offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
evo detaljnije
Gojaznost
Definicija gojaznosti
Istorijat gojaznosti
Zašto nastaje gojaznost?
Koji su uzroci gojaznosti?
Procena željene telesne težine
Šta je BMI?
Distribucija masti
Definicija
Gojaznost se definiše kao višak telesnih masti.
Ovaj termin se često poistovećuje sa pojmom prekomerna uhranjenost pod kojim se podrazumeva povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu na račun viška vode (edemi) ili mišićne mase (atlete,bodi bilderi), ili pak teških kostiju, a manje na račun telesnih masti. Gojazna osoba ima više kilograma od svoje idealne telesne težine, a taj višak je uglavnom mast (85 %), a malim delom voda i mišići. Umerena gojaznost je idealna telesna težina povećana za 15 %. Izrazita gojaznost je idealna težina povećana za 25 %, dok je maligna (ekstremna) kada je idealna telesna težina povećana preko 60 %. Žene su češće gojazne dok su muškarci češće prekomerno uhranjeni. Gojaznost kod žena najizraženija je posle dvadesete godine kao i posle menopauze. Muškarci su najčešće gojazni od 25 do 40 godine.
Back to top
Istorijat
Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetničke slike.
Back to top
Zašto nastaje gojaznost?
Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.
1 g masti=9 kcal
1000 g čiste masti=9000 kcal
1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i ćelija
1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobićemo 1/2 kg masnog tkiva.
Back to top
Koji su uzroci gojaznosti?
Do sada su poznati mnogi faktori koji utiču na pojavu gojaznosti, dok su neki jos u fazi ispitivanja. Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više raznih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih i fizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najčešće nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.
Nasledni faktori
Nasleđe se navodi kao jedan od najvažnijih faktora u nastanku gojaznosti. Po nekim autorima smatra se da ono čini 90 % uzroka gojaznosti, mada nedavne studije navode nižu cifru 30-40 %. Činjenica je da se gojaznost češće javlja u porodicama što ukazuje da genetski faktor ima uticaja. Međutim, članovi porodice dele ne samo gene već i životni stil i navike u ishrani, a odvajanje ovih uticaja od genetskih je teško. Studije usvojenih odraslih osoba potvrđuju ovu činjenicu jer je zapaženo da je telesna težina ovih usvojenih ljudi bliža telesnoj težini njihovih bioloških roditelja, nego osoba koje su ih usvojile. Brojne studije blizanaca nam takođe potvrđuju činjenicu da nasleđe ima velikog uticaja. Primer: Dvanaest pari blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za 1000 kcal viša od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praćeno je povećanje telesne mase. Zapažene su veće sličnosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to veća sličnost kod homo nego kod heterozigotnih) nego među pojedinim članovima ispitanika. Gotovo istovetni rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta.
Takođe se pomije poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvođači energije. Mitohondriji se nasleđuju od majke i to objašnjava koleraciju između težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno.
Poslednjih godina govori se o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu i odgovoran je za osećaj sitosti. Ako je ovaj protein abnormalan osoba koja pojede obilan obrok ne oseća sitost.
1995. godine otkriven je abnormalni gen za B3 adrenergički receptor koji je odgovoran za iskorišćavanje masti tako da je metabolizan usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu.
Drugi istraživači smatraju da je poremećaj na nivou hipotalamusa i to feet back mehanizma.
Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišćavanja energije (ATP), smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i povišen nivo enzima za skladištenje masti.
Urođeno veći broj masnih ćelija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih ćelija koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti. Dobijanje u telesnoj težini u periodu između 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u odraslom periodu.
Faktori sredine
U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su različiti ideali za lep izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva. Ritual uzimanja hrane vezan je za radosne trenutke (svečanosti, slavlja, ispoljavanje gostoprimstva), kao i tužne trenutke (daće).
Psihološki faktori
Mnogi ljudi jedu da bi odagnali loše emocije (frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju, tugu); hrana često služi kao zamena za nešto što je izgubljeno (ljubav, posao), slično kao pušenje, opijanje.
Oko 30 % gojaznih ima faze prejedanja (bingle eating disorder). Društvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim tim diskrimisana za razna zanimanja, ona se oseća nepoželjno, depresivno, jede više, a zbog svog izgleda postaje još više depresivna i opet utehu nalazi u hrani (začarani krug).
Fiziološki faktori
Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji utiču na izgradnju tela, a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti.
Fizička aktivnost je važan faktor koji utiče na potrošnju energije. Ona se takođe smanjuje sa godinama života.
Kod osoba koje žive u istoj porodici stvara se uslovni refleks da unose više hrane po ugledu na ostale članove porodice.
Back to top
Procena željene telesne težine
Postoji više načina za izračunavanje idealne telesne težine:
Standardne tabele (Weight to high tables) - prihvatljiva težina za osobu poznate visine
Nedostaci:
ne određuju procenat masti, tj. ne razgraničavaju masno od mišićnog tkiva
ne prave razliku izmedu prosečne i željene telesne težine;
5 % populacije (izrazito niski ili visoki) ne uzimaju u obzir;
neke ne uzimaju u obzir uzrast i pol;
najveći problem za lekara je koju tablicu da izabere;
Pravilo palca (palac i kažiprst jedne ruke stave se oko ručnog zgloba druge ruke).
Tabele rasta za decu
Formula po Demole-u
Za muškarce: ITT=(TV-100) - (TV-150/4) + (G-20/4)
Za žene: ITT=(TV-100) - (TV-150/2.5) + (G-20/4)
ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine
Ova formula je prilično zastarela i danas se sve ređe koristi. Razlozi su ti što je ograničena na razdoblje od 20-40 godine, savremene preporuke zahtevaju manji kalorijski unos zbog modernijeg i lakšeg stila življenja (nove tehnologije, automobili, daljinski upravljači, itd.). ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine
Merenje gojaznosti
Termine prekomerna uhranjenost i gojaznost nije uvek lako razgraničiti jer svaka zemlja i svaka kultura ima svoj kriterijum. Merenje masnih ćelija kojih ima bilion, a svaka pojedinačna je teška 0.5 µg je "Sizifof posao".
