raduje pčelu, glistu, puža.

Sporazumu lako se pristupa
odricanjem od mirisa svoga,
jakom željom da se bude skupa,
neslaganjem sa namerom Boga.

Postao je za saradnju spreman
plavi zumbul s belim jorgovanom.
Pridruženju došao je zeman,
članovi se množe svakim danom.

Kad približi nosu razno cveće,
mirisača isti miris čeka.
Ništa drugo da oseti neće,
nego miris opojnog smrdljevka.

Božuri se odupiru samo
čuvajući miris, i korene,
ali zato pred ovom pomamom
i božur će na put da se krene.

Oštru zimu cveće sačekalo
da latice mirisne razvije.
Sledilo se kako je procvalo,
na severcu ledne suze lije.

TUZOR

Dopuna: 11 Avg 2008 21:02

ПОТЕРА ЗА МИЛАДИНОМ

(Поводом „Случаја
Миладин Ковачевић“)


Америку тешки јади муче:
Сенатори пишу Кондолизи
Да се Србин, због кафанске туче,
Испоручи америчкој бризи.

Миладине, нарав ти је лоша:
Са два своја муслиманска брата
Претук'о си Брајана дрогоша,
Који цуре за задњицу хвата.

Зар не видиш да ће од једрине
Да ти пукне та мајица црна?
Од сада ћеш, црни Миладине,
Бити мањи од маковог зрна.

Мало вреди што си побегао
Без пасоша у земљу Србију.
Камерон се у потеру дао,
А конзуле по ушима бију.

Кауција јесте положена,
Али немој да полажеш наде.
Постао си, због српскога гена,
Приоритет америчке владе.

А то значи да заштиту немаш,
Поготово не у смислу правном.
Или ти се изручење спрема,
Ил' ће да те киднапују јавно.

Бој се више од зла домаћега!
Вазда више потурице грде.
Коме Устав лежи испод свега,
Трагови му нечовештвом смрде.

Тузор

Dopuna: 17 Avg 2008 9:37

Ево нешто и од мог земљака, песника и новинара Милоша Милишића.

ЈАРЦИ НЕПЛИВАЧИ

Два су јарца хтела
Преко брвна прећи,
С обале их гледао
Мудри јарац трећи.

Брвно било уско,
А јарчеви глупи.
Један у другога
Роговима лупи.

Сад ни један од њих
Не може да спава.
Аспирине пију,
Да не боли глава.

А трећи колега,
Све је ово знао.
У првом основне
Басну прочитао.

Препливава реку,
За брвно не хаје.
Јарићима младим
И часове даје.

Није њега брига
Да ли је најјачи,
Преко брвна иду
Јарци непливачи.

(Милош Милишић, Распоред удварања)

Dopuna: 19 Avg 2008 12:28



Враћамо се ведром Винаверу, човеку невероватно широког знања и духа.

"Na polju satire Vinaverove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, svežinom izraza i prefinjenim osećajem za grotesku, što je posebno došlo do izražaja u «Pantologiji novije srpske pelengirike» koja je zapravo rugalica «Antologiji novije srpske lirike» Bogdana Popovića."

Да видимо како Станислав Винавер у Пантологији представља преводилачки дар Милоша Црњанског.

Из кинеске лирике

Сутонско уздарје.
Превео с енглескога
Милош Црњански.


Ти гледаш расцветалу трешњу
И месечев рог,
Који обасјава
Расцветалу трешњу.
И ти мислиш о расцветалој трешњи
И о месечевом рогу
Који обасјава
Расцветалу трешњу ...

Превео с енглескога
Милош Црњански.



Сумраков поклон.
Превео с француског Милош Црњански.

Ти си гледао расцветалу трешњу
И месечев рог
Који је обасјавао
Расцветалу трешњу.
И ти си мислио о расцветалој трешњи
И о месечевом рогу
Који је обасјавао Расцветалу трешњу.

Превео с француског Милош Црњански.


PS. Од ове недостижне песме гениалнога кинескога песника и џелата Пим-Пим-Бим, која је написана у IV веку, у Пекингу, ја сам пронашао у једном фрушкогорском манастиру савремени старословенски превод који ми изгледа ближи од горња два, јер је из истога доба,

Дар првога мрака.
Превео са старословенског по нарочитом допуштењу протосинђела Висариона
Милош Црњански.


Ти ћеш гледати расцветали ананас
И месечев рог
Који ће обасјати
Расцветали ананас
И ти ћеш мислити о расцветалом ананасу
И о месечевом рогу
Који ће обасјати Расцветалу кајсију.

Превео са старословенског
по нарочитом допуштењу протосинђела Висариона
Милош Црњански.


НАПОМЕНА: Откуд ананас место трешња у старословенскоме преводу? Према мојим испитивањима то долази отуд што у то време (IV веку пре Христа) Банаћани нису познавали трешње, а пошто су, као и увек били врло отмени (још су у то време прости паори почели носити свилене чарапе), то су непознату реч трешња заменили познатијом ананас.[1] Што се тиче речи кајсија она је ту ушла сигурно непажњом каквог мање отменог преписача.
Милош Црњански.

[1] Издавач је чуо да постоји и четврта исландска верзија:
Ти! гледај! расцветалу трешњу и т. д.
Говори се да ће г. Црњански поводом овога отпутовати на Исланд.

