|
Poslao: 03 Mar 2007 22:12
|
offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
plaha ::I još jedan dodatak: Lokativ i dativ u SVIM deklinacijama imaju isti oblik, nezavisno od roda imenice, i to i u jednini i u množini.
Ne.
Na primer, ako se završavaju suglasnikom, i ako pri tom ne označavaju živo biće, jednosložne imenice muškog roda s dugosilaznim akcentom imaju različite oblike u dativu i lokativu:
A) Obradovao sam se okrečenom zȋdu.
B) Slika stoji na zídu.
I) Dodaj svȇtu malo boje.
II) Teško nama na ovom svétu.
1) Zašto je zamračio sobu? Pusti ga, on je sklon mrȃku.
2) Šta radiš u mráku?
(Ovo, naravno, nisu jedini slučaji, niti su gornjom rečenicom pokrivene sve takve imenice.)
Povodom razlike između oblika kući i kod kuće, slažem se s onim što je već rečeno (da je u srpskom jezičkom standardu oblik kući pogrešan). Međutim, i dativ ’idem kući’ vrlo je „čudan“; naime, kad se uporedi s izjavom ’idem Marku’, sve izgleda u redu, ali ovakav oblik dativa se koristi samo za živa bića: čim pokušamo da kažemo ’idem pozorištu’ (kao ’idem kući’), shvatamo da tu nešto nije u redu. Neki smatraju da je kući ostatak starog lokativa, i time opravdavaju konstrukcije poput ’kući sam’. Naravno, dok standard ovo ne prizna, ne možemo priznavati ni mi; ali ipak sam napisao ovde zanimljivosti radi. Prema trenutnoj situaciji, i rečenica „Učiću engleski kući“ (gorepomenuta) jeste pogrešna, nema baš nikakvog razloga da se tu opravdava ovakav oblik a u drugim slučajima ne.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Mar 2009 21:16
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
O padezima pisano vec podosta, prelistajte malo...
Izvinite zbog pisma, trenutno nemam tkz. srpski word
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Apr 2009 00:35
|
offline
- Dubara
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 26 Jul 2007
- Poruke: 1079
- Gde živiš: u blizini
|
Kada smo već kod dativa, treba reći da ima vrlo interesantnu upotrebu u rečenici koju je svako od nas ponekad izgovorio: "Šta mi radiš?"
U priči o padežima, zanimljivo je kako smo najvjerovatnije dobili riječ padež, što se mnogi možda pitaju.
Tvorci tradicionalne gramatike su starogrčki stoici koji su padež nazvali ptosis, što u prevodu znači propadanje, spuštanje, pa su u skladu s tim nominativ nazvali "uspravnim" padežom, a ostale "kosim."
Rimljani su promjenu imenica po padežima nazvali deklinacija koja potiče od glagora declinare (propadati.)
Kasnije su u svim jezicima uzimali imenicu od propadati pa je nekim slučajem kod nas ostalo padež, nastalo od (pro)padati.
Naravno, nikome nije jasno zašto su stoici smatrali da imenica "propada" dok se mijenja kroz padež, ali je ta podjela na pravi i kose padeže zadržana.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2009 11:06
|
offline
- secanje
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Apr 2009
- Poruke: 20
|
e, da li bi dativ od imena Djordje trabalo da glasi Djordjetu? Znam da je od RADE - Radetu, po toj logici bi trebalo Djordjetu, ali svi kazu Djordju....
I sta je sa stranim imenima? Zasto ih svi menjaju po padezima? i ako je vec potrebno, valjda bi bilo pravilnije da se stavlja crtica ili nesto... a mozda ne treba samo u 5, padezu, vokativu? Na pinku je ranije bila serija Nikita, u kojoj ima uloga nekakvog Majkla, a u titlu su ludaci pisali stvari tipa:"Hej, Majkle, bezi!"
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Apr 2009 11:20
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Dativ je Đorđu. Što se stranih imena tiče, za njih postoji pravilo, pa ću ga skenirati i postovati ovde. Ne samo za strana imena, već i za strane izraze. Načelno pravilo jeste da se njihov izgovor, transliteracija, akcenatska obrada, i sve promene uopšte, prilagođavaju našem jezičkom normativnom sistemu. Dakle, nema crtica.
