Bitka za akcenat

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Muku mučim da riješim nedoumicu ispravnog akcentovanja "Cerske bitke"?
Naravno, bitka nije sporna već ovo: CERSKA.
Čini mi se da su u jednoj pjesmi junaci došli sa Cera, pa me živo zanima šta kaže norma, ako neko ima pojašnjenje, kako se akcentuje cerska?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Muku mučim da riješim nedoumicu ispravnog akcentovanja "Cerske bitke"?
Naravno, bitka nije sporna već ovo: CERSKA.
Čini mi se da su u jednoj pjesmi junaci došli sa Cera, pa me živo zanima šta kaže norma, ako neko ima pojašnjenje, kako se akcentuje cerska?

Ima pojašnjenje, naravno. Ako je planina dobila ime po drvetu, onda je akcenat kratkosilazni (dve kose crtice jedna do druge, sleva udesno, odozgo na dole, ali to već znaš). Pošto je pridev direktno izveden iz imenice, akcenat će biti na prvom slogu (naravno, na samoglasniku E) kratkosilazni.

Znam zašto te ''buni''. Vrlo često se čuje u reči Cer dugosilazni (jedan od dva moguća akcenta na jednosložnim rečima), pa onda u izvedenoj reči se čuje nejasan , dug akcenat koji zavisi od govornika do govornika. Kad ga već neispravno akcentuju, onda je svejedno da li je dugosilazni ili dugouzlazni, mada se češće pojavljuje dugouzlazni (lakše se izgovara).

Zadovoljan?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ima pojašnjenje, naravno. Ako je planina dobila ime po drvetu, onda je akcenat kratkosilazni (dve kose crtice jedna do druge, sleva udesno, odozgo na dole, ali to već znaš). Pošto je pridev direktno izveden iz imenice, akcenat će biti na prvom slogu (naravno, na samoglasniku E) kratkosilazni.

Znam zašto te ''buni''. Vrlo često se čuje u reči Cer dugosilazni (jedan od dva moguća akcenta na jednosložnim rečima), pa onda u izvedenoj reči se čuje nejasan , dug akcenat koji zavisi od govornika do govornika. Kad ga već neispravno akcentuju, onda je svejedno da li je dugosilazni ili dugouzlazni, mada se češće pojavljuje dugouzlazni (lakše se izgovara).

Ovo objašnjenje je sasvim logično i nemam šta da osporim. Malo sam tražio po netu i pronašao da je planina dobila ime po drvetu cera.

Ako sam dobro shvatio, akcenat je kratkosilazni, kao kod jednosložnih imenica: brat, car, Rus?

Ima li neko iz okolice Šapca? Kako se u blizini planine o kojoj pričamo akcentuje Cer planina?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je. Kratkosilazni kao u rečima : vrh, rat, dah, tuč, još, dom, itd.

Marko smod je iz Majura.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Feb 2010 22:57

Citat:Tako je. Kratkosilazni kao u rečima : vrh, rat, dah, tuč, još, dom, itd.


Valjda nema razloga da se akcenat mijenja zbog izvedbe Cer - cerska?[/quote]

Dopuna: 17 Feb 2010 23:01

Sad skontah da nema razloga za promjenu akcenta, ako je carska ostala ista, logično je da i cerska ostane netaknuta.

Dopuna: 17 Feb 2010 23:18

Uf Sirius - ovo nije u redu... Sada primjetih. Ne uklapa se ovdje vrh. To nije slučaj o kojem pričamo.
Vrh je imenica koja ima dugosilazni akcenat. Možda u nekoj promjeni kroz padeže dolazi do promjene u kratkouzlazni ali u ovom slučaju kako si naveo, nema ni govora da se radi o kratkosilaznom akcentu....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Ima pojašnjenje, naravno. Ako je planina dobila ime po drvetu, onda je akcenat kratkosilazni (dve kose crtice jedna do druge, sleva udesno, odozgo na dole, ali to već znaš). Pošto je pridev direktno izveden iz imenice, akcenat će biti na prvom slogu (naravno, na samoglasniku E) kratkosilazni.
Znači li to da je akcenat u reči "cerski" kratkosilazni, na E? Ovako: cërski? To nikako ne mogu da prihvatim, pošto ne bi bilo u duhu našega jezika.

Dubara ::Sad skontah da nema razloga za promjenu akcenta, ako je carska ostala ista, logično je da i cerska ostane netaknuta.
Upravo je logično nešto drugo: Ako se cär i cër isto akcentuju (kratkosilaznim akcentom), i ako se reč cârski akcentuje dugosilaznim akcentom, onda se i reč cêrski/a akcentuje dugosilaznim akcentom.

Nemam izdanja "novih" pravopisa, ali znam kako se u krajevima koji služe kao "osnova" književnog srpskog jezika ove reči akcentuju. Ne znam koja bi jezikoslovna mudrica našla razlog da propiše drugačiji izgovor, bez ikakve potrebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara - za reč vrh nisi u pravu. Već sam napisao da jednosložne reči u našem jeziku imaju samo dva akcenta i oba su silazna - kratkosilazni i dugosilazni.

Izgovori reč VRH pa posle toga izgovori reč MIR, DAN, RAJ, pa ćeš videti da je razlika u dužini približno dvostruka u odnosu na reč VRH. To mu je to.

