|
Poslao: 14 Okt 2025 20:07
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18793
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Kod mene se kuća na G kaže - ''na glagol'' (!).
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 09:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18793
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 15 Okt 2025 8:40
У Стигу и Поморављу када се постави конструкција (''ставља кућа под кров'') централни мертек се окити кошуљама и поклонима за мајсторе и обавезно следи обдукција прасећег леша после термалног поступка на ражњу. 
Постоји обичај да се у праг пре бетонирања стави метални новац, често и дукат. Пошто се бавим калиграфијом, једном приликом сам исписао неки црквени текст на паусу. Они су га ставили у флашу с уљем, запечатили и положили у темељ.
Dopuna: 15 Okt 2025 9:16
Сад се сетих једног ружног обичаја (дешава се и то). Када је газда скапник (закида, замера, малтретира мајсторе, мења захтеве итд) они му се освете на следећи начин: у димњак упакују шешир, али тако да га расеку ''на крст''. Он одоздо не пропушта дим (нема шансе), а кад дође оџачар, он спусти куглу да прочисти оџак. Кугла нормално прође и врати се кроз онај прорез па оџачар не може ни да наслути да је она прошла кроз разрезан шешир . Разрези се нормално врате на своје место и опет спречавају дим. Тако дрндају газду једно пола године, а онда му неко остави цедуљицу с упутством где да погледа и шта да ради...Шешир се стави у дохватни део димњака ( да се не раскопава цео зид), нису ни мајстори толики гадови...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 11:04
|
offline
- Milos ZA
- Super građanin
- Pridružio: 31 Dec 2015
- Poruke: 1362
|
Darovanje majstora na kraju radova se praktikuje i u Dalmaciji, bar kod Srba, a i kod Vlaha u istočnom delu Srbije. Ovde je praksa da se košulje, pantalone i slični odevni predmeti kače na letve koje drže crepove. Šeširi i kape se kače na grede "stolice" (grede ispod krova koje formiraju ćirilično slovo P). Negde sam čuo da se taj običaj zove pajdos (možda ima veze sa rečju pajtos - drug, prijatelj, jer se, bar u završnim radovima oko kuće, zovu i prijatelji, komšije da pomognu i da se počaste), ali možda grešim. Polaganja stvari u temelj ovde nije bilo, bar moji nisu čuli za to. Možda je i bilo, ali na individualnom nivou.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 11:27
|
offline
- K-1A
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Nov 2020
- Poruke: 28
|
Napisano: 15 Okt 2025 11:15
Sirius ::Kod mene se kuća na G kaže - ''na glagol'' (!).
U Vojvodini "na lakat"
Kad smo kod građevine:
basamaci ili basamake: merdevine
kara tavan: plafonska konstrukcija od drveta, sa donje strane malterisana trska sa gornje ilovača pomeđana sa slamom ili plevom
kaplaje ili koruge: završni deo crepa na vrhu krova
mulija: ekser
žaga: testera
Dopuna: 15 Okt 2025 11:27
capin: metalna alatka za pomeranje greda i balvana
keser: latka za tesanje drveta, (kao sekira okrenuta za 90 stepeni)
ne mogu sad da se setim svega, a pradeda mi držao stolarske radnje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 12:15
|
offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 604
- Gde živiš: ZR
|
Већи део стручних назива је из турског и немачког, мада приморска зона има, логично, утицај италијанских говора, превасходно венецијанског.
Као младог ме је западало учествовање у мобама, како у Зрењанину, тако и у Боки.
Искрено, збуњивали су ме италијанизми, које ми је објашњавао брат од тетке, рођен у Банату али се преселио у Нови. Радио је као армирач, па је био баш упућен у терминологију.
Понта је фосна, а броква ексер. Зато је заједнички тј општи назив "кушак". Код армирања, када се ради оплата, тј "шаловање" стубова, учвршћују даске обухватајући их комадима (дашчице и летве ).
Кушак је турцизам, значи појас, али и подупирач, пречага.
Басамак такође, не само мердевине ( опет турцизам- merdiven од персијског nerduban ), већ и степенице.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 12:48
|
offline
- K-1A
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Nov 2020
- Poruke: 28
|
Bane san ::
Шараге (негде и шарагље ), део су сељачких запрежних кола, таљига, тарница.
Као што приколице имају странице, на таљигама су "лотре" са стране а позади су шараге, закачене ланцима.
Памтим узречицу "Збогом лотро, а ди су шарагље?".
Довољно сам стар да памтим таљиге или тарнице као главно транспортно средство "индивидуалних произвођача".
