Trovanje na brzinu

Trovanje na brzinu

offline
  • DR  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 08 Okt 2004
  • Poruke: 5450
  • Gde živiš: Beograd

Svetu se danas nametljivo nudi još jedna primamljiva prevara brze hrane u vidu kroasana, snežnobelih kifli, đevreka, krofni, raznih pita, štapića i hlepčića od prečišćenog belog brašna, čije konzumiranje može da dovede do vrlo negativnih posledica po zdravlje.
Autor: Dragan Andrić
Izvor: Zdrav život




Kada se prema nekim istraživanjima pogleda potrošnja peciva po glavi stanovnika u svetu, vidimo da najviše slanog i slatkog peciva troši prosečan stanovnik Velike Britanije, zatim Belgije, Holandije, Finske, Danske, pa Francuske, Irske, Italije, Španije, Švajcarske, itd. Ipak, trend rasta potrošnje peciva u zapadnom svetu, koji je započeo posle Drugog svetskog rata, počeo je postepeno da slabi i stagnira u pojedinim zemljama, kao što je, recimo, Japan, pre svega zbog zabrinutosti za zdravstveno stanje nacije, veće informisanosti ljudi i zbog toga što je društvo počelo da posvećuje više pažnje zdravom načinu života i ishrane. To generalno poboljšava i ekonomsko stanje društva, zato što smanjuje troškove lečenja.

Američka ishrana - za samoubistvo

Kao veliko i originalno tržište, SAD ima svoje specifičnosti koje diktiraju uslove i u drugim delovima sveta. Ishrana prosečnog Amerikanca je nakon Drugog svetskog rata pretrpela drastične promene. Napredne tehnologije u pripremi hrane su istovremeno dovele do nutricionističkog haosa. U rasponu od 50 godina, potrošnja peciva povećala se za 70%, zajedno sa potrošnjom bez­alkoholnih gaziranih pića i čipsa za 80%. Unos soli, masti i šećera se uvećao za 100%, a istovremeno se unos voća i povrća smanjio za 45%, a unos integralnih žitarica se smanjio za 60%. (Izvor: „Biblija ishrane”, Džejn Benkendor). Pored toga, u tom periodu povećana je potrošnja hemijski promenjene hrane sa 10% na 80% od ukupne ishrane, tako da neki smatraju da se hrana pretvorila u „hemijsko oružje” protiv zdravlja.

Zvanične institucije sankcionišu „džank” hranu

Neka istraživanja pokazuju da 15,1% odraslih u Americi jede neku vrstu peciva za doručak, otprilike isti procenat (15,3%) jede jaja, 17,4% neke cerealije, a oko 17,3% veoma često preskače doručak (časopis „Preventivna medicina”, 2000. godina). Danas su čuvene „donat krofne” omiljena hrana Amerikanaca za doručak (najpoznatija marka je „dunkin donuts”, koja je u SAD postala sinonim za krofne uopšte), i to je navika koja je pustila duboko korene. Ali, u novije vreme, u cilju borbe sa zdravstvenim problema, a naročito sa epidemijom gojaznosti, zvanične naučne institucije nadležne za hranu donele su i propis po kojem mora da se smanji nivo masnoće sa 13-14 grama u krofnama na 10 grama ili manje, na dve unce (56 grama) proizvoda.

Male pekare gube trku

Jedna od velikih promena koje se dešavaju kao posledica industrijalizovane i masovne proizvodnje jeste i ta da pekare „iz kraja i susedstva”, sa familijarnom atmosferom, koje su poslednjih 50-ak godina bile glavno mesto prodaje pekarskih proizvoda, polako nestaju. To je tendencija koja je manje ili više prisutna svuda u Evropi i SAD. U nekim zemljama, poput Velike Britanije, Irske i Danske, industrijske pekare već pokrivaju oko 80% ukupne proizvodnje hleba i peciva. U drugim zemljama, kao što su Francuska, Nemačka, Italija, male pekare se još uvek nekako održavaju, ali sa tendencijom velikog opadanja u sledećim godinama. Statistika iz 2000. govori da je u Francuskoj bilo registrovano 34000 pekara, što je u proseku jedna pekara na 1800 stanovnika. Iako su u postepenom opadanju, poslednji izveštaji pokazuje da male pekare ipak još uvek čine 74% proizvodnje hleba u Francuskoj, u poređenju sa 12% industrijskih pekara, 7% pekara u okviru supermarketa, a skoro 6% otpada na proizvođače zamrznutih peciva.

U nerazvijenim zemljama domaća peciva prednjače

Bez obzira na neke oscilacije u razvijenim zemljama, perspektiva prodaje peciva je i dalje potencijalno velika u siromašnijim zemljama koje tek treba da prođu fazu ekonomskog rasta i urbanizacije, koja u velikoj meri utiče na prodaju. Trenutno je u siromašnijim zemljama prodaja peciva daleko niža nego u razvijenim, što je rezultat i oštre konkurencije sa proizvođačima koji peciva spremaju kod kuće iz ekonomskih razloga, jer se tako štedi u odnosu na višu cenu peciva koja se prodaju u trgovinskim lancima. Pored toga, poslovni i socijalni ringišpil još uvek se nije toliko zahuktao da oduzima ljudima svo slobodno vreme i energiju za takve aktivnosti


Brza hrana i dalje u ekspanziji

Konzumiranje hrane van kuće za doručak i užinu u porastu je u svim evropskim zemljama, a kiosci sa brzom hranom, sendvičima i pecivima pokazuju snažnu tendenciju rasta u čitavoj Evropi, računajući i istočnu Evropu. Predviđa se da će se nastaviti masovna proizvodnja hrane i peciva za doručak sa raznim inovacijama i ponudom sve većeg broja novih proizvoda i kombinacija raznih ukusa.

Ružno i tužno

Jedna od uobičajenih slika koju možete da vidite na ulicama Njujorka, ali i u drugim američkim i evropskim gradovima, jeste užurbana masa zaposlenih, koja u trku uzima i nosi neka od peciva i obaveznu kafu za doručak i grabi ka svom poslu. Izolovani u urbanim betonskim kavezima, kao deo radoholične i tehnološke civilizacije, mnogi su izgubili osećaj za zdravo i prirodno. Prečišćena bela brašna, prerađena u vidu raznih slanih i slatkih peciva, uz zanosne čokoladne ili šećerne sirupne prelive koji se tope u ustima, postala su nezaobilazan deo tužne gradske svakodnevnice u većem delu sveta.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 597 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 1 sakriven i 583 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amaterSRB, black_arrow, Bogoslov, djboj, dragon986, gagidjuric, goxin, ikan, jaeger, MB120mm, sizif, Toni, VladaKG1980