zašto :?:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kakav crni "razgovorni jezik?" Šta je to? Odgovorno tvrdim da taj pojam "razgovorni jezik" nema apsolutno nikakvo lingvističko opravdanje... Volio bih da čujem šta znači "razgovorni jezik" jer dobijam vrtoglavicu od pojma koji me iritira i čije značenje ne shvatam?

A da ti ovo malo obrazložiš i da abreaguješ, što bi rekli psiholozi, možda bi se onda smanjila ta semantička anksioznost ("drhtavica" od pojma)? Nisam lingvista već kulturni antropolog, ali znam da postoje i druge discipline, sociolingvistika, psiholingvistika i stara dobra antropološka lingvistika koje se upravo bave "govorom na delu" (ako se ne varam ovo je De Sosirov pojam "parole"), dakle, raznim varijetetima jezika u sociokulturnoj praksi govornih zajednica.

Izvinjavam se na OT. Pretpostavljam, da se ipak ogradim kao laik za ovu materiju, da i novi vidovi neformalne komunikacije, tj. pisanja koje se naziva "razgovorom" korisnika Interneta, emaila i mobilnih telefona spadaju u sociolingvističke fenomene. Ako je tema legitimna za proučavanje, ne znači da mi treba da zastupamo takvu praksu pisanja. Ako administratori na jednom forumu poput ovog navedu konkretne tehničke razloge kao protivargumente, njihovo je legitimno pravo da takvu praksu pisanja sankcionišu, a naše da tu odluku poštujemo ako hoćemo da nastavimo konverzaciju. Uplitanje lingvistike je tu onda, po mom mišljenju, izlišno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cenjeni Dubara,

Citat:Oprosti Sirius, ali sintagma "književni jezik" nema terminološku vrijednost u lingvistici.

Drago mi je što si se uključio u ovu temu jer sam siguran da su sve naše rasprave koje ovde vodimo principijelne prirode i da pomažu razvoju jezika

Nisam prevideo tvoju rečenicu ; znam šta si hteo da kažeš, ali je to trebalo odmah da učiniš i to mnogo preciznije, pa nejasnoća ne bi bilo. Zašto? Siguran sam da ćeš se složiti sa mnom jer ovo što ću napisati nisam ja izmislio: svaka reč, pa i sintagma, ima svoju (odredjenu) vrednost i ona je pre svega terminološka . Ponoviću: pre svega terminološka. Ta, terminološka vrednost , omogućava nam da spoznamo i sve druge vrednosti odredjene reči! U toj terminološkoj vrednosti postoje dve glavne grupe značenja od kojih se osnovna dobija denotacijom (bukvalnim značenjem te reči) i konotacijom (prenesenim i izvedenim značenjima). To svakako znaš (npr. denotacija reči majka je živo biće ženskog pola koje je rodilo mladunče, a konotacija ima već mnogo više).

Tako je i sa sintagmom književni jezik. Pročitaj je pažljivo ; shodno denotativnim i konotativim vrednostima, siguran sam da nije teško , pogotovo tebi, izvući osnovna i prenesena značenja . Naravno, nećemo se zbog različitih vidjenja izazivati na dvoboj, jer o ovoj sintagmi rasprave vode i mnogo veći autoriteti i znalci nego što smo mi, ali ću rado nastaviti polemiku ako za nju bude mesta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvođenje pojma "razgovorni jezik" u ovu diskusiju zahtjeva pojašnjenja.
Pretpostavljam da Perilous_bird, Sorelag i ostalo društvo pod tim pojmom podrazumijevaju svakodnevni jezik koji se koristi u neslužbenoj komunikaciji.
To je prilično neodređeno i sa lingvističkog stajališta neprihvatljivo. Zašto?
Vjerovatno se u razgovorima koje vode državnici, političke ličnosti, naučnici ili raznorazni direktori ne može reći da je zastupljen "razgovorni jezik."
Razgovor zatvorenika, kriminalaca može imati elemente koji su nepoznati običnim ljudima koji takođe govore njihovim razgovornim jezikom.

Ili, da budem još slikovitiji. Na ovom MC forumu, u nekoj zatvorenoj (ili otvorenoj) diskusiji bobby i dr Bora mogu satima razgovarati jezikom koji će većini biti apsolutno nerazumljiv. Dobro, možda ne apsolutno, ali najvećim dijelom zasigurno. Njih slučajno pominjem zbog Ambulante ali taj princip može se primjeniti i na druge oblasti.

