Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkoga kraja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2010 21:22

Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја

Хајдучке песме
12. Хајдучке песме
------------------------------------------

12.1. Планино старино(1)

Старино мори планино
Доста сам по теби одио
Кумицке чете водио
Ајдучки барјак носио
Много сам мајке цвелио
Јованову мајку највиђе
Закламу сина Јована
Накара татка печега
Татко га пече и плаче
Јоване сине Јоване
Таково јагње сугаре
Накара мајка једе га
Мајка га једе и плаче
Јоване сине јоване
Мајкино јагње ђурђевско.
Запис: 1977.године село Доња Ломница, Власотинце
Казивач: Даница Анђелковић (65.г)
Забележили: Мића Анђелковић ученик и наставник Мирослав Младеновић

12.2. Јанино стара планино(2)

Јанино стара планино
Доста сам по тебе одио
Кумицке чете водио
Хајдучки барјак носио.
Много сам мајке цвелио
Јовану највише
Заклах јој сина Јована
Натерах татка да пече
Татко син пече и плаче
Ој ти сине Јоване
Ти си ми јагње ђурђевско
Натерах мајку да једе
Мајка једе и плаче
Натерах браћу да свире
Браћа свире и плачу
Натерах сестре да игру
Сестре игру и плачу.
Запис: 1977.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивал: Ружа Стевановић (62.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић


12.3. Планино, Сува планино

Планино, Сува планино!
Доста сам по теб' 'одио
'ајдучке чете водио.
'Ајдучке чете водио,
Ален барјак носио.
Запис: 1985. године село Бољаре
Казивач: Драгомир Миловановић село Бпљаре
Забележио: Милосав Миловановић-Бољатац(1938.г) учитељ и професор руског језика



12.4. Што се бели на планини

Што се бели оном планином
Дал су снези или бели лабудови
Јел моме платно простирало
Јел купина цвеће расцветала
Нису снези ни бели лабудови
Није мома платно простирала
Ни купине цвеће расцветале
Да су снези они би копнили
А лабудови они би летили
А мома би платно сабирала
А купина би прецветала
Но су тоја дедине ковиље.
Запис: 1977.године
Казивач: Милунка Јовић из Орашја-девојак из села Палојце код Предејана.
Забележио: Мирослав Младеновић

12.5. Вала богу јединоме

Вала Боги јединоме
Сви ајдуци благо поделише
Ајдук Веље најлош делак даше
Дадоше му коња и девојку
Коњ му црче, девојка побеже
Па побеже на царева врата
цар гу проси она се поноси.
Запис: 1978.године село Равни Дел-Преданча Власотинце
Забележили: Славољуб Михајловић ученик и наставник Мирослав Младеновић


12.6. Цвили у горе зелене

Вала богу јединоме
Цвили у горе зелене
Јел је љута змија
У горе зелене
Јел је вила
У горе зелене
Била под камен
Јел је змија
Под камен бил
нит је била вила
Нит је била змија
То је рањена јунака
При њега нико нема
Само једна сестрица Милица
Па га пита:
брале Лазо болелите ране
косу сече та ране превија
и у руке воду носи
та брата запаја.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивачи: Николић Рада и Здравковић Михајло
Забележио: Мирослав Младеновић


12.7. Два се орла на планину бију(1)

Вала Богу, вала јединоме
Два се орла на планину бију
Један вика моја је планина
Други вика моја је дедовина
Сас нокти си главе покидаше
с кљунице си очи повадише
Па потече река крвавита
Право тече у црне тамнице
У црне тамнице нигде никог нема
Само један Ђура тамничара
На руке му два сива сокола
Прсти ломе па ги лебом рани
Косу реже па им гнезда праи
Сузе лије па ги водом поји
Проговару два сокола сива
Чујеш море Ђуро тамничара
Дални чуваш дани препродаваш
Елни чуваш тавру да си чиниш
Неви чувам ви да ви препродавам
Но ви чувам да ви праћам
Да ви праћам на моји дворови
Проговару два сива соколова
Ма чуј нам Ђуро тамничара
Ми смо синоћ били у твоји дворови
Твоји двори у пелину урасли
И у пелин оголело дрво
И на дрво до три кукавице
Једна кука никад не стањује
Друга кука кад се тике сети
Трећа кука јутром па вечером
Тај што кука никад нестањује
То је моја остарела мајка
Тај што кука јутром па вечером
То је моја мила сестра
Тај што кука кад се тике сети
То је моја верна љубав.


Запис: 1978-1980.године села: Доњи Дејан-), Крушевица и Д.Ломница
Казивачи: Ружа Стевановић(66.г), Олга (девојачко Стоиљковић) Лепојевић рођена 1925.г и Даница Анђелковић (1902.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик, Мића Анђелковић ученик и наставник Мирослав Младеновић
Песму сам као дете највише волео да слушам у разним облицима од своје бабе Љубе Стојановић(1900.г), а певана је и уз гусле деда Стојана Стојановића „(1881.г) на славама; па сам често пута и заплако док ми је баба певала или деда Стојан певао уз гусле. Касније је и мајка певала у време жетве. (М.М)

12.8. Два се орла на планину бију(2)

Два се орла на планине бију
Едан вика моја је планина.
Други вика моја је старина.
Сас нокти си очи повртеше
Сас кљунице главе покидаше.
Па потече река руменија,
па отече у црне тамнице.
У тамнице нигде никој нема,
само један Ђура Тамничарац,
и при њега два сиви соколи.
Проговара Ђура Тамничарац:
''Еј бре сиви соколи.''

