Staroslovenski

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zeleo bih malo da pricamo, mi laici, o starosrpskom.
Znam nazive meseci:

januar - KOLOŽEG
februar - SEČKO
mart - DERIKOŽA
april - LAŽITRAVA
maj - CVETANJ
jun - TREŠNJAR
jul - ŽETVAR
avgust - GUMNIK
septembar - GROZDOBER
oktobar - ŠUMOPAD
novembar - STUDEN
decembar - KOLEDAR


Ali, voleo bih da znam kako je zaista zvucao. Ima neko neki tekst o tome?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na netu nema nista..Bar ja nisam nista nasla

evo, imam samo nesto kratko, samo za primer kako je izgledao starosrpski, iz knjige Narodna pravna istorija, za Pravni fakultet :

Призренска тапија, удовица продаје кућу, 1346. god. (жена продаје у то време!)

Ја Добросава Каросова хти и с моими више уписаними, с лубовију и с хтенијем постависмо частни животворешки крст Ману Драгичину брату и продасмо му двор наш. ..
..да однеска облада Мано оним двором јако и сушти баштиник, љуби имати, харисати, прикисати, продати за душу дати али заменити. ..

Evo nesto i iz Dusanovog zakonika ( ima puno u knjizi, ali nema na netu, bar ne na starosrpskom) :

Члан 121. (o slobodi trgovine, da vlastelin ne sme da zadrzi ljude da ne prodaju na trgovima) :

Да нест властелин ни мал ни велик ни ин кто љубо, задржати своје људи или ине трговце да не греду на тргове цареве. Да греде вcак слободно.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pričate o "starosrpskom", a ustvari se radi o srpskoj redakciji staroslovenskog jezika.U nauci je ovaj jezik poznat i kao srpskoslovenski.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako, u pitanju je srpskoslovenski.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filipe, slazem se sa tobom, ali ja ovde pisem kao laik.
To je za mene starosrpski

Lepo je sto si nas podsetio, btw.

Dopuna: 13 Apr 2006 11:04

Evo sta kaze Vladimir Corovic

Citat:Утицај руске школе међу Србима осетио се нарочито у језику. До краја XVII и почетком XVIII века међу нашим црквеним људима и преписивачима владао је још увек претежно стари српскословенски, "србуљски", језик, са нешто примеса народног говорног језика. Али већ од средине XVII века јављали су се и утицаји руско-словенског језика. Како је у српским црквама све више нестајало старих богослужбених рукописних и штампаних књига, то су српски калуђери тај недостатак накнађивали довозом из Русије. Год. 1732. у Срему је у 104 цркве и код свештеника било свега 1146 црквених књига, од којих су 465 биле србуље, а 681 руска књига. Развила се постепено и трговина с књигама са тих страна; трговци "Москаљи" долазили су на вашаре и протурали руске књиге у приличној мери. С тога већ крајем XVII века сретамо код понеког од наших писара понеке руске речи и облике. Од појаве ових руских учитеља и њихових букварева и граматика тај утицај постаје много интензивнији. Нови српски нараштаји почели су да употребљавају руске облике, понеке руске фонетске црте и толику множину руских речи, да је постепено српски књижевни језик добио сасвим нови лик. Постао је смеса српског, руског и старог словенског, која се употребљавала сасвим произвољно. И сам назив тог језика био је русизиран и звао се "славјаносербски"; чак своје народно име почели смо били употребљавати у ненародном облику као "Серби". Они који су нешто више учили или који су себе сматрали ученијим писали су искључиво тим језиком сматрајући га отменијим и више црквенским; за многе од наших писаца XVIII века народни језик био је нешто просто, "паорско", "говедарско". За извесне наше писце тога времена једва се може рећи да су писали српски или да су наши, толико им је језик пун туђе смесе. А синтакса и цео дух писања били су такви као да су то рђави преводи туђих дела. Кад се од почетка XIX века јавила реакција на то наши многи људи, а посебно претставници цркве, остајали су упорно и борбено при тој мешавини налазећи да нас она приближава Русима. Као највећи уступак који су чинили неки од њих било је то, да дозволе употребу два језика: народног за шири пук и тог мешаног за више духовне потребе.

Од XVIII века напустио се наш стари српскословенски језик и у цркви. Данас светосавска црква не употребљава језик свог организатора, нити његову традицију. У нашим црквама служи се сад рускословенским језиком са српским изговором. И сви новији текстови црквених књига, који су прештампани у Карловцима и Београду, рађени су потпуно по руским изворницима. Јер само се Русима и руским књигама веровало, да неће донети унијатске текстове или другу коју подвалу пропаганде, које су се људи стално бојали.