Dopuna: 21 Avg 2008 9:16

Пародирајући песништво Јована Дучића, Винавер је постигао све оно што је срж сатиричне пародије: стил, звучност, ритам, метар, песничке слике, симболи - све је као у Дучића, а опет оригинално, "винаверијанско", задивљујуће и ефектно у остварењу.

Јован Дучић.
Сцена из двора Душанова.

Кукумавке гучу. Паунице брекћу
Јаворови шуште, јасенови шуме
Јаучу јаблани и лавови штекћу
Једеци фијучу: царски глумци глуме.

Царски глуме глумци.
Цар седи и слуша
Данас цар је весо, и сав двор то знаде.
И кад најзад дође крај златне параде
Узе царе цветну цитру од чауша.

И свиро је дуго с пуно вере чврсте
А тице и звери, људи, чељад разна
Гледаху са слутњом на цареве прсте
Лијући на патос уља грчких вазна.

Јован Дучић.

Dopuna: 24 Avg 2008 9:42

Ево још једне Винаверове играрије са темом, стилом, ритмом и сликовитошћу Дучићеве поезије.

Јован Дучић.
Сјајан и неразумљив царски сонет.

Када Кантакузен вртом царске жеље
С кацигама сунца гозбио је хучно
Цар, тронут и страшан уста својеручно
И погледа златни млин подвига Хреље.

Скутоноше светле у ризама храма
С мраморних зеница амфора од сребра
Стегоше колане, и копчама ребра
И пођоше као славолуци прама.

Чека гост Византски. А сјај канделабра
Док падаше страшан на јаук од гвожђа
Плашт кимвала звонких и бисера храбра
Носио је цара у седма небеса:

Копљаници царски читаху чудеса
Певајући песму Љутичиног грожђа.

Јован Дучић.

Dopuna: 29 Avg 2008 8:06

Крајње је време да се обсетимо Алкибијада Нуше, односно Бранислава Нушића. Бранислав Нушић се 1885. године налазио на редовном служењу војног рока, и учествовао у Српско-бугарском рату. Разочаран због односа према српским ратницима-херојима, више пута је оштро коментарисао понашање власти, чиме се замерио краљу Милану. Чаша се прелила када је двадесеттрогодишњи Нушић, револтиран због непојављивања државних званичника у погребној поворци Михаила Катанића, хероја из Српско-бугарског рата, написао сатиричну песму "Два раба", која је објављена у опозиционом гласилу "Дневни лист". Том погребу је, иначе, претходила сахрана мајке дворског генерала - Драгутина Франасовића (љубимца краља Милана). Због песме, Нушић је осуђен на две године робије, а у затвору је написао комедију "Протекција" (интересантно је да се у затвору послужио лукавством, пошто је убедио управника да је министров рођак, па је тиме обезбедио повлашћен третман, а на тај начин је добио и инспирацију за "Протекцију").

ДВА РАБА


Затутњаше са четири звона
Поврвеше ките и мундири
Поврвеше перјанице бојне,
Поврвеше безбројни шешири.

Сви мајори дебели и суви,
Официри, цела кита сјајна,
Пуковници, с орлом и без орла
И још неко, али то је тајна.

Потмуло су ударала звона,
Ударала звона из буџака,
А и што би да се чини џева
Кад је пратња српскога јунака.

Српска децо што множити знате
Из овога поуку имате:

У Србији прилике су таке -
Бабе славе, презиру јунаке.
Зато и ви не муч'те се џабе:
Српска децо, постаните бабе.


Dopuna: 30 Avg 2008 9:57

Red je da malo pažnje posvetimo i Vladimiru Jagličiću, pesniku, satiričaru i prevodiocu. Posebno je značajno ostvarenje Antologija ruskog pesništva, koju je Jagličić priredio (i prepevao) 1994. godine.
Evo jednog Jagličićevog "mračnjaka" od pesme:

VEZE

Ide kvitar, mlad delija,
i cene prikuplja:
koka-kola jeftinija,
a jaja sve skuplja.

Ide cura, san od sanje,
sitan korak plete.
Vodi džukca na pišanje,
a ne vodi dete.

Šta će dečku igla jezna?
Slast je to, ne bol.
Sve kapira, ali ne zna
šta je rokenrol.

Onaj bilder, jak k'o kuče,
sto kila merio.
U podrumu, čujem, juče,
da se overio.

To je igra, znaju pali:
samo, ko će koga?
Briješ glavu? Lepo, ali
kuda vodi joga?

Mnogi su se iglom boli,
sad svaki jauče:
jogin tantra, ali voli
i da ga zavuče.

Roditelji - crne vrane,
mozak na ferije,
dok zure u inostrane
mamutske serije.

Ni nade, ni perspektive,
sve za ovaj dan:
skupa divni život žive -
američki san.


Dopuna: 31 Avg 2008 8:49

Nastavljamo upoznavanje sa domaćim satiričarima.


Mitar Mitrović, po zanimanju doktor, po opredeljenju satiričar. Pored poezije za decu i odrasle, piše aforizme i epigrame. Objavio više zbirki pesama i aforizama, kako za decu, tako i za odrasle, kao i knjigu epigrama Glava u pesku. Zastupljen je u Bukvaru, čitankama i antologijama. Prevođen je na nemački, engleski, ruski, italijanski, rumunski, beloruski, španski, ukrajinski i bugarski jezik. Dobitnik više nagrada. Član je Udruženja književnika Srbije.

