Amaterska pozorišta u Srbiji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako suprotstavljaš teze jedne drugima, upravo izlažeš programske ciljeve udruženja, njegove zadatke, kao i strukturu članstva.

Kod ovog poslednjeg (članstva) mislim da ne bi trebalo ograničavati samo na glumce amatere, već bi u članstvu trebalo da se nadju svi amateri koji učestvuju u stvaranju i realizaciji predstave.

Otuda predlažem ime: Udruženje pozorišnih amatera Srbije.

srbijawireless.net/stari/forum/index.php?showtopic=113[/quote]


Slazem se! To je dobra ideja i podrzavam i naziv, jer je sveobuhvatniji i odnosi se i na ljude bez kojih pozorisna predstava ne bi mogla biti realizovana.
Sada je potrebno da se citava prica materijalizuje, a tu, posto sam ja relativno nov u citavoj prici, ocekujem od vas maksimalnu inicijativu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo kako su profesionalci sebe organizovali...

Savez dramskih umetnika Srbije je dobrovoljna društveno profesionalna organizacija, osnovana 1950. godine, koja okuplja dramske umetnike: glumce, reditelje, dramske Istorijatpisce i dramaturge, kao i umetničke saradnike (organizatore scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti, odnosno pozorišne i radio producente, suflere, inspicijente, tetrologe i pozorišne kritičare).

Osnovni ciljevi Saveza su:

* Razvoj i unapređenje dramskog stvaralaštva u Republici Srbiji
* Unapređenje i razvoj dramske umetnosti u duhu savremenih dostignuća u zemlji i inostranstvu
* Podsticanje izučavanja dramske umetnosti
* Zaštita autorskih prava dramskih i pozorišnih stvaralaca
* Afirmacija članova Saveza
* Ostvarivanje saradnje sa svim organizacijama dramskih umetnika na teritoriji Republike Srbije i SCG u cilju afirmacije dramskog stvaralaštva
* Ostvarivanje saradnje sa svim pozorištima, pozorišnim grupama i institucijama pozorišne delatnosti
* ostvarivanje saradnje sa srodnim umetničkim udruženjima u inostranstvu


Zadaci Saveza su:

* saradnja sa pozorištima i drugim profesionalnim institucijama i organizacijama radi rešavanja statusnih pitanja dramskih i pozorišnih stvaralaca
* poslovi regulisanja penzijsko - invalidskog osiguranja i zdravstvene zaštite članova
* organizovanje, realizacija, produkcija i distribucija pozorišnih predstava, javnih nastupa i drugih vidova aktivnosti članova Saveza
* osnivanje i organizovanje posebnih fondova i sredstava za usavršavanje i stipendiranje svojih članova, kao i za pomoć ugroženim članovima
* razvijanje privredno - poslovne aktivnosti u okviru registrovane delatnosti
* objavljivanje i promocija dela nastalih stvaralaštvom Saveza i članova
* organizovanje zajedničke službe za obavljanje administrativno-finansijskih poslova Saveza
* izdavanje lista Ludus i publikacija o radu Saveza i članstva
* ostvarivanje saradnje sa ustanovama radija, televizije, flima i drugim institucijama u kojima rade i sarađuju članovi Saveza
* staranje i briga o životnim uslovima penzionisanih dramskih umetnika
* obezbeđivanje finansijskih sredstava neophodnih za rad Saveza
* predlaganje članova Saveza za istaknuta društvena i stručna priznanja i nagrade
* iniciranje i aktivno učešće u predlaganju zakonskih i drugih rešenja vezanih za dramsko stvaralaštvo, status članova i drugo

Ko može biti član Saveza dramskih umetnika Srbije?
Redovni član Saveza može biti državljanin SCG koji profesionalno deluje na teritoriji Republike Srbije u oblasti dramske umetnosti ako ispunjava sledeće uslove:

* da je završio fakultet ili akademiju dramskih umetnosti
* da ima neku drugu visoku, višu ili srednju stručnu spremu, a da se najmanje četiri godine kontinuirano profesionalno bavi dramskom umetnošću sa relevantnim umetničkim rezultatima

Redovni član Saveza može biti i strani državljanin koji se profesionalno bavi dramskom umetnošću ako ima odobreni privremeni boravak ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a ispunjava predviđene uslove za članstvo.

