Čovjek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Mudrost se ne može saopštiti"
....Svi smo mi Sidarta....(..... kao simbol čoveka koji traga, koji se pita, i sasvim je sigurno da će odgovor naći... univerzalni odgovor ne postoji već onaj koji će da zadovoji našu dušu u datom trenutku.... svakoj duši odgovara nešto drugo)


Svidelo mi se nešto što je rekao jedan mistik iz XIII veka, Ibn al' Arabi:
"Moje srce, je postalo kadro za svaki oblik: ono je pašnjak
za gazele, i manastir za hrišćanske monahe,
I hram za idole i hodočasnike Ćaba i
tablice Tore i knjige Kuran.
Ja sledim religiju LJUBAVI: i kojim god pputem da krenu kamile ljubavi, to je moja religija..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Hajde da ispitamo sta je to "ja" ili "sopstvo". Ono sto je definitivno je da to ne postoji nezavisno od naseg tela i uma. Od ta dva jasno je da telo ne moze biti vidjeno kao "ja". Osecanja takodje nisu "ja" jer tu je "osecac" i osecanje. Takodje, mi prirodno percepiramo sebe kao da postoji nesto poput agenta ili subjekta koji je primalac iskustva. Nasem prirodno naivnom umu sve stvari se cine kao da poseduju nezavisni, solidni, objektivni entitet ili objektivni status. Medjutim, ono sto je veoma jasno je da kada pocnemo da ih ispitujemo--one se dezintegrisu, nestaju i ne mogu se nigde naci."

H.H. The Dalai Lama

"The Dalai Lama's book of daily meditation--the Path to Tranquillity; Meditation for 15th December"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leoparde,

Sigurno znaš značenje simboliku lotosovog cveta, kao biljke koja ima koren duboko u vodi tj zemlji a na površini cveta, neopisivom lepotom...pa se to značenje onda može preneti i na čoveka....nešto sam čitala o tome.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian,

Drago mi je što si izrazom bliskim aforizmu ("Od silnog nesporenja se sporimo da li smo u sporu ili ne") ukazao na mogućnost da u duhu i kroz satiru branimo i uzvisujemo sebe i druge.


Leopardvegetarian ::Svet je prolazan, nezadovoljavajuci i bezlican.

To je prilicno univerzalna istina, zar ne?

I ta "prilično univerzalna istina" nužno se sagledava u ličnosti. Prema čemu utvrđujemo da je nešto, bilo šta, prolazno? Onako, samo od sebe, javlja nam se prolaznost? Ili smo svesni da postoji i nešto neprolazno, u odnosu na šta je drugo prolazno? Da ne ulazimo u to šta sve možemo razumeti pod odrednicom "svet". Tek ako kažemo da je nešto "nezadovoljavajuće", sasvim je jasno da se primenjuje subjektivni kriterijum, jer, u suprotnom, priznali bismo da postoji nešto "univerzalno zadovoljavajuće", na osnovu koga utvrđujemo i to nešto, "nezadovoljavajuće u opštem smislu". A mogući zaključci koji proizilaze iz postavke "svet je bezličan" su: "svet je bezličan, dakle - i ja sam bezličan", " svet je bezličan, ali ja nisam svet, i imam ličnost". Slažem se da svet, sam po sebi, nema ličnost, ali postojanje moje ličnosti nije u opreci sa postojanjem takvog sveta. Ponoviću još jednom citat: "Ličnost nije ni deo sveta nego je svet deo ličnosti". Ličnost nikako nije samodovoljna (jer bi tada zaista bila egocentrična), nego pretpostavlja i postojanje drugih ličnosti. Ljubav je put, kojim ličnost lako prelazi iz sebe u drugog.

Leopardvegetarian ::Svako moze da ima svoj licni put--tu ste ti i Hese potpuno u pravu--ali samo u vidu individualnog nacina PORICANJA te univerzalne istine.

Ego predstavlja stil tog poricanja.

Ne, nikako ne možemo da imamo svoj lični put (čime opravdavamo i osmišljavamo vlastito postojanje, neprestano se usavršavajući i uzvisujući sebe), nego ćemo da tapkamo osmokrakim putem zato što se JEDAN, NEKO, osvedočio u njegove divote? I ti mi kažeš da to nije vera, i da Budizam nije religija? Da su i sami budisti shvatili da tu nešto nedostaje, pokazuje se već i pojavljivanjem Mahayana doktrine, čije pristalice nemaju poprilično sebičan cilj večnog ostajanja u nirvani a bez vraćanja u stanje samsare, nego želju da postanu Bodhisattva (biće koje je dosegnulo "krajnji stepen", ali je spremno da se žrtvuje za dobrobit svih ljudskih bića, "Probuđeni Buda" koji pomaže ljudskom rodu). Ti, verovatno, nisi mnogo oduševljen Mahayana budizmom? Zaključujem to iz tvojih dosadašnjih izlaganja. Oprosti mi ako grešim, i saopšti svoj stav po ovom pitanju.[/quote]

Leopardvegetarian ::Budino ucenje ukazuje da je daleko najbezbolniji put ipak put prihvatanja univerzalne istine, a ne jurenje za novim i novim nacinima njenog poricanja.

Dakle to niposto nije put vere.

O bolu i "bez-bolu" već smo se izjašnjavali, sa sve slikovitim primerima koje si štedro navodio (čekić i glava). Ponoviću: to je pitanje shvatanja slobode i ropstva. Ima i kod Berđajeva mnogo toga sa čim se ne slažem, ali njegova misao o slobodi čoveka, o duhu i ljubavi, zaista mi je bliska. "Istinski život je život koji stvara, a ne izvorno dati život, ne organsko-elementarni, životinjsko-biljni život u prirodi i u društvu". Osnovna suprotnost i jeste između ropstva i slobode, a ne između duha i materije. Slatke, obmanjujuće iluzije čoveka bacaju u ropstvo, koje mu izgleda vrlo ugodno. "Ljudski život je obogaljen izmišljenim, preuveličavanim, egzaltiranim strastima, religioznim, nacionalnim, socijalnim i ponižavajućim strahovima. Na tom tlu niče čovekovo porobljavanje. ... Pobeda duha nad ropstvom je, pre svega, pobeda nad strahom od života i nad strahom od smrti" (Berđajev).

• 1Ovo se svidja korisniku: tuzor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor,

Tuzor ::Prema čemu utvrđujemo da je nešto, bilo šta, prolazno? Onako, samo od sebe, javlja nam se prolaznost? Ili smo svesni da postoji i nešto neprolazno, u odnosu na šta je drugo prolazno?

Nadam se da ne impliciras da moramo po svaku cenu da imamo nesto neprolazno da bismo utvrdili da je nesto prolazno.

Don't even go there.


Tuzor ::Da ne ulazimo u to šta sve možemo razumeti pod odrednicom "svet".

Hm, da vidimo.

Svet je za mene:

oko i ono sto oko vidi,
uho i ono sto uho cuje,
nos i ono sto nos mirise,
jezik i ono sto jezik kusa,
telo i ono sto telo dodiruje (ukljucujuci bol, toplotu i vibracije) i
um i ono sto um poima.

Voleo bih da pojasnis kako to za tebe svet moze biti nesto drugo.



Tuzor ::Tek ako kažemo da je nešto "nezadovoljavajuće", sasvim je jasno da se primenjuje subjektivni kriterijum, jer, u suprotnom, priznali bismo da postoji nešto "univerzalno zadovoljavajuće", na osnovu koga utvrđujemo i to nešto, "nezadovoljavajuće u opštem smislu".


Ideja da je svet nezadovoljavajuci nije subjektivna. Ona ne iskljucuje mogucnost prolaznih zadovoljstava, vec negira nesto sto ocigledno ne postoji ni za koga u svetu: mogucnost trajnog zadovoljenja.

Da je svet nezadovoljavajuci proizilazi dakle vec iz prve univerzalne karakteristike: prolaznosti.


Tuzor ::Slažem se da svet, sam po sebi, nema ličnost, ali postojanje moje ličnosti nije u opreci sa postojanjem takvog sveta.

Procitaj molim te prve dve recenice iz Dalaj Laminog citata kojeg sam naveo u prethodnom postu.

Da li bi mogao da pojasnis kako ti to postojis mimo sveta?


Tuzor ::Ne, nikako ne možemo da imamo svoj lični put (čime opravdavamo i osmišljavamo vlastito postojanje, neprestano se usavršavajući i uzvisujući sebe), nego ćemo da tapkamo osmokrakim putem zato što se JEDAN, NEKO, osvedočio u njegove divote? I ti mi kažeš da to nije vera, i da Budizam nije religija?

