Život pčela

18

Život pčela

njuškalo ::... i sam razmišljam da krenem u pčelarenje.

Ovo ti je jedno od pametnijih razmisljanja u zivotu. Ozbiljno to mislim.

Obozavam med, svako jutro pojedem po jednu kasiku... Smajli

Ne znam kako se zove čovek, bio je na televiziji, sad skoro, sa novim izumom gde više matica može da bude u roju, on je prvi to osmislio! Svetski izum, naš čovek!

@ krcun

Preporucujem ti neki preparat na bazi Amitraza (Mitak ili nesto slicno). Samo se potrudi da to uradis cim malo ovih dana otopli.


@ baxuz!

Moram ti reci da med ne bi trebalo (po mojim iskustvima) jesti cim otvoris oci. Med je vrlo jaka hrana i kao takvu ga treba pazljivo koristiti odmah ujutro. Moja preporuka je da pre meda bilo sta gricnes (kolac, keks...), pa tek onda med.


@ lolita

Nisam gledao tu emisiju. Cuo sam od komsije pcelara za tu caku sa vise matica u jednoj kosnici, koju je on imao prilike da vidi negde na Zlatiboru ako se ne varam, ali nisam video niti primenjivao. Sto se tice spajanja vise matica, iako nisam siguran, to treba uraditi van kosnice u nekoj posudi. Kako? Sastaviti ih i cim se pocnu tuci, razdvojiti ih nekim perom ili slicnim pomocnim sredstvom. Posle par minuta sastavljanja i razdvajanja, matice pocnu da se dodiruju antenicama i to je to... Njih dve se vise nece tuci. Sto se tice spajanja vise matica u jednoj kosnici, licno mislim da je to bespotrebna operacija koja nema materijalnog efekta (mislim na prihod). To je vise dokaz da se i ovde moze prkositi prirodnim zakonima i vise stvar nekog prestiza, nego bilo sta drugo.

@ goust

Nisam to znala Shocked

...a dobro je posto uvijek (dobro ne bas uvijek Confused ) nesto gricnem Smajli

Hvala Zagrljaj

pozdrav

treba mi savjet kako da zazimim pčele u db kosnici.
početnik sam pa mi to malo slabo ide pa da mi netko kaže kako da to uradim na najjednostavniji način

Vec sam pisao o uzimljavanju pcela, ali nije zgoreg da se malo obnovi gradivo:

1. Pcele morju imati dovoljno hrane za zimu. Ja licno ostavljam oko 15-20 kg po drustvu. U slucaju da nema dovoljno meda, pcele prihranjujem secernim (nekuvanim, samo u toploj vodi rastvorenim) sirupom u razmeri 1:1. Kako da znamo koliko meda imamo u kosnici. Ovako, jedan LR ram pun meda, zatvorenog, tezak je od 2-2,5 kg, znaci, kada se skine tezina rama i osnove, otprilike ima 2 kg meda. Dimenzij esaca krecu se oko 40x20 cm Iz ovoga proizilazi da jedan dm2 saca ako je pun i zatvoren sa obe strane tezi oko 200-250 gr. To ti je uvek onda refereca za proracun koliko meda mozes da imas u kosnici. Kasnije , sa sticanjem iskustva to ide vrlo lako.

2. Pcele zimuju u klubetu, odnosno koncentrisu se na sacu u obliku lopte, da budem malo slikovitiji. Klube treba da se nalazi na sredini kosnice, nikako u uglu, o cemu valja voditi racuna pre uzimljavanja. Treba da bude okruzeno medom sa strana i odozgo. Odozgoda ima venac meda od 6-cm.

3. Pcele moraju biti ociscene od varoe, zaklonjene od velikih vetrova, a morajo biti i na ocednom i osuncanom terenu. Mora im se obezbediti sto veci mir i zasticenost od pristupa stoke i zivine.

