|
Poslao: 21 Avg 2014 13:42
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2012
- Poruke: 2138
|
Filmove ne gledam ali muziku jednostavno obožavam, mogu da je slušam i po 24h
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2014 14:10
|
offline
- aronija
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Maj 2013
- Poruke: 644
|
Takodje mislim da je fizička aktivnost preko potrebna. Dolazim sa svog treninga puna pozitivne energije, osećam kako mi je cirkulacija krvi uravnotežena od glave do pete, psiha rasterećena, duša puna... Pored toga i puno šetnje, vožnje biciklom...
Naravno za sve treba vremena pa i za to, ali samo dobra organizacija i to je to... Onog momenta kada sam počela da cenim i osluškujem svoj organizam postala sam neko drugi 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2014 21:47
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Vinarija Zvonka Bogdana izgleda prelepeo noću/ pogled sa autoputa/
Žao mo je što nisam napravila sličicu.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2014 21:27
|
|
|
Koliko male stvari nekome znače puno. Jučerašnji dan me natjerao da to u potpunosti shvatim. Jučerašnji dan mogu svrstati u jedan od boljih u mom životu. Ujutro daje mi baba pare da joj kupim neki lijek. Ispred mene je bio poprilično dug red, a na čelu tog reda starica koja nije imala da plati 20e neki lijek. Žena ispred mene je samo namignula apotekarki, i dala joj znak da će ona to platiti za nju. Starica se zahvalila iako nije znala ko joj je platio. Ja u čudu jer to stvarno nisam očekivao. Nisam očekivao da ima još takvih ljudi. Pođem na utakmicu, vodimo 1:0, 90-ti minut, i protivnik ima loptu. Mene uhvatio grč, igrač sa loptom bez razmišljanja bacio u aut i istegao mi nogu. Pritom mi pružio ruku, i pomogo da ustanem. Uveče izlazim u grad, i primam poruku od najboljeg druga iz Amerike. Sadržaj poruke ću zadržati za sebe, ali dovoljno je da kažem da me obradovao on iz Amerike više nego iko u zadnji mjesec dana. Na kraju krenem da se vraćam kući, krenula pomalo kiša, a u ćošku u kasne sate stoji mali dječak, možda 4-5 godina. Sjedi sa spuštenom glavom, čovjek bi mislio da je zaspao da se nije tresao. Prošo sam pored njega, a u sebi sam psovao njegove roditelje i prokleti život. Posle nekih 10 m odlučih da se vratim, skinuo majcu i dao mu. Barem nekako da pomognem. On me pogledao okicama i reko '' haja ti ''. Pratio me nekih 50m i samo to ponavljao. Na kraju sam morao i samovoljno da mu dam nešto parica, barem da budem siguran da sutra neće biti gladan.
Danas se budim, i razmišljam koliko me je jučerašnji dan učinio srećnim. Natjerao me da se zapitam, zašto ne bi svaki dan učinio nešto, nekom pomogao a za uzvrat ispunio srce, i dan učinio ljepšim. Zaista su potrebne male stvari za sreću. To mi trenutno preokupira misli...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Avg 2014 23:02
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4073
|
Sada se setih premijere dokumentarnog filma 'Moj zanat'.
Arsenove stihove sam volela oduvek. I Arsena. I Gabi.
Posle projekcije filma, koji je obuhvatio celikupan Arsenov život, Arsena volim još više, ali sam promenila mišljenje o Gabi koju sam doživljavala kao damu.
Pojavom u filmu ostao mi je gorak ukus. Nije bila ni ljupka, ni simpatična. Naprotiv.
Ne znam zašto ovo nisam napisala pre dva meseca, kao što ne znam zašto sam se baš sada setila.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Prvo na mom PC-u (AMD Athlon II X4 631 Quad Core) pa na njegovom Acer Aspire X550L - Snow Leopard kod mene može dok god njega ne može, a Mountain Lion kod njega može dok kod mene ne može 
Mada, ispunio sam konačno želju da temeljnije isprobam OS X i definitivno kupujem MacBook čim skupim novac 
