Pretpostavljam da te je sastav iz srpskog jezika i književnosti naterao da pokreneš ovaku temu. Ako nije tako, izvini, pogrešno sam protumačila.
No, šta god je razlog pokretanja, to nije ni bitno, navedi sam šta misliš o ovome, tek onda će neko odgovoriti.
No, evo kako ja vidim tu temu: u jednom trenu u životu čovek dostigne svoj vrhunac, dosegne najviše visine, dotakne i najlepše zvezde... Taj tren može da traje sekund, minut, sat, dan, nedelju, mesec, godinu... Pa čak i deceniju, ali ne može trajati večno, dogodi se nešto i sve se sruši kao kula od karata, opet u jednom trenu.
Zamisli izgubiš kuću, posao, prijatelje i porodicu, ostao si sam na svetu nemaš više ništa. Opet počinješ od nule, zar ne
Sve je uništeno, više ništa nemaš, to je motivacija da kreneš napred i započneš život ispočetka, i ponovo dostigneš te zvezde...