Evo nekoliko Mitrovićevih epigrama.

EVOLUCIJA
Pas ne biva čovek
- baš nikako.
Od čoveka pas postaje
vrlo lako!

MASONI
Zidaju svetom
svemoćne lože,
zidni tapeti
naše su kože.

ZRELOST
Glasali,
ne glasali,
za pendrek ste
stasali!

POSTMODERNA
Manje pišni,
više serni,
bićeš bliži
postmoderni.

EKOLOGIJA
Srbija se
saginjati neće,
ali mora
da očisti smeće!

Dopuna: 02 Sep 2008 17:27

Nuto raspevanog Dobrice Erića, Gružanina i Pesnika! Raznovrsnog a prepoznatljivog. Rečitog a pevajućeg. Ugnezdio se u mnogim antologijama, zbog mnogo toga što je napisao. Sastavio antologiju Orfej među šljivama (sa Dragišom Vitoševićem), i Antologiju srpskih junačkih pesama. Knjige i nagrade, zbog brojnosti, nećemo ovde navoditi. U oblasti satire, dobitnik je nagrade Brana Cvetković za satiričnu poeziju "Ošišanog ježa".



TEČE REKA KRIVA DRINA

Teče reka
kriva Drina
teče nešto neobično.
Imam oca
imam sina
samo nemam sebe lično.

Moj otac još kuću nosi
na plećima
snažan, čio
a moj sin
princ zlatokosi
sutra bi se oženio.

Mada mi se oni čude
ja sad prosto
ne znam šta sam:
Sin mi ne da sin da budem
otac neće - otac da sam.

Sam između
njih dvojice
ukipim se kao proštac.
Znam da sam od nas trojice
samo ja i sin i otac.

Pa ko ne bi bio strina
kad ti neko stalno kvoca:
Te, ti se već plašiš sina!
Te, ti se još bojiš oca!

Nije otac grudva snega
pa da gađneš sa njim svraku.
Ja se i sad plašim njega
moj sin mene ni za dlaku.

Otac je zaboravio
da sin biti
nije lako.
Sin još nije otac bio
pa misli:
to može svako!

Nije ni sin
grudva snega
ni lutka iz zabavišta.
Drhturim ja i od njega
moj otac od mene - ništa.

Moj sin
tobož
zna karate
a otac je stari živac,
pa kad god njih dva zarate
ja ispadnem glavni krivac.

Svakog dana
krivu Drinu
ispravljamo
sve po koncu.
Do podne sam
kriv svom sinu
od podne do mraka ocu.

Ako nešto skrešem sinu
moj otac po kuće sruši.
Ako nešto skrešem ocu,
moj sin se sav naroguši.

Pomazim li svoga sina
otac tužno skupi bore.
Potapšem li svoga oca
sin puca od ljubomore.

Po ceo dan lutam
skitam
a čim dođem
tad me skole
njih dvojica
pa se pitam:
što me mrze
kad me vole?

Tako kidam svoje živce
čas zbog oca
čas zbog sina.
A između nas trojice
teče reka
kriva Drina...

Dobrica Erić

Dopuna: 04 Sep 2008 7:23

I Slobodan Rakitić ponosno može uz odrednicu pesnik da pridruži ono pomalo proskribovano satiričar. Objavio je ovaj Raščanin mnogo dobrih pesama, zbog čega je i zastupljen u brojnim antologijama, a nagrade se dakako podrazumevaju.

Evo jednog Rakitićevog satiričnog dragulja.

KUĆA

Sagradili smo kuću na najlepšem mestu,
od najtvrđe građe, od samih kostiju,
od ruku i nogu,od naše krvi, očiju.
Na sred kuće posadili smo lipu-nevestu.

U ovoj kući još ima živih, al ne dišu,
ova je kuća za okate, ali slepe.
Čujemo samo ćuka, slepih miševa lepet,
ne dečji žagor, već samo vetar i kišu.

Ova je kuća za gluve, iako imaju uši.
Naselio se božji milet, nadire odasvud.
Ova je kuća razbit kotao, probušen sud.
Sve što danju sagradimo, noću se sruši!

Na kući ovoj i krov već prokišnjava,
prodire odasvud voda, žabe u mrak zure.
Na bačvi gušter, miševi po brašnu jure.
Strula nam zimnica. Iz poda raste trava.

Hteli smo kuću sa krovom od zlata,
s pragom od bresta, s prozorima od bora.
Al kuća ova nijednog nema prozora,
kuća ova nema praga, kuća ova nema vrata.

U ovoj kući nema ni ognjišta više,
nema stola, ormana. Škripe prazne stolice.
Kuća ova ima naličje, ali nema lice.
Ova je kuća puna, al niko u njoj ne diše.

Sve lampe zapaljene, a mrak nikad veći.
Severac ljuto reže, al paučina svugde.
U sred leta - zavlada najveća studen.
Od nas je srećniji i miš u praznoj vreći.

Naša je ovo kuća, al nas u njoj nema.
Naše dvorište, naš sat, ogledalo i brave.
U toru nema ovaca, ne čuju se koze ni krave.
Samo ćorava kokoš na plotu, pokisla, drema.

Bunar je još u dvorištu, al bez vode.
Prazne nam bačve; ambari bez žita.
Ko da su prošli skakavci! Al niko ne pita
onaj što nam sve uze, kud on ode ?

Možda iz prikrajka, skriven, na nas gleda,
njegova senka i sad nam kuću obuhvata.
Motri na naše prozore, na razvaljena vrata.
U kući svojoj da dišemo on nam ni sada ne da.

Dopuna: 05 Sep 2008 7:43

Да укажемо дужну пажњу и Димитрију Јовановићу, сатиричару, песнику и философу из Краљева. Објавио више књига: Посвета, Блефери, Тешка ноћ (сатирични афоризми и епиграми), Џукеле мира (сатирични афоризми), Деда и змија (сатирична проза), Тушта и тма, Коцкарница идеала (сатирична поезија), Крај душе, У градском парку, Преци (поезија), Усамљености (мисли). Приредио антологију српске љубавне поезије Анђео љубави, и антологију српске песимистичке поезије Анђео туге.


ГЛЕДАМО СЕ ДАЛЕКО ОД СВЕТА

Гледамо се далеко од света,
Они нама, а ми њима мета.

Ни смех се не чу, ни свађа,
Свако сваког ћутећи погађа.

Звижде меци као љуте осе,
Наши ћуте док њихове носе.

У заседи свако сваког чека,
Сваки метак погађа човека.


НАД СРБИЈОМ ЦРНЕ ЛЕТЕ ПТИЦЕ

Над Србијом црне лете птице,
У кљуну им беле умрлице.

Сад Србију Србин олајава,
Нове грехе стара окајава!

Над Србијом сада бдију жбири,
Њиве сеју вешци и вампири.


КРВАВИ МЕЧ

Узалуд ми речи лепе.
Глад из погледа вири.
Све ми улице слепе
И сви људи криви.

Па и правди, старој кучки,
Неко други децу шета,
А она се кришом, мучки,
Сакрила на крају света.

И што ми кичму више ломе
Рођаци мајмунског рода,
Све више се смејем томе
Непокорен идем пред Господа.

Не знам какве још да чекам ране,
Колико да верујем на празну реч,
Нити са које ће доћи стране
Да завршимо крвави меч.

(Димитрије Јовановић, Тушта и тма)

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Стиже Анђелко Ердељанин, песник, сатиричар и афористичар. Написао је већи број радио-комедија и скечева за радио и ТВ-извођење. Објавио подоста књига, међу којима и збирке сатиричних песама Ситне зверке и барабе, Смешне песме... Избор његових афоризама објављен на италијанском језику.

ЈУНАЧКО РАЗОРУЖАЊЕ

Виђу врага, чуда невиђена,
Црна Гора у свету чувена,
пример земље јуначке и чојске,
ускоро ће остати без војске!

Бусају се вође црногорске
у космате груди мирнодопске:
Ми имамо питомо окружје,
што ће нама свијетло оружје!

Е, данас су овакве прилике:
радо иде Србин у војнике
(у свету је познат као борац!)
ал' не иде радо - Црногорац!

Изузетке из часне мањине
молим да ме због песме извине,
помирљиво њима пружам руке -
да идемо скупа у хајдуке!


СОЦИЈАЛНИ ЛЕЛЕК

Даме и господо, ваше екселенције,
унуци поштене интелигенције,
манекени љупке гримасе,
да ли се сјећате радничке класе?

Менаџери, милионери,
дилери, екстрапрофитери
(добро је моја баба рекла!) -
не сећају се радничког порекла!

Лобисти, сердари и серови,
медијски вукови и керови -
одричу се незгодне родбине
из оне сељачке вукојебине!

Ко то експлоататоре контејнера
у просјачки бизнис натера?!
Питајте, молим, управу мафије
где су вам радне биографије!


ВРХУНСКИ ЗАБАВЉАЧИ

Поштовани народни публикуме,
пустите мозак да пасе траву,
укључите се у више форуме,
нудимо вам врхунску забаву!

Само за вас и ширу фамилију
и симпатично друштво поред шанка,
приказујемо тачку најсмешнију,
церекаћете се много, без престанка!

Свакога дана, изузев недеље,
с њима смо бољи, срећнији и јачи!
Сад ударите бригу на весеље,
с вама су бирани наши забављачи!

Не слушајте више коментаре глупе!
Смејте се, нема места паници!
Сво, стигли у скупштинске клупе
нови народни посланици!


ВРАТА ЕВРОПЕ

На самом почетку новог века,
рекоше моћни европски јапији,
светла нас будућност чека
на Тријумфалној капији!

Европу ћемо освојити
кроз аукције и тендере,
у Европу ћемо улазити
кроз врата и кроз пенџере!

Народа који уме да ринта,
кажу на вратима европског раја,
следује искушење лавиринта
до врата европског куплераја!

Ако се некако провучемо
кроз капиџик европске луднице,
ала ћемо да се потучемо
на прагу хашке суднице!

Баш су европске улазнице
за нас исувише скупе,
чак и код тесне капијице
европске мишје рупе!