4. U ovo doba trebalo bi da si sve ovo obezbedio, ali ako nisi, moras to sto pre obezbediti pcelama. Ako nemas hrane, sad je vec kasno za sirup, najbolje kupi secerno-medne pogace i daj ih pcelama da grickaju polako. Ako naleti neki topliji dan, obavezno pcele tretiraj nekim preparatom za suzbijanje varoe. Nemoj ni slucajno sad da vrsis neke velike preglede i tumbanje ramova. Moze ti se desiti da ostanes bez matice, a to znaci i bez drustva. Ako ti je drustvo otislo mnogo u stranu, tu smes malo pomeriti ramove ali ces mesto oslobadjati tako sto ces vaditi prvo ramove bez pcela, a ramove sa pcelama ces samo povlaciti (bez vadjenja i okretanja) ka sredini.

5. Vreme je da stavis utopljavajuci materijal (ja predlazem novine) preko hranilice, a unutar krova. Znaci ne stavljas novine direktno na ramove. Takodje je vreme i da postavis cesljeve na leta i da sprecis eventualno ulazak glodara u kosnicu.

6. Sto se tice DB kosnice metod uzimljavanaj je isti kao i za LR kosnice, u stvari, princip uzimljavanja je isti kod svih kosnica, a to je ovo sto sam ti gore napisao

Ako imas pitanja, izvoli...

Ostavio bih jedan tekst o drevnim, nadaleko poznatim, napitcima od meda, iako je nazalost kod nas Srba skoro izbrisano secanje o ovim napitcima, iako je njihovo poreklo iz nasih krajeva. To je medovina i medovaca:




Piše: Jurij ARTJOMENKO

Za drevnog Slovena med je bio najbolja hrana i piće. I mimo pisanih i usmenih dokaza za ovu istinu, dokazi se nalaze u samom jeziku. Reči "hrana, hleb (na ruskom: pišća), sitost" - potiču od meda, kao osnove života naših predaka. Med, razblažen vodom nazivao se "sita", a ukišeljena sita - šćami (otuda "pišća"). Samo razumevanje jela - "pišća", dolazi od uzimanja meda - "piti šćami" = "pišća". Nekada se med koji pčele sakupljaju u saću nazivao "hlebina". Otuda, dakle, naša reč "hleb". Od peludnomednih saća, pomešanih sa vodom, Sloveni su spremali glavno svakodnevno jelo koje su zvali "hlebovo", odakle je, kasnije, ime prešlo u hleb načinjen od pšenice. Od meda, i samo od meda, naši preci su pripremali radosne i lekovite napitke - medovinu.




BODROST I RADOST MEDOVINE

Sloveni nisu pravili jezičku razliku između slatkog meda i prerađene medovine. U engleskom jeziku, na primer, slatki med se označava rečju "honey", a medovina rečju "mead", koju su saksonci, nesumnjivo, prihvatili od Slovena. Za Slovena i jedna i druga vrsta meda su bili, prosto, razni oblici jedne suštine pčelinjeg meda, koji se, ponekad, i sam u dupljama, bez čovekove pomoći, pretvarao u čvrsti med, u takvom obliku očuvan mnogim godinama.
U poređenju sa alkoholnim pićima, dejstvo medovine je začuđujuće i čudesno. Medovina daje bodrost, radost i smirenje bez ošamućivanja, raslabljena i nezdravog uzbuđenja. Posle upotrebe medovine nema glavobolje, slabosti i mučnine; naprotiv, medovina ispijena sa merom, daje snagu i zdravlje. Jaku medovinu nisu upotrebljavali u preteranoj meri - pa i kad se pojavila votka, ispočetka je naši preci nisu pili u preteranim količinama. Slovenske zemlje, obrasle snažnim liparima, za medonosne pčele bile su idealan stan. Duga hladna zima omogućavala je pčelama da priprave najbolji med, u ogromnim količinama. Još u osamnaestom veku, neretko su u šumama nalazili izdubljena, šuplja debla, koja su pčele davno napustile, sa oko 240-320 kilograma izvanrednog meda u saću. Početkom sedamnaestog veka u Rusiji je postojalo 50 miliona košnica, od kojih su, iz svake, u proseku brali oko dvadesetak kilograma meda godišnje. Radi usporedbe, danas se od 4 miliona košnica, koliko ih ima u Rusiji, dobija dvadeset puta manja količina meda.

