Stevan Raickovic

2

Stevan Raickovic

offline
  • Pridružio: 29 Sep 2008
  • Poruke: 279

Zapisi o crnom Vladimiru
-----------------------------

Moja je bolest, izgleda, ipak tuga.
Kad težak boluje, teži je nego teg.
Mart je i ovde sred bolničkoga kruga
U kome kopne: crni Vladimir i sneg.

On kroz lekara kao kroz kroz staklo gleda
I traži pesnika, jedinog za kog zna.
On svojom ranom i tuđoj rani ne da
Da se tišinom, ko korom, zaceli sva.

On hoće pesmu mesto pilula, kapi,
Kad ne pomaže ništa, ni bog, niti lek.
On hoće pesmu - ko kad je pesnik vapi -
Da mu živome il mrtvom produži vek.

On hoće pesmu o tome kako pati,
Kako ga tišti sve i cepa mu se drob
I o tom kako će jednom da se vrati
Na svoju livadu ko kosac ili grob ...



2.

(Fragmenti)

O, zar da slušam, kako se iz tog glasa
Poslednje žito prema meni talasa?

I čujem, sa tih usana što se grče,
Kako poslednji jaganjci k meni trče?

*

Zar će taj crni lik, već nalik seni,
Da leži tek ko pejzaž prema meni?

Zar ću odsad i te ponoćne krike
Da pamtim i da pretvaram u slike?

*

Zar da mu izmišljam pesme i pevam ode,
Mesto da mu otvorim prozor, dodam vode?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 26 Jul 2008
  • Poruke: 16
  • Gde živiš: Beograd

BEZ NASLOVA

Zeleno, zeleno, zeleno!
Kao proleće ne mogu dati.
Ja sam jedini u njemu sveno
što ne znam ko lišće zapevati.

O, kad bi prave reči nikle
u pustoj duši svakog proleća,
moje bi oči na sjaj navikle
kao na cvetanje grane drveća.



offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

Post scriptum

А смрт смо звали да нас ратосиља
Живота који беше мука, скоро срам.
То смо сад што смо хтели, деца циља:
Већ смо под земљом, разбацани, свако сȃм.

Мени иструну рука, теби нога,
А једноме од нас само штака оста.
(Преко ње црви с једног на другога
Прелазе који пут као преко моста.)

Трули нам језик труле речи смишља.
Тек да их заусти - у прах се осипа.
Уместо једне - пробије влат вишља,
А наместо друге - нижа ваздух пипа.

Тако са светом додирнути мало
И упаничени усред своје раке
Напрегнемо се (ком је шта остало)
Да кроз цев зелену добијемо знаке.

Начуљени смо као хрт до хрта,
Ал авај: наш плитки свет је предалеко.
(Тек међу нама: јекне по кост крта
Кад се на кост другу сруши у прах неко.)

Све ове кости што ми још осташе
Дао бих за једно око, али тамо.
Нек испупчено, обло (не ко наше)
Гледа из ледине - отворено, сȃмо.

Ил једно уво! Да, то просто уво,
Да ми је уз гробне лале да промолим
И слушам ветар (као што је дуво),
Зуј пиле ил онај стари мир што волим.

Буба, трн и твор - разбацани, живи -
Славе своје право што су још над нама.
Док воде теку: мали камен сиви
Греје се на сунцу (миче обрвама!).

На живот бацах камен тако често.
Сада под земљом певам и гле: блатим смрт.
С листом што пада мењао бих место.
Жиле, у мраку земље, тресу горњи врт.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 611 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 4 sakrivenih i 577 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, amaterSRB, amonsrb, Belac91, BlackPhantom, chica, cvrle312, flash12, goxin, GveX, Lazarus, LeGrandCharles, madza, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, Mikulino, nikolapetkovic, ozzy, pein, raykan, Sale.S, Skywhaler, Stanlio, suton, Toper, vathra, Đuro Maximus, 223223