Анђелко ЕРДЕЉАНИН

Dopuna: 11 Sep 2008 9:54

Бранислав Брана Петровић. Неумрли Песник. О њему је доста тога речено на овом форуму, уз навођење Браниних стихова. Објавио више књига поезије: Моћ говора, Градилиште, О проклета да си улицо Риге од Фере, Предосећање будућности, Трагом прах, Све самљи, Да видиш чуда... Радио и као новинар. Писао и за ЈЕЖ. Добитник више књижевних награда.
Ево како Чедомир Мирковић кратко и савршено прецизно даје главна обележја Бранине поезије: "Сасвим су ретки примери у новијој књижевности да су досетке, хуморна поентирања, каламбури или шокови супротстављених мелодијско-семантичких модела имали такву песничку функционалност и тако широк стваралачки дијапазон". Додао бих: Песник узвишеног сатиричног приказа приземљеног живота.

* * *

Да ме сутра растргну ко жену
горки себри пред лицем Дечана
ти остани чувај васељену
ти остани мудра и свечана

Кад конопце донесу и даске
и принесу кљешта и ексере
путујем ти без срца и маске
путујем ти без наде и вере

У пределе са очима змије
у пределе са шапама лава
у пролеће иза погибије
где Нирвана с Ништавилом спава

Коња јашем коњ ми поиграва
а звекећу звезде на прсима
мога дора чувена је слава
он се зоба будућим људима

У гриви му сто громова ноћи
из ноздрва модар шакал суче
мога дора чувене су моћи
њега муње ко азбуку уче

Мог дората по беспућу лове
и тугу га књижевници хули
да открију наше тајне нове
којено смо у Бихаћу чули

Знаш ли драга у Бихаћу сада
у Бихаћу на дну старог света
мене туку старешине града
у Бихаћу кад багрем процвета

Мене туку пивом и челиком
мене туку ватром и пчелама
а видају циганком великом
што тргује отровним стрелама

Чопор нових растрже ме чуда
ни пролеће без оружја није
ти си моја задужбина луда
прави разлог моје погибије

У Бихаћ ти падох као вече
звона звоне а џамије горе
на Цетињу после страшне сече
драга моја презире нас море.

Брана Петровић

Dopuna: 13 Sep 2008 19:25

Evo i čuvenog brke, Ljubivoja Ršumovića, Zlatiborca, dakle - zemljaka Milovana Vitezovića. Pesnika, dramskog pisca, satiričara. Autor je većeg broja humorističkih TV-emisija za decu. Zastupljen u antologiji Nova srpska satira, i brojnim antologijama poezije za decu. Napisao poveliki broj knjiga, mahom za decu. Dobitnik Oktobarske nagrade Beograda, Brankove nagrade, nagrade "Zlatni ključić" i brojnih drugih priznanja.

Za odrasle
NOVA PARTIJA

Beskičmenjaci seli uz čaše,
nadvoje, natroje previli hartiju,
pozvali svoje bespršljenaše -
i osnovali novu partiju.

Glavni program ove partije
i smisao društvenih odnosa
jeste slavljenje birokratije
i borba protiv svakog ponosa!

Za njih se papkari mnogo ritaju,
a zglavkari su - mnogo kruti,
sisari malo mnogo pitaju
i malo suviše su zabrinuti.

Dok drugi svoje muke skrivaju,
u žuljeve ruke okivaju,
beskičmenjaci samo leđa svijaju,
i uživaju!

O TRAGIČNOJ KRIVICI POREKLA

Sam sam sebi
Kriv sto posto
Seljak bio
Seljak osto

PRILOZI ZA AUTOBIOGRAFIJU

Mnogo pušim pijem grozno
Žene trošim rigorozno

Mnogo čitam mnogo znadem
Što ne daju to ukradem

Za decu (ma, i za odrasle!)
LEPA KATA

Bila jednom jedna Kata
U Perlezu blizu Čente
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente

Imala je oči plave
Original morska plavet
Nosaše ih posred glave
Tako da ti stane pamet

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata
Pa je bila tatamata
Za sve momke iz Banata

VUK I OVCA

Čini mi se vekovima
Vuk sa ovcom nešto ima

Kad je vidi kako pase
Vuk naprosto ne zna za se

Ovca kad mu vidi oči
Ni da bekne ni da skoči

Ovca ne sme da se brani
Vuk se njenim strahom hrani

Ne razumem te odnose
Ni zašto se ne podnose

Ršum

Dopuna: 15 Sep 2008 20:10

Stiže nama dobroćudni Ilija Šekuljica.


"Od kada se pojavio u Kraljevu, noseći u svojim pitomim razlivenim očima zavičaj i prognaničku setu, satirični život na ovim prostorima je poprimio novu dimenziju. Svesrdno je odmah primljen u Kraljevski satirični krug.
I ostade Ilija u Kraljevu, sa suprugom koja ga ničim opravdano trpi, i sa bodrim duhom kojem ni Tuđmanova “Oluja” nije naudila. Piše i dalje dobrim delom o hlebu našem nasušnom, muci da se njegova kora zaradi, prisećajući se svog prvog zaposlenja, 1960. godine u GP “Lika” u Gospiću, a potom u Radio Gospiću.
Impresivan je spisak listova u kojima je Ilija sarađivao, što sa honorarom, što bez njega: Lički vjesnik (Gospić), Arena, Večernji list, Kerempuh, Radničke novine (Zagreb), Rad, Jež, Humor, Sabor, Večernje novosti (Beograd), Osmeh (Novi Sad), Diogen (Sarajevo), Brodolom (Slavonski Brod), Vojska Krajine, Nove ličke novine, Srpski glas (Knin), Ibarske novosti, Kraljevski glasnik (Kraljevo), Jedinstvo (Priština), Pravi odgovor (časopis za izbeglice, Beograd), Ognjište (Takovo)... Uz to, pojavljivao se i u brojnim radio emisijama: Radio Knin, Radio Sarajevo (emisije Cikcak i Veselo veče), Radio Beograd, Radio Novi Sad, Radio Zagreb (Selo veselo i Vedro veče), Radio Kraljevo, Radio Kragujevac, Radio Kruševac...
To je pravi majstor Šeki, kojem ni beogradski tramvaj pre nekoliko godina ništa nije mogao, nego je posle sudara otpremljen u staro gvožđe, a Šeki je i dalje, Bogu hvala, živ i zdrav.
Ilija zvani Šeki ima da piše sve dok diše, što znači da će biti još knjiga, na uveseljenje cenjenog čitateljstva i uz svesrdnu podršku kolega po peru."
(Izvod iz pogovora knjige Ilije Šekuljice UZIMANJE MERE)

USIJANA GLAVA
Čaša vode za govornicom
osveženje je pravo,
naročito kada je piješ
ti - usijana glavo!

GLAD
Štrajkovi glađu
kao protest vrede
jedino kad ima
šta da se pojede!

IZBORI
Više glasova od birača -
tako u novinama piše.
To je dokaz da izbori
kod nas uvek daju više!

PLIĆAK
Kad zagrebeš
malo dublje,
plitko nam je
rodoljublje!

ZUBI
Govore mi, uvek trube:
Slušaj ti - jezik za zube!
Ja odgovor odmah spremam:
Pa ja, ljudi, zuba nemam!

(Epigrami iz knjige UZIMANJE MERE
autora Ilije Šekuljice)

Dopuna: 25 Sep 2008 19:53

Ritmično i pevljivo oglašava se MILJENKO ŽUBORSKI. Pesnik, boem i satiričar. Putujući filosof, svirač i profesor psihologije. Objavljivao u veeeeeeelikom broju listova, autor veeeeeelikog broja songova za popularne radio-emisije. Kabaretska predstava Strane sveta kraj kreveta, sa Miodragom Andrićem (Ljuba Moljac), igrana je 1976. godine bezbroj puta. Zastupljen u antologijama, nagrađivan mnogim nagradama. Ni Brega nije odoleo pozivu "Dođi mi doveče, ne budi goveče", pa je pozajmio od Miljenka tih par stihova.

(Pesma posvećena bekstvu majmuna Samija iz Zoološkog vrta)
MAJMUNARA

(Majmunara majmunara
na rešetke zaudara
)

Majmun obrastao dlakom
na slobodu beše lakom,
iz zverskoga lepog vrta
pobeže po cenu smrta.
Kad pokida sve rešetke
da mu jebem pola tetke
iz toploga doma ode
ko korisnik od slobode.

Ovaj majmun iz kaveza
po glavnom se gradu zeza.
Dočepa se rodne grane
steram mu ga pola nane.
Mesto da je u buvari
sa drveta narod kvari.
Od radosti suze lije
uz podršku milicije.

Metak puške uspavanke
ima oblik strele tanke.
Kad ga mali šiljak zgodi,
slobode se oslobodi.
Odneše ga u krletku
gde je bio na početku.
Majmun obrastao dlakom
na slobodu beše lakom.

SVINJSKI ŽIVOT
Pevanje šesto

Dok milosna traje ševa
ovako joj vepar peva:

Takve uši i čekinje
nema ni kod jedne svinje

Oči su joj lelujave
sa obadve strane glave

Njene oči plavičaste
mogu da me upropaste

Na njušci joj sjaj od masti
a obrazi ružičasti

Rupice joj sred rilice,
stidna mesta od svilice

Dobri papci i butesa
kol'ko sala tol'ko mesa

Nije ništa manje lepa
u predelu ispod repa

Ima ovo svinjsko lice
čet'ri prsta slaninice

Privlačnosti puno ima
kada šeta po govnima

Najlepša se ipak čini
prasica na mesečini

I danas te volim žarko,
mila moja slaninarko

NOKTURNO

Eh Dunave nizbrdico pusta
ja sam život posvetio smrti
kom se pesma zaglavi u usta
u ponor se kune prevrnuti

Skrenuli smo sa večnoga druma
vodom ribe plivale su peške
slavuj peva pomerenog uma
s mudracima rimuju se greške

Noć zvezdana svetlucaju vaške
mojoj dragoj Dunav noge glođe
gripu dobih od te cure vraške
ja oboleh a njoj nazeb prođe

Lepa Luno gola nesanice
ubila te pesma dvosmislena
da joj volim bele cevanice
školuje me večnost odmalena

Mazimo se mladi sa večnošću
nepredviđen uzdah mi se ote
rastavi se cura s nevinošću
zanemeše ribe od sramote

Po Dunavu mesečina pljušti
Mesec peca neki ribar ludi...
Ali noć se na istoku ljušti
obuci se draga idu ljudi...

