|
Poslao: 22 Jan 2008 22:04
|
|
lepo lepo...
vidis uvek sam patio sto ne znam dobro slikati i sto nemam glas za hard rock ali reci mi se same pletu pa eto pisem,,,
mislim da svako ima neku crtu umetnosti u sebi ali treba to otkriti....i sa time se razotkrivamo....
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 22:13
|
|
da....a ja od svega po malo.....pišem crtam kako mi dodje nekad ideje ne mogu da zaustavim nekad ih nema danima, e jedino nemam glas za rokerku i ne sviram gitaru....a volela bi naročito što su retki oni koji su levoruki gitaristi......
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2008 10:32
|
|
Ah...malo ću se a možda i ne udaljiti od teme na trenutak......80-te....gluvarenje, žickanje i mesta za izlaske kojima bi se većina omladine današnje smejala......ja sam nostalgična....nekako je u to vreme bilo sve drugačije, čini mi se nevinije u odnosu na sve danas......više duha.....
u muzici se mnogo više duha i originalnosti osećalo ustvari uopšte u umetnosti ....globalno društvo, masovna potrošnja, masovni mediji...industrija, masovna proizvodjna sve to paloko umrtvljuje čula dušu....otudjuje čoveka od čoveka i samog sebe...a to mu je izgleda i cilj....
nema toliko origanilnosti. U muzici vreme je za mene stalo početkom 90-tih jer retko šta je moglo da dotakne moju dušu a i sad......ništa nije bolje......sve je više komercijalnog sve manje onog originalnog umetničkog....onog što nije neukus.....
A da.....sećaš se da je većina hard rock grupa obradjivala teme iz mistike, okultnog, religijskog......dosta je ljudi imalo predrasude prema takvim grupama i ljudima koji slušaju tu muziku.....obično su ih vezivali za sekte.....ritualna tajna društva.....a ustvari.......
sledeći put....nešto drugo......našla sam nekoliko zanivljivosti.....
|
|
|
Poslao: 26 Jan 2008 19:59
|
|
У ЦАРСТВУ СЕНКИ
одисеј уз повољан ветар доплови кимерцима
на обали океана
али кад смо стигли до лађе и обали приспели морској,
онда најпре лађу на пучини гурнемо дивну,
јарбол дигнемо тада у пространој лађи и једра,
потом у лађу овце унесемо,затим и сами
уђосмо чемера пуни те грозне проливасмо сузе.
Ту нам пошаље озад,иза лађе тамнокљуне наше,
Погодан ветар,доброг другара,да надима једра,
Кирка,богиња јака,лепокоса,с човечијим гласом.
А кад у лађи црној већ сваку уредисмо справу,
седосмо,а тад ветар и крмар покренуше лађу!
Цео је пловила дан,а једра јој напета беху.
Смири се сунце,а на све путове спусти се тама.
Лађа нам стиже до океанских дубоких струја;
онде је земља и град Кимерана штоно их крију
тама и магла;онуда жарковито никада сунце
зрацима својим на њих не гледи,ни онда кад оно
горе се пењати стане са земње на звездано небо,
ни онда када се доле с небеса смирају клони,
него се ужасна ноћ над јадницима простире тима.
Онамо стигосмо с лађом и пристасмо,узесмо овце
и дуж океанске струје сами запутисмо даље,
док не нађосмо крај што га Кирка нам казала беше.
|
|
|
Poslao: 26 Jan 2008 21:45
|
|
nisam mogla da odolim......a da ne prikačim
govor duše
i pesma: Gary Moore-Walkways koga može da ostavi ravnodušnim
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2008 21:54
|
|
na ulasku u had odisej prinosi žrtvu,
na što se stanu kupiti mnoge duše,
ali im on ne da srknuti krvi
pre nego se napije tiresija
Onde Perimed i s njim Euriloh žrtve pridrže,
a ja potegnem oštri mač od bedra i potom
onde rupu lakat široku i dugu iskopam,
okolo rupe za sve mrtvace žrtvu prinesem,
najpre medenog pića,a potom slatkoga vina,
najzad vode i tome pridodam beloga brašna.
Mnoge zaklinjah mrtve slabomoćne da ću im kravu
najbolju jalovku,na svoju na Itaku kada se vratim,
spalit u dvoru na žrtvu i vatru obložiti blagom;
uz to posamce obrekoh Tiresiji na žrtvu da ću
crna spaliti ovna što ukras je nešemu stadu.
Kad se već naobećavah i molbama kad se namolih
mrtvačkom svetu,tad ovcu i ovna nad rupom onom
zakoljem;crna krvca poteče i tada odozdo
stanu iz Ereba kupit se duše pokojnih ljudi:
neveste i mladići i s njima mnogotrpni starci,
nežne devojčice dođu zbog skorih žalosnih jada,
mnogi što su ih nekad probola medokovna koplja,
s krvavim oružjjem stignu u borbi što padoše nekad;
okolo one rupe sa sviju strana se nađu
s vikom i krikom,a mene bledoća obuze i strah.
Onda družini svojoj naredih,pa joj poviknuh
neka dere ovna i ovcu što ih je tvrda
zaklala med i neka ih spale bogove moleć,
silnoga boga Aida i užasnu Persefoneju.
A ja oštri mač potegoh od svojega bedra,
sedoh onde i praznu ne puštah nikoju senku
da se napije krvi pre nego proroka pitah.
Dopuna: 30 Jan 2008 21:54
Prust,Selin,Kami tri najveća francuska pisca XX veka,svaki na svoj način,snažno su uticali na dalji razvoj moderne književnosti,ali je –Putovanje nakraj noći- definitivno ključni roman,koji je daleko bliže Homerovoj Odiseji od Džojsovog Uliksa ?!!!
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jan 2008 09:53
|
|
asimetricnost hvala na preporuci 
"Vidljivo i nevidljio koje ne mogu jedno bez drugog oblik, oblik i suština jedno te isto su......."
U čoveku duboko potisnuta je i prisutna u duhovnom i duševnom i telesnom životu, želja, za dubljim znanjem, za božanskim....želje za nekim duhovnim saznanjima su one pozitivne....a one negativne su želje za posedovanjem ljudi i stvari
Božanska suština je za čovekov um uvek nejasna, neodrediva, nepojmljiva neuhvatljiva. U božanskoj suštini sadržane su sve energije i svi oblici života
Božja energija je u čoveku prisutna kad je kao takvu čovek prepozna..tad u njemu nastaje čudesna bespovratna i beskonačna trasformacija božankse-kosmičke energije.....
Ekhart:
"Ma šta pisali mudraci o visini neba i najmanje snage moje duše su iznad svakog neba. Dva suprotna kretanja na putu bog - čovek, potvrdjuju bog je kraj mističnog delanja ali on je i početak. On može da se proširi na sve stvoreno pa i na čoveka koji nosi u sebi božansko....
Sred ćutanja mi je bila rečena tajna reč..
Izidji radi boga iz samog sebe da bi radi tebe bog učinio isto. Kad izidju oba ono što ostane biće jedno i jednostavno....
|
|
|
|