Tuzore,
Reč car se akcentuje, naravno, kratkosilazno. Većina reči koja je iz te reči izvedena takođe se akcentuje kratkosilazno:
-carevati
-carovati
-carević
-carevka
-carevčica
-carigradski (pravopis koji je preda mnom dozvoljava oba kratka akcenta)
-Carigrad i Carigrad - isto kao u reči carigradski
-carinik
-carinički
-caričica


Izuzeci:
Carsko selo (dugosilazni na prvom slogu)
-carist (i on ima kratki akcenat, ali uzlazni)
-caristički (opet kratkouzlazni, ali na drugom slogu)

Naravno, kod višesložnih reči nisam spominjao postakcenatske dužine (carigradski, carinarnik ; ova druga reč opet ima dublet i to opet sa pomeranjem mesta kratkog akcenta i njegovim preusmeravanjem itd.).

Kad je reč o rečima izvedenim iz osnove CER (makar one bile i stranog porekla) , njihov akcenat je prilagođen na jedan od tri načina našem sistemu pa se u značajnom broju reči pojavljuje takođe kratkosilazni akcenat:
-cerealan
-Cerber ili Kerber
-cerebralan
-ceremonija (akcenat se premešta na drugi slog i prerasta u kratkouzlazni)
-ceremoniozan
-CERIĆ (deminutiv od CER) ima kratkouzlatni akcenat, itd, itd.

Šta da sad zaključimo?
U samom Pravopisu pridev cerski nije zapisan. Nije zapisan ni carski. To se u leksičkoj praksi dešava kada je očigledno ili više nego jasno kako je razrešeno akcentovanje. Nema ga ni u velikom Matičinom rečniku.
Ono što bih ja sebi dozvolio jeste dublet na prvom slogu - ali u oba slučaja kratki akcenat. Tonska razlika u ovom slučaju nije primetna (žena i žena kad se izgovori sa uzlaznim ili silaznim kratkim akcentom, teško se primeti , osim za iskusnog slušaoca), razlika je u ekspiratornom udaru - kratkouzlazni akcenat čuje se malo oštrije i glasnije.

Ovo pišem na osnovu dostupne literature. Dozvolite mi mogućnost da , ukoliko igde pronađem dokaz za suprotno, najpre ću ga zbog sebe postovati. Zašto? Kod toponima Carsko selo (koji ima dugosilazni na prvom slogu), moguće je da je uveden u pravopis kao izuzetak zbog lokalnog načina zvanja, no - kako rekoh, prevrtaću u toku dana literaturu pa ćemo stići , nadam se, i do toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirijuse, zahvaljujem na podrobnom objašnjenju.

Po meni, ovo što si naveo:
Citat:Izuzeci:
Carsko selo (dugosilazni na prvom slogu)
potvrđuje ono što mislim, po pitanju Cêrske bitke (sa dugosilaznim akcentom).

"Carsko selo" je primer koji navodiš kao izuzetak. Možda bi bilo logičnije da se pozabavimo ispravnim akcentovanjem prideva carski/a/o? Po meni, tu može biti SAMO dugosilazni akcenat (cârski/a/o).

Pade mi na pamet i ovo: Pomenuta je reč dom; kako bi se akcentovale reči domac i domski (na primer, domski smeštaj, ukoliko je ovaj izraz po pravopisu)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Feb 2010 9:45

Provereno: domac i domski imaju kratkouzlazni akcenat na prvom slogu.

Što se tiče carskog, setih se da imam još jedan ''džoker'' u rukavu, a to su Pecovi i Stevanovićevi praktikumi, pa predlažem da ''zamrznemo'' ovu dilemu dok ne naiđem na nešto opipljivo. To mi je u kućnoj biblioteci pa pre dva sata neću moći da se pozovem na to.

Zašto?
Stoput sam od jutros u sebi ili naglas izgovorio taj pridev i više nisam siguran ni u šta. Kad izgovorim s dugosilaznim, izgleda mi kao preterivanje, a kad skratim akcenat, onda mi je neobično. Dešava se to i kod drugih slučajeva, posebno kada se menja karakter akcenta u kosim padežima i u promenama vrste reči (plot - plesti, dan-dnevni, itd).

Dopuna: 18 Feb 2010 14:41

Proverio

Prvi nalazi:

Carski je sa dugosilaznim akcentom na prvom slogu i to nije sporno. Problem je što se ne može sa izvesnošću primeniti analogija jer je carski pridev koji se odnosi na cara i na careve, koji pripada caru ili carevima.

Šta je problem s Cerskom bitkom? To što se ta sintagma doživljava kao imenska, tj. nije pridev (nisu se tukli cerovi pa da se reč cerska može odnositi na ono što je cerova; zato se i ne kaže cerska šuma, već cerova šuma ili cerak). Zato mislim da bi akcenat trebalo da bude prenesen iz reči Cer.

Postoji još jedna dilema, a to mogu da razrešim kopajući još po tekstovima Stevanovića i Peca (tek sam počeo), ili da pitam nekoga odande da mi kaže, a to je: da li su u narodu vremenom napravili distinkciju između drveta cer (sa kratkosilaznim) i planine Cer (sa mogućim dugosilaznim). Dakle, nije zatvoren slučaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Dubara - za reč vrh nisi u pravu. Već sam napisao da jednosložne reči u našem jeziku imaju samo dva akcenta i oba su silazna - kratkosilazni i dugosilazni.

@Sirius
Ne sporim da se jednosložne riječi mogu akcentovati samo kratkosilaznim ili dugosilaznim akcentom.

Apsolutno nisi u pravu da se riječ vrh akcentuje kratkosilaznim. 99,99 % sam siguran da je ispravno koristiti dugosilazni akcenat. Potrudiću se da nađem odgovarajući sken.