POJAVA PIVA I VOTKE

Od meda su pravljeni različiti napici: od kvasa i piva sa 10 posto alkohola, preko lake i srednje medovine od 10-20 posto alkohola, do jake medovine od 20 do 50 posto alkohola. Današnji Rus, kad začuje da se govori o medovini, odmah kliče: "medovača". Takav napitak naši preci nisu pripremali: "medovaču", zapravo ne od meda, već od sekundarnih otpadaka meda, pravili su Mordvinci u godinama građanskog rata. Ruski medovari brižljivo su, vareći med, čistili pelud, koji uvek postoji u medu, jer pelud kvari medovinu. Prebrzo vrenje smese takođe dovodi do pojave niza štetnih sastojaka, aldehida. Takvu medovinu u Rusiji su nazivali "nedorađenom" i smatrali je štetnom. Pojava piva u dvanaestom veku, i votke u petnaestom veku, ne bi nanela osetnu štetu, jakoj medovini, da vlast, ošamućena novim napicima, nije počela da se bori protiv pčelarstva i medovine. Stvar je u tome da su slovenski narodi predstavljali samobitnu pčelarsku civilizaciju, za razliku od civilizacije stočara-lutalica, zemljoradnika i lovaca-plodoskupljača. Stočari su svojim stadima počeli osvajati velika prostranstva, ostavljajući iza sebe pustoš. Pustinje Sahare, Gobi i Kara-Kum, kako tvrde naučnici, antropogenog su porekla. Sličnih prostora ima u Španiji, Arabiji, Italiji i Grčkoj, gde su zemljoradnici prvobitne šume podvrgavali uništenju. Tako uništen komad šume davao je roda samo dve do tri godine. Seljaci-zemljodelci su se kretali sporije nego nomadi, ali su takođe neodoljivo za sobom ostavljali ugarenu, ispošćenu zemlju. Jedino lovci i skupljači plodova živeli su u ravnoteži sa prirodom, uz uslov ograničene sopstvene brojnosti.

OSNOVNI IZVOZNI ARTIKAL STARIH SLOVENA

Seleći se po obalama reka, koje su obilovale ribom, gradeći na navodnjavanim zemljama vinograde, Sloveni su glavnu pažnju obraćali na pčelarstvo, gajeći pčele u ivičnim šumama. Gustina pčelinjih društava u tim šumama bila je veoma visoka, jer su i mimo prirodnih duplji, koje su zauzimali rojevi, u živim šumama naši preci dubili veštačke duplje, praveći, takođe i košnice. Pčele su, uz to, povećavale rod svih cvetonosnih biljaka. Izobilje plodova, jagoda i oraha u okolnim ivičnim šumama privlačilo je ovuda ogromnu količinu zverinja i ptica. U takvim uslovima čovek se ne samo hranio sam, ne bojeći se gladi, već je svojom delatnošću uveličavao proizvodnost žive prirode. Neiscrpni istočnici hrane: ribe, med, divljač, orasi, pečurke, jagode, plodovi, korenje, trave, povrće - činili su slovensku zajednicu nezavisnom od svake vlasti. Međutim, oranje zemlje učinilo je seljake zavisnim, uništilo šumu i počelo davati sirovinu za proizvodnju piva i votke, umesto medovine.
Ruska pravoslavna crkva je od samog početka izbegavala sve napitke, osim medovine. Protiv piva je donet specijalni crkveni propis, a votka je proglašena nečistim pićem, koje nije od Boga. Davno je primećeno da se dejstvo alkoholne medovine veoma razlikuje od dejstva drugih alkoholnih napitaka. U ruskim letopisima brižljivo je opisano "novo pijanstvo" od nemedovinskih napitaka. Posebno je karakteristična glavobolja posle pijanstva - "trovanje od kvasa". Na primer, 1377. godine ruska vojska se zaustavila na međi Mordovske reke. Ovde su ratnici, u okolnim selima pili veoma jako mordovsko pivo "pure". Pure se pravi od zrnastog slatkog badema i nečistog meda. Na onog ko ga proba, pure pokazuje paralizujući efekat. Do opijene ruske vojske, sa nevelikim odredom, privukao se tatarski carević Aprakši, koji ne samo da je pobio bespomoćne ratnike, već je komandante, posle toga, podavio u reci. Od tog dana reka se, kao opomena potomcima, zove Pjana.
Medovina međutim, pokazuje suprotno dejstvo. Sveti knez Vladimir, koji je pokrstio Rusiju, blagoslovio je medovinu sledećim rečima: "Medovina je - radost ruska!", u kojima postoji duboki smisao. Rus ne može živeti bez utehe, jer mu je duša večno tužna. Ponovo utvrditi klimavu veru i vratiti duši spokojstvo i radost Božijeg mira, dati obamrlom telu lakoću i slobodu - eto temeljnih razloga postojanja ovog napitka koji se, posle njegove zamene votkom i pivom, pretvorio u pijanstvo. Takvu utehu je upravo i davala medovina. Moguće ju je bilo piti dugo, bez ikakve štete i pijanog blebetanja, čisteći dušu i telo i pripremajući sebe za ratnički podvig i najteže napore. Zato su slovenski praznici bili dugi i svetli, trajući od tri dana do dve nedelje. Kasnije su potomci zaboravili na ova, duga praznovanja. Vino i pivo, u velikim količinama, oslobađajući iz ljudi tamu i mrak, dovodili su do bahanalija i orgija, to jest do pijane obesti. Medovina je, naprotiv, pobuđivala svetla načela: pratile su je drevne slovenske pesme, devojački horovi i sportska nadmetanja mladića.
Sloveni, spremajući jaku medovinu, na sve načine su usporavali njeno vrenje. Radi toga su vareni med držali u ledarama-medušama, ili su ga zakopavali u zemlju, u hladnim i suvim krajevima. U južnim zemljama stvoriti dugotrajne uslove radi pravilnog varenja jake medovine bilo je nemoguće. No, zauzvrat, u južnim zemljama raste mnogo bolja koja daje slatke plodove i slatke biljne sokove. Od njih su se pravila vina, u koje su nekada dodavali medovinu. Glavno bilje, u centru negdašnjeg drevnog zemljodelstva bilo je hlebno žito. Od njih su, još 3000 godina pre Hristovog Rođenja, zemljodelci naučili da gotove pivo, dok se u Rusiji pivo pojavilo tek u dvanaestom veku. Tokom svih prethodnih hiljadugođa, Sloveni su pili medovinu. Od najstarijih vremena, slovenskom jakom medovinom lečilo se čitavo Sredozemlje, Engleska i deo Azije. U srednjevekovlju Rusija je izvozila u Vizantiju i druge zemlje med za sumu koja bi, danas preračunata, vredela 50 tona zlata godišnje! Zavisnost zemalja-potrošača od lekovitog slovenskog meda bila je potpuna, sve dok se kod njih nije pojavila zamena za jaku medovinu - špiritus.






AKVA VITA

Oštro smanjenje, a posle Smutnog doba i potpun prekid izvoza medovine na Zapad povukli su za sobom duboke promene u privrednom životu ruskog naroda. Zahvaljujući isključivoj čistoti pčelinjeg meda, njegovo špiritusno vrenje se obavlja skoro bez obrazovanja štetnih sporednih sastojaka. Jedno od glavnih svojstava alkohola jeste - sposobnost da se mnogokratno ojača dejstvo sastojaka koji ga prate, kako korisnih, tako i štetnih. Ovim svojstvom alkohola se objašnjava ošamućivanje, slabost i pijanstvo, koji prate većinu alkoholnih napitaka. Pojačana upotreba alkohola povećava zavisnost od njega. No, alkohol, takođe, izaziva i delovanje izvesnih korisnih, lekovitih dejstava. Medicinski lekovi od rakije i vinoterapije - posledica su pojačanih svojstava alkohola. Slatka medovina, sama po sebi, ima mnogobrojna lekovita svojstva. Prerađeni med mnogokratno pojačava svoje lekovito dejstvo, o čemu su dobro znali u Sredozemlju. Jaka medovina tamo je cenjena težinom zlata i bila je glavni predmet ruskog izvoza sve do četrnaestog veka, dok francuski alhemičari i italijanski monasi nisu pronašli zamenu za med - "akva vitu", vodu života ili špiritus konjaka. "Akva vita" je proglašena za lek od svih bolesti. Zapadna razrada tehnologije elitnih napitaka od vinove loze, radi zamene za med, kao i promena velikoknjaževske vlasti u ruskoj zajednici, ispočetka delimičnom, a zatim i potpunom zabranom varenja meda, izobičajili su medovinu iz ruskog načina života. Ova promena u narodu je proizvela gubitak smisla u upotrebi pića, pretvorila se u prokletstvo i štetnost, u podsmeh i pobedu dušmana. Koliko je ruskih duša izgubljeno u strašnom nedugu votke, koliko se gubi i koliko će tek biti izgubljeno!
Medovina ne udara u glavu, muteći razum i potiskujući volju, ona ostavlja "cara u glavi", i ne izaziva bolesnu naviku.
Prerada meda mogla bi, danas da prida značajni zamah pčelarstvu i da poveća procvat seoskoprivrednih kultura, kao i da oblagorodi čitav živi svet prirode. Votka je internacionalno, kosmopolitsko piće. Svaki drevni narod ima svoj nacionalni napitak: Englezi i Nemci - pivo, Sredozemni narodi - grožđano vino, Kinezi i Japanci - vino od riže, Mongoli - kumis, a Sloveni - medovinu.




Medovina je nastala kao rešenje "problema" s viškom meda, nisam imao toliko tržište, pa mi je prijatelj iz Novog Sada dao savet. Ubrzo smo ozbiljno počeli da se bavimo proizvodnjom medovine. Za prvu količinu medovine od 50 litara, u stvari poluproizvod, degustatori su nam bili prijatelji, komšije... Ostatak smo prodali na Tašu po istom principu: probaj, pa kupi!

Šta su uopšte medovina i medovača? Medovina je slatkasto vino od meda, a medovača liker rakija. Koristili su ih još stari Sloveni, a Brada kaže da je medovina prvo što su ljudi pili posle vode. Rakija od meda je inače bilo zvanično piće na dvoru Nemanjića.

Medovača, koja se dobija od medovine procesom sličnim dobijanju vinjaka, čista je bistra rakija, koja se oplemenjuje propolisom i medom. Medovača, kao i svaka dobra rakija, ispunjava tri uslova: ima dobar ukus u ustima, peče samo u stomaku i ne ostavlja mamurluk. Smatra se da je piće bogova bio nektar, a hrana medovina, zbog svoje hranljivosti.



I deca je vole

Stari Sloveni su odlagali višak meda u zemljane posude u kojima je verovatno bilo ostataka nekog voća, najverovatnije jabuke, koja je bila inicijator alkoholnog previranja meda. Tako je nastala i prva medovina. - Danas postoje: hercegovačka medovina (kisela), češka vrlo aromatična, i izvorna staroslovenska, odnosno srpska varijanta koja je blaga i mogu je piti i deca - kaže Milenković.







Medeni mesec

Izraz "medeni mesec" za parove koji uživaju u tek sklopljenom braku potiče još iz doba Vavilona, a nastao je baš od medovine. Naime, parovi su tada mesec dana pili samo medovinu. Otkriveno je da medovina sadrži celokupan kompleks vitamina B, kao i neke druge esencijalne materije koje utiču na plodnost. Ali, tu ne prestaju njeni "lekoviti" dometi. Medovina ima i antialergijska svojstva, mikropolen koji podiže imunitet, deluje i antikancerogeno, antibakterijski..., a sve to zato što je od meda. U najstarijim receptima navodi se da se medovina može piti i na prazan stomak, jer izaziva osećaj sitosti i osvežava.


RECEPT:

Ako vam se recept za medovinu učinio suviše komplikovanim, ovaj put dajem jednostavniji.
Potrebno je: kilogram livadskog meda u saću s cvetnim prahom, 25 grama kvasca.
Saće samleti u mašini za meso, pa sipati u lonac od pet litara i dodati četiri litra vode. Ugrejati na 35 stepeni uz stalno mešanje, a zatim skinuti s vatre i dodati kvasac razmućen u medu. Dobro izmešati i ostaviti da prenoći. Ujutro procediti kroz gazu pa presuti u flaše i držati otklopljeno jer medovina vri. Držati na sobnoj temperaturi (od 20 stepeni) dok ne počne da “rezi”, a onda staviti u hladnu polumračnu prostoriju da bi se vrenje prekinulo, ali ni tada ne zatvarati flaše.
Pred samu upotrebu može se dodati pola isceđenog limuna na čašu, a ako se koristi kao lek, treba piti triput dnevno po 250 grama sat pre jela.

kako da tretiram pčele oksalnom kiselinom u kom omjeru preporučuju mi kao da je jedna od najučinkovitijih sredstava protiv varoe ili pak nekim drugim prektičnim sredstvima koja su dostupna, koja ,kako i kad?

Dopuna: 05 Nov 2007 10:59

preporučujem da pogledate na ovoj stranici ima nekih video zapisa rada sa pčelama
youtube.com

Dopuna: 05 Nov 2007 11:34

ima li tko kalendar radova u pčeljinjaku opširnije

asko ::...ima li tko kalendar radova u pčeljnjeku opširnije

Ovu podelu uzimati u obzir kada su godine, sto bi se reklo normalne. Zasto? Pa uzmimo samo godinu za nama, koja nije imala uopste zimu (mislim na temperaturu Smile )

JANUAR
• Obezbediti mir na pčelinjaku;
• Obilaziti pčelinjak i videti da li je stanje normalno;
• Kad počne otapanje snega treba očistiti leta da ne bi došlo do zamrzavanja i ugušenja pčela:
• Ako nastupi neki lep i topao dan i pčele počnu da izlaze na pročisni izlet, tada ispred košnica treba staviti slamu, kukuruzovinu, kartonsku hartiju ili drugi suvi materijal, kako pčele ne bi padale na sneg i stradale;
• Zaštititi pčelinjak od ptica: žuna, detlić, senica i dr.
• Pomoći pčelinja društva koja nemaju dovoljnu količinu hrane.

FEBRUAR
• Obezbediti mir na pčelinjaku;
• Ne dozvoliti zamrzavanje snega na letu;
• Kontrolisati zdravstveno stanje pčela;
• Procenjivati jačinu društva na osnovu izleta pčela na lepom i toplom danu;
• Ne otvarati košnice iz čiste radoznalosti, već samo ako se za to ukaže potreba;
• Pčelinjim društvima sa nedovoljno hrane pomoći dodavanjem hrane (meda u saću ili pogača).
• Sprečiti pojavu grabeži;
• Očistiti podnjače od prljavštine i uginulih pčela i dezinfikovati ih na plamenu - opaljivačem;
• Uginule pčele i ostalu prljavštinu sa podnjača spaliti.
• Zameniti utopljavajući materijal ako je ovlažio;
• Društva sa trutovima sanirati zamenom stare matice mladom iz rezerve ili ga pripojiti drugom jakom društvu.
• Preduzimati i druge mere za koje se proceni da su potrebne.

MART
• Izvršiti prvi prolećni pregled svih pčelinjih društava i utvrditi: količinu hrane, zdravstveno stanje, kvalitet matice, količinu i kvalitet legla, kvalitet saća i drugo;
• Otkloniti nedostatke utvrdjene prvim prolećnim pregledom unetim u beležnicu;
• Kontrolisati ili spaljivati mrtve pčele i trunje;
• Izvršiti prolećno tretiranje protiv varoe;
• Preduzeti mere lečenja ako se pojavi nozemoza kod pčela;
• Početi sa stimulativnim prehranjivanjem;
• U drugoj polobini meseca, ako je vreme toplo i stabilno, početi sa postepenim odzimljavanjem
• Postaviti i urediti higijensko pojilo

APRIL
• Izvršiti detaljan pregled pčelinjih društava početkom meseca ako to nije uradjeno u drugoj polovini marta;
• Pratiti stanje i razvoj svojih pčela blagovremeno vršiti proširenje gnezda;
• Otklapati saće sa starim medom u cilju oslobadjanja prostora i stimulisanja matice za leženje;
• Oduzimati okvire sa viškom cvetnog praha za vreme cvetanja voća i čuvati ga kao rezervu;
• Sakupljati cvetni prah hvatačima;
• Preduzimati mere za održavanje radnog raspoloženja i sprečavanje pojave rojevnog nagona;
• Ukoliko dodje do prekida paše ili pogoršanja vremenskih prilika treba nastaviti stimulativno prihranjivanje;
• Koristiti voćnu pašu za izgradnju novog saća dodavanjem satnih osnova;
• Spajati slaba društva sa jačim;
• Kontrolisti zdravstveno stanje pčela i legla i po potrebi preduzimati odgovarajuće mere;
• Sprovoditi biološku borbu protiv varoe upotrebom okvira gradjevnjaka;
• Stalno održavati pojilo u ispravnom stanju.

MAJ
• Očuvanje stvorenog radnog raspoloženja kod pčela merama kojima se sprečava pojava rojevnog nagona a to su:
a) dobra ventilacija
b) pravovremeno proširenje prostora u košnici
c) zamena starih matica mladim
d) dodavanje satnih osnova na izgradnju
e) zaseniti one košnice koje su i suviše izložene suncu i
f) kod izrazito jakih društava oduzimanje i po nekog rama sa zatvorenim leglom i dodavanje nekom slabijem društvu a na mesto oduzetog rama stavlja se ram sa satnom osnovom
• Ako iz nekih razloga nije u aprilu izvršeno pripajanje slabih društava jačim i izjednačavanje pčelinjih društava, to treba, bez odlaganja obaviti odmah na početku ovog meseca;
• Čim zabeli saće u plodištu ili zabele prvi cvetovi bagrema treba početi sa dodavanjem medišta;
• Širom otvoriti sva leta - donja i gornja;
• Razmacima okvira u medištu radi produbljenja ćelija i onemogućavanja matica da ih zaleže;
• Ograničavanje rada maticama radi dobijanja većeg prinosa u medu;
• Dodavanje satnih osnova na izgradnju;
• Čim pčele ispune preko polovinu dodatog medišta odmah mu treba dodati sledeće medište;
• Ne otvarati košnice u toku dana da se ne ometa rad pčela.

JUN
• Skidanje medišta i cedjenje (centrifugiranje) meda;
• Pri oduzimanju meda treba biti umeren i pčelama ostaviti najmanje 10 kg jer "med na medu rađa";
• Medišta skidati ujutru i iscedjena vraćati uveče;
• Ne ostavljati med da se ohladi jer se teže centrifugira;
• Med treba čuvati u čistim sudovima - higijena meda;
• Održavanje pčelinjih društava u jakom stanju i radnom raspoloženju za naredne paše.
• Proizvodnja i zamena matica;
• Umnožavanje pčelinjih društava;
• Stvaranje pomoćnih društava i nukleusa;
• Nega rojeva;
• Obezbedjenje i čuvanje saća sa poklopljenim medom za zimsku rezervu;
• Konzervacija polena u saću za zimu;
• Proširenje ventilacije ako nastupe visoke temperature;
• Stimulativno prihranjivanje suvim šećerom;
• Održavanje pojila u ispravnom stanju;
• Tretiranje timolom protiv varoe;
• I dalje koristitiokvire građevnjake za biološko suzbijanje varoe.

JUL
• Zaštita od visokih temperatura;
a) stavljanje žičane mreže umesto unutrašnjeg pokrivača (mračna ventilacija);
b) gde nema žičane mreže, ukloniti unutrašnji pokrivač i osloboditi pčelama slobodan ulaz u zbeg a unutrašnji pokrivač staviti preko zbega;
c) pomicati gornja tela unazad kod LR i Fararovih košnica a medišta kod Dadanblatovih, kako bi se otvorio novi prostor za provetravanje;
d) ako su košnice izložene suncu treba ih zaseniti stavljanjem sena ili zelene trave preko krovova
• Redovno kontrolisati ispravnost pojila;
• Proizvodnja i zamena matica;
• Stvaranje novih rojeva (rojevi, pomoćna društva, nukleusi, oplodnjaci);
• Nega mladih rojeva;
• Zaštita od pojave grabeži;
• Dodavanje šećera u kristalu radi prehrani pčela i stimulacije matice;
• Preduzimati mere protiv varoe koja u ovom mesecu dostiže maksimum u svom razvoju;
• Seoba pčela lipovu i suncokretovu pašu;
• Borba protiv osa i stršljenova.