Napori internacionalne grupe bili su usmereni na jedinstvenu meru nezavisnu od drugih parametara i tako je 1990. godine usvojen kao metod izbora u merenju gojaznosti - BMI.
Back to top
Šta je BMI?
BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat.
BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2
TT=telesna težina
TV=telesna visina
TT=telesna težina
TV=telesna visina
Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?
BMI
Uhranjenost
Rizik za obolevanje na osnovu BMI
Rizik za obolevanje na osnovu BMI i komorbiditeta*
< 18.5
Mršavi
Minimalni
Nizak
> 18.5 - 25
Normalno uhranjeni
Nizak
Umeren
> 25 - 30
Prekomerno uhranjeni
Umeren
Visok
> 30 - 35
Umereno gojazni
Visok
Vrlo visok
> 35 - 40
Jako gojazni
Vrlo visok
Ekstremno visok
> 40
Ekstremno gojazni
Ekstremno visok
Ekstremno visok
*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.
Komorbiditet vezan za gojaznost:
Hipertenzija
Kardiovaskularne bolesti
Dislipidemija
Tip II dijabetes
Sleep apnea
Osteoartritis
Sterilitet
Druga patološka stanja:
*
idiopatska intrakranijalna hipertenzija
*
proširene vene donjih ekstremiteta
*
gastroezofagealni refluks
*
urinarna stres inkontinencija
Prisustvo jednog ili više komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI.
Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna?
BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).
Kada se BMI ne može primeniti?
*
kod dece u fazi rasta,
*
kod trudnica i dojilja,
*
kod osoba kod kojih je izražena muskulatura (body bilderi i atlete),
*
kod osoba za skoliozom i kifozom ili drugim anomalijama gde ne može da se adekvatno proceni visina.
Back to top
Distribucija masti
Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, znacajan parametar, čak nezavisan.
Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:
1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj vid gojaznosti javlja se kod muškaraca i žena posle menopauze jer se smanjuje estrogen, a povećava testosteron. To, međutim, nije uvek pravilo. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma.
2. "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.
Distribucija masti može se proceniti merenjem:
Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.
WHR
Pol
>1
Muškarci
>0.8
Žene
Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.
Obim struka
Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva. On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje. Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X.
Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.
Svi pacijenti sa BMI manjim od 40 trebalo bi da izmere i obim struka jer on sam ili udružen sa povišenim BMI predstavlja faktor rizika. Osobe koje imaju BMI preko 40 ne moraju da mere obim struka jer je njihov zdravstveni rizik već ekstremno visok.
Znaci, čak i umerena ili blaga gojaznost treba da se leči ako je abdominalno tkivo bogato mastima jer povećani broj i veličina masnih ćelija-adipociti udružena je sa njihovom povećanom metaboličkom aktivnošću. Iz ovog tkiva oslobađaju se masne kiseline direktno u portnu cirkulaciju što dovodi do nagomilavanja triglicerida u plazmi i kao posledica toga nastaje lučenje insulina-hiperinsulinemije jer nastaje rezistencija na glukozu i dolazi do povećanja i glukoze u krvi.
Gojaznost
Posledice i komplikacije gojaznosti
Lečenje gojaznosti
Prevencija gojaznosti
Posledice i komplikacije gojaznosti (komorbiditet)
Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje može dovesti do mnogih medicinskih komplikacija koje umanjuju kvalitet života i skraćuju dužinu života, a čije lečenje ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju veći morbiditet i mortalitet (svakih pola kg preko idealne telesne težine smanjuje životni vek za mesec dana).
1. Hipertenzija. Jedna je od najčešćih komplikacija. Smatra se da je uzrok ovog poremećaja u stvaranju materije koju produkuje adipozno tkivo i povećanju insulina koji se javlja kod gojaznih. Oko 30 % osoba koje imaju telesnu težinu preko 15 kg od idealne imaju povišen pritisak. Takođe, i distribucija masti ("jabuka" - androidni tip gojaznosti), a ne samo povećana količina
masti utiče kao nezavisni faktor rizika za visok pritisak. Masno tkivo je metabolički aktivno i masne kiseline putem vene porte
odlaze u jetru gde se sinetetišu trigliceridi što dovodi do insulinske rezistencije i hiperinsulinemije.
2. Kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja. Mnogobrojne studije su pokazale da bez obzira na druge faktore rizika ova oboljenja nastaju kao posledica gojaznosti, naročito "jabuka" (androidne) gojaznosti. Osobe koje imaju 10 % prekomernu telesnu težinu imaju u proseku 20 % povećan rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti. Za svakih 10 % povećanja TT, sistolni pritisak se poveća za 6,5 mmHg, plazma holesterol za 12 mg, a glukoza za 2 mg/dl krvi. Kao što smo pomenuli povećana količina adipoznog tkiva u predelu stomaka udružena je sa insulinskom rezistencijom, hiperinsulinemijom, povećanim krvnim pritiskom i aterogenim plazma lipid profilom. Ova komplikacija najčešće nastaje kod ljudi koji su duži niz godina gojazni (15 i više), tako da kod njih nalazimo povišen pritisak, tip II dijabet (insulin nezavisni) i povišene vrednosti holesterola (LDL). Rizik od nastanka ove komplikacije je veći kod muškaraca do 50 godina, nego kod žena do 50 godina zbog povećane androgene aktivnosti koja utiče na povećanje slobodnih masnih kiselina u jetri i sintezu triglicerida. Kod žena posle menopauze zbog povećane androgene aktivnosti menja se distribucija masti tako da se i kod njih mast nagomilava u gornjim partijama tela ("jabuka", androidni tip), a samim tim povećava rizik za ova oboljenja. Smatra se da je HDL u plazmi smanjen kod ovih osoba zato što ga vezuju masne ćelije u adipoznom tkivu.