Izvor: http://www.rastko.org.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_12.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

a zna li neko od kada se srpski zove srpski? Tj. kako se zvao jezik nasig predaka npr. za vreme Nemanjića, pre njih, pod Turcima...

i u vezi s time - od kada se Srbija zove Srbija, u koje je vreme bila Raška, da li se jezik nekada zvao raški... te stvari mi nikako nisu jasne...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srpski jezik ima zaista duuugu istoriju, i od indoevropske jezicke zajednice preko balticko slovenske i kasnije uze srpskohrvatsko-slovenacke zajednice.... To bas i ne moze da se gleda kroz naziv jezika, pa cak ne ni teritorijalno, nego se gleda po narecjima (stokavsko, kajkavsko i cakavsko). Ja mislim da se pod srpskom redakcijom staroslovenskog jezika podrazumevao govor jezickog kruga ciji su centar cinile danasnje srpske teritorije i cija je osnovna karakteristika upotreba cirilice i stokavskog narecja. Eto, nadam se da vas nisam udavila, ali to je jako komplikovano pitanje i mora da se prati od najstarijih povelja, kao sto je ,,Povelja Kulina bana` pa do danas... Recimo, da smo za razliku od staroslovenskog usvojili jedan znak za poluglasnike, drugacije se pisalo ,,jeri` izgubili su se nazali itd. Inekada smo imali ukupno 15 deklinacija umesto sadsnjih 4!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ZoNi

Srbija se kao zemlja dugo zvala Ras ili Rasia (tj. Raška).
A sami vladari su sebi u tituli dodavali, ne da su kraljevi ili carevi Srbije, nego Srba (car Dusan je car Srba i Romeja, tj. Grka), i strani i domaci vladari, koliko god to imalo smisla, s obzirom da govorimo o cisto feudalnim odnosima.

Jezik se dugo zvao slovenski, jer su manje-vise svi Sloveni isto govorili.

Isto vazi i za narode, posto se ne moze bas reci ko je bio ko u nacionalnom smislu, sem da smo Sloveni.
Vladimir Corovic navodi izvore da se o narodu ovde govori cesto kao o:"Srbima, koje mnogi nazivaju Hrvati" ili o "Hrvatima, koje mnogi nazivaju Srbi".
Mislim da samim plemenima ovde to nije ni bilo dugo bitno. Razlike su se pravile kasnije.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Здраво!

Jа сам Руски, учим српски jезик веh неколико месеца, али често имам погрешке; молим, опростите ми то.

Коли сте говорили о старосрпскоме jезику, можем да претставим овде текст грамоте бана Кулина; такав jе:

У име wца, и сна, и стаго дха, Ь бань босьньски кУлинь присезаю тебЬ кнеже крьвашу и вьсЬмь граћамь дУбровьчамь: прави приЬтель быти вамь wдь селЬ и до вЬка и правь гои дрьжати сь вами и праву вЬрЬ, доколэ сьмь живы. Вьси дУбровьчане, кире ходе по моемУ владанию трьгУюке, годЬ си кто хоке крЬвати, годЬ си кто мине, правовь вЬровь и правымь срьдьцемь дрьжати є безь всакое зледи, развЬ що ми кто да своевь воловь поклонь, и да имь не буде wдь моiєхъ чьстьниковь силе; и доколЬ У мне бУдУ, дати имь сьвЬть и помокь, какоре и себЬ, коликоре моге, безь вьсега зьлога примысла. Тако ми бже помагаи и сие сто еваньгелие. Ь радое, диЬкь бань, писахь сию книгу повеловь бановь wть рожьства хва тисУка и сьто и wсмьдесеть и деветь лЬть, мЬсеца авьгУста У дьвадесети и деветы днь, УсЬчение главе иwвана крьститела.
In nomine patris et filii et spiritu sancti amen· Ego banus Guljnus bosne juro comitj Geruasio et omnibus raguseis rectum amicum fore perpetuo et rectam nobiscum pacem manutenere, et amicitjam ueram· et omnes raguseos totam terram nostram ambulantes mercantes, seu habitantes vel tranceuntes· recta fide et conscientja uera recipere abcque ulla datjone, nisi quis suam per volutnatem mihi donum uoluerit· et apud nos dum fuerint manutenere et consiljum eis prebere, ut nostre persone ad nostrum posse absque fraude et malo ingenio· sic me deus adjuunet ei hec sancta IIII-or euangelja·

Слова У и Ь означаваjу "оу" лигатурно и jат. Линиjом су показани речи коjи су титовани у тексту.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo vec kod staroslovenskog, jel zna mozda neko gde mogu da nadjem "Oce nas" na staroslovenskom? Vec duze vreme trazim al bez uspeha.