AVGUST
• Detaljan pregled svih društava radi utvrdjivanja:
a) zdravstveno stanje pčela i legla,
b) kvaliteta matice i legla,
c) kvaliteta saća i
d) količine i kvaliteta hrane.
• Zaštita od visoke temperature;
• Saniranje oslabelih društava;
• Suzbijanje zaraznih bolesti pčela i legla (nozema, varoa, trulež i dr.)
• Nega rojeva;
• Zamena starih i nekvalitetnih matica mladom i kvalitetnim; ukloniti staro i neispravno saće iz košnica;
• Rasporediti saće u košnici na način kako pčelama najviše odgovara za normalan rad i formiranje zimskog gnezda;
• Početi sa intenzivnijem prihranjivanjem pčela kako bi se do kraja meseca obezbedile zimske rezerve. Hranu davati samo u veče da se nebi izazvao grabež. Šećer u kristalu treba i dalje davati;
• Zaštita od osica i stršljanova;
• Zaštita saća od voskovog moljca;
• Održavanje pojila.

SEPTEMBAR
• Završiti eventualno propuštene poslove iz avgusta;
• Utvrditi količinu hrane u košnicama i hitno dopuniti zalihe potrebne za zimu;
• Nastaviti stimulativno prihranjivanje;
• Nastaviti borbu sa osama i stršljanima;
• Postaviti češljeve na leta košnica radi zaštita od miševa;
• Zaštiti saće od voskovog moljca,
• Pripojiti slaba društva jakim ako su zdrava;
• Kontrolisati ispravnost pojila.

OKTOBAR
• Na početku meseca obaviti eventualno propuštene poslove iz prethodnog meseca;
• Tretirati pčele protiv varoe;
• Obnoiti i pojačati postolja;
• Izvršiti popravke oštećenih krovova;
• Farbanje košnica;
• Popravka ograde oko pčelinjaka;
• Podesiti košnice tako da se voda sliva preko leta napolje;
• Proveriti uskladišteno saće da nije napadnuto od moljca;
• Obezbediti mir na pčelinjaku.

NOVEMBAR
• Izvršiti utopljavanje pčelinjih društava;
• Proveriti kao funkcioniše ventilacija;
• Zaštititi pčele od vetrova;
• Obezbediti mir na pčelinjaku;
• Čistiti leta od mrtvih pčela;
• Proveriti da li su košnice uspešno zaštićene od miševa i da li u neku nije ušao miš;
• Zaštititi pčele od ptica, naročito od žuna i detlića.

DECEMBAR
• Povremeno obilaziti pčelinjak i vršiti proveru stanja;
• Uklanjati vlažan sneg i mrtve pčele sa leta.
• Ako je sneg rastresit - nije vlažan - ne treba ga uklanjati.
• Proveravati ventilaciju i zaštitu od miševa;
• Nastaviti zaštitu od ptica;
• Pomoću gumenog creva poslušati zvuk pčela u klubetu, proceniti stanje i po potrebi ukazati pomoć;
• Sređivati i vršiti popravke pčelarskog pribora i alata


Tekst sam preuzeo sa zvanicnog sajta SPOS-a http://www.spos.info/

Eh sad, pisati o svakoj temi i podtemi pojedinacno znacilo bi pisati knjigu o pcelarskim radovima po mesecima. Najbolje bi bilo da sam vidis sta ne znas od gore ponudjenog, pa da to odradjujemo.



Sto se tice oksalne kiseline, ja je nisam koristio do sad, pa ti nisam najbolji sagovornik na tu temu, mozda se pojavi neko sa iskustvom ko bi nam dao detaljne opise. Koristio sam preparate kao sto su Mitak, Fluvalinat i slicno, znaci lekove-otrove na bazi amitraza i uvek je davalo dobre rezultate.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1244 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 3 sakrivenih i 1203 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 9k38, _Sale, aljosa7, aramis s, Bane san, bojank2, Duh sa sekirom, Filip Marinković, galet@world, havoc995, ivance95, ivica976, jaeger, kaptain2, Kos93, Kubovac, KUZMAR, M74AB3, Mercury2, nemkea71, patton, reidmihajilo, Rote Baron, Sall, satrospenzi, Skywhaler, StefanS2, USSVoyager, Vieri, vladom6, voja64, x92, xandar, yrraf, zlatkoa987, zodiac94, zoidbergs, zoranis