Rečnik narodnih izraza građevinarstva

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Додао сам ове три речи уз помоћ пријатеља.Мајка му је родом из Теслића,па се ове речи дају чути само код укућана.Ја их први пут чујем.

Аврље – отпад ( од дрвета) ,ивер.Обично се од аврља прави обор за ситну стоку или шупа.
Азина или јазина – даскама захваћен извор воде за пиће.
Пуција – мала пукотина на зиду, напрслина

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, dolinalima, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одлична тема да се разбудим и да се после повратка са радног места дофатим компјутера и сам свој прилог теми.
Мобилна ми баш и није за оту работи згодан.
На прву руку ћу додати да су код нас у Банату за један исти покривени део крова десетак назива.
Завршни срео који спаја две стране се назива:
Лонац,грбина,гребен,шерпа,жљебњак,Каплан,
,ћерамида,каплаја,слемењак,самар,,,
Слично је и са другим грађевинским терминима где са свих страна досељени домаћини или мајстори дођоши имају своје називе па се ти снађу.
Још да ме време не бије и мобилан са аутокоректорОм па да још шта натрукујем на ма.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Одлична тема да се разбудим и да се после повратка са радног места дофатим компјутера и сам свој прилог теми.
Мобилна ми баш и није за оту работи згодан.
На прву руку ћу додати да су код нас у Банату за један исти покривени део крова десетак назива.
Завршни срео који спаја две стране се назива:
Лонац,грбина,гребен,шерпа,жљебњак,Каплан,
,ћерамида,каплаја,слемењак,самар,,,
Слично је и са другим грађевинским терминима где са свих страна досељени домаћини или мајстори дођоши имају своје називе па се ти снађу.
Још да ме време не бије и мобилан са аутокоректорОм па да још шта натрукујем на ма.

Код тебе је рај за лингвистичаре: има и русизама, хунгаризама, германизама, романизама, турцизама...и што је најинтересатније, сви ти изрази су вулгаризовани мање или више - прилагођени нашем језику. Кад би неки Шваба чуо како звуче неке њихове речи у нашој варијанти, крстио би се...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dolinalima, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наше комшије из суседних села домаћи дунђери кад оду у своје матичне постојбине у повратку само кукају.
Кажу да у матици говоре неким модернизовани језиком а они користе архаичне изразе које тек по неки старији дунђери уфрштуљи шта им се назива или иште.
Имао сам и лично прилике да потражим помоћ за превођење кад се ради у неком месту где је несрпским живаљ од колега те народности и не једном се покајао.
Мађари кукају баш као и Румуни,Словаци да им је отежан говор и да се понекад дохвате српског или енглеског за споразумевање у матичним државама па и у разговору са суседима из других села иако су исте националности али им је у употреби много назива из тог села
Поменуто Бело Блато има уз Словаке,Мађара,Румуна,Бугара...
на бројали ми 13/14 језика који се говоре а беше и један црвенокожац из омерикенс...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Богатству разних назива и израза сем русизама, хунгаризама, германизама, романизама, турцизама доприносе и наши људи усвајањем страних назива за ново усвојена средства у употребу
(било да су алати,материјали или конструктивни елементи)у питању а потом креће у превођење на НАШКИ..
Тако се рецимо у новоговоре када су материјали за оплате појавили називи Блажујка,Дока и..
Има тих примера у сваком под сегменту грађевине али ваља знати да се уз неке наше класичне и изворне домаће називе гура тзв СТРУЧНИ термин и он се касније толико изврне да се тако изврнут задржи у терминологију дунђера ,па се ти сад хај снађи.
Код израде ископа за темељне траке/темељне греде уврежио тзв стручни назив СЕРКЛАЖ.
Сад да апсурд буде већи се уместо нашег назива за Армирано Бетонску
(АБ)греду употребљава тај термин и тако се исти користи без обзира на место тј.позицију и ето га Вертикални Серклаж уместо нашег назива Стуб/стубна АБ греда.
Или када је АБ греда у косини еве Коси Серклаж,јал хоризонтални Серклаж.
У основи је конструкција настала од АБ у различитим позицијама те испадоше још и изведени називи попут Главни,помоћни и нн Серклажи а имамо нашу лепу реч ГРЕДА(сад да простите није греда да ве подсетим да она мож да бидне и од бетона/пренапрегнута АБ,,гвоздена па и наравно Дрвена у зависности од материјала).
Не бих ја попут нашег колеге Амстела залазио у слагања по Азбучном реду већ би чисто мало набацао термине који нису обрађени или их треба још допунити.
Па би тако прво кренуо од наше речи Клин који се претурио и у кајлу,клип све до ШПРАЈЦА.
А Шпрајц би по нашки био Подупирач/сад и он може бити у вертикалном или рецимо лежећем положају где не подупире већ Разупире па је тада Разупирач ал наши дунђери воле здраво да све подшпрајцују и кад упиру и кад разупиру..
Код конструкције крова је исто опште шаренило за исте елементе се користи гомила назива,па тако имамо тзв Главне кровне носаче или ти Рогове/они се нај чешће склапају и у зависности од облика кровних равни које па могу бити једностране или са два/три пада или сложене конструкције.
Овде бих допунио себе да се у зависности од врсте материјала за израду кровних равни било да је иста израђена од дрвета,метала или у разним комбинацијама прилив назива опште усвојен па се код металних носача јавља назив Рог-Рожњача.
Као везивни конструктивни спојеви се често јавља назив за лежишну/ослону греду СЛЕМЕ/Слемењача или Венчаница.
Код тзв сложених кровова са разним додацима у виду светларних или излазних,прозорских и сличних отвора формирају се отвори који се воде под конструктивни назив Кровне Баџе.
Да мало уђем и у ентеријер и поред побројаних Надвратних и надпрозорних греда које поменусмо као Надвратнике и Надпрозорнике допуним да се уз њих редовно јавља и појам Шпалетна а ради се о површинама које заклапају те отворе у зиду,било да су лево/десно,доле/горе од отвора или споља/изнутра.
Ради декорације или учвршћиванја позиције врата/прозора се постављају тзв Первајзи/који па могу бити у зависности од жеље инвеститора или од онују АрхиТетку дрвени ил сличног материјала.
Первајзи се по правилу раде са унутрашње стране али неретко се поставњају по препоруци конструктора/произвођача врата/прозора и са обе стране..
Прилив нових материјала је просто запљуснуо грађевинарство и донео многе нове називе са којима се многи опако фрљају иако имамо наше изворне,па тако се реч Малтер замењује са теничким називом произвођача попут БавалитА,разних Хагемала,и...гомила назива за обичан малтер који па опет мож да бидне за унутра тзв Продужни/са коктелом Креча,песка,воде и цемента.
Ако је брез креча онда је строго Цементни за спољну употребу.
Сад имамо разне коктеле фабричких миксева тзв подлога које се као везиво наносе између слојева зида и свих слојева малтера до завршног бојења тј декоративног слоја.
Ту код декоративних слојева је тек опште шаренило које се везује како за технику/алате/ наношења разним Ваљцима/било да су сунђерасти,миркофибер или..рецимо кожни па је ту онда назив Јарац.
Наношење се врши и Шпахлама,шпатулама,Глетарицама и.. а богами и сама врста материјала нам даје разне Шпатулате,марморине и...
Загребао сам само малечак део и сад ме јуре да нешто по авлији одрадим па морам да клиснем да не зглајзнем...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fert gredice (fer gredice) - služe kao nosači tavanice, koriste se često sa LMT blokovima, sastoji se od kanalice (kalup, od keramike valjda, u koji se postavlja osnova binora i u koji se izliva beton) i binora (brkovi, čelična rešetkasta konstrukcija od šipki)
Monta - generalno znači da se nešto montira, sastavlja, ali koliko znam odnosi se i na materijal koji se postavlja u (betonsku) ploču ili kao ploča, može biti šuplja opeka, stiropor ili nešto drugo