Počasni član Saveza može biti državljanin SRJ ili strani državljanin, koji je svojim radom, angažovanjem i ličnim autoritetom značajno doprineo razvoju i afirmaciji pozorišne umetnosti. Proglašenje počasnog člana vrši Skupština Saveza, na obrazloženi predlog Predsedništva Saveza. Lice predloženo za počasnog člana mora uživati ugled kod članstva, u široj sredini i javnosti.
Počasni član ima sva prava kao i redovni član, osim prava glasa.


Organizovanje članova

Članovi Saveza mogu se organizovati preko ogranaka Saveza, koji se formiraju na teritoriji jedne ili više opština u kojima deluju profesionalna pozorišta. Ogranci mogu imati svojstvo pravnog lica i mogu se osnovati na teritoriji na kojoj deluje najmanje deset članova Saveza. Odluku o osnivanju donosi Skupština tog ogranka (koju čine svi članovi Saveza sa određene teritorije), kada se stvore organizacioni, materijalni, tehnički i drugi uslovi za uspešan rad.

Članovi Saveza mogu se organizovati i preko sekcija Saveza koje formira Predsedništvo izborom predsednika i dva člana. Sekcije se formiraju radi stvaranja uslova i pogodnosti članovima određenih profila i kategorija, da mogu neposredno komunicirati, sagledavati i organizovano zajednički rešavati pitanja unapređivanja svoje profesionalne delatnosti.
Sekcije Saveza mogu biti:

* Sekcija članova u radnom odnosu
* Sekcija samostalnih dramskih umetnika
* Sekcija penzionisanih dramskih umetnika
* Sekcija umetničkih saradnika
* Sekcija lutkarskih umetnika

Savezom upravljaju članovi preko svojih organa upravljanja.

* Skupština
* Predsedništvo Saveza
* Nadzorni odbor
* Sud časti

Skupština je najviši oblik upravljanja u Savezu dramskih umetnika Srbije i sačinjavaju je svi članovi. Skupština ima pravo i dužnost da:

* donosi Statut
* donosi program rada i razvoja Saveza
* predlaže, bira i razrešava Predsednika Saveza
* verifikuje mandat članova Predsedništva Saveza
* bira članove Suda časti
* bira članove Nadzornog odbora
* razmatra izveštaj o radu Predsedništva, Nadzornog odbora i ostalih organa Saveza
* odlučuje o svim pitanjima od značaja za rad Saveza i njegovih članova
* bira i proglašava Počasnog člana Saveza

http://www.sdus.org.rs//content/view/15/43/

Dopuna: 23 Maj 2008 21:51

Važeća zakonska regulativa...

PROCEDURA ZA REGISTROVANJE NOVE ORGANIZACIJE

Osnivanje, upis u registar i brisanje iz registra društvenih organizacija i udruženja građana regulisani su Zakonom o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koji se osnivaju za teritoriju SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 42/90) i Pravilnikom o načinu vođenja registra udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija koje se osnivaju za teritoriju SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 45/90). Po saveznom zakonu upisuju se u registar, koji vodi Savezno ministarstvo pravde, organizacije koje se osnivaju radi delovanja na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koji se osnivaju za teritoriju SFRJ (u daljem tekstu: Zakon), koji je donet pre Ustava SRJ, poznaje, kao organizacije koje bi se mogle podvesti pod pojam "nevladine organizacije", udruženja građana i društvene organizacije. Međutim, Zakon ne daje kriterijume za razlikovanje udruženja građana od društvenih organizacija, odnosno propisuje potpuno iste uslove i postupak osnivanja, upisa u registar i brisanja iz registra za oba ova oblika udruživanja građana. Zbog toga se u praksi oblik udruživanja upisuje u registar u zavisnosti od opredeljenja same organizacije, izraženog kroz odluku o osnivanju, statut i ostalu dokumentaciju.