Imas veoma pogresnu sliku o Budizmu. (Ne iskljucujem mogucnost da su tome doprineli i moji postovi.)

Budizam nije 'nista, nista, nista pa odjednom nibbana' u koju do tada treba slepo verovati.

Svaki korak na osmostrukom putu donosi duhovne plodove i samo u te 'opipljive plodove' se veruje, dok se sve ostalo, ukljucujuci nibbanu, uzima sa rezervom dok ne postane plod. To sto ja pisem o nibbani ne znaci da sam ubedjen da ona postoji. To je za mene jos uvek samo hipoteza. No ubedjen sam 100% u 'divotu' npr jedne Anapanasati meditacije, jer sam je iskusio iz prve ruke.


Tuzor ::Da su i sami budisti shvatili da tu nešto nedostaje, pokazuje se već i pojavljivanjem Mahayana doktrine, čije pristalice nemaju poprilično sebičan cilj večnog ostajanja u nirvani a bez vraćanja u stanje samsare, nego želju da postanu Bodhisattva (biće koje je dosegnulo "krajnji stepen", ali je spremno da se žrtvuje za dobrobit svih ljudskih bića, "Probuđeni Buda" koji pomaže ljudskom rodu). Ti, verovatno, nisi mnogo oduševljen Mahayana budizmom? Zaključujem to iz tvojih dosadašnjih izlaganja. Oprosti mi ako grešim, i saopšti svoj stav po ovom pitanju.


Opet si pobrkao loncice u vezi sa Budizmom, doduse ovog puta je u pitanju prilicno rasirena zabluda.

Mahajana skola nije nastala tako sto su budisti shvatili da nesto nedostaje u npr Teravada budizmu, vec jednostavno prilagodjavanjem izvornog ucenja razlicitim kulturnim okruzenjima i potrebama.

Dalaj Lama kojeg sam citirao u prethodnom postu je u vise navrata izricito negirao tvrdnje da je Mahayana pokusaj da se izvorni Budizam 'usavrsi'.

Drugo, Mahajana nije nesebicna verzija inace sebicnog ucenja.

Mahajana monasi se zalazu za opstu dobrobit (dakle niposto ne samo "svih ljudskih bica", kako si napisao) ne vise od npr Teravada monaha.

Tacno je da izvorni Budizam ima veci akcenat na radu na sebi--no to je iz prostog razloga sto neko ko nije dostigao odredjeni nivo duhovnog razvoja nece biti u stanju da pomogne ni drugima.

Da nekog izvuces iz blata moras sam biti barem jednom nogom napolju. Svaki kurs prve pomoci insistira na 'self-rescue first' principu--nadam se da ne tvrdis da i oni promovisu sebicnost.

Sam Buda, koji, je l', nije bio Mahajanist, nije ostao "vecno u nibbani" vec je neumorno do poslednjeg daha poducavao sledbenike i sluzio drugima-- punih 45 godina.


Tuzor ::Pobeda duha nad ropstvom je, pre svega, pobeda nad strahom od života i nad strahom od smrti" (Berđajev).

Odlicno receno.

Sa ovim se veoma slazem (mada, je l', ne verujem u duhove ).

Pobeda nad strahom od patnje, rekao bih, (posto se mi ne bojimo prijatne strane zivota) i strahom od smrti jeste pobeda nad ropstvom.

No, ta pobeda, ponavljam, ne lezi u njihovom poricanju--ma koliko se to poricanje autoru cinilo nadahnuto, stvaralacki kreativno i uzviseno.

Dopuna: 16 Dec 2007 10:31

@Natrix,

Lotos raste tako sto se izdize iznad mulja i prljavstine i postepeno se otvara kad ga obasja sunce tako sto otvara sve vise i vise latica--krijuci najvecu tajnu iza poslednje, "hiljadite".

To je veoma prigodna metafora za duhovni put.