3. Hiperholesterolemija. Holesterol je određen genetskim faktorima (2/3) i ishranom (1/3). Svako povećanje ukupnih masti povećava i holesterol. Kod gojaznih osoba čak 53 puta je povećan rizik za povišen holesterol u krvi.
4. Dijabet. Čak i umerena gojaznost naročito abdominalna može povećati rizik od insulin nezavisnog dijabeta. Masno tkivo ima dvostruku ulogu u nastanku dijabeta:
- povećava potrebu za insulinom (hiperinsulinemija) i stvara insulinsku rezistenciju, a samo ostaje osetljivo na insulin,
- smanjuje se broj receptora za insulin (smatra se da je to posledica dejstva citokina hormonu slične supstance).
Redukcija telesne težine dovodi do poboljšanja kontrole šećera u krvi kao i hiperlipidemije.
5. Karcinom. Kod muškaraca povećava se rizik od nastanka karcinoma prostate, kolona, a kod žena se rizik od karcinoma dojke povećava za 3 puta, a uterusa za 7 puta i ovarijuma. Za ovaj rizik pored ukupne masti veliku ulogu ima i distribucija masti ("jabuka" ili androidni tip).
6. Artritis. Uzrok degenerativnog artritisa kod gojaznih nije razjašnjen, ali postoji jasna korelacija između povišene mokraćne kiseline (acidum uricuma) u krvi , koja izaziva giht i gojaznosti. Neki smatraju da adipozno tkivo produkuje citokine koji uništavaju rskavicu u zglobu, dok su mnogi mišljenja da je to mehanički, a ne metabolički problem.
7. Oboljenja žučne kese - holelitijaza. Glavni razlog je hiperholesterolonemija. Povišen unos masne hrane povećava holesterol u krvi, a i žuč je više zasićena holesterolom. Žučna kesica se otežano kontrahuje, hipomotilitet i česta je pojava holesterolskih kamenaca i upala žučne kesice kod gojaznih osoba. Gojazne mlade zene (20 do 30 godina) imaju 6 puta veći rizik u poređenju sa normalno uhranjenim, dok je kod žena preko 60 godina koje su gojazne jedna trećina sa holelitijazom.
8. Picwikov sindrom (sleep apnea, hipoventilacioni sindrom). Gojaznost je jedini najvažniji uzrok ovog sindroma koji se karakteriše kratkim prestankom disanja u toku sna (oko 1 min), srčani otkucaji su iregularni, i može doći do fatalnog srčanog udara u snu. Pacijenti se najčešće probude kada prestanu da dišu. Ovo se može ponoviti i više puta u toku noći i zato se pacijenti bude umorni, radna sposobnost biva smanjena.
9. Poremecaji digestivnog trakta. Kod gojaznih je česta hijatus hernija zbog gastroezofagealnog refluksa, pankreatitis, hemoroidi (zbog venske staze) i dr.
10. Komplikacije u trudnoći. Kod gojaznih trudnica česte su toksemije (gravidne toksikoze), porođaj je produžen.
11. Psihički poremećaji. Variraju od osećanja beskorisnosti, emocionalne patnje (nervoza) do teške depresije.
12. Nemedicinske komplikacije gojaznosti.
Skuplji život (hrana, odeća, obuća, nameštaj i transport),
nelagodnost pri kretanju (bolovi u leđima i stopalima),
teže nalaze bračnog druga, posao,
usamljenost (smanjeni socijalni kontakti),
neaktivnost.
Back to top
Lečenje gojaznosti
"Mnogi gojazni pacijenti se nikad ne podvrgavaju terapiji. Od onih koji se podvrgnu terapiji za redukciju telesne težine, mnogi neće izgubiti kilograme, a oni koji ih i izgube ponovo će ih dobiti",reči su čuvenog nutricioniste dr A. J. Stunkarda sa Standfordskog univerziteta.*
Zašto je mršavljanje teško? (Zašto se pacijenti ne pridržavaju dijete?)
menjanje navika svakom teško pada; kaže se čovek je rob navike. Ako je osoba mlađa, obrazovanija i motivisana, menjanje navika će joj biti lakše,
rezultat dijete se ne vidi odmah,
mnogi pacijenti su obeshrabreni ako vide da je i osoba koja im propisuje dijetu gojazna,
Šta treba pacijent da uradi da bi se lakše pridržavao dijete?
Da nauči osnovne pojmove o gojaznosti i zdravoj ishrani
Da pronađe motiv i postavi realan cilj
Da promeni navike
Da nauči da prepozna znake uspeha (zategnuti mišići, gubitak zamora, promena konstitucije)
Da se ne obeshrabri neuspehom i da ne prekine posete lekaru. Treba da ima na umu da je gojaznost hronično oboljenje koje zahteva stalno praćenje i tretman
Gubitak telesne težine je samo deo problema lečenja gojaznosti. Drugi deo, mnogo teži i važniji, je kako održati postignutu, željenu (idealnu) telesnu težinu. Najbolji način je kombinovati redukcionu dijetu, povećati fizičku aktivnost i promeniti navike u hranjenju.
Opšta uputstva
Najbezbednije je da se nedeljno gubi 1/2 kg do 1 kg.
Fizička aktivnost je integralni deo terapije.
Spremno sačekati period stabilizacije, period kada se telesna težina duži period zadržava na istoj vrednosti.