Strano ime , kad god je to moguće , menja se po padežima kao i naše. Čime je to ograničeno? Milozvučnošću! Možeš vrlo često videti u prevodima Šekspirovih dela pedantnu , a uvu neobičnu, promenu (''Joriče, kakvi su glasovi koje donosiš'' ili - ''Hej, Džone, da li je , itd).
Ima izuzetaka vezanih i za naša imena i promenu u vokativu. Dragana, Ivana, Jovana, Olga, u vokativu se menjaju kao u nominativu jer bi oblici Dragano, Ivano, Jovano, Olgo, zvučali arhaično.
Kao što vidiš, traži se oblik koji nije rogobatan, odnosno koji je milozvučan. Svakako treba izbeći konstrukciju kakava je nrp. ''Gospodine Mičele, ili Hajnriče''. Pravilo postoji, ali postoje i izuzeci, a oni u jeziku nisu ništa neobično.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Maj 2009 20:57
|
offline
- secanje
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Apr 2009
- Poruke: 20
|
Napisano: 02 Maj 2009 20:55
msimov ::msimov, ne bi bilo loše da svoja znanja iskoristiš na kreativan način i napišeš jedan članak o padežima. Si?
Koristim ja svoje znanje na kreativan nacin predajuci padeze deci. Slazem se sa Filipom da je to veoma obiman deo gramatike, te bih vise volela, da ako neko ima neko konkretno pitanje u vezi sa padezima ili bilo cim u vezi sa pravopisom ili gramatikom pita, a ja cu se, naravno kao i Filip i ostali, potruditi da dam odgovor na bilo koje pitanje ili da pokusam da razrezim neciju dilemu... Nisam prethodnim javljanjem htela da kazem da Filip ne treba da posalje ono sto je napisao o padezima, volela bih to da procitam, vec samo da mu skrenem paznju na neke sitnice... Nadam se da se Filip ne ljuti... Nije mi to bila namera. Nasa gramatika ima "krivine", mislim ima izuzetke od izuzetaka... I strancima je veoma tesko da ga nauce jer stalno nailaze na nesto sto odskace od pravila...
Pozdrav
Xe, xe, xe... i Vi ste pogresili. Predavajuci deci bi bilo ispravno, a ne predajuci deci. Osim ako ne provodite vreme predajuci nekome stafetu.
Dopuna: 02 Maj 2009 20:57
@ Sirius, hvala. Ja sam do sada koristio oblik Djordju, ali sam na televiziji cuo Djordjetu, pa me je to totalno zbunilo...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Maj 2009 11:20
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18456
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
@"secanje"
Citat:Xe, xe, xe... i Vi ste pogresili. Predavajuci deci bi bilo ispravno, a ne predajuci deci. Osim ako ne provodite vreme predajuci nekome stafetu.
He, he...Nije pogrešila.  Glagolski prilog sadašnji (nelični glagolski oblik) tvori se od punog oblika trećeg lica množine prezenta dodavanjem gramatičkog nastavka za taj oblik - ći, što vredi za sve glasovne vrste:
prezent
Treće l. množine + nastavak
tresu+ći
drže+ći
predaju-ći
poznaju + ći, itd.
Dakle: predajući (od predavati) , ne predavajući.
Dopuna: 02 Maj 2009 20:57
Citat: @ Sirius, hvala. Ja sam do sada koristio oblik Djordju, ali sam na televiziji cuo Djordjetu, pa me je to totalno zbunilo...
Molim. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Maj 2009 14:43
|
offline
- Dubara
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 26 Jul 2007
- Poruke: 1079
- Gde živiš: u blizini
|
Citat:prezent
Treće l. množine + nastavak
tresu+ći
drže+ći
predaju-ći
poznaju + ći, itd.
Dakle: predajući (od predavati) , ne predavajući.
Tačno.
Uz malu napomenu da se oblici poznavajući, predavajući, priznavajući, upoznavajući koriste u svakodnevnom govoru.
Iako ih možemo čuti, ni u kom slučaju oni se ne mogu smatrati književnim jer treće lice prezenta nije predavaju već predaju.
Prema tome, pridružujem se zaključku da je ispravno predajući.
|
|
|
|
|
|
|
|
hvala puno!
