Задњи пут су ми увалили све труло од двеста грама нису била два лепа и то ме ужасно нервира што кад нешто платиш не може ко човек да будеш испоштован и да се наједеш увек неко нешто ували...
А на улици мали фишек је 150 динара, наравно не може да се пореди и укус и мирис онога који се пече на улици и онога који печем на плотни под фолијом на шпорету...
Зајебан је кестен, или зелена шљива или кајсија рецимо, ал срећа у несрећи је да је кестен, замисли да је кокосов орах...
.. то је време несташлука дечијих и стварних, а не из апликација и игрица....
У то време је постојала песма Лако је пруту... Данас би можда хапсили Лаковића, ал можда и наше бабе...
Апропо овога леба масти и алеве..
Кажу да кад је Егзит, странци се разбијају од доручка бака и тета.
Које рано испеку домаћи хлеб, намажу машћу, поспу алевом и зачином ц и продају са прозора својих кућа...Могу мислити коју екстазу доживе кад то поједу враћајући се ујутро...
natrix ::Апропо овога леба масти и алеве..
Кажу да кад је Егзит, странци се разбијају од доручка бака и тета.
Које рано испеку домаћи хлеб, намажу машћу, поспу алевом и зачином ц и продају са прозора својих кућа...Могу мислити коју екстазу доживе кад то поједу враћајући се ујутро...Istina! Snašle se bake i tete i napravile biznis. Domće, a naše! Stranci u životu nisu jeli ni okusili, razbijaju se i oduševljeni. A neka... Imaju šta da pominju kod kuće. Pogotovo Englezi, puni su love i smešno im dati tipa 10 funti za bilo šta. Postaće ovisnici o holesterola!