Održavati postignutu težinu i ne biti obeshrabren.
Potrebno je ohrabrenje pacijentu od strane lekara, okoline, grupe i samopodrška.
Naučni metodi redukcije telesne težine
1.
Redukcija kalorijskog unosa
2.
Povećanje fizicke aktivnosti
3.
Promena ponašanja
4.
Terapija lekovima
5.
Hirurški način lečenja gojaznosti
6.
Terapija gladovanjem
I Najjednostavniji način je jesti nutritivno adekvatnu hranu (posno meso, mlečne proizvode sa niskim procentom masti, cela zrna, voće i povrće), siromašnu kalorijama. Poželjno je imati najmanje tri obroka i dve užine. Doručak i večera trebalo bi da iznose po 20 % ukupnog energetskog unosa, ručak 30 %, a užine po 15 % ukupnog energetskog unosa. Izbegavati sosove, masnu hranu, torte, kolače, testa i jake začine koji povećavaju apetit (ljuta papričica, feferoni, biber, ljuta "Alevu" paprika itd.). Prestati sa "grickanjem" između obroka. Skidati vidljive masti (masnoću sa mesa, supe i drugih jela). Preferirati meso i povrće kuvano ili suvo pečeno, a ne prženo. Voditi računa o uzimanju visokokaloričnih napitaka, kao što su koka-kola i druga gazirana pića, kakao, alkohol, sirupi, gusti sokovi. Umesto njih radije uzimati nezaslađene blage, biljne čajeve, prirodno ceđene sokove i mineralnu vodu. Da bi se najbolje isplanirao dnevni unos potrebno je:
a) napraviti dijetu po grupama namirnica gde se svaka namirnica iz grupe može zamenjivati drugom iz iste grupe i
b) davanjem gotovog jelovnika. Najbolji vodič za adekvatan unos svih grupa namirnica je poštovanje preporuka "nutritivne piramide" koja nam daje podatke o tome koliko treba da budu zastupljene pojedine grupe namirnica u dnevnom unosu.
II Uporedo sa redukcionom dijetom predlaže se pacijentu da poveća svoju fizičku aktivnost, ali postepeno i obazrivo. U početku to može biti svakodnevna, rutinska aktivnost: pešačenje-umesto vožnje kolima; stepenice-umesto vožnje liftom; svakodnevna šetnja-umesto sedenja ispred TV-a. Kasnije treba preći na sistematičnu aktivnost u slobodnom vremenu. Najbolje je opredeliti se za jednu od sledećih aktivnosti: brzi hod, vožnja biciklom, plivanje ili tenis. U početku dovoljno je 10-15 minuta brzog hoda ili neke druge aerobne aktivnosti, a vremenom povećavati dužinu, trajanje i frekvencu. Npr. pacijent treba u početku da brzo hoda 10-15 minuta, tri puta nedeljno. Zatim treba da poveća ili dužinu staze, a samim tim i vreme treninga do najmanje 30 minuta svakodnevno. Kasnije treba da se trudi da tu stazu pređe za kraće vreme, a time će se povećati i intezitet trening ili će nastaviti istim tempom, a povećavaće postepeno dužinu staze. Kod pacijenata koji maju ma kakav zdravstveni problem potrebno je da se konsultuju sa lekarom pre početka treninga. Savetuje im se da urade "step test", "trade mill" i EKG. To se savetuje i zdravim osobama muškog pola preko 40 godina i osobama ženskog pola preko 50 godina. Kontraindikacije za fizičku aktivnost su angina pektoris, aritmije, maligne hipertenzije, teška anemija, varikozne vene, nekontrolisani dijabet.
Dobrobiti fizičke aktivnosti
Dobro opšte osećanje, redukcija depresije, stresa i anksioznosti (nervoza).
Povoljan efekat na kardiovaskulrni respiratorni i mišićno-koštani sistem.
Povećava se HDL ("dobar holesterol").
Snižava se krvni pritisak
Tolerancija na insulin se smanjuje što dovodi do značajne regulacije šećera u krvi,
Smanjuju se kardiovaskularne komplikacije i ostali uzroci mortaliteta,
Povećava se mišična masa na račun telesnih masti, koža i mišići postaju zategnuti zbog toga sto se vežbanjem više troše masti i ugljeni hidrati, a manje proteini, dok se samom dijetom bez vežbanja troše više proteini.
Fizička aktivnost mnogo pomaže u održavanju postignute telesne težine.
Postoji kontraverzan odnos između fizičke aktivnosti i gladi. Dok neki smatraju da se glad povećava posle fizičke aktivnosti zbog gubitka energije, drugi su zapazili da osoba nije gladna i da se čak i apetit smanjuje. Međutim, opšti je zaključak da brzi hod, jogging (1.5-3 km distance) i druge fizičke aktivnosti u trajanju do 30 minuta ne utiču na uobičajeni apetit pacijenta.
III Smatra se da je gojaznost rezultat loših navika u vezi sa hranjenjem koje su naučene tokom života i da je menjanje tih navika osnov za uspešnost lečenja gojaznosti. To se zasniva na činjenicama:
Gojazna osoba unosi prekomernu količinu hrane (kalorija),
Gojaznost je naučeni ili stečeni poremećaj,
Gojazne i normalno uhranjene osobe se razlikuju u načinu hranjenja,
Bihevioralno ponašanje podrazumeva:
Definisati problem (istorija gojaznosti, odnos prema prijateljima, poslu, emocije); Usredsređivanje na neposredan uzrok koji je doveo do preobilnog uzimanja hrane u prošlosti; uzrok koji ga sada navodi da nekontrolisano jede.