Ovo je lotos u jutarnjem otvaranju kojeg sam uslikao u Suan Mokkh manastiru posle tihog meditativnog povlacenja u julu ove godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian,

Zaista ništa ne impliciram, pogotovo ne po svaku cenu (to "po svaku cenu" i dovelo nas je dovde). Ali, logično (sa ovog "stepena") nužno je da postoji "nešto prvo" u odnosu na šta je "nešto drugo" različito. Može i "drugo" postojati "kao prvo", ali je opet razlika nužna. Kako se osvedočujemo o prolaznosti? Smrću? Pogrebnom povorkom? Oproštajnim govorom? Čituljom u štampi?

Leopardvegetarian ::Svet je za mene:
oko i ono sto oko vidi,
uho i ono sto uho cuje,
nos i ono sto nos mirise,
jezik i ono sto jezik kusa,
telo i ono sto telo dodiruje (ukljucujuci bol, toplotu i vibracije) i
um i ono sto um poima.

Voleo bih da pojasnis kako to za tebe svet moze biti nesto drugo.

Svet je i za tebe, kao i za mene, "nešto drugo". To, što ti sebe poistovećuješ sa svetom, u direktnoj je opreci sa stanovištima koje zastupaš. Jer, ako tebe nema, ni kao "posmatrača", kako može biti onoga što, navodno, "posmatraš"? Ako, pak, kažemo da je svet jedna velika iluzija, obmana, čulna prevara, na šta će nam sva čula (nadam se da ne negiraš njihovo postojanje)? Zbog čega su nam data? Zar samo zato da se uverimo da nam od početka nisu bila ni potrebna?


Leopardvegetarian ::Ideja da je svet nezadovoljavajuci nije subjektivna. Ona ne iskljucuje mogucnost prolaznih zadovoljstava, vec negira nesto sto ocigledno ne postoji ni za koga u svetu: mogucnost trajnog zadovoljenja.

Da je svet nezadovoljavajuci proizilazi dakle vec iz prve univerzalne karakteristike: prolaznosti.

Prema čemu cenimo da je neprolaznost zadovoljavajuća? I da je "mogućnost trajnog zadovoljenja" svrhovita i esencijalna? Zar treba da poverujemo, zarad nečijeg ličnog iskustva, kako se "trajno zadovoljenje" sadrži u ništavilu, u ničemu?

Leopardvegetarian ::Da li bi mogao da pojasnis kako ti to postojis mimo sveta?

Zašto bih morao to ponovo da objašnjavam, ako sam već eksplicitno naveo da se slažem sa stavom da je svet deo moje ličnosti, pošto je moja ličnost celovita, i ne može biti deo? To tebi nije dovoljno jasno, ili ti nije prihvatljivo?

Leopardvegetarian ::Mahajana skola nije nastala tako sto su budisti shvatili da nesto nedostaje u npr Teravada budizmu, vec jednostavno prilagodjavanjem izvornog ucenja razlicitim kulturnim okruzenjima i potrebama.

Dalaj Lama kojeg sam citirao u prethodnom postu je u vise navrata izricito negirao tvrdnje da je Mahayana pokusaj da se izvorni Budizam 'usavrsi'.

Drugo, Mahajana nije nesebicna verzija inace sebicnog ucenja.

Mahajana monasi se zalazu za opstu dobrobit (dakle niposto ne samo "svih ljudskih bica", kako si napisao) ne vise od npr Teravada monaha.?

Čemu pirlagođavanje "izvornog učenja" različitim potrebama, ako je to izvorno učenje toliko jasno i sveprihvatljivo? Znači, postoje neke potrebe i neka kulturna okruženja u osnovi, pa i učenje treba da se prilagođava njima? Onda to i nije pravo učenje, nego je "propaganda", povodljivost za mnenjem svetine, ili nekog njenog "izdvojenog dela". I šta tu pomaže citiranje nekog Dalaj Lame? A to što se Mahayana monasi zalažu za "opštu dobrobit" (ne samo svih ljudskih bića) - znači li to da opšta dobrobit zečeva jeste shvatanje da oni i ne postoje, pa samim tim ni potreba za njihovim načinom razmnožavanja, a pogotovo ne za njihovim strahom od vukova i lisica, pošto ni oni ne postoje? Ili je to shvatanje i prihvatanje vlastitog nepostojanja isključivo rezervisano za ljude, pošto životinje nemaju svest, nemaju ličnost, nemaju sopstvo od samog početka, dok se čovek, tek na na kraju svog razvojnog puta, osvedočava da to takođe, nema, čime stiče privilegiju zapadanja u nirvanu?

