Rečnik narodnih izraza građevinarstva

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Врата некада, никад се нису осигуравала бравом и кључем, из простог разлога више би коштала брава но тадашња кућа,за то постојала је посебна полуга која се звала " банглава " код сиротиње обично даска која се осигуравала клином,а богатији су имали ковану од гвожђа, тако да чисто сумњам да је облик кључа асоцирао на порекло речи , лепо би било кад би неки лингвиста објаснио недоумицу

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Стигу се именица кључ користи за постојани вир на некој мањој реци, дубоко место на плиткој реци, непредвидиво за лоше пливаче. Проверено. У њега су обично скакале девојке које би биле обешчашћене (тако се тада звало предбрачно сексуално искуство). Када сам писао семинарски на тему драмског стваралаштва наишао сам на одличну драму ''Милкин кључ'' (аутор Божидар Николајевић).

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ту има логике јер вода "кључа"као што кључа у џезви,лонцу,ал мене копка зашто се поље назива кључ

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Tragač, Lucije Kvint, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tragač ::Ту има логике јер вода "кључа"као што кључа у џезви,лонцу,ал мене копка зашто се поље назива кључ

Evo i odgovora. Malo je duži, ako imaš strpljenja pročitaj. Petar Skok, naš najveći etimolog, našao je mnoštvo značenja koja su proistekla iz korenske reči. Neka su i mene prilično iznenadila (npr. priključenija). Citirana je enciklopedijska jedinica iz njegovog Rečnika, pa prilikom čitanja ne sme biti preskakanja. Sve je važno, a nadam se da će ti biti interesantno. Uopšte, etimologija je najkompleksnija oblast lingvistike, za nas koji se njome bavimo to je bunar bez dna i rudnik pun zlata.


ključ, gen. ključa m (Vuk) = ključ, gen. ključa (Buzet, Sovinjsko polje), sveslav. i praslav.,
1° clavis
2° toponim. Prvobitno značenje »savinut predmet > Riegel« još vidljivo u ključ (Vodice) »zaokret ceste« = ključ (Vuk) »ľ rog na kućama, kvaka.
2° krivudanje rijeke i kraj«. Pridjevi na -ьп ključan, određeno ključni (~a kost, '—i problem), na -en samo određeno ključam (~a rupa), poimeničen na -ica ključanica (17. v., Vuk) = ključanica (Kosmet, Vuk) = na -ka ključanka (ugarski Hrvati) »sinonim: brava«. Na -ör ključar, gen. -ara m (1080: chtzaro) »cellariarius (14. v., Regule sv. Benedikta)« prema f ključarica »1° žena, 2° cvijet Schlüsselblume«.

Ta stara izvedenica nalazi se u stcslav., češ. i rus. Postoji još ključarski, neologizam kljùčarnica »dućan za ključe«, denominal ključariti, ključarím (Lika) »raditi kao ključar«. Deminutivi na -ič ključic (15. v.), na -ić kljùčić »1° mali ključ, 2° toponim«, na -ьс kljúčac, gen. -čca

3° ključna kost
4° Ključec, hrv.-kajk. prezime. Augmentativ na -ina ključina, na -erina ključerina = -etina ključetina. Riječ ključ je kulturni termin koji posudiše Madžari kulcs, kulcsár, Rumunji clucer, Arbanasi kly ç > kliç. Denominali na -ati ključati, -ânı (Stulić) (ot-, 'za-) »zatvorati ključem«; ključati se (14. v.) »convenire« je zacijelo metafora, nejasna doduše, stvorena možda prema starom ključiti (se) »dogoditi se« u tekstovima pisanim crkvenim jezikom (odatle priključenija n »događaji« kod Obradovića) i ključiti se »dotaknuti se«, priključiti se »pridružiti se«.

Jedna metafora je u zaključiti, koje odgovara njem. beschliessen, odatle zaključak, gen. -tka. Dalje: uključiti »excludere«, isključit = isključiv prema njem. ausschliesslich, isključavati, -kljùčāvām (18. v.). Prvobitno je značenje još vidljivo u poključati (Stulić) »curvare« = pokljúčiti, pokljūčīm (subjekt konj, objekt nogu) »nakriviti«, sključati = sključiti »zgrbiti, skučiti« prema ključiti (Marulić) »pregibati, kriviti« = ključiti se (Vodice) »kriviti se« prema sključevati, -čujem = sključivati, odatle sključen (Vodice) »pogrbljen« i sključenost (Belostenec), naključati, naključivati (Stulić) »prignuti, saviti«.

Prvobitnom značenju od ključ »Riegel > rigai), gen. rîglja (ŽK)« blizu stoji kljuka f = kjuka (Buzet, Sovinjsko Polje) »kuka, kvaka, Haken, Schlüssel, Klammer, Krummstab«. Pridjev na -ast kljukast »sinonim: kukast« u kljukastonog (Belostenec, Jambrešić) »krivonog«. Deminutiv kljükica (Istra) = ključica (Stulić). U značenju »Krummstab« posudiše kljuku Arbanasi klokë, heloke; ključ u tom značenju posudiše Novogrci κλίτζα i Arbanasi gliqe.

Riječ ključ je upravo izvedenica od kljuka s pomoću sufiksa -го, a ta je od osnove kiju- s pomoću sufiksa -ka. Osnova klju- je baltoslavenska. U baltičkoj grupi postoji 'glagol odatle kliúti, kliuvú »vješam«, kliautį »savijati«, dalje gr. κληΐς i lat. clavis, čiaudo, includo, u njem. sa nepostojanim í i raširenjem na -t: schliessen. le. je korijen *qleu- l qlãu- »kuka«.

To je u najkraćem Inače, postoji i prilično bogata literatura upravo o ovoj reči. Ljudima koji se ne bave lingvistikom je neverovatno da se jednoj reči može posvetiti čak i više studija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала на уложеном труду, Није мени тешко прочитати,чак шта више уживам у томе,какаве сам све глупости прочитао ово је милина, донекле јасније ал има ту још што шта осећам, мене иначе фасцинирају неке наше старе речи и кад путујем по овој нашаој земљици волим да одвојим уво чисто из радозналости.
Ал пошто је ово тема о изразима у грађевини не знам дал да је ширимо

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имамо на потфоруму српски језик више топика који се баве језикословним дилемама, али ако ти се појави нека везана баш за овај топик, никакав проблем није. Радозналост у свакој науци је први корак.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Tragač, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ćeramida je pokrivka za krov, napravljena od pečene gline, olučastog oblika. Krov pokriven čeramidom je težak, slično krovu prekrivenom kamenim pločama. Ispod ćeramide, u konstrukciji krova, ne ređaju se letve već daske koje se u mom kraju zovu baskije, kada su u funksiji podloške za ćeramidu. Baskije se kuju za merteke proredjeno, ali znatno gušće nego letve za crep. Krov sa ćeramidom ima malu strminu, ćeramida nema kuku kojom bi se držala za dasku nego leži tj. drži se trenjem.

U mom kraju je ćeramidu posle I rata počeo da zamenjuje biber crep, on je potpuno ravan ali ima kuku kojom se kači na letvu, zato je ta pokrivka lakša od ćeramide. Na spoju voda krova, tj, na spoju površina krova, postavlja se red ćeramida koje se zamažu malterom, taj red ćeramida se zove maija. Kada se krov popravlja,kaže se pretresa se krov, tj. crep se preslaže i eventualno čisti od mahovine i lišajeva, oštećeni komadi se zamenjuju. Tom prilikom se i "vezuju" maije, tj. prepakuje se ćeramida na spojevima površina krova pod crepom i stavlja se novi malter na spojevima ćeramide.

U vezi ključa, izgleda da je izvorno značenje krivina, pa odatle kuka, ključna kost i slično. A ključ za bravu je tek posredna izvedenica... Na kućama odžaklijama u mom kraju, koje datiraju iz druge polovine 19. veka, postojala je drvena reza sa unutrašnje strane koja se sa spoljašnje strane pomerala velikim drvenim ključem, koji je imao zubce, tj izgledao je kao metalni ključ samo mnogo veći, veličine i debljine varjače.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А реч "Баскија " је назив код нас за посебан алат ,сличаан чекићу којим су се затезале шине на бурићима и кацамаа.
Кад сам код чекића имамо и "маљ" велики дрвени чекић

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint

Dobro si me setio. Kod mene se spoj dve vode na krovu zove ''iksna'' i radi se od lima koji se podvuče pod krajeve površine pokrivene crepom (desetak cm se uvuče pod crepove, ali može i više, tim bolje). Njome se obezbeđuje spoj koji je nemoguće zadihtovati crepom. Iksnu nisam našao u rečniku, ali pretpostavljam da je to stoga što majstorima ona, onako bigovana pod uglom liči na slovo X.
Da, prepakivanje ćeramide (imam je na jednoj kući u dvorištu) kod nas majstori zovu remećenje krova (mada se tu ništa ne remeti, naprotiv). Biber crep ima svojih prednosti nad ''mediteranom'' (vrlo teško pod njega može da se podvuče sneg s vetrom), ali je sve ređi.

Sad se setih da Rusi ciglu zovu Кирпи́ч, a moj otac je iz bosanske krajine doneo imenicu ćerpič koja znači crep. To nije prvi put da ruske imenice dobiju drugo značenje kod nas, pisao sam o tim međujezičkim izomorfama na temi o ruskom jeziku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кров има више делова, зависи од типа куће,па имамо на пример Баџу ,истурени део крова који садржи обично прозор, па Лептир ,зид код крова на две воде,
А што се тиче цигле постоји и такозвана непечена, код нас се звла Тубла, и по формату је далеко већа од обичне цигле, а правила се тако што се иловача мешала са плевом од пшенице ,јечма, сецкане сламе ређе суве траве,па све то сједињавало мепањем с водом да би ае добила житка маса која се пресовала у калупе обично четири дрвене дашчице ,и чим се обликује вадила се из калупа и сушила на сунцу,иначе јако слабе носивости и неотпорна на воду