Promena ponašanja odnosi se na to da se smanji količina, vrsta i učestalost uzimanja hrane. Ovakvo lečenje zahteva psihijatrijski tretman koji se može odvijati kroz individualnu terapiju ili radom u grupi, a kao vid lečenja može se koristiti i hipnoza. Ona se koristi u slučajevima kada pacijent ne može da definiše svoj problem tako da se mora vratiti u prošlost uz psihoterapeutsku pomoć i ispraviti svoj model ponašanja vezan za hranjenje prvo na nivou podsvesti.
IV Gojaznost je vrlo ozbiljno hronicno oboljenje koje kao i sva druga hronicna oboljenja (dijabet, hipertenzija) zahteva dugotrajan tretman (lečenje) da bi se postigla kontrola telesne težine i sprečile brojne komplikacije.
Terapija lekovima je korisna pomoćna terapija uz strogo indikovanim slučajevima, ali ne zamena za redukcionu dijetu, promene navika i fizičku aktivnost. Lekovi za gojaznost mogu se podeliti u dve velike grupe:
Anorektični lekovi (lekovi koji suprimiraju apetit)
Dele se na:
one koji deluju preko centralnog nervnog sistema (CNS agensi), tj. povećavaju produkciju serotonina i kateholamina (norepinefrin) u mozgu i tako smanjuju apetit i povećavaju osećaj sitosti. Oni mogu biti kateholinergici (amfetamin i fentermin) i serotoninergici (dexfenfluramin i fenfluramin) i kombinacija ova dva leka,
oni koji nisu CNS agensi (vlakna).
2. Lekovi koji smanjuju resorpciju masti. Najpoznatiji je Orlistat (Xenical). Ovi lekovi vrse selekciju receptora masti i interferiraju se sa masnim receptorima ne vršeći selekciju među masnim receptorima što je razlog neapsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima uključujući beta-karotin.
Indikacije: za pažljivo odabrane pacijente koji imaju BMI preko 30 što predstavlja veliki zdravstveni rizik i pacijenti sa BMI preko 27 sa već izraženim komplikacijama gojaznosti.
Kontraindikacije:
radi poboljšanja estetskog izgleda,
trudnoća i dojenje,
narkomani i alkoholičari,
poremećaj hranjenja (bulimija nervosa, bingeating),
depresija i upotreba antidepresivnih lekova,
migrena,
glaukom,
dijabet,
srčana oboljena, aritmija, visok krvni pritisak,
planiranje operativnog zahvata u opštoj anesteziji.
Ovi lekovi se uzimaju kratko, nekoliko nedelja ili meseci da bi olakšali pacijentu koji je na redukcionoj dijeti, a nikako kao jedini vid lečenja. Duža upotreba od tri meseca se ne preporučuje jer se tada javljaju komplikacije, a zapaženo je da se posle šest meseci telesna težina ne menja što se dovodi u vezi na pojavu rezistencije na lek. Studije na preko godinu dana na upotrebu ovih lekova nisu rađene. Inače, upotreba većine ovih lekova ne izaziva neželjene efekte sem kod izvesnih koji su skinuti sa liste (off lable use), odnosno zabranjeni. Efekti su pospanost, nervoza, euforija, povećanje pritiska i pulsa. Primarna pulmonalna hipertenzija je redak, ali potencijalno fatalan poremećaj koji može nastati kod primene ovih lekova (pentermin koji pogađa krvne sudove pluća i rezultira smrtnim ishodom u 45 % slučajeva). Treba na vreme prepoznati simptome kod pacijenata koji su na ovom leku, a to su kratak dah, bol u grudima, zamor i otoci zglobova, te odmah prekinuti lečenje. Zapaženo je da se oni javljaju kod pacijenata koji uzimaju ove lekove duže od tri meseca. 1997. godine 24 žene su obolele od srčane valvularne mane (promene koje su jedino viđene kod karcinoid tumora koji produkuje serotonin), a zajedničko im je da su uzimale kombinaciju lekova za gojaznost fenfluramina i dexfenfluramina koji su kao što smo rekli povučeni iz upotrebe.
Orlistat (Xenical)
Ne deluje na CNS. Selektivno interferira sa mastima u apsorpciji, ne deluje sistemski i ne utiče na apetit. On redukuje apsorpciju masti za 30 %. Međutim, osoba koja je na ovom leku mora biti i na redukcionoj dijeti. Preporučena doza je tri puta po 120 mg. Kontraindikovan je kod pacijenata koji imaju hroničnu malapsorpciju ili holestazu i kod organskih uzroka gojaznosti kao što je hipotireoidizam. Negativna dejstva leka su masne stolice, nemogućnost zadržavanja stolice, nadimanje.
Dobrobiti medikamentozne terapije
Telesna težina se smanjuje kao i brojni zdravstveni rizici (krvni pritisak, holesterol, trigliceridi, potrebe za insulinom).
Potrebne su duže studije da bi se utvrdilo da li gubitak telesne težine od strane apetit supresanata može zaista unaprediti zdravlje. Ovi lekovi nisu čarobne formule i ne deluju posle jednokratne upotrebe. Oni ne mogu zauzeti mesto redukcionoj dijeti i zauzeti mesto fizičke aktivnosti već samo mogu pomoći osobi da istraje na dijeti i vežbama i da izgubi kilograme i zadrži takvo stanje. S obzirom da je bazalni metabolizam povećan kod osoba koje imaju viška tireoidnog hormona logično je bilo ispitati njegov efekta u lečenju gojaznosti, međutim, ova terapija je odbačena jer se može više naškoditi pacijentu zbog povećane razgradnje proteina (negativan azotni bilans) nego što bi mu se smanjio zdravstveni rizik od gojaznosti.
V Ove metode su ograničene na pacijente sa BMI preko 40 i ako im je BMI 30-35 sa teškim komorbiditetom.