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ЛМТ блокови се народски називају и Испуне и раде се у две висине за постизање веће дебљине међусоратног слоја.
Номинална висина им је од 14 и 16цм.
Па се на тањој додаје мрежа и налива слој бетона до укупне дебљине 20 а на испуне од 16цм се уз арматурну мрежу долива и дебљи слој бетона па је конструкција дебља и до 25цм.
Уз пораст дебљине се постижу боља термо и звучна изоловања а расте и носивост.
мОНТА је био прастари назив за уопштено све керамичке блокове да би се временом расчланио само на оне од којих су се у хоризонталном низу изливале тзв мОНТА греде.
Елем ти мОНТА блокови на бочним странама имају тзв уши на које се малтером учвршћивала тегљена арматура па су се по сазревању те греде састављање једна уз другу и тако формирала међуспратне конструкција и за њих су важиле табеле за додатна ојачавање потребним пресеком арматуре у складу са дужином распона а слично се и додаје на Ферт гредице према распону и траженој носивости.
Да додам да се и тзв Бинорна арматура ради у две стандардне димензије које фактички прате оне испуне претходно поменуте по висини од 14 и 16цм а самим тим су им и основне три арматуре и радијалне дебље код Вишњег/већег Бинорна.
Сада се појављује читава палета имитација Ферта уз друге врсте материјала за керамичке каналице а тзв Блок испуна је од сипорекса/пено или шљака цементни а има их и од полистирена и...
Принцип је исти а нијанси млого..
Пре Монти и фертова су се наливале АВ монолитне плоче а што се и данас итекако практикује уз примену силних подупирала и монтажних оплата уз испумпавање бетона преко армиране конструкције уз остављање тзв места за каснији пробој или уз увучене БУЖИРЕ за разне накнадне инсталационе водове..

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала пуно.Додао сам речи,које сте набројали,а нису биле уписане.

Имам две нове речи:
Бурдељи
Лагумице

Успут радим и правописне измене,а има их доста

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бурдељ је у мом крају циганско насеље. Могуће порекло је од речи бордел, а у сленгу се користи као затвор, бувара, апсана...па ти види. Велики речник Матице српске наводи само бурдељ (понемчено) и пореди га с борделом. Да не будем политички некоректан, могућа асоцијација је на ромску склоност ка промискуитету.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Бурдељ је у мом крају циганско насеље. Могуће порекло је од речи бордел, а у сленгу се користи као затвор, бувара, апсана...па ти види. Велики речник Матице српске наводи само бурдељ (понемчено) и пореди га с борделом. Да не будем политички некоректан, могућа асоцијација је на ромску склоност ка промискуитету.

Александар Дероко каже:
Бурдељи - станови (Боље речено, место бивствовања и живљења) који су делимично укопани пола до једног
метра у тло, а делом су изнад земље.Надземни део је
од плетера са једне или две стране облепљен блатом.
Кров је од дрвета и покривен сламом,папрати или бусенима траве.

А српски дијалектолошки речник каже:
Бурдељ -шупица,обично укопана у земљу и покривена кровином;мала мрачна просторија,на крају дворишта или имања”;киоск

Три дефиниције,а намена иста