Zbog svega toga pojam razgovorni jezik nema LINGVISTIČKO opravdanje, naglašavam riječ lingvističko.

Kolokvijalni stil je termin sa dugom tradicijom u lingvistici. To je onaj stil koji se koristi u situaciji kada je prisniji odnos među sagovornicima.

Zbog toga se vraćam na početak ove teme i kažem da je potpuno opravdano kada voditelji u lokalnim medijima koriste ovaj stil da bi ostvarili što intimniji odnos na relaciji novinar-slušalac.
Nemojte pogrešno da me shvatite jer novinar koji radi intervju npr. sa nekim ambasadarom neće reći: "E, jarane hajd sada odgovaraj na moja pitanja!" Naravno da će govoriti potpuno drugačije.

I samo da se ne desi da počnemo da brkamo termine žargona i slenga, jer to nisu sociolingvistički termini. Mislim da se odomaćio naučni termin sociolekt.

@Sirius
Šteta je što ovo nismo izdvojili u drugu temu, pa da satima, u miru pričamo (razgovaramo ) o ovim interesantnim stvarima....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da još ne uvedemo administrativni jezik
Vidi, kad je reč o tom ''razgovornom jeziku'', odnosno - opasnoj praksi zvanoj ''kad si u Rimu budi Rimljanin'', dužni smo oprez, a objasniću i zašto: svestan sam ja da je komunikacijski čin moguć i ostvariv u svakoj ravni i da jedan dobar reporter mora da ima stila i ''štofa'' da razgovara i s amasadorom i sa poljoprivrednikom iz najgore zabiti. No, šta se ne sme smetnuti s uma ,a na šta će nas Sorelag svakako podsetiti(ali ne samo ona jer nas još ima ovde koji smo kao predmete na fakultetima imali komunikologiju, teoriju informacija, sociologiju kulture, itd): postoji načelo ''pretpostavljene tačnosti'' (pravnici dobro znaju šta taj pojam u upravnom postupku znači) koje prevedeno na jezik komunikologije znači : ''rečeno je na televiziji, dakle - ispravno je''. Stoga sam ustvrdio i stojim iza toga: reporter mora da književni govor brani od lokalizma. Mnogo puta sam gledao kako se reporter seljaku, starcu ili mladima obraća sa ''ti'', a da to nije znak prisnosti. ''Čiča, da te pitam nešto...'' ili ''Dečko, šta misliš o tome i tome...''. To nije znak pismenosti niti govorne kulture. O tome je reč. Tako se jezik ne brani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kolokvijalni stil je termin sa dugom tradicijom u lingvistici. To je onaj stil koji se koristi u situaciji kada je prisniji odnos među sagovornicima.


Dubara, da li ti smeta samo izraz "razgovorni jezik" ili sadržaj pojma, ili i jedno i drugo? I šta znači "prisniji odnos među sagovornicima" u lingvističkom smislu? Kako se ta "prisnost" manifestuje na nivou verbalnog izraza, npr. između tebe kao novinara na radiju i tvojih slušalaca? To verovatno zavisi od toga ko ste ti i tvoji slušaoci, kojoj jezičkoj zajednici pripadate, kakva je starosna, profesionalna, polna, možda i etnička struktura tvojih slušalaca? Drugim rečima, ti kao novinar znaš otprilike kome se obraćaš i kojim sredstvima treba da se služiš.

Kada Bobby napiše neki post o svom programu Malzila a ja ga ne razumem ili ga razumem veoma površno na "nekom nivou", da li se on služi stručnim jezikom, žargonom, pardon, sociolektom ili/i kolokvijalnim stilom? Kome se Bobby obraća s očekivanjem da će njegova poruka biti primljena na adekvatan način, da će ga čitaoci razumeti? Pretpostavljam onima koji dele njegova profesionalna znanja i interesovanja. To je uobičajeni govor među programerima, tako oni razgovaraju, što verovatno uključuje i izvesnu prisnost.