Osnivanje i upis u registar

Organizacija se osniva na skupštini osnivača, na kojoj se donose odluka o osnivanju i statut. Osnivači mogu da budu građani koji imaju biračko pravo, tj. punoletni državljani Savezne Republike Jugoslavije (najmanje 10 građana). Sadržaj odluke o osnivanju i pitanja koja treba da budu regulisana statutom propisani su Zakonom i u pripremi za osnivanje organizacije treba se upoznati sa tim odredbama i pripremiti predloge ovih akata koji sva ta pitanja jasno i precizno regulišu. Takva priprema u znatnoj meri olakšava i skraćuje postupak registracije, s obzirom da nadležni organ ne može izvršiti upis u registar bez celokupne uredne dokumentacije.

Pošto su, i pored dobre pripreme, mogući određeni propusti ili greške, naročito u tekstu statuta, korisno je da se osnivači dogovore i o načinu postupanja po primedbama nadležnog organa (na primer, da li će se ponovo sastati da utvrde potrebne izmene i dopune statutarnih normi ili će ovlastiti određeno lice da to uradi po sugestijama iz zahteva za dopunu prijave).

Odluka o osnivanju

Prema članu 10. stav 2. Zakona, odluka o osnivanju treba da sadrži imena osnivača, naziv organizacije, sedište, ciljeve i zadatke i lično ime ovlašćenog lica koje će vršiti poslove upisa u registar. Naravno, u odluci treba navesti da je ista doneta na skupštini osnivača i datum održavanja te skupštine (u preambuli ili uz imena osnivača).

U vezi sa propisanim elementima sadržaja odluke o osnivanju treba imati u vidu sledeće:
1. imena osnivača - navode se samo imena i prezimena svih osnivača;
2. naziv organizacije - naziv treba navesti tačno, i to onako kako treba da bude upisan u registar, i na isti način pisati naziv u celokupnoj dokumentaciji;
3. sedište - navesti mesto u kom se nalazi sedište organizacije i adresu;
4. ciljevi i zadaci - ciljeve i zadatke organizacije navesti u skladu sa odgovarajućom odredbom statuta;
lično ime ovlašćenog lica koje će vršiti poslove upisa u registar - navesti ime i prezime lica koga su osnivači ovlastili za ove poslove, kao i njegovo svojstvo u organizaciji; kao i adresu tog lica i, po mogućnosti telefon za kontakt u toku radnog vremena.

Odluka o osnivanju treba da bude potpisana od strane lica koje je predsedavalo osnivačkom skupštinom.

Statut

Pitanja koja se regulišu statutom propisana su u članu 6. stav 2. Zakona, i to tako što je u 13 tačaka navedeno koja pitanja treba da budu uređena statutom, a organizacija može ovim aktom da reguliše i druga pitanja. U statutu treba na odgovarajući način označiti ko je i kada isti doneo, i isti treba da bude potpisan.