U nekim delovima Hrvatske "lotre" je naziv za merdevine, u suštini izgledaju slično i ako je namena različita.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 14:56
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3693
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Хвала свима.Урадио сам допуну.Чекам @Воју64 да се јави.Сигурно има неке речи за допуну
Што се тиче оџака,када смо крајем осамдесетих реновирали кућу,мој деда,мајкин отац је дошао на дан исплате мајсторима,и одмах се запутио према оџаку.Извадио огледалце,ставио у отвор.Када је видео небо на огледалцету,дао је мом оцу миг,да може исплатити мајсторе.
Део израза сам покупио у речнику мање познатих израза, једне књиге о градњи цркви.То сам давно још ручно преписао(Није било рачунара),део сам додао.Већину израза се могу чути и у Шумадији.
Sirius ::Шараге - исто што и кант.
Ово ми није јасно.Где се шараге налазе и чему служе на кући?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 15:05
|
offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 604
- Gde živiš: ZR
|
Логично је да се мердевине називају лотре на територијама које је покривала Аустроугарска, германизам је.
Leiter, у неким дијалектима и loiter. Памтим старе Банаћане који су истицали да знају немачки и швапски, доживљавајући их као два одвојена језика.
Имам у личној библиотеци неколико томова о лексици коларској, сточарској, куће и покућства у Војводини, издање Филозофског у Новом Саду. Разнолико за причу.
Само у прошлом веку, било је три већа таласа насељавања, махом после ратова и слично.
Измешано дијалекатски па и језички до фантастике. Сећам се и стараца који су од формалног образовања имали ондашња четири разреда основне школе, али су могли да се споразумевају на четири језика! Истина, не довољно да читају озбиљну литературу, али за свакодневно споразумевање таман.
Још већи језички бисер су мешовита насеља, где су стварани локални "језици".
Рецимо, у Белом Блату, недалеко од Зрењанина, међусобно говоре "белоблаћански". Живаљ је измешан-Словаци, Мађари, Срби, Румуни, Роми, до 1945. и Швабе... Пошто су измешани и породично, нормално им је да све језике убаце чак и у једну реченицу.
Пре пар година, седим у аутобусу за Зрењанин, иза две даме. Убијао сам време књигом, кад нешто поче да ми чангрља? Оне између себе говоре мађарски, не румунски, заправо словачки, док су са кондуктером причале српски!? Све док аутобус није стао код ресторана "Трофеј", њих две изађоше и кренуше лево. Логично, Белоблаћанке.
Постоје и оазе дијалеката или говора који су после сеоба постали ретки у Завичају, а говоре се по селима Војводине. Један колега, Дурмиторац пореклом, био је задивљен говором девојке из Ловћенца (или Фекетића ?). Рече, не само да је телепортована већ је ту радио и времеплов, говори као у Постојбини, и то са краја 19. века!? А у селу јој се говори тако, можда и мађарски, са комшијама.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2025 15:24
|
offline
- Milos ZA
- Super građanin
- Pridružio: 31 Dec 2015
- Poruke: 1362
|
Srki94 ::
Da li postoji naziv za "dar" koji se ostavljao u potkrovlju, a majstori darivali pri kraju gradnje?
To je bio običaj pre jedno 20. godina ovde kod mene i rekao bih da su i majstori to smatrali podrazumevanim "delom" gradnje.
Isto tako negde ~ 1930-1940. pričali su mi da se u temelj stavljalo svašta. Sablje, puške itd.
Ne znam da li postoji naziv za taj običaj, ali se sećam da su prilikom rušenja zgrade svi tražili da vide šta je ubačeno u temelj. Nisu našli ništa  Tako da se posle jedno 50-60-70 godina otkrilo da je neki čovek zapravo uzeo te sablje. 
Porazgovarah malo sa mojima o ovome. U okolini Zaječara, u vlaškim selima, nema naziva ni za taj običaj ni za darove. Nema čak ni na vlaškom, što me je začudilo. Konkretno u mom selu se pri gradnji krova na središnjem merteku (ili mrteku, kako ga oni izgovaraju) kače pantalone, košulje, čarape i slično. Ranije su to bili domaći, pleteni odevni predmeti, ali od pre nekih tridesetak godina se to kupuje. Na kraju radova se ti predmeti podele majstorima, a domaćica nameni te predmete majstorima, ali tako da donose sreću domaćinstvu.
Što se tiče stvari u temelju, kod nas je to ovako... Kada dođe vreme da se izliva temelj, domaćin zakolje nešto od blaga (stoke), najčešće ovna ili jagnje. Gleda se da bude muško. U temelj se kasnije stavlja glava te životinje i dodatno se ubacuje novac. Naravno, vlaške bajalice nikad ne izostaju na takvim događajima.
|
|
|
|
|
|