Leopardvegetarian ::Sam Buda, koji, je l', nije bio Mahajanist, nije ostao "vecno u nibbani" vec je neumorno do poslednjeg daha poducavao sledbenike i sluzio drugima-- punih 45 godina.

Po tvom mišljenu - šta je 45 godina podučavanja i "služenja drugima", samo po sebi? Dokaz da je učenje pravo, i jedino? Dokaz da se Buda opredelio, i nakon dostizanja "nirvane", za "opštu dobrobit"? Ili potvrda uporišta Mahayanista, da se treba žrtvovati za tu dobrobit? Veruj mi - nemam želju ni nameru da umanjujem značaj Sidarte Gautame. Samo, ako hoćeš, navedi svoje razmišljanje povodom činjenice (nesporne) da je Buda do poslednjeg daha tako delovao. Ne moraš, pri tom, da ga upoređuješ sa Hristosom (samo ako hoćeš, i smatraš za potrebno).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Leopard, natrix, tuzor (idem abecedno, da ne bude da nekog pre nekog drugog stavljam iz odredjenog razloga) - molba - ovo vec tokom poprilicnog broja postova prevazilazi temu 'covjek' i preraslo je u diskusiju o shvatanjima i jednom, drugom ili trecem pogledu na svet.

samim tim ti postovi su offtopic za temu 'covjek'. bilo bi dobro ili u podforumu filozofija nastaviti ovu pricu u novoj temi ili u blogu. jer, ne vredjate se medjusobno i mislim da ova diskusija moze da bude od koristi drugima, ali posto je offtopic, doci ce u opasnost da bude predlozena za brisanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ljubicasta,

Temu 'covek' je veoma tesko prevazici i siguran sam da ni mi nismo uspeli--koliko god ti mislis da smo se u tome trudili.

Ovo je ipak forum, a ne knjiga utisaka. To sto mi, gle uzasa, raspravljamo na temu ne sprecava nikog da svoje utiske iznosi. Posto ti utisci nesto bas i ne pristizu, postoji velika sansa da nece pristizati ni kad prestanemo sa raspravom.

Poenta je u tome da bi tvoj apel mogao biti usmeren ka gasenju ovog topika i sa zaljenjem primecujem da to ne bi bilo prvi put na MC da se tema koja je zazivela koci pod izgovorom da je 'off', a zapravo iz strahovanja da ce se, tako ziva, izmaknuti kontroli moderatora.

Posto si ti ovde moderator, ne vidim razlog za takva strahovanja--ali neka ti bude.


@Tuzor,

Iako ne mogu da se slozim sa tvrdnjom, koju je iznela Ljubicasta, da smo u nasoj raspravi izasli iz teme o coveku--trudicu se da njen apel ispostujem koliko mogu.

Ostacu ti stoga duzan dostojnog odgovora na tvoj poslednji post.

Nadam se da ce mi Ljubicasta dopustiti da barem rezimiram svoje stanoviste po pitanju 'sopstva', jer je taj pojam, rekao bih, bio i ostao kulprit naseg razmimoilazenja.

Ne osporavam sopstvo kao koncept (niti mogucu vajdu od takvog koncepta) vec kao nesto sto ima intrinzicko postojanje. Na sopstvo dakle gledam kao na nesto sto se sastoji iz arbitrarnih delova koji su pak nista do fluks prolaznih fenomena neraskidivo povezanih sa ostatkom sveta.

Dakle, moj stav nije da "niceg nigde nema", vec samo da nema izdvojenog, nezavisnog i konstantnog sopstva. "Ja" iz proslosti je svakako velikim delom uzrok ovog "ja" iz sadasnjosti--to ne sporim--ali drzim da se ne radi o jednom te istom "ja", tj. postojecem metafizickom sopstvu--vec o uzrocno posledicnom toku prirodnih fenomena.

Sto se tice Budinog ucenja, niposto ne preporucujem sebe kao njegovog optimalnog tumaca. Iako sam u pozivanju na Budizam iznosio gledista za koja iskreno smatram da su u skladu sa izvornim ucenjem--to je svakako moglo biti samo u skromnim granicama mojih trenutnih poimanja tog ucenja.

Zaista sam uzivao u odlicnoj raspravi.