Проговару два сивa соколa:
''Еј бре Ђуро Тамничарац!
Ел ни раниш тавру да ни чиниш?
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?''
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?''
''Ја ви раним да ви праћам у моји дворови.''
''Јучер смо били у твоји дворови,
туде нема нигде ништа.
Само три дрва огорела,
и на њи до две, до три кукавице
Една кука никад не стањује.
То је њојно мило дете.
Друга кука ујутру, па навечер.
То је њојна мила мајка.
Трећа кука кд год се сети.
То је њој мили муж''.
Лирско-епску ''Два се орла на планине бију''- сам као дете певао заједно са својом бабом, мајком и тетко у рођено село преданча(подвукао сакупљач Мирослав Младеновић).
Запис:1975. и 2004. године село Преданча Власотинце
Казивачи:Зорка Ђорђевић, рођена Стојановић(рођена 1933.г), Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њихова мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча.Обе сестре удате у селу . Неписмене.

Забележили:
Мирослав Младеновић локални етнолог: син Марице Младеновић(Стојановић) и сестрић Зорице (Стојановић) Ђорђевић 1975.године село Преданча општина Власотинце и Зоран Станковић, новинар листа „Власина“ 2004.године


12.9. Песма о хајдуку Ђури(1)

Пуче пушка у гору зелену
Те погоди Ђуру у оба ока
Чим га згоди, одма душу даде
Бре недајте девет браћа
Ископајте му гроба девет метра
Пободете му крстата барјака
Вржете му коња за јелу зелену
Дан да једе, два да жалеје
Коњ Зеленко повикује
Те си Ђуру опомењује.
Запис: 1976.године село Пржоње(Горњи Орах) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

12.10. Песма о хајдуку Ђури(2)

Беше ведро па се заоблачи
Из облака ситна киша роси
Па зароси аргати по поље
И пороси 'ајдуци по гори
Сви 'ајдуци барјаци завише
Само барјак Ђура не завија
Ђура има девет брата мила
Сви су под њим погинули.
„И ја под њим дабогда погинуо
Нека кисне пуст остао
Девет брата су погинула.“
Пуче пушка из гору зелену
И погоди Ђуру међу очи.
Запис: 1975.г. село Преданча
Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њенаа мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча
Забележио: син и унук Мирослав Младеновић наставник


12.11. Песма о хајдуку Ђури(3)

Беше ведро па се заоблачи
Из облака ситна киша роси
Па зароси аргати по поље
И пороси 'ајдуци по гору
Сви 'ајдуци барјаци завише
'ајдук Ђура барјак не увија.
Повикаше 30 'ајдука:
„Уви Ђуро крсташа барјака
Да не кисне свила и кадива
Нека кисне пуст остануо
Имао сам девет мила брата
Сви су девет под њим погинули
Ега да бог и ја да погинем.“
То говцори Ђура харамбаша.
Пушка пуче из зелену гору
Лоше пуче, право погодила
Те погоди Ђуру међу очи
Мртав Ђура проговара:
„Изнесите ме на Дел
Па ископајте гроба мегданију
Побете ми четори до пет крстача
Вржете ми коња на крстачу
Дан да једе, три да болује.
Ставите му траву чемерику
Да жалеје Ђуру арамбашу.“

Казивачи: Илић Војислав (1910.г),Илић Владимир(1881.г) ваљач и солунац; Стојановић Стојан(1881,г) солунац и народни гуслар који је певао ову песму по славама; Љуба Стојановић(девојачко Јовановић) рођена 1900. године и ћерка: Марица(1925.г) удата Младеновић-сви из село Преданча
Запис: 1975.године
Забележио: Мирослав Младеновић(1948.г) наставник син Марице и унук Љубе Стојановић




12.12. Широко је лишће јаворово(1)

Широко је лишће јаворово, јаворово
Још по шире орово, орово
Под њега Јова болује, болује
Често му мајка долази, долази
И у мараму грозје доноси, доноси
Пита мајка Јована, Јована
Можеш ли ми синко пеболиш,преболиш
Немогу ти мајко преболети,преболети
Тешку ти бољку болујем, болујем.

Запис: 1978.године Доњи Дејан Власотинце
Казивач: СтанаЛепојевић(68.г)
Забележили: Лепојевић Милутин ученик и наставник Мирослав Младеновић

12.13. Широко је лишће јаворово(2)

Широко је лишће јаворово, јаворово,
Под њег ми млади Јова болово
Често њега мајка питује,
Можеш ли ми сине преболети
Немогу ти мајко преболет
Јер ја ћу ти мајко, млад умрет.
Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце
Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г)
Забележили: Аница Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић

12.14. Огањ на Јанин планини

Огењ горе Јагодо
Огањ на Јанин планини
Ту се момци збирају
На два момка девојка
А Јовану самом
Једна девојка.
Запис: 1975. године село Златићево
Казивач: Арсић Тоза (1881,г) село Златићево
Забележио: Мирослав Младеновић наставник

12.15. Беше ведро па се наоблачи

Вала Богу, вала јединоме,
Беше ведро, па се наоблачи,
Из облака ситна роса роси,ћАјдук Иво барјак не увива.
„Уви Иво барјак да не кисне“.
„Нека кисне, пуст га остануо,
Мене ме је глава заболела,
Имам татка остарела,
Имам сеју стигла за удају,
По њом нема никој да си дојде“.
Запис: 1995. године село Доње Гаре
Казивач: Јосимка(девојчако Благојевић) Милентеновић рођена и удата у село Доње Гаре, рођена 1932. годинее. Неписмена.
Забележила: Јасмина Илић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу

Јул 2009. г
Власотинце Мирослав Б. Младеновић-Мирац лопкални етнолог

17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац

Dopuna: 18 Mar 2010 18:47

Додатак:
Из рукописа:
НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар, јун 2007. године Власотинце


17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар