Pero ili Pera?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne to, nego da je Pera zesnkog porekla... To nikad nisam cuo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako cemo precizno, to i nisu imena, vec nadimci. Zaista je retko da je nekome ime Pera ( ili Pero, kako god ), vec Petar, Živojin ili Živan, Mitar...U zavisnosti od dijalekta ili narečja se formiraju nadimci sa A ili O.

Ako uzmete pravoslavni kalendar videćete spisak muških i ženskih srpskih imena. Bar je nekada tako bilo. I niste mogli detetu dati ime koje nije iz spiska, a da ga krstite u crkvi. Čak je postojao običaj davanja imena na vodici... dugačka tema za forum. Ti običaji su se danas izgubili zbog većeg značaja svetivnih zakona od crkvenih, pa je crkva postala tolerantna prema davanju imena. Zato imamo Moniku, Valentinu...

Sve ovo da objasnim ono "žensko poreklo" imena Pera. Ali, proveriću i sebe, za svaki slučaj! Ljudi su prilično naučnih radova napisali na ovu temu :-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tacno je to za imena. Ali ako se dete (ili osoba) krsti, krsteno ime ne moze da ide van odredjenog spiska imena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Leggy
Za to sam bila u pravu, ali za ostalo malo jesam malo nisam. Evo sta o tome kaze strucnjak. A evo i linka koji ce ubuduce moci da nam pojasni ovakve nedoumice.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

a ceo tekst se nalazi na

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


"Nedoumice u promeni izazivaju muški hipokoristici tipa Pera/Pero i Rade/Rada. Jasno je da se mora poštovati oblik nominativa, te se umesto Pero (u Crnoj Gori, Bosni i drugim krajevima) ne može upotrebljavati paralelna forma Pera (u Vojvodini, Šumadiji, istočnoj Srbiji i drugde), i obratno - ne može se umesto Pera govoriti Pero. (Ivo Andrić svuda je Ivo, nigde Iva.) Problem nastaje u promeni oblika i građenju prisvojnog prideva, pa će genitiv biti i Pere i Pera, a prisvojni pridev i Perin i Perov. Valja, međutim, znati da su tipovi promene geografski omeđeni. U istočnim srpskim područjima u upotrebi je nominativ na -a (Pera), a u zapadnim na -o (Pero) - u oba slučaja sa ženskom promenom (genitiv Pere, dativ Peri itd.) i odgovarajućim prisvojnim pridevom (Perin). U Crnoj Gori, istočnoj Hercegovini i užičkom kraju (grubo ocrtano), međutim, ova se imena završavaju na -o (Pero) i menjaju po muškoj promeni (genitiv Pera, dativ Peru itd.), a prisvojni pridev grade nastavkom -ov (Perov). Kao ova imena menjaju se i grade prisvojni pridev u pomenutim krajevima i antroponimi tipa Rade, Mile (u Vojvodini nominativ Rada, Mila), s tim što u Srbiji postoji i promena Rade, genitiv Radeta, dativ Radetu itd., s prisvojnim pridevom Radetov. "

prof. dr. Svetozar Stijović

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Leggy & Legolas
Sve je ranije zavisilo od samog popa. Kada je u mom kraju rasformirana Vlaska i uvedena Srpska crkva, srpski popovi su i dalje jos dugo vremena krstili Vlaskim imenima.
Muska: Dumitru (Dimitrije), Pătru (Petar), Lisandru (Aleksandar) ...
Zenska: Dumitra (Dimitrija), Ioana (Jovana)....

Problem je jedino nemogucnost pisanja slova ă u srpskom jeziku, pa musko Draguţă (Sladjan) i zensko Draguţa (Sladjana) postaju isto. Slovo ţ(c, tz) pisali su kao c, dok nase c (k), pisali kao k, ali ekvivalent za ă i za î u Srpskom ne postoje pa su interpretirali i pisali ko kako je znao.

No, da rezimiram, svaki Pop je vodimo politiku kako je on mislio i zeleo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bobby
Zakoni crkve, i to ne samo pravoslavne, su, po meni, vrlo diskutabilni, a njihovo sprovođenje pod još većim znakom pitanja. Ali, činjenica je da su vekovima čuvali srpsko nasleđe u nekim granama. Namerno kažem nekim, tj. u onim koji nisu ugrožavali njihovu dominaciju. Recimo, anatemisali su narodnu lirsku poeziju, pogotovo obredne i običajne pesme zbog obilja elemenata paganstva koje ni do dana današnjeg nisu uspeli da iskorene. Npr. bosiljak koji baš sveštenici koriste u obredima je paganskog porekla itd.
Tu njihovu ulogu prof. dr. Stijović je objasnio u gore pomenutom članku. ( Alen Milisavov Katrin Milevina ). Ja sam htela da objasnim nešto što sam kojekade pročitala, ali mi baš nije pošlo za rukom :-). Ha, moja životna priča!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja recimo poludim kad mi neko kaze "Cao Peca"...
pa majku mu, zar nije logicno da se kaze "Cao Peco"... naravno da znaju da sam musko...
fizioterapeutkinja koja me vezba [2 godine mladja od mene] mi pise emailove sa "Cao Peca"... moracu da obratim paznju da li me tako zove i uzivo...
moracu da je naucim da pravilno upotrebljava jezik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakav si ti djavolak, Peca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca ::ja recimo poludim kad mi neko kaze "Cao Peca"...






prvo je pitaj sta je imala iz srpskog, i da li je cula za padeze

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ona mozda i jeste cula za padeze, ali The Bat garant nije, lici na njega to da automatski pocne poruku sa 'Cao' (ili kako ga vec podesis) pa onda ime, onako kako je upisano u adresaru. U adresaru garant ne stoji 'Peco'...