Po Zakonu, statutom treba da budu regulisana sledeća pitanja:
1. Ciljevi udruživanja i način njihovog ostvarivanja - ovim odredbama bi trebalo jasno i koncizno utvrditi osnovne ciljeve organizacije i način njihovog ostvarivanja.
2. Oblik udruživanja i unutrašnja organizacija - kao oblik udruživanja se obavezno navodi jedan od oblika predviđenih Zakonom (udruženje građana ili društvena organizacija).
3. Naziv i sedište - u pogledu naziva treba imati u vidu ono što je navedeno u delu koji se odnosi na odluku o osnivanju, kao i odredbu člana 6. stav 3. Zakona, po kojoj se naziv i druge javne oznake organizacije moraju jasno razlikovati od naziva i drugih javnih oznaka drugih organizacija koje su upisane ili uredno prijavljene za upis u registar kod nadležnog organa. Često se u statutima, pored mesta sedišta, navodi i adresa, što je nepraktično, jer se u slučaju promene prostorija mora menjati ta odredba statuta.
4. Uslovi i način učlanjivanja i prestanak članstva i prava, obaveze i odgovornosti članova - ovim odredbama treba regulisati kako se postaje član organizacije, koja su prava i obaveze članova, kako prestaje članstvo, a posebno koji su razlozi za isključenje, koji organ odlučuje o tome i kakav je postupak za isključenje (na primer, da li član ima pravo na prigovor ili žalbu, i sl.). Ako postoje različite kategorije članova (na primer - redovni, počasni, pomažući), neophodno je jasno razgraničiti prava i obaveze svake od ovih kategorija.
5. Organi organizacije i njihova prava, obaveze i odgovornosti - ove odredbe su od bitnog značaja za funkcionisanje bilo koje organizacije i zbog toga treba statutom vrlo pažljivo, precizno i jasno regulisati ta pitanja. Od posebnog je značaja precizno navesti koji su organi organizacije, koja su ovlašćenja, obaveze i odgovornosti svakog od tih organa, sastav, izbor i razrešenje, trajanje mandata, kao i način odlučivanja kolektivnih organa (kvorum potreban za punovažno odlučivanje i većina potrebna za donošenje odluke).
6. Zastupanje i predstavljanje - ovlašćenje za zastupanje i predstavljanje organizacije navodi se kao jedna od obaveza nekog individualnog (inokosnog) organa - predsednika, predsednika upravnog odbora i sl.
7. Sticanje, korišćenje i raspolaganje sredstvima - prilikom regulisanja ovih pitanja, treba imati u vidu odredbu člana 5. stav 1. Zakona, po kojoj za ostvarivanje svojih ciljeva i zadataka organizacija pribavlja sredstva od članarine, od dobrovoljnih priloga, poklona i zaveštanja domaćih pravnih i fizičkih lica, budžeta i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Ova odredba, znači, ne predviđa mogućnost pribavljanja sredstava neposrednim obavljanjem delatnosti kojima se ostvaruju prihodi, pa je nepotrebno da se u statutu navode područja i šifre delatnosti predviđene za privredne subjekte. Međutim, neophodno je da se reguliše način raspolaganja sredstvima (u koje svrhe se ista mogu koristiti, ko i kako o tome odlučuje).
8. Način obaveštavanja javnosti o radu i o sticanju i raspolaganju sredstvima - ovim odredbama se obično predviđa javnost sednica pojedinih organa organizacije, eventualno obaveštavanje javnosti na drugi način i čija je to obaveza.
9. Način odlučivanja o udruživanju u saveze organizacija i druge oblike udruživanja i učlanjivanje u međunarodne organizacije - treba regulisati koji organ odlučuje o ovim pitanjima, eventualno potrebnu većinu za donošenje takve odluke i druga pitanja koja se tiču udruživanja i učlanjivanja u međunarodne organizacije.
10. Način donošenja izmena i dopuna statuta - postupak izmena i dopuna statuta treba jasno i precizno regulisati, da ne bi bilo sporova oko regularnosti pojedinih izmena (ko može da inicira izmene i dopune, kome se podnosi ta inicijativa, ko priprema predlog izmena i dopuna, koji organ odlučuje o izmenama i dopunama, da li je za to odlučivanje potrebna neka posebna većina, i sl.).
11. Način donošenja odluke o prestanku organizacije - u statutu treba jasno odrediti koji organ može da odluči o prestanku organizacije, a često se za donošenje ove odluke predviđa i kvalifikovana većina.
12. Način raspolaganja imovinom u slučaju prestanka rada - prilikom regulisanja ovog pitanja treba imati u vidu i mogućnost da organizacija prestane sa radom bez odluke njenog nadležnog organa, pa nije dovoljno predvideti samo da će se se o imovini odlučiti istovremeno sa donošenjem odluke o prestanku rada organizacije.
13. Javne oznake organizacije (pečat, amblem i dr.) - ovim odredbama se obično reguliše kako izgleda pečat organizacije, eventualno štambilj, a ako organizacija ima neke druge javne oznaka (amblem i sl.), iste treba ukratko opisati.