Jedna od metoda je podvezivanje vilice (Jow Wiring). Pacijent može da uzima samo tečnu hranu, mleko, sokove, suplemente vitamina i minerala, a ne može da žvače. Obično se unosi 1000 kcal dnevno. Nedostaci: bolovi u desnima, infekcije i monotonost dijete, uzimanje visokokaloričnih napitaka što umanjuje efikasnost metode.
Lipetomija je stara tehnika ekscizije subkutanog adipoznog tkiva (isecanje dela masnog tkiva).
Liposukcija podrazumeva lokalno usisavanje masti iz masnih ćelija pri čemu se ne menja broj masnih ćelija.
Parcijalna gastrektomija je česta procedura kod ekstremne gojaznosti da se smanji kapacitet želuca i unos hrane.
Komplikacije:
Dumping sindrom zapaža se kod 15-30 % pacijenata. Postoji rani (5-15 minuta posle jela) i kasni (1-3 sata posle jela) Dumpingov sindrom,
steatoreja - gubitak masti putem stolice. Uzrok je nepoznat. Smatra se da nastaje usled nedovoljne aktivacije pankreasne lipaze ili pod dejstvom crevnih bakterija.
deficit vitamina i minerala (folna kiselina, B12, A, D, E i K vitamini, kalcijum i gvožđe)
Intestinalni by pass (premošćavanje) može da bude:
odstranjenje dela tankog creva ("end to end") i
premošćavanje jednog dela tankog creva ("end to side").
Rezultati ove procedure su ti da se smanjuje apsorpcija masti na samo 25-75 % (normalno se masti resorbuju 95 %).
Komplikacije:
stvaranje oksalatnih kamenčića nepoznate etiologije,
hipokalijemija, hipokalcijemija, hipomagnezemija,
najnepoželjniji efekat je insuficijencija jetre i smrt. Nepoznat uzrok.
Prednosti metode:
gubitak telesne težine
smanjuje se holesterol kao i trigliceridi u krvi tako da lipoproteinski profil postaje normalan
krvni pritisak se normalizuje
dijabetičari imaju manju potrebu za insulinom i bolju toleranciju glukoze
Sve ove metode nose rizik od morbiditeta i mortaliteta posebno by pass procedure.
VI Parcijalno ili totalno gladovanje je jedan od najstarijih metoda u gubljenju kilograma. Poslednjih godina post je popularan zbog gubitka kilograma i dobrog duhovnog osećanja. Ako je dijeta manja od 1200 kcal dnevno osoba mora biti pod nadzorom lekara. Jako niske kalorične dijete (400 kcal na dan) i niskokalorične dijete (800 kcal na dan) mogu biti uspešne mada su opisani i iznenadni smrtni slučajevi kod malog broja pacijenata. Mogu se javiti i druge komplikacije koje nisu opasne po život pacijenta: usporeni srčani otkucaji, usporen puls, gubitak kose, slabost, pad krvnog pritiska, poremećaj menstrualnog ciklusa, infekcija desni. Kod ovih pacijenata potrebno je pratiti enzime jetre, elektrolite (naročito gubitak kalijuma), keto tela, dehidrataciju, povećanje acidum urikuma i psihičke promene. Ako osoba nije pod nadzorom lekara može doći do: poremećaja tečnosti i elektrolita, ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja, deficita minerala i vitamina i pojave žučnih kamenčića (50 % spontano nestaje, 25 % nema simptoma, a kod 25 % pacijenata neophodno je hirurško lečenje). Ako se ove dijete primenjuju duže od dva meseca koža postaje suva, perutava, kosa i nokti prestaju da rastu, srčani otkucaju postaju nepravilni, dolazi do oštećenja CNS-a i smrti. U početku se može javiti euforija zbog visokih keto tela koji prolaze kroz moždanu barijeru. Uspeh terapije: reguliše se krvni pritisak, šećer i lipidi u krvi. Ovu terapiju iskusni lekari koriste u lečenju gojaznih pacijenata sa preko 25-100 kg prekomerne težine, a ne za gubitak nekoliko suvišnih kilograma.
Ukoliko se koriste ove dijete za smanjenje nekoliko suvišnih kilograma početni efekat kod pacijenata je odmah vidljiv jer se najvećim delom gubi voda, zatim mišićna masa i na kraju masti s tim što se, kao po pravilu, takva dijeta drži do deset dana te masti i ne uspevaju da započnu proces razgradnje, a pacijent ohrabren početnim efektom nastavlja sa uobičajenom ishranom i ciklus se ponavlja.
Zapaženo je da na dugoročne staze dijeta od 400 kcal i dijeta od 800 kcal imaju iste efekte.
Modifikovana metoda terapije gladovanja
1. Hardvard liquid diet 400-600 kcal plus laka večera od 200 kcal
Ova dijeta sadrži esencijalne aminokiseline (biftek, piletina, obrano mleko, jaja, sir).
2. Komercijalni preparat koji sadrži esencijalne aminokiseline, elektrolite, minerale i vitamine.
3. Formula koja sadrži samo aminokiseline.
Međutim, ove gotove formule su počele da se probijaju po prodavnicama i zbog brojnih smrtnih slučajeva koji su registrovani (kipokalemija) povučeni su iz slobodne prodaje što je još jednom potvrdilo da svaka dijeta mora da bude strogo individualna.
Stanja koja isključuju dijetu
Uprkos tome što pacijenti imaju potrebu ili želju da se oslobode viška kilograma prisustvo izvesnih psihičkih ili kliničkih patoloških stanja mogu da budu razlog zbog kojeg pacijent ne može, privremeno ili stalno, da se podvrgne lečenju dijetom.
Dijeta se privremeno isključuje kod:
trudnoće
laktacije
nestabilni psihički poremećaji
nestabilna klinička stanja
Dijeta se sprovodi uz kliničku procenu isključuje se kod:
holelitijaza
osteoporoza
Stalno isključena dijeta:
anorexia nervosa
terminalni stadijumi
Gubitak telesne težine za vreme trudnoće i laktacije se ne preporučuje. Ako majka doji bebu ona ima povečane kalorijske potrebe (prosečno 500 dodatih kalorija dnevno) da bi obezbedila adekvatnu produkciju mleka. Ako je majka preterano uhranjena ili gojazna gubitak telesne težine od 2 kg mesečno neće uticati na smanjenje produkcije mleka, ali takva majka mora pažljivo motriti da li je apetit njene bebe zadovoljen. Gubitak telesne težine preko 2 kg mesečno u prvim mesecima posle porođaja se ne preporučuje.
Pacijenti koji pate od mentalnih poremećaja (npr. šizofrenija) moraju prethodno biti stabilizovana kod neuropsihijatra pre nego što pristupe režimu redukcione dijete. Stabilizacija stanja je vrlo važna za efekasnost tretmana gubitka težine.
Nestabilna klinička stanja - ukoliko pacijent ima neko oboljenje koje zahteva lečenje ili hiruršku proceduru koja se može pogoršati usled sprovođenja dijete, tretman se mora odložiti.
Holelitijaza - ukoliko pacijent ima holelitijazu (kamenčići u žučnoj kesi) stanje se može pogoršati sa gubitkom telesne težine. Zbog toga pre nego što se donese odluka o redukcionoj dijeti moraju se proceniti rizici i dobrobiti za pacijenta od tretmana. Povećan rizik za stvaranje žučnih kamenčića nastaje ako im je BMI preko 25. Oni su mnogo češći među gojaznim pacijentima nego kod normalno uhranjenih, a njihova učestalost javljanja je upravo srazmerna stepenu gojaznosti, naročito kod žena. Gubitak težine, posebno brzi, nagli gubitak može pogodovati pogoršanju holelitijaze, tj. stvaranje novih kamenčića, pa se takvo stanje neće poboljšati primenom dijete.
Osteoporoza - ovo stanje, takođe, može biti pogoršano gubitkom telesne težine. Zbog toga se i ovde mora doneti odluka i proceniti rizik i dobrobit kod redukcije telesne težine. Evidentno je da povišena telesna težina i telesne masti čuvaju integritet kosti (gustinu kosti), a da gubitak telesne težine rezultira u smanjenju mineralizacije kosti i povećava rizik od fraktura. Dobrobiti gubitka težine kod ovakvih pacijenata (veća mobilnost, smanjen rizik od artritisa) moraju biti uzete u obzir kao i rizik od fraktura koji nastaju kao posledica gubitka težine. Ukoliko se donese odluka da se sprovodi redukciona dijeta, njoj se moraju dodavati suplementi vitamina i minerala, potrebno je uključiti fizičku aktivnost i eventualno hormonalnu terapiju koja bi zaštitila demineralizaciju kostiju kod ovih pacijenata.
Kod anorektičnih osoba sam BMI manji od 18 isključuje dijetu.
Terminalni stadijumi bolesti - zahtevi za redukcijom telesne težine kod ovih pacijenata su izuzetno retki. Njima se obično prepisuje adekvatna dijeta za postojeće stanje.
Lekar se može dogovoriti sa pacijentom da li će se sprovoditi redukciona dijeta ili samo dijeta za održavanje postojeće telesne težine kojom bi se prevenirao eventualni razvoj gojaznosti.
Ukoliko se donese odluka o sprovođenju redukcione dijete:
1. Potrebno je proceniti BMI i odrediti koja bi nova vrednost bila prihvatljiva za pacijenta, npr. ako je BMI manji od 30 može se težiti da se on smanji na 20-27. Međutim, ako je preko 30 realan cilj je ne smanjivati ga više od dve jedinice od postojećeg;
2. Objasniti pacijentu da mora da stvori energetski deficit, tj. da troši kalorije kako bi slabio.
To se moze postići na tri načina:
smanjenim unosom hrane, tj. redukcionom dijetom kao i edukacijom pacijenta da bira namirnice koje su manje masne pri kupovini, da poveća unos voća i povrća, da promeni tehniku pripreme hrane, da smanji porcije i da se rukovodi preporukama nutritivne piramide. Redukciona dijeta može da bude umerena (1200-1500 kcal za žene i 1400-2000 kcal za muškarce), niskokalorična (800-1200 kcal) i vrlo niskokalorična (manje od 800 kcal). Opšte prihvaćeno mišljenje je da ne treba gubiti više od 2-4 kg mesečno, tj. da se kalorijski unos smanji za 500 cal od potrebnog energetskog unosa.
povećanom potrošnjom energije kroz fizičku aktivnost koja će pored pomoći u gubljenju masnih naslaga otkloniti stres i napetost;
Kombinovanjem redukcione dijete i fizičke aktivnosti.
3. Promena životnog stila omogućava pacijentu da zdravo hranjenje i povećanu fizičku aktivnost sprovede u praksi. Za to je potrebna podrška lekara, porodice i prijatelja što pomaže pacijentu da promeni svoj stav i verovanje da je gubitak kilograma nerealan.
Back to top
Prevencija gojaznosti
Gojaznost skoro da postaje najveći svetski zdravstveni problem 21. veka. Sve do nedavno gojaznost se smatrala više estetskim nego medicinskim problemom, odnosno zdravstvenim problemom. Tek od 1980. godine gojaznosti se pridaje veliki značaj kao zdravstvenom problemu. Većina ljudi je zastrašena AIDS-om ili malarijom kao globalnim zdravstvenim problemom, ispuštajući iz vida gojaznost koja ima daleko veći uticaj na pojavljivanje različitih bolest i preranu smrtnost. Interesantno je sada da je gojaznost u porastu ne samo u razvijenim zemljama Zapada već i u zemljama u razvoju gde je pothranjenost bila gorući problem. Tako, npr. u Gani ispitivanjem uhranjenosti stanovništva nađeno je da veći procenat stanovništva ima BMI preko 25 što nije bio slučaj ranije kada je on kod većine stanovništva iznosio manje od 18.4.
Takođe se povećava broj gojaznih osoba u većini evropskih zemalja uprkos kampanji koja se vodi za borbu protiv gojaznosti. Za poslednjih deset godina broj gojaznih se povećao u ovim zemljama za 10-40 %. Veoma brine što je gojaznost dece, takođe, u porastu, a 30 % gojazne dece prema studijama postaju gojazni odrasli ljudi. 22 miliona dece (manje od 5 godina) je gojazno, a smatra se da je 10 % školske dece u industrijskim zemljama, takođe, gojazno.
Ova mirna epidemija gojaznosti vodi do povećanja broja ljudi koji imaju čitav niz zdravstvenih problema uslovljenih gojaznošću kao faktorom rizika (hipertenzija, hiperholesterolemija, srčana oboljenja, dijabet tip II, holelitijaza, maligna oboljenja, degenerativni artritis, psihički problemi, kvalitet života je umanjen, mortalitet povećan).
Zdravstveno ekonomske i psihosocijalne posledice gojaznosti su evidentne. Mnogo novca se daje na lečenje posledica gojaznosti (komorbiditet) dok se tek u poslednje vreme putem uključivanja čitavog društva (sociolozi, arhitekti, tehnolozi, mas mediji) radi na prevenciji gojaznosti za koju nije dovoljno angažovanje samo zdravstvenih radnika već i čitavog društva. Smatra se da je gojaznost postala veliki problem tek posle industrijske revolucije kada je rad postao lakši, radno vreme kraće, a unos hrane je i dalje ostao isti ili čak i viši jer je čovek postao okružen obiljem hrane. Automatizacija procesa rada, sedenteran stil života, takođe, su doprineli da se manje kalorija utroši.
Prevencija gojaznosti je od životnog značaja. Ona je ključ za smanjenje broja oboljevanja i umiranja svih oboljenja od kojih pati savremeni čovek. Kada se govori o prevenciji oboljenja koriste se termini primarna, sekundarna i tercijalna prevencija.
Pod primarnom prevencijom se podrazumeva uticanje na sprečavanje pojave gojaznosti zdravstveno vaspitnim delovanjem u najranijem uzrastu. Pod sekundarnom prevencijom podrazumeva se lečenje gojaznosti i sprečavanje nastanka komplikacija. Tercijalana podrazumeva lečenje nastalih komplikacija. Danas se smatra da ove termine treba zameniti širim terminom, tj. onim koji obuhvata opštu prevenciju gojaznosti i usvojen je naziv primordijalna prevencija. S obzirom da je gojaznost globalni problem na ovoj prevenciji potreban je angažovanje čitavog društva, zaključeno je u Stokholmu na kongresu prevencije gojaznosti.
Primordijalna prevencija podrazumeva:
Zdrav životni stil koji podrazumeva uvođenje fizičke aktivnosti kao integralnog dela svakodnevnog života i zdravo hranjenje.
1. Fizička aktivnost-fizičke aktivnosti se lako mogu uklopiti u raspored dnevnih obaveza. Šetanje, vožnja biciklom, korišćenje stepenica umesto lifta, brzi hod mogu lako postati deo vašeg životnog stila. Njih treba upražnjavati najmanje 30 minuta svakodnevno.
2. Zdravo hranjenje podrazumeva rukovođenje principima pravilne ishrane, odnosno pridržavanje pravila koje nam daje nutritivna piramida:
Bazu piramide čine razne vrste žita, proizvodi od žita i brašna. Ova grupa namirnica treba da obezbedi 40 % od ukupne energetske vrednosti namirnica. Pri izboru namirnica prednost dati crnom hlebu i proizvodima od crnog brašna kako bi se povećao unos biljnih vlakana. Smanjiti unos testenina;
Nesto uži deo piramide čine povrće i voće koji treba da obezbede oko 35 % od ukupne energetske vrednosti. Od toga na voće otpada 17 % energije, a na povrće 18 %. Pri odabiru namirnica voditi računa da je češće zastupljeno sočno voće i povrće, a u mnogo manjoj količini voće bogato mastima (lešnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir);
Jos uži deo piramide čine meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi. Svaka od ovih grupa namirnica treba da je zastupljena sa po 10 %. Prednost uvek dati mršavim vrstama mesa (belo živinsko meso, teletina, riba, junetina). Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti;
Najuži deo piramide predstavljaju masti, ulja i šećeri. Njih treba jesti u najmanjim količinama koje ce obezbediti 5 % ukupnog energetskog unosa;
Pravilna ishrana počinje već pri kupovini namirnica!
Voditi računa o pripremi hrane (kuvanje, pečenje na teflonu, roštilju, uz minimalnu količinu masnoće, izbegavati pohovanje, prženje);
Ukupnu količinu hrane rasporediti na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji od 3 h. Najbolje je da postoje 3 glavna obroka i dve užine;
Ograničiti unos soli samo na pripremu hrane, ne dosoljavati gotovo jelo, salate;
Obratiti se stručnjaku za pravilnu ishranu koji će vam dati stručna i praktična uputstva o zdravom hranjenju, odrediti BMI koji će pacijent održavati (uzimajući u obzir eventualni komorbiditet); Kreirati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija kroz fizičku aktivnost; nastojati da promenite loše navike u ponašanju vezanih za ishranu;
www.studpol.rs/savetovalista/dijetetika/Gojaznost2.htm
|
(kakva ironija 
)
Fazoona...
