Muke po jeziku, ili: kako je pedagog postao ''pedagoškinja''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius
Citat:Mene je naša razredna, profesor srpskog,

Sirius, Sirius,
Nije tvoja razredna profesor srpskog već profesorica/profesorka. Ako može sekretarica, sjuardesa, vaspitačica, učetiljica, čistačica - zašto ne može profesorica? Zašto je tako teško izgovoriti ono što se odvajkada govorilo? Ili si sklon da samo neka zanimanja ostaviš ženama. To nije fer prema našim majkama, sestrama...
Bogami, ja kada sam išao u školu imao sam profesorice, i bile su mi drage.
Ali ovdje pričamo o jeziku i rodnom oslovljavanju.

Citat:Ovom prilikom ne pomaže poredjenje s drugim sredinama , posebno ne s Hrvatskom i Slovenijom jer su nam se jezici razlikovali čak i u vreme kad smo živeli u jednoj državi..
Pomaže poređenje sa Hrvatskom.Vrijedi malo pogledati.
Po mišljenju srpskih jezičkih čistunaca sutkinja, ministrica, tužiteljica su kroatizmi??
Ta klaustrofobična jezička komedija podsjeća me na ratno vrijeme kada su urednici (i danas neki) izbacivali riječ domovina.
Oni izgleda nikada nisu čitali pjesme jedne od najvećih srpskih poetesa, Desanke Maksimović, koja je tako lijepo pjevala o domovini.
Toliko o izbjegavanju poređenja sa Hrvatima.
Hoćemo u Evropu ali eto, strogo pazimo da nam se ne omakne koja riječ koju upotrebljavaju naše prve komšije sa kojima smo, htio neko ili ne, dijelili isti jezik.
Užasno me nervira: kada se treba odati počast poginuloj profesorici Stomatološkoj fakulteta u Foči i naglasiti njena stručna dostignuća, doktorica Olga Blagojević automatski postaje “profesor doktor, dekan Olga Blagojević”.
Jačina stereotipa o muškoj superiornosti, dakle polu vrijednom divljenja i pažnje, naspram ženske blago rečeno nesavršenosti, ponekad pravi i tragikomične situacije u medijima. Iako nema medija koji će rodno nekorektno osloviti pjevačice, pogotovu narodne muzike, želja za odavanjem priznanja kad da je riječ o “savršenom muškarcu” ne prestaje.

Drage moje, kad vi nećete, moram da pripomognem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Politika 05.01.08.

Odlomak intervjua sa Milanom Šipkom

Citat:Šta mislite o uvođenju rodne ravnopravnosti u srpski jezik? Hoće li se ustaliti u upotrebi reči kao sudijinica, borkinja, pedagoškinja?

To je krupno i složeno (socio)lingvističko pitanje, na koje se teško može odgovoriti sažeto u okviru jednog novinskog intervjua. Gramatički rod i pol u jeziku često se ne podudaraju (devojče je ženskog, momče muškog pola, a oboje je u jeziku srednjeg roda). Osim toga, nije uvek moguće za sva zanimanja i osobine načiniti oblike koji bi upućivali posebno na pripadnike muškog, a posebno na pripadnice ženskog pola. Kad npr. za muškarca kažemo da je profesionalac, onda je to pozitivna kvalifikacija, a odgovarajući oblik za ženski pol (profesionalka) izaziva negativne konotacije. Zato i žena može biti profesionalac. Kanimo se, dakle, insistiranja na profesionalkama i ostavimo čitav taj problem da stručno elaboriraju lingvisti profesionalci (bili oni muškarci ili žene, svejedno).


Dubara, slažem se sa većinom tvojih teza ako se izuzme "gđa dekan": naime, dekanica mi "vuče" na konotaciju koju ima gđa ministarka.

Citat:Ako može sekretarica, sjuardesa, vaspitačica, učetiljica, čistačica - zašto ne može profesorica? Zašto je tako teško izgovoriti ono što se odvajkada govorilo? Ili si sklon da samo neka zanimanja ostaviš ženama. To nije fer prema našim majkama, sestrama...
Bogami, ja kada sam išao u školu imao sam profesorice, i bile su mi drage.
Ali ovdje pričamo o jeziku i rodnom oslovljavanju.

I meni se sve češće obraćaju sa "profesorice" i, to, mladi koji potiču iz Vojvodine i prekodrinskih krajeva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se dobro sećam zar neke od ovih reči ne pripadaju srednjem rodu, pa se tako i koriste? Znači, zajednički naziv profesije i za žene i za muškarce.

Izučavanje jezika nije moja struka, zato i pitam ovo na osnovu sećanja na ono naučeno u školi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dragi moj Dubara,
Vraćamo se na staru priču: ja govorim o nepoštovanju norme, a ne o nepoštovanju jezika, mada jedno povlači drugo. Ponoviću: na skenu sve precizno piše. O tome smo već govorili. Ne vredi izvlačiti baš tako lako analogije iz jezika,jer su razlike unutar srpsko-hrvatkoga, odnosno hrvatsko-srpskoga jezika, bile i ozvaničene kao IV i ZV. Nikada nisi mogao da čuješ u Srbiji da neko ženu - profesora zove profesorice . Prosto, ne vredi porediti i mnogo je takvih primera (ocean, Cipar, itd). Reci i u Srbiji ocean, videćeš reakciju. Kako god, sumnjam da bi neko u Hrvatskoj rekao pedagoškica ili tako nekako. No, neka to bude njihov problem, imamo mi dovoljno naših . Jeste analogija legitiman način zaključivanja, ali ne uvek i ne samo onda kada nama to odgovara. Nikad ne bih gospodju koja se bavi profesurom nazvao profesorka jer to doživljavam kao ''intimiziranje''. Govorim o jezičkom osećanju na koje se svi pozivamo.Svi lingvisti pravilno preporučuju: ako ne postoji odgovarajući oblik, onda prilagodimo rečenicu tako da bude ispravna, logična i lepa. Ne mora na silu da postane pedagoškinja, neka tu reč, pre norme, izvaja vreme i pravilna upotreba. Pravilna, a ne rogobatna. Nadam se da se u tome svi slažemo.

Dakle, šta god mi mislili o normi, ona je tu dura lex sed lex - trenutno jedino važeća. O njenoj promeni odlučivaće veći znalci od nas, a siguran sam da će i mišljenja nas, laika, uzimati u obzir jer i zbog nas postoji jezik.

Inače, Sorelag je napisala odličan post na tu temu (citiranje Šipke). Zašto se izbegavalo profesorka? Zato što je zvučalo ( i zvuči) familijarno. Pronaći ću i te rasprave, mada sam ih davno čitao, gde su obrazlagali ljudi - zašto učeteljica, a zašto ne i profesorka. No, ovde je rasprava krenula od najrogobatnijeg primera - pedagoškinje.
PS
Sad se setih jedne nemaštovite reklame: ''Vajfert, stara srpska reč za pivo''...Svačega smo se mi naslušali i naslušaćemo se još. Trgovinski centar je kod jedne novinarke proglašen za šopski centar, ali da ne otvaram sada još i to.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::ja kada sam išao u školu imao sam profesorice

Stvarno? Ja nisam imao ni jednu jedinu profesoricu - sve su bile profesorke! S druge strane, kad sam bio u Zagrebu, prvi put sam čuo reč "profesorica" i, moram da priznam, zvučala mi je totalno smešno... A tek reč "profesor'ca" iz bosanske varijante SHJ-a

Dubara ::Po mišljenju srpskih jezičkih čistunaca sutkinja, ministrica, tužiteljica su kroatizmi??
Zašto "sutkinja", kad je reč "sudija" po zvučnosti više ženskog nego muškog roda? Zašto ne "pomuškiti" reč "sudija", pa je pretvoriti opet u zapadnu varijantu, sudac? Ili, još bolje, zašto ne ostaviti kako jeste i ne menjati na silu, ono što nema potrebe da se menja?

@ bobby: Angelu bi trebalo zvati "predsednicom vlade", a ne "kancelarkom". A o poreklu reči Beč postoje različita mišljenja - jedno je da je u okolini današnje prestonice Austrije živelo (slovensko?) pleme sa sličnim nazivom. Taj naziv su Mađari preuzeli kao pomenuto Becs, a od njih smo i mi "naučili" ime tog lepog grada na plavom Dunavu. Inače, nemački naziv Wien potiče od keltskog imena Vindobona, koje, možda, znači Beli grad!

@ Silija: Španjolka živi u Španjolskoj, a Špankinja u Španiji Ovo me podseća na uobičajeno pogrešno izgovaranje marke JVC kao "Dži-Vi-Si" Mnogi su me gledali začuđeno ili podsmešljivo, kad god sam rekao "Džej-Vi-Si"!

• 1Ovo se svidja korisniku: Mila_90
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda nekome zvuči smiješno profesorica, naročito ako se čuje u često primjenjivanoj varijanti, kao što je u mom okruženju: "profesor'ca."
Zato sam u uvodu prethodnog posta napisao profesorica/profesorka. Kako god, žena koja predaje na fakultetu ili u srednjoj školi nije profesor već profesorka/profesorica. To sam htio da kažem, čisto zbog korektnosti kada je u pitanju rodna ravnopravnost.
Što se tiče nepoštivanja norme, zaista je neophodno da se krši, rekao bih čak - vrlo poželjno. Zbog toga upotrebu pojma "pedagoškinja" smatram kao čin vrijedan poštovanja jer uopšte ne vrijeđa moja jezička osjećanja. Zašto bi? Nije ni rogobatno ni teško izgovorljivo.
Insistiranje na normi podsjeća me na onu izreku prema kojoj je i put u pakao popločan dobrim namjerama.
Imperatori, diktatori i kkojekakve plemenske vođe imali su zakone. Čisto sumnjam da vojna hunta u Burmi nema normu na koju se poziva.
Slažem se da norma mora da postoji, da se primjenjuje ali sve dotle dok je život ne pretekne. U jeziku to je čest slučaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::upotrebu pojma "pedagoškinja" smatram kao čin vrijedan poštovanja jer uopšte ne vrijeđa moja jezička osjećanja. Zašto bi? Nije ni rogobatno ni teško izgovorljivo.
Baš naprotiv - zvuči i rogobatno (kao i svaka na silu nametnuta reč, uostalom) i teško izgovorljivo.

Inače, zašto "pedagoškinja"? Zašto ne "padagoginja"? Ili "pedagoga"? Ili "pedagoginica"? Ili čak "pedagogija"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ranzo
Pedagogica ili neka od riječi koje si naveo. Samo neka se zna da je riječ o ženi. Nisam isključiv.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali, ko će da odluči koja će od navedenih reči da bude nametnuta?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto smo se uhvatili malo diskusije o Becu (znam da je offtopic)...

Moj otac kaze da je rec rumunskog porekla, i da oznacava podrum, tj. preciznije trap.