Ostala potrebna dokumentacija

1. Zapisnik sa osnivačke skupštine - u zapisniku treba navesti kada je i gde održana osnivačka skupština, ko je istoj prisustvovao, kakav je bio dnevni red, ukratko navesti sadržaj rasprave i kakve su odluke donete.
2. Popis osnivača - treba da sadrži ime i prezime, adresu, jedinstveni matični broj i potpis svakog od osnivača.
3. Obrasci - propisani obrasci za upis u registar mogu se dobiti u Saveznom ministarstvu pravde, pre podnošenja dokumentacije za upis u registar, ili naknadno. Obrasce treba popuniti čitko, štampanim slovima, a oba obrasca potpisuje lice ovlašćeno za poslove upisa u registar.

Celokupna dokumentacija se podnosi nadležnom organu (Saveznom ministarstvu pravde) u roku od 30 dana od dana održavanja osnivačke skupštine, u po dva primerka (u originalu ili overenom prepisu, odnosno fotokopiji; podrazumeva se da će organizacija za svoje potrebe takođe zadržati potreban broj primeraka osnivačkih akata).

Taksa - za upis u registar plaća se taksa po tarifnim brojevima 1 i 57 Zakona o saveznim administrativnim taksama ("Službeni list SRJ", br. 81/94, 61/95, 63/96, 29/97, 12/98, 59/98 i 44/99), na žiro račun naveden na obrascima za upis (kao svrha doznake navodi se "taksa za upis u registar", a korisnik je savezni budžet).

Obaveze nakon registracije

Organizacija stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar, o čemu nadležno Savezno ministarstvo pravde donosi rešenje, i nema pravo da deluje pre tog upisa.

Zakonom su predviđene i obaveze za obaveštavanje organa koji vodi registar o određenim činjenicama i promenama, u roku od 30 dana od dana nastanka tih činjenica, odnosno promena:
a) o učlanjivanju u međunarodnu organizaciju i nazivu te organizacije;
b) o izmenama i dopunama statuta (dostavlja se tekst izmena i dopuna i zapisnik sa sednice na kojoj su usvojene);
c) o promenama ostalih činjenica koje se upisuju u registar (naziv , sedište, adresa, ciljevi, članstvo u međunarodnoj organizaciji, lice ovlašćeno da zastupa i predstavlja organizaciju).

Lice koje je zastupalo i predstavljalo organizaciju je dužno da, u roku od 15 dana, obavesti organ koji vodi registar i o sledećem:
- o donošenju odluke o prestanku organizacije;
- o smanjenju broja članova ispod broja određenog za njeno osnivanje;
- o prestanku rada za vreme duže od godinu dana.

Druge obaveze registrovane organizacije odnose se, pre svega, na uredno čuvanje dokumentacije o registraciji i o radu iste, kao i na poštovanje ostalih propisa koji se odnose na pravna lica (uključujući i propise o radnim odnosima, u slučaju da organizacija ima stalno zaposlene radnike).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A možda bi trebalo sačekati ovo...

НАЦРТ ЗАКОНА О УДРУЖЕЊИМА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из Регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак рада, као и друга питања значајна за рад удружења.
Овим законом посебно се уређује статус и деловање страних удружења.