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne vidim sta ovde nije jasno!

knjizevni jezik:
1. normirani, standardni jezik (suprotno od nestandardnog)
2. jezik knjizevnih dela (suprotstavljen drugim funkcionalnim stilovima jezika) - ova dva znacenja se ne poklapaju uvek: npr. ,,Petrijin venac" je pisan nestandardnim jezikom, tj. dijalektom, ali je taj jezik jezik jednog knjizevnog dela. Bitno je uociti da jezik knjizevnog dela ima mnoge dodatne funkcije, npr. u karakterizaciji likova, naratologiji i sl.

razgovorni jezik:
jezik svakodnevnog govora, najrasprostranjenija upotreba jezika, cesto se podudara sa nestandardnim jezikom, ali nije iskljucivo nestandardni - priblizava se nestandardnom onoliko koliko je svaka neformalna komunikacija udaljena od formalne norme.

administrativni jezik:
jezik administrativnog funkcionalnog stila, neke od osobina ovog jezika su ustaljene forme, bezlicne konstrukcije, dekomponovani predika...

standardni jezik:
normirani jezik, a normu cine: gramatika, pravopis i recnik.

formalna komunikacij:
komunikacija koja podleze strogim pravilima kojih se sagovornici moraju pridrzavati zato sto i sagovornici imaju tacno odredjenu ulogu u takvoj komunikaciji; najcesce se misli na formalnu pisanu komunikaciju, koja se u mnogome poklapa sa administrativnim stilom, ali postoji i usmena formalna komunikacija (npr. razgovor dvoje drzavnika i sl.)

neformalna komunikacija:
cesto se podudara sa svakodnevnim razgovornim jezikom, dakle sa usmenom komunikacijom, ali moze biti i pisana, kao npr. popularni chat ili forumi; takva komunikacija zanemaruje stroga pravila i pridrzava se norme u onoj meri u kojoj je to neophodno da bi iskaz bio razumljiv.

A zakljucak bi mogao da bude:
1. Moze se bez problema reci da je knjizevni jezik terminoloski neadekvatan i da je bolje upotrebiti termin normirani, standardni jezik. Ipak, termin knjizevni jezik postoji.
2. Kada se govori o jeziku internta, treba imati na umu sve lingvisticke i vanlingvisticke faktore koji na taj jezik uticu i treba biti svestan razlike formalno : neformalno, usmeno : pisano, standardno : nestandardno. Treba biti svestan i polozaja koji jezik interneta zauzima na tim skalama. Tek tada moguce je razumeti sta jezik interneta predstavlja i osloboditi se besmislice tipa ,,grafemu w nije uveo Vuk" ili ,,kako su svi glupi kad recenicu u chatu pocinju malim slovom".

Nadam se da sam ovo objasnio dovoljno jasno.

A sad odgovor na pitanje iz prethodnog posta:

Kada neko pise doktorat iz lingvistike, to je primer formalnog pisanog naucnog jezika.
Kada neko govori pred punom salom fakulteta o svom doktoratu, to je primer formalnog ili delimicno formalnog usmenog naucnog jezika.
Kada neko govori sa svojim prijateljem biologom, uz soljicu caja, o svom doktoratu iz lingvistike, to je primer neformalnog usmenog razgovornog jezika sa prisustvom odredjenog broja strucnih zargonizama.
Kada neko pise na internet forumu o svom doktoratu iz lingvistike, to je primer neformalnog pisanog jezika u vecoj ili manjoj meri opterecenog strucnom terminologijom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag
Citat:Dubara, da li ti smeta samo izraz "razgovorni jezik" ili sadržaj pojma, ili i jedno i drugo? I šta znači "prisniji odnos među sagovornicima" u lingvističkom smislu? Kako se ta "prisnost" manifestuje na nivou verbalnog izraza, npr. između tebe kao novinara na radiju i tvojih slušalaca? To verovatno zavisi od toga ko ste ti i tvoji slušaoci, kojoj jezičkoj zajednici pripadate, kakva je starosna, profesionalna, polna, možda i etnička struktura tvojih slušalaca? Drugim rečima, ti kao novinar znaš otprilike kome se obraćaš i kojim sredstvima treba da se služiš.

Kada Bobby napiše neki post o svom programu Malzila a ja ga ne razumem ili ga razumem veoma površno na "nekom nivou", da li se on služi stručnim jezikom, žargonom, pardon, sociolektom ili/i kolokvijalnim stilom? Kome se Bobby obraća s očekivanjem da će njegova poruka biti primljena na adekvatan način, da će ga čitaoci razumeti? Pretpostavljam onima koji dele njegova profesionalna znanja i interesovanja. To je uobičajeni govor među programerima, tako oni razgovaraju, što verovatno uključuje i izvesnu prisnost.

@Sorelag
De Sosirov langue - uz neznatna odstupanja isti je kod svih pripadnika iste jezičke zajednice, ali neki njeni članovi znaju taj potencijal bolje i ljepše da koriste.
Što se tiče razgovornog jezika - smeta mi nepotrebno uplitanje ovog pojma koji za lingviste ne znači ama baš ništa. Ako diskutujemo u lingvističkoj ravni, isključivo možemo govoriti o kolokvijalnom STILU iako se ni taj termin ne odnosi na sve situacije koje razgovorni jezik podrazumijeva, po definiciji koja nam je ponuđena u prethodnoj diskusiji.
Starom školskom drugu, porodici... mogu da se obratim i kolokvijalnim stilom, ali sasvim sigurno to neću učiniti nepoznatoj, ljubaznoj trgovkinji ili nekome koga sam tek upoznao. Naravno da ću koristiti "Vi" a to već nije u domenu kolokvijalnog stila. Zato sam rekao da je najbolja definicija upotrebe kolokvijalnog stila upravo ona kada postoji prisniji odnos sagovornika. To znači da se poznajemo toliko dobro da mogu da kažem: "ne brljavi," od..bi," "mrš" i slično.
Ipak, imam baš prave prijatelje koje persiram i u tome nema ništa neobično. Zbog toga se ne može reći da se kolokvijalni stil upotrebljava među prijateljima, upravo iz razloga što postoje različiti nivoi prijateljstva.

Čuj dalje. Lingvistički uopšte nije bitno kojoj starosnoj ili polnoj strukturi pripadaju moji slušaoci sa kojima želim da ostvarim "prisnost." Bitno je za neke druge itekako važne detalje, ali ne i u lingvističkom smislu.
Zbog toga mi je kao kulturnom Nišliji sasvim uobičajeno i želim da čujem voditelja npr. Radio-Niša koji govori što je moguće bliže jezikom moje porodice, drugova i ako hoćeš i - profesora iz Niša.
Tjerati ih da svaku izgovorenu riječ "vagaju" i koriste normiran oblik PECIJAH (koji sam ranije pominjao) je ravno ludilu.
Duboko sam ubijeđen da takva jezička diktatura za nekog ko želi slušanost radio ili TV emisije - vodi ravno u propast.
Iako to ne izgleda na "prvo slušanje" i varijeteti imaju svoju normu. Svaki varijetet svakog jezika ima svoju normu, samo što ta norma nije opisana. Nevjerovatno je koliko ima sistematičnosti u Nišu, Vranju i okolini - kada je u pitanju kršenje važeće standardnojezičke norme.

Što se tiče tvog drugog dijela pitanja, mogu da kažem slijedeće:
Bobby (sasvim slučajno smo ga naveli kao primjer) ne koristi žargon ili sleng. Razumijem pokušaje onih koji bi u ove dvije kategorije rado "strpali" sve što nije književni jezik. Ali, to ne ide.
Moderni sociolingvisti bi rekli da Bobby u svom izražavanju koristi registar kojim je vrlo precizno i nedvosmisleno označena leksika i gramatika svojstvena njegovoj orjentaciji kompjuterskog programera.
Taj registar će biti potpuno drugačiji kod drugih profesija. Za fizičara on će biti potpuno drugačiji itd... Ali, to sada nema veze sa pojmom "prisnost."

@Perilous_bird
Ovo sa književnim jezikom je vrlo sumnjivo. Sada nedvosmisleno mogu da zaključim da Petrijin venac jeste književno djelo koje je napisano neknjiževnim jezikom!? To je termin kojim se nasumično obilježava standardni jezik. Vjerujem da se slažete kako je standardni jezik oblik samo jednog varijeteta. Kako ne bi doišlo ddo nepotrebne zabune, moram da kažem da pod normom podrazumijevam "sistem pravila koja regulišu gramatičko i leksičko uređenje konkretnog jezičkog varijeteta."

Karakterizacija likova nije moguća bez upotrebe NESTANDARDNOG jezika, bez kršenja važeče norme. Ako bih htio da opišem i vjerno dočaram život banatskog poljoprivrednika, kriminalca koji je odrastao na asvaltu ili mladog programera iz unutrašnjosti Srbije - obavezno moram da u njihovim dijalozima prekršim važeću normu. Drugačije ne ide.
Čak bi i oni počeli da se smiju ako bih pokušao da friziram, a o podsmijehu komšiluka da ne govorim.

Dobro, pokušaću da prihvatim podjele koje si naveo, mada bi se o svakoj moglo itekako diskutovati. Svojevremeno je bio ustaljen termin "novinarsko-publicistički stil." Užasna konstrukcija jer novinarstvo po svojoj definiciji podrazumijeva publicistiku.
Bilo je sličnih pokušaja u raznim gramatikama na Balkanu pa čak i pokušaja uvođenja "administrativno-poslovnog" stila iako jedan sa drugim nemaju nikakve veze.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::

@Perilous_bird
Ovo sa književnim jezikom je vrlo sumnjivo. Sada nedvosmisleno mogu da zaključim da Petrijin venac jeste književno djelo koje je napisano neknjiževnim jezikom!?

Rekao sam vec dva puta vrlo precizno sta sve znaci sintagma knjizevni jezik. Prema tome, ako knjizevnim jezikom smatras jezik knjizevnih dela = Petrijin venac je pisan knjizevnim jezikom jer je to literarno ostvarenje. Ako pod knjizevnim jezikom podrazumevas standardni varijetet, onda Petrijin venac nije pisan knjizevnim jezikom. Zato je bolje reci: Petrijin venac je pisan NESTANDARDNIM jezikom, sto ovo delo ne sprecava da bude knjizevno delo.

Dubara ::
Vjerujem da se slažete kako je standardni jezik oblik samo jednog varijeteta.

Ne slazem se. Standardni jezik ne mora biti samo jedan varijetet, vec moze imati najvise osobina jednog varijeteta. Srpski standardni jezik ima najvise osobina sumadijsko-vojvodjanskog i istocnohercegovackog dijalekta, ali srpski standardni jezik nije jezik tih dijalekata. Na primer, istocnohercegovacki, izuzev Dubrovnika, poznaje jekavsko jotovanje, a sumadijsko-vojvodjanski sazimanje vokala u r.gl.pridevu (doso umesto dosao), sto nisu osobine standardnog jezika.

Dubara ::
Karakterizacija likova nije moguća bez upotrebe NESTANDARDNOG jezika, bez kršenja važeče norme.

Netacno. Ti si naveo samo jedan od mogucih vidova karakterizacije. Nisu svi knjizevni jikovi iz banatskih sela ili sa neke udaljene planine.


Dubara ::
Dobro, pokušaću da prihvatim podjele koje si naveo, mada bi se o svakoj moglo itekako diskutovati.

Samo izvoli. Sta zameras onome sto sam napisao?

Dubara ::
Bilo je sličnih pokušaja u raznim gramatikama na Balkanu pa čak i pokušaja uvođenja "administrativno-poslovnog" stila iako jedan sa drugim nemaju nikakve veze.

Imaju veze. Treba se prvo informisati, a onda pisati. Ima odlicne literature iy funkcionalne stilistike, pa ako zaviris, videces ko je u pravu. Ja ti, Dubara, nisam neprijatelj i pomalo me iznenadjue ovakva sujetna i neprofesionalna reakcija. [/b]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Imaju veze. Treba se prvo informisati, a onda pisati. Ima odlicne literature iy funkcionalne stilistike, pa ako zaviris, videces ko je u pravu. Ja ti, Dubara, nisam neprijatelj i pomalo me iznenadjue ovakva sujetna i neprofesionalna reakcija.

@Perilous_bird
Nemoj da se ljutiš. Ja ovakve rasprave volim, mada nisam jezičar.
Što se tiče te funkcionalne stilistike ona nije mjera svih stvari i u našoj priči može biti izvor ako ga potkrijepiš argumentima.
Pojma nemam ko je izmislio administrativno-poslovni stil, ali mogu da primjetim da je to jedna nakaradna konstrukcija koja nema veze sa životom.
Iskreno da ti kažem, nikada nisam upoznao nekog ko važi za poznavaoca administrativno-poslovnog stila.
I dalje mislim da je taj naziv (administartivno-poslovni) neadekvatan i da ga je teško pronaći u praksi. Eto, složiću se da ima tekstova koje bih ubrojao u administrativne, ali ni jedan koji je administrativno-poslovni. To su dvije potpuno različite aktivnosti i imaju različite registre.
Jezik kojim se posluje mijenja se u zavisnosti od vrste posla, ili popularnije rečeno - biznisa.
Trgovci zlatom trebaju znati šta je unca, dok oni koji preprodaju naftu barataju pojmom barel.
Kao neko ko se interesuje za lingvisiku i ko je bio u manje poznatoj "Ligi malih lingvista" volio bih da pričam o funkcionalnim stilovima.

I dalje tvrdim da književnoumjetnički "stil" nema jedinstven registar jer ne postoji ništa u lingvističkom smislu što bi moglo da poveže sva književna djela. Slažeš li se?

Dalje, nisi me ubijedio da se naša priča vrti samo na stilovima koje si pomenuo. Život je mnogo širi od svega nabrojanog.

Citat:Rekao sam vec dva puta vrlo precizno sta sve znaci sintagma knjizevni jezik. Prema tome, ako knjizevnim jezikom smatras jezik knjizevnih dela = Petrijin venac je pisan knjizevnim jezikom jer je to literarno ostvarenje. Ako pod knjizevnim jezikom podrazumevas standardni varijetet, onda Petrijin venac nije pisan knjizevnim jezikom. Zato je bolje reci: Petrijin venac je pisan NESTANDARDNIM jezikom, sto ovo delo ne sprecava da bude knjizevno delo.


Nemoj sada da se ljutiš, ali molim te da mi još jednom pojasniš ovo što si napisao. U jednom momentu tvrdiš da je Petrijin vijenac pisan književnim jezikom samo zato što je to literarno ostvarenje. Onda kažeš da je pisan NESTANDARDNIM jezikom. U jednom od ranijih postova precizno si rekao da je književni jezik suprotno od nestandardnog.
Po toj logici, ništa me ne sprječava da jeftinu zbirku erotskih priča sa obiljem (film-za-odrasle)-ografije takođe proglasim literarnim, književnim djelom, samo zato što su ispoštovana pravila standardnog jezika???

Citat:Ne slazem se. Standardni jezik ne mora biti samo jedan varijetet, vec moze imati najvise osobina jednog varijeteta. Srpski standardni jezik ima najvise osobina sumadijsko-vojvodjanskog i istocnohercegovackog dijalekta, ali srpski standardni jezik nije jezik tih dijalekata. Na primer, istocnohercegovacki, izuzev Dubrovnika, poznaje jekavsko jotovanje, a sumadijsko-vojvodjanski sazimanje vokala u r.gl.pridevu (doso umesto dosao), sto nisu osobine standardnog jezika.

Ovo što si napisao potpisujem, uz malu dopunu i konstataciju da standardni jezik ima najviše osobina jednog varijeteta. Sve ostalo je tačno.

Citat:Ti si naveo samo jedan od mogucih vidova karakterizacije. Nisu svi knjizevni jikovi iz banatskih sela ili sa neke udaljene planine.

Da, naveo sam jedan od mogućih vidova karakterizacije. Ali, bez jezika ljudi koji žive u udaljenim planinama - ne znam bolji način da ih opišem. Ako ću poštovati normu, onda moram da pribjegnem falsifikatu i dobijam loše djelo.
Ne kazujem ništa loše o banatskom seljaku ili bilo kome drugom. Poštujem njihov jezički osjećaj. Poštujem njihov jezik.
Zaista ne znam kako neko može u umjetničkom djelu (pozorište, film...) da dočara lik ili situaciju bez kolokvijalnog stila koji je uobičajen u konkretnoj situaciji.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::

I dalje tvrdim da književnoumjetnički "stil" nema jedinstven registar jer ne postoji ništa u lingvističkom smislu što bi moglo da poveže sva književna djela. Slažeš li se?

Ne slazem se, ali te necu ubedjivati dalje, jer mi se cini da je izlisno.

Dubara ::
Nemoj sada da se ljutiš, ali molim te da mi još jednom pojasniš ovo što si napisao. U jednom momentu tvrdiš da je Petrijin vijenac pisan književnim jezikom samo zato što je to literarno ostvarenje. Onda kažeš da je pisan NESTANDARDNIM jezikom. U jednom od ranijih postova precizno si rekao da je književni jezik suprotno od nestandardnog.

A da ti malo bolje procitas sta sam ja napisao, posto ovako izgledas poprilicno... hm... Sve jasno pise... POLISEMIJA
Dubara ::
Po toj logici, ništa me ne sprječava da jeftinu zbirku erotskih priča sa obiljem (film-za-odrasle)-ografije takođe proglasim literarnim, književnim djelom, samo zato što su ispoštovana pravila standardnog jezika???

Pobogu, kaze se (film-za-odrasle)-ografija. Ako je (film-za-odrasle)-ografska prica napisana standardnim jezikom, onda se moze reci da je ona napisana normiranim jezikom itd. Necu ko papagaj da ponavljam... Ako ti nije jasno, citaj ponovo.