Moj 'wai' naklon.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ljubičasta
u pravu si da ovo već duže vreme prevazilazi temu čovek i da ima neki tok različitih pogleda na svet....ali dobro je to što i svaki post u sebi sa tim nekim pogledom na svet opet bar i malo sadrži i temu o čoveku tj u svakom slučaju se radi o čoveku i pogledu na svet...sa raznih aspekata koji svakako mogu koristiti jer se sve te teorije i stavovi u nekoj pa i najmanjoj tački preklapaju...

Htela bi da još da kažem da mi je drago da sam, da kažem, upoznala ljude kao što su lepardvegeterian, tuzor, ti i koji učestvuju u ovoj temi a kao što si rekla koliko god da su različita razmišljanja niko nikog nije uvredio ni na koji način.. ne znam zašto nema još nekoga jer
O čoveku se može raspravljati sa milion aspekata,(religija, filosofija, psihologja, etika,sociologija..nauka...) najveći uspeh je kad se par teorija povežu i spoje u jednu....Recimo koliko sam ja fascinirana time kako simbol lotosovog cveta (dala sam prilog u jednom postu) i njegov način rasta i života može da bude kao simbol duhovnog razvoja, pa onda i simbol jastva....kako je sve spojeno u jedno...i lotos i tipovi ličnosti i jungovi arhetipovi i čakre kao energetski centri u čovečjem organizmu...spoj istoka i zapada na neki način to me oduševljava recimo, a ima još toliko toga nekih istina koje mogu biti univerzalne....

Evo za tebe ljubičasta,
ljubičasti lotos

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian,

Našu diskusiju velikim delom shvatam kao obogaćivanje sopstvenog duhovnog života. Ne samo zato što sam bio "primoran" da ponešto nanovo iščitavam i sebe utvrđujem, već i zato što sam se u praksi osvedočio da razmena suprotstavljenih mišljenja ne mora nužno voditi u nešto što ljudima ne priliči, ali je poodavno postalo naša svakodnevica.


Natrix,

I meni je drago što sam imao priliku da upoznam tvoje promišljanje, zahvaljujući lepom načinu izlaganja, i okrenutosti nečem što bih nazvao "ostvarenje univerzalne ljubavi".


Ljubičasta,

Nimalo nije sporno eventualno usmeravanje, sugestija, a još manje su sporne tvoje dobre namere. Ako je nešto postalo "offtopic"-nema ljutnje (mada ne volim upotrebu reči stranog porekla onde, gde zaista ne moraju da se upotrebljavaju, a osim toga - mislim da je i tema prilično široko postavljena, tako da omogućava, čak i zahteva, različite "poglede na svet"). No, ponavljam - ljutnje nema!

Ako je ovo kraj, onda nešto za kraj sa moje strane:
"Samo novo rođenje, rođenje duhovnog čoveka koji je ranije dremao i bio ugušen, jeste istinska pojava novog čoveka. Promena, razvitak, pojava novog čoveka mogući su kao pobeda nad starim čovekom. Ali tajna ljudskog postojanja sastoji se u tome da razvitak pretpostavlja subjekt razvitka. Nema razvitka bez onoga što se razvija. Greška teorije evolucije XIX veka sastoji se u tome što je ona izvodila subjekt razvitka iz samog razvitka. Time je ona ostajala na površini; govorilo se o tome kako dolazi do razvitka. Čovek se može jako razviti, ali to je on, sve je to on razvio. Ako bi se usled razvića pojavio potpuno novi subjekt, nova ličnost, onda razvića ne bi ni bilo. Ličnost pretpostavlja sjedinjenje promene i postojanosti. Kada u ličnosti dolazi ne samo do promene nego do izdaje same sebe, onda se ličnost raspada i, na kraju krajeva, nema promene. Novi čovek, novo u čoveku, pretpostavlja da nastavlja da postoji čovek u svom kvalitetu čovečnosti. Nikakva promena i usavršavanje majmuna ne mogu dovesti do čoveka. Ničeanska ideja natčoveka je težnja ka visini, izdaja čoveka i čovečnosti. Tada je reč o pojavi nove vrste, nove rase, božanske, demonske ili životinjske, ali ne o novom čoveku. Novi čovek je povezan sa večnim čovekom, sa večnim u čoveku". (N. Berđajev, CARSTVO DUHA I CARSTVO ĆESARA; O večnom i novom čoveku)