|
Volim parkovske klupe. Oduvek.
Ovih dana, posle mnogo godina, odmaram na klupama u gradu, u parku, jedino na svojoj klupi u dvorištu - ne.
Klupa koju sam nazvala 'spajalica' jer spaja dva različita sveta, danas mi je pokvarila raspoloženje i mnogo me je rastužila.
Nisam planirala da odmaram, vreme je bilo vlažno, i kiša je ceo dan pomalo prokapala, ali sam prošla pored svoje klupe.
Na klupi je sedela baka koju viđam da pretura po kontenjenirima, i jedan mlad čovek, izgleda kao beskućnik. Jeli su nešto. Na klupi pokraj njih, na podlozi od papirnih kesa, stajao je rukom lomljen hleb.
Kada sam ih videla, osetila sam nelagodu a telom mi je prošao drhtaj kao udar struje.
Još razmišljam o njima, i još me nije prošlo.
|
