➔ai (diftong) - u ovom dvoglasu je i vrlo kratko i bliži se slovu j (primer: Mai)
➔au (diftong) - u ovom dvoglasu je u kratko i bliži se slovu o (primer: Brauerei)
➔äu (diftong) - ovaj dvoglas se čita kao oj [primer: Räuber
[ B ]
➔b se obično izgovara kao naše b, osim:
- kada se nalazi na kraju reči; tada prelazi u bezvučni suglasnik p (primer: lieb).
[ C ]
➔ch - nema uniformno izgovaranje;
- kad su ispred glasovi: a, o, au, izgovara se sa grleno h (primer: Dach)
- kad su ispred glasovi: i, e, ü, izgovara se kao glas koji je između h i š (primer: lächeln)
➔d se obično izgovara kao naše d, osim:
- kada se nalazi na kraju reči; tada prelazi u bezvučni suglasnik t (primer: Hund).
- kada se javi suglasnička grupa dsch; tada se izgovara kao dž (primer: Dschungel)
[ E ]
➔e
- kada se nalazi na kraju zvuči kao kada hoćemo da kažemo o i izgovorimo prigušeno e (primer: halte)
➔ei (diftong) - u ovom dvoglasu je i vrlo kratko i bliži se slovu j (primer: Brauerei)
➔er se obično izgovara kao naše er, osim:
- kada se nalazi na kraju reči; tada se izgovara prigušeno, i to liči na prigušeno a (primer: Hunger)
➔eu (diftong) - ovaj dvoglas se čita kao oj (primer: Heute)
[ G ]
➔g - obično se izgovara kao naše g osim:
- kad se ispred nalazi n; tada se g skoro i ne čuje (primer: Hunger)
- kad se ispred nalazi i, a na kraju reči; tada se čita kao ih (primer: zwanzig)
- kada se nalazi na kraju reči; tada prelazi u bezvučni suglasnik k (primer: Zug).
- kod nekih stranih reči se izgovara kao ž (primer: Genie)
[ H ]
➔h - nema uniformno izgovaranje;
- kada se nalazi na početku reči, izgovara se slabije (izdahnuto) (primer: Hohle)
- kada je ispred samoglasnik, h se ne izgovara, več produžava trajanje tog samoglasnika (primer: Hohle)
[ I ]
➔ie (diftong) se izgovara kao dugo i (primer: Wien)
[ O ]
➔ö (umlaut) - izgovara se kada namestimo usta da kažemo o i izgovorimo e (primer: Hölle )
➔oi (diftong) - u ovom dvoglasu je i vrlo kratko i bliži se slovu j (primer: Toi, toi, toi!
➔r - ne izgovara se kao naše r, već više kao francuska varijanta (primer: Drogerie)
[ S ]
➔s - izgovara se kao s (primer: Landeskunde, osim:
- kada se nalazi na početku reči ili sloga, a prati ga samoglasnik; izgovara se kao z (primer: sechs
- kada se nalazi između dva samoglasnika (primer: Böse)
- kada se iza s nađu p i t, izgovara se kao š (primeri: Schwein, Sport, Studentin)
➔t - izgovara se kao naše t (primer: Tier), osim:
- kada se iza t nađe ien; tada se izgovara kao cien (primer: Aktien)
- kada se iza t nađe ion; tada se izgovara kao cion (primer: Deklaration)
Za potrebe primera, na početku teksta je data uvodna napomena o kratkom trajanju samoglasnika, kada se udvajaju suglasnici. Ovde će se malo detaljnije razmotriti trajanje samoglasnika (dakle, dugi izgovor i kratki izgovor samoglasnika).
Dugi izgovor samoglasnika:
- kada se udvaja samoglasnik (primer: Saat)
- kada se iza samoglasnika nalazi h (primer: Bahn)
- kada se ß nalazi između dva samoglasnika (primer: Füße)
- kod diftonga ie u reči; čita se kao dugo i (primer: Wien)
Kratki izgovor samoglasnika:
- kada neki samoglasnik slede dvojci ck, ch i ng (primer: Zweck)
- kada se ss nalazi između samoglasnika (primer: essen)
- ispred udvojenih suglasnika, samoglasnici su uvek kratki (primer: hätte).
U nemačkom jeziku postoje 3 varijacije izgovora glasa "H": Ich-Laut, Ach-Laut i Hauchlaut. Navešćemo kako se čitaju u uslovnoj transkripciji, kao i par primera:
Ich-Laut [ç]
Primeri:
ich, möchte, Mädchen, leicht
(u okolini Minhena se taj glas obično izgovara kao š, pa se čuje iš, miš, diš umesto ich, mich, dich)
Ach-Laut [X]
Primeri:
Nacht, brauchen, hoch
Hauchlaut [h]
Primeri:
Hund, hoffen, halt
Više o tome:
Link: Moodle
PDF: [url=https://www.mycity.rs/must-login.png
Dok je prva poruka bilo vrlo grubo objašnjenje, u ovoj poruci je precizan ključ ka učenju pravilnog izgovora - IPA:
Citat:Међународна фонетска абецеда (енгл. International Phonetic Alphabet), скраћеница ИПА, је систем знакова за фонетску транскрипцију који се темељи на латиници. Развијен је од стране Међународног фонетског друштва као начин за стандардизовани приказ звукова говорних језика. ИПА користе лингвисти, логопеди, учитељи и ученици страних језика, певачи, глумци, лексикографи и преводиоци.
ИПА је начињен да представи само оне одлике говора које су карактеристичне у говорном језику: фонеме, интонација, раздвајање речи и слогова.
Reference: 1, 2, 3
U rečnicima se obično pored konkretne reči, u zagradi nalazi reč zapisana preko ovog alfabeta.
Na primer: besser [ˈbɛsɐ]
Primer izgovora možete da vidite na sledećem klipu:
ThePhilosopher ::➔g - obično se izgovara kao naše g osim:
- kad se ispred nalazi i, a na kraju reči; tada se čita kao ih (primer: zwanzig)
Ovo ne važi u austrijskom nemačkom, gde se G i na kraju reči izgovara kao "g" (primer: cvancig )
Zanimljivi su i francizmi u nemačkom jeziku, sa sve izgovorom francuskog "N" kroz nos i sl.
Ovde pravila iz prve poruke ne važe, već je te reči je potrebno čuti na nekom sajtu koji nudi i izgovor, na primer: http://www.duden.de/ , sekcija Aussprache:
Neke od reči su sledeće:
das Bidet - bide (čita se "bi'de:")
die Chance - šansa
das Chassis - šasija (čita se "ša'si:")
das Genie - genije (čita se "že'ni:") (iako izvorno latinski) das Interieur - enterijer (iako izvorno latinski) momentan - tekući, momentalni (iako izvorno latinski) der Kabriolett - konvertibilno
das Niveau - nivo (eng. level) das Pendant - pandan (čita se "pan'da:")
das Portemonnaie (ili das Portmonee) - novčanik
das Restaurant - restoran
die Schablone - šablon
die Toilette - toalet, kupatilo (čita se "toalete")
der Volant - obrub (čita se: vo'la:)
Za potrebe primera, na početku teksta je data uvodna napomena o kratkom trajanju samoglasnika, kada se udvajaju suglasnici. Ovde će se malo detaljnije razmotriti trajanje samoglasnika (dakle, 
)
i sl.