Miljenko Žuborski

Dopuna: 05 Okt 2008 9:49

Stiže Lozničanin, odnosno Šapčanin Rade Đergović, pesnik, aforističar i satiričar. Objavljivao u JEŽ-u i mnogim drugim listovima, kao i u humorističkim programima Radio-Beograda (Veselo veče, Jovanovići, Karavan). Dobio više nagrada, objavio veći broj knjiga, među kojima i Hepigrame (knjiga epigrama).

* * *
Nije lako
danas lopov biti,
kada nemaš
pare gde sakriti.

* * *
Jednog gazdu
napustila krava,
što joj stalno
mleko razvodnjava.

* * *
Budali nije
potreban trud,
da bi se
kad zatreba
pravio lud.

* * *
Ko s đavolom tikve sadi,
spopadnu ga grdni jadi,
-dok ne nađe meru pravu,
tikve mu se lupaju o glavu.

* * *
Otkako je strašni vuk
uhvaćen u lanac
postao je naprosto
vegetarijanac.

(Rade Đergović, Hepigrami)

offline
  • Danica
  • Pridružio: 21 Jan 2008
  • Poruke: 710
  • Gde živiš: još uvek sam na istom brdu ali sada sama

Konačno dođoh do tvoje satire,mislim pisana dela,ponešto tvoje,a i ostalih pisaca satiričnih redaka,svaka čast,davno nisam pročitala toliko redaka satire,sem ono iz školskih dana,što mahom svi pročitasmo.
Hoće li ovo zasmetati,valjda neće,možda može da prođe,ako ne javi da brišem.

Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.

Tata je odrastao na selu. On je kravu video uzivo!

Jako sam se uplasio kad se mama razbolela. Pomislio sam da ce nam tata kuvati.

Ja se ne svadjam s roditeljima. Nisu moj nivo.

Kad se mama posvadjala s tatom, prvi put sam video letece tanjire.

Zivotno osiguranje je novac koji dobije onaj ko prezivi smrtni sluèaj.

Usvajanje je bolja mogucnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete
i ne moraju da prihvate bas ono koje su dobili.

Krave ne smeju brzo da trce, da ne bi prosule mleko.

Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.

Breskva je kao jabuka sa tepihom.

Prolece je prvo godisnje doba. U prolece kokoske nose jaja, a seljaci krompir.

Psi obicno vole vodu. Neki cak toliko, da u njoj i zive. To su morski psi.

Sve ribe nose jaja. Ruske cak kavijar.

Zooloski vrt je super. Tamo mozemo da vidimo zivotinje koje i ne postoje.

Nisam krsten, ali sam zato vakcinisan.

U Francuskoj su nekad pogubljenja kriminalaca izvodili zelatinom.

Ribe se razmnozavaju tako da nose iskre.

Muslimanska Biblija se zove Kodak.

Papa zivi u Vakuumu.

Cak i decaci imaju da kazu nesto zanimljivo ako ih dovoljno dugo slusash.

Za devojcice je bolje da se ne udaju, ali decacima treba neko ko ce da cisti.

Sta moji roditelji imaju zajednicko? Paa... Oboje ne zele da imaju vise dece.

Ti u stvari ne odlucujes sam kad treba da stupis u brak. Bog to odlucuje odavno unapred i ti na kraju vidis sta ti se dogodilo.

Prvo moras da nadjes nekoga ko voli iste stvari kao i ti. Ako na primer ti volis fudbal, onda i njoj mora da se svidja to da ti volis fudbal i onda da donosi cips i pivo.

Samo je problem što neznam ko je ovo napisao.


_________________________________________________________________

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Nije poezija, ali je satira kakvu samo gospodin život može da smisli. U lokalnim novinama koje izlaze jednom nedeljno (dakle, urednik ima vremena da razmisli o naslovima) , iznad intervjua jedne veoma važne političke ličnosti, stoji preko cele stranice naslov ''kao vrata'': ''ISPUNIĆEMO SVA OBEĆANJA'''. Ovo ni Jirži Lec ne bi bolje smislio. Pred konačnošću ovog blesavog naslova ostao sam zapanjen, ali ipak s dovoljno reči da je podelim sa vama.

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

tetka_danuska ::Konačno dođoh do tvoje satire,mislim pisana dela,ponešto tvoje,a i ostalih pisaca satiričnih redaka,svaka čast,davno nisam pročitala toliko redaka satire,sem ono iz školskih dana,što mahom svi pročitasmo.
Hoće li ovo zasmetati,valjda neće,možda može da prođe,ako ne javi da brišem.


E, pa - nećemo da brišemo, i pored toga što je naziv teme "Satirična poezija"! Dosta mi je tog brisanja i kad treba i kad ne treba (u životu uopšte, a posebno u onom njegovom prizemnijem vidu zvanom "politički život"). Zato, da bi osnovni uslov bio ispunjen, pretvorićemo duhovite misli koje si postovala u nešto što liči na epigrame (ispalo je dobro što ne znaš autore, koji nam, valjda, neće mnogo zameriti, pošto su najverovatnije u pitanju deca). Krećemo, dakle, tetka danuška&tuzor u kooperaciji!

Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
Znam kako se zovem.
Znam datum rođenja.
A što da znam godine -
to se stalno menja!

Tata je odrastao na selu. On je kravu video uzivo!
Na selu mi odrastao tata,
tog se nikad nije postideo.
Zavidim mu na toj činjenici -
on je kravu uživo video!

Jako sam se uplasio kad se mama razbolela. Pomislio sam da ce nam tata kuvati.
Kad se mama razbolela,
mešao sam strah sa tugom:
da tatinom kulinarstvu
zamorac ću biti dugo!

Ja se ne svadjam s roditeljima. Nisu moj nivo.
Od svađe sa matorcima
ja se uvek strogo pazim,
jerbo ispod svog nivoa
nikad neću da silazim!

Kad se mama posvadjala s tatom, prvi put sam video letece tanjire.
Kad je tata mami
rek'o da je smeće,
prvi put sam video
tanjire leteće!

Zivotno osiguranje je novac koji dobije onaj ko prezivi smrtni slučaj.
Ko preživi smrtni slučaj,
daje se na znanje -
novi život donosi mu
i osiguranje!

Krave ne smeju brzo da trce, da ne bi prosule mleko.
Trči luda krava,
al' povika neko:
"Stani, kravetino -
prosuće se mleko!"

Prolece je prvo godisnje doba. U prolece kokoske nose jaja, a seljaci krompir.
Proleće je najbolje
kod nas, a i šire:
koke nose jaja,
seljaci - krompire!

Psi obicno vole vodu. Neki cak toliko, da u njoj i zive. To su morski psi.
Kad se pas domaći
s vodom jako srodi,
postane pas morski,
pa živi u vodi!

Sve ribe nose jaja. Ruske cak kavijar.
Svaka riba jaja nosi,
to je dobra stvar.
Ali, samo ruska riba
nosi kavijar!

Zooloski vrt je super. Tamo mozemo da vidimo zivotinje koje i ne postoje.
Dragi Vuče Bojoviću,
otvori nam dveri svoje
da vidimo životinje
koje danas ne postoje!

(Nastavak sledi)

Dopuna: 17 Okt 2008 20:57

Evo i nastavka!

Nisam krsten, ali sam zato vakcinisan.
Nisam kršten,
nisam s Crkvom prisan,
ortodoksno
ja sam vakcinisan!

U Francuskoj su nekad pogubljenja kriminalaca izvodili zelatinom.
Francuske krimose
hvatala je strava
da im pod želatin
ne dopadne glava!

Ribe se razmnozavaju tako da nose iskre.
Ribe nose iskru,
i potomstvo prave,
pa se zato kaže
da su iskričave.

Muslimanska Biblija se zove Kodak.
Vreme je da znate
činjenice nove:
muslimanska Biblija
Kodakom se zove!

Papa zivi u Vakuumu.
Za groznicu vatikansku
Papa nečist vazduh krivi,
pa zbog toga od nedavno
u Vakuumu zdravo živi!

Cak i decaci imaju da kazu nesto zanimljivo ako ih dovoljno dugo slusash.
Kad mesece slušanju posveti,
devojčica na kraju će svaka
čuti najzad nešto zanimljivo
u govoru dosadnih dečaka.

(Nastavak sledi)

Dopuna: 18 Okt 2008 9:24

Poslednji nastavak kooperativnog rada tetka_danuska&tuzor na epigramiranju duhovitih misli. Very Happy

Za devojcice je bolje da se ne udaju, ali decacima treba neko ko ce da cisti.
Bez udaje može da se prođe,
da se šeta k'o po modnoj pisti,
al' pomoći treba dečacima,
jer za njima mora da se čisti!

Sta moji roditelji imaju zajednicko? Paa... Oboje ne zele da imaju vise dece.
Nešto vrlo čudnovato
spaja moje roditelje:
za rađanjem nove dece
baš nemaju neke želje...

Ti u stvari ne odlucujes sam kad treba da stupis u brak. Bog to odlucuje odavno unapred i ti na kraju vidis sta ti se dogodilo.
Bog te vodi ka bračnome stanju,
a izgleda da si sobom vođen.
Tek na kraju saznanje se daje:
i bez toga moglo je da prođe.

Prvo moras da nadjes nekoga ko voli iste stvari kao i ti. Ako na primer ti volis fudbal, onda i njoj mora da se svidja to da ti volis fudbal i onda da donosi cips i pivo.
Našao sam curu pravu,
baš sve k'o ja voli živo.
Kada gledam utakmicu,
prinosi mi čips i pivo!

K R A J

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1257 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 7 sakrivenih i 1208 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Areal84, Asparagus, bladesu, BORUTUS, Brana01, Dimitrije Paunovic, Dorcolac, DPera, draganl, dushan, GandorCC, Georgius, Hexe, hyla, ikan, Karla, kihot, krkalon, kuntalo, ljuba, markF, mercedesamg, mgolub, Mi lao shu, milenko crazy north, Milometer, Milos ZA, MilosKop, Miroljub1979, Mixelotti, nemkea71, nextyamb, procesor, raptorsi, sasa87, shone34, Srle993, vathra, W123, zlaya011, 79693