Rečnik narodnih izraza građevinarstva

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@amstel2
"Врљика - дебела грана (обично дебљине близу ручног зглоба, дакле од 5-10cm), која је у старо време коришћена за прављење ограде дворишта,торове и зидове разних настамба,које су касније премазивали мешавином плеве и блата."

U Donjem Pomoravlju nisam čuo za izraz vrljika, kolac ili pritka koji se uvaljaju u mešavinu pleve i blata se kod nas zove kolenika. Kolenike se ređaju po gredama a zatim se odozdo i odozgo premažu slojem pomenutog blata. Plafon sa kolenikama je predhodio plafonu od trske, koga je dalje zamenila monta... Inače, predpostavljam da se starije i opštije značenje kolenike odnosi na deo ručnog pribora za predenje vune: vreteno je manje a kolenika je veća, drveni štap obmotan vunom, to je onda valjda bila asocijacija za koleniku u građevinarstvu.

U mom kraju, razlika između kolca i pritke je sledeća: kolac je debljine ručnog zgloba, dužine oko 1-2 m, pravi se od stabla mladog drveta ili ređe od prave grane većeh drveta. Pritka je sličnih dimenzija i namena kao i kolac, ali se pravi vertikalnim cepanjem deblje drvene oblice.

Kod nas se ćerpić uglavnom zove prosto živa cigla. Npr: ova kuća je od čatme, a ova je pravljena od žive cigle. Pred rat (II sv) počele su da se prave kuće od pečene ciglel, u mom selu bar.

Kad pominjen pečenu ciglu, cigle su se kod nas pravile tako što se angažuje ekipa oko "preduzimača" koji ima ručnu presu, 80tih su u selo stigle i mašinske prese, a nakon toga je bilo isplativnije kupovati ciglu u ciglanama. Prvo domaćin iskopa ozbiljnu rupu u dvorištu, odvajajući površinski sloj zemlje od ilovače. Ilovača se više puta prekopava. Obično naredne godine stiže ekipa sa presom, da "seče" ciglu: kvase i prekopavaju pripremljenu ilovaču, presuju cigle, suše ih i slažu u figure. Figure su širine do metar, visoke obično metar i po, dugačke po potrebi, odozgo se pokrivaju zemljom i slamom. Cigle su u figurama složene na kant, tako da ima po prst prostora izmedju njih, zbog sušenja.

Kad domaćin skupi pare, obično se čeka naredna godina, kreće pečenje cigle: Živa, osušena cigla se pakuje u banket, na pripremljenu "zdravu" zemlju. Zdrava zemlja je površina na kojoj nisu kopane duboke rupe, sa nje se skine površinski sloj do ilovače... i onda ta površina zdrave zemlje može da ponese veliki teret bez sleganja, slično se bira i površina na kojoj će da se zida kuća. Cigla se u bankete pakuje duž ložišta, tj. vuruna. Da bi se moglo ložiti sa obe strane, banket obično nije duži od 5 m. Visina je takodje limitirana, mislim do 3 m, više od toga ne ide jer bi gornji slojevi ostali nepečeni. Na banketu je širina promenljiva dimenzija, definiše se brojem vuruna, rastojanje izmedju vuruna je takodje standardizovano. Cigle u banketu se takodje slažu na kant, kako bi se obezbedilo srtujanje vazduha. Banket se na kraju omaže blatom, a navrhu se nabaca zemlja.

Pečenje cigle traje nekoliko dana, to je neprekidna kampanja višednevnog loženja, sa neprekidnim dežurstvima, kako bi se držala ujednačena temperatura pečenja, koliko je to moguće. U mom kraju vlada oskudica u drveću, jer je bar 90% atara davno iskrčeno i pretvoreno u oranice. Zbog toga se loži dvrenim otpacima, ali i delom materijalom kao što su trska, šaša (stabljike kukuruza)... Ložile su se i stare gume, kada se pekla cigla:-).

Banket obično stoji ugašen i po nekoliko godina, dok se ne približi vreme za zidanje, kada se banket "rastura". Sem dobro pečene cigle, imamo bar 20% škarta: do ložišta su cigle neupotrebljive, staklaste i krivih površina, zovemo ihšmerc cigle, šmercovane cigle. Na ivičnim površinama banketa imamo takodje škart, nedovoljno pečenu ciglu koja se kruni.

Odpad od banketa, a pored škart cigli ima i puno pečene zemlje, se baca u rupu iz koje je izvadjena zemlja. Tu se kasnije baca i kućni otpad, tj. služi kao dvorišna deponija. Tako da je svako dvorište u mom selu imalo bar jedni ili više rupa površine 20 kvadrata. Pošto je selo zbijeno, tj. dvorišta su mala, dobar domaćin na kraju sanira rupu tako što je naspe: taj deo dvorišta ostaje praktično neplodan, sem za korov, zemlja se tu sleže, na tim delovima se ne zidaju zgrade.

Najveći nedomaćini su prodavali zemlju iz dvorišta drugima, za ciglu.

Praštajte ako sam promašio temu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А шта то беше чкаља, по којој је глумац добио надимак?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::А шта то беше чкаља, по којој је глумац добио надимак?

U mom kraju znam za glagol čkaljiti, dosta se koristi i danas u govoru. Kod nas i danas, a pogotovu ranije, duž sinora (međa) između komšijskih njiva se ne ore, već se ostavi uzan zeleni pojas (oko pola metra) na kome ima i po neko drvo, za hlad. Takodje, često se ostavlja uzani zeleni pojas sa drvećem do puta, obično samo jedan red drveća, da traktori ne bi zaobilazili rupe na putu i gazili njivu. Sem željenog, ostavljenog drveta, koji igra ulogu međaša i služi za hlad u dugačkim njivama, da se ostavlja voda, u tim uskim zelenim pojasevima se javlja i trnje, neželjeno drveće (obično bagrem ili topola), generalno taj zeleni pojas teži da se raširi ka obrađenom zemljištu.

Na ivicama parcela sa šumom (kod nas se radije kaže gora a ne šuma) (kod nas se to zove branik, ređe zabran) sitno drveće, izdanci, takođe imaju tendenciju da se šire ka obrađivanom zemljištu.

Čkaljenje je rad sekirom ili sekiricom (kod nas se kaže bradva, pozajmljenica iz germanskog stara 2000 godina), kojim se trebi žbunje i izdanci drvaće, ili novoizniklo mlado drveće, tj čkaljenje je održavanje parcela pod šumom i pomenutih zelenih pojaseva.

Ako je žbunje i rastinje osvojilo deo oranice, zbog nepedantnog oranja predhodne godine, onda pored bradve mora da radi i budak, da se izvadi po neki jači koren, da se ne tupi raonik pluga pri oranju.

E sad, za Čkalju. Kaže internet da je čkalja tip životinjskog brloga, za to nikad nisam čuo. Čkalja kaže da je u njegovom kraju čkalja mršavo dete. Nešto kao žgoljav, stariji su govorili i čkoljav. Još prelaz o u a, i eto od čkolja (žgolja) čkalja:-). Šalim se, naravno.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Bane san, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Banket je, inače, tipičan inžinjerijski izraz iz vremena Vobana, odnosno fortifikacijske ere. Deo unutrašnje strane utvrđenja u obliku dopunskog nasipa ili stepenika. Nalazi se u mrtvom uglu u odnosu na glavni zid, pa se na njemu mogu razmeštati strelci, ali i odmarati, jesti, itd. Kod nas je u značenju neometanog obedovanja (nevezanog za dnevni običaj ili dogovoreno vreme) stigao baš iz fortifikacija.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Lucije Kvint, Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чкаљ је назив за бодљикаве цветове једне врсте чичка.
Користи се у народној медецини познат чај од ЧКАЉА..
Да није то порекло надимка фасовао Миодраг П.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"На путу му чкаљ и глогово трње!", стара формула-бајалица против вампира.
Чкаља је надимак, по његовој причи, добио као момчић. Неко бављење на реци, затражио је од другара чакљу, али се спетљао и рекао "чкаља". То су му одмах пришили и остао је Чкаља, до краја.

Чакља је у континенталној верзији дужа мотка за одгуривање чамца по плићаку. Поморска варијанта пак је обрађенија, масивнија, са металним додатком на врху. Ту је и кука за качење и хватање којечега...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ту је и кука за качење и хватање којечега...
[/quote]
За вло сличну алатку за вађење сена из стога се код нас каже "кључ"али и "чкаља"вероватно је надимак настао тако што се мислило да " уме да убоде и закачи" у вербалном смислу наравно ,неко бритког језика који барата речима на
граници увреде

• 4Ovo se svidja korisnicima: Tragač, voja64, amstel2, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Банату се такође зове кључ за сламу или сено.
Видех један који на неком од продајних сајтова нуде као харпун, ни мање ни више. А још из краја где локалном сливу зец са слабом бешиком прави озбиљну конкуренцију. Спаваш ли мирно Мелвиле!?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Lucije Kvint, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад смо код кључа, код нас у поморављу синоним за поље, првенствено се мисли на обрадиве површине је такоће "кључ" не ретко се говорило . Идем у кључ, мислећи на обилазак њива ил евентуални рад.
Одкуд баш та реч никад ми није било јасно

• 3Ovo se svidja korisnicima: Tragač, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tragač ::Кад смо код кључа, код нас у поморављу синоним за поље, првенствено се мисли на обрадиве површине је такоће "кључ" не ретко се говорило . Идем у кључ, мислећи на обилазак њива ил евентуални рад.
Одкуд баш та реч никад ми није било јасно

Ja sam iz donjeg Pomoravlja. Dolina Velike Morave je ispresecana meanderima napuštenih korita reke. U ataru mog sela postoji deo ("potez") koji se zove Kjjuč i omeđen je unutrašnjom petljom dubokog meandera Jezave, nekadadašnje otoke Morave. Drugim rečima, u ovom kontekstu ključ je deo atara koji izgleda kao poluostrvo, okružen meandrom sa recimo 270 stepeni...

Gledajući topografske mape donjeg Pomoravlja, uočio sam da u više sela postoji deo atara sa imenom Ključ, takodje uvek uvučen u unutrasnju petlju meandra. E sad, zašto je seljake pre par stotina godina sve to asociralo na oblik ključa, nije mi baš jasno, možda ih je podsećalo na gornji deo ključa. Ali, ključevi su tada bili drveni, ako ih je uopšte i bilo i selima.

Jeste OT, ali je proradio lokalpatriota u meni, izvinjavam se.

PS
Da, i kod nas se ta alatka za čupanje sena i slame iz stoga zove ključ.