Појам удружења

Члан 2.
Удружење, у смислу овог закона, јесте добровољна и невладина непрофитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана у циљу остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.
На политичке организације, синдикате, пословна удружења и удружења организована ради бављења привредним и другим делатностима у циљу стицања добити, спортске организације и удружења, верске заједнице, спонтана привремена повезивања више лица и друга удружења чији је рад уређен посебним законом, одредбе овог закона примењују се у питањима која нису уређена тим посебним законом.
На удружења која немају својство правног лица, сходно се примењују прописи о ортаклуку, осим ако овим законом није другачије одређено.

Слобода и циљеви удруживања

Члан 3.
Удружење се оснива и организује слободно и самостално је у остваривању својих циљева.
Циљеви и деловање удружења не могу бити усмерени на насилно мењање Уставом утврђеног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије и државне заједнице Србија и Црна Гора, кршење Уставом зајемчених слобода и права човека и грађанина, изазивање и подстицање националне, расне и верске нетрпељивости и мржње.
Одредбе из ст. 2. овог члана примењују се и на удружења која немају својство правног лица.

Упис у Регистар

Члан 4.
Упис у Регистар удружења је добровољан.
Удружење стиче статус правног лица даном уписа у Регистар.

Јавност рада

Члан 5.
Рад удружења је јаван.
Остваривање јавности рада уређује се статутом удружења.

Време на које се оснива удружење

Члан 6.
Удружење се оснива на неодређено или одређено време.
Ако у акту о оснивању није друкчије одређено, сматра се да је удружење основано на неодређено време.

Савези и делови удружења

Члан 7.
Удружење се може удруживати у савезе и у друге асоцијације у земљи и иностранству (у даљем тексту: савези).
На савезе из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона када се седиште савеза налази на територији Републике Србије.
Део удружења (секција, група, клуб, огранак, подружница и др.) може имати својство правног лица ако је то предвиђено статутом удружења.
На део удружења који има својство правног лица сходно се примењују одредбе овог закона.

Статусне промене

Члан 8.
Могуће су статусне промене удружења на начин утврђен овим законом.

Законитост рада удружења

Члан 9.
Удружење остварује активности у складу са законом, статутом и другим општим актима, као и правилима савеза чији је члан.

II ОСНИВАЊЕ И НАЗИВ

Оснивачи удружења

Члан 10.
Удружење могу основати најмање три правна лица или пословно способна физичка лица с тим што најмање једно од тих лица мора имати седиште односно пребивалиште на територији Републике Србије.
Малолетно лице са навршених 14 година живота може бити оснивач удружења уз оверену писмену сагласност његовог законског заступника у складу са законом.

Оснивање удружења и оснивачки акт

Члан 11.
Удружење се оснива усвајањем оснивачког акта и статута и избором лица овлашћеног за заступање, на оснивачкој скупштини удружења.
Оснивачки акт удружења садржи: лична имена односно називе оснивача и њихове адресе односно седишта; назив и седиште удружења; циљеве ради којих се оснива; лично име и адресу лица овлашћеног за заступање удружења; потписе оснивача и њихове јединствене матичне бројеве, односно број пасоша и земљу издавања пасоша за осниваче који су страни држављанини и датум доношења оснивачког акта.
Правно лице као оснивач потписује се тако што његов заступник уз назив правног лица додаје свој потпис и печат правног лица.

Статут удружења

Члан 12.
Статут је основни општи акт удружења.
Други општи акти, ако их удружење доноси, морају бити у сагласности са статутом.
Одредбе другог општег акта удружења које су супротне статуту, ништаве су.
Статутом се обавезно уређује: назив и седиште удружења; циљеви, област и садржај активности на остваривању циљева; унутрашња организација, органи, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања; начин учествовања у раду удружења и доношењу одлука органа удружења од стране члана са статусом правног лица; овлашћења делова удружења у правном промету, ако их има; поступак за измене и допуне статута и поступак доношења и измена других општих аката удружења; заступање удружења; остваривање јавности рада; услови и начин учлањивања и престанка чланства; права, обавезе и одговорност чланова, посебно малолетних лица; начин стицања средстава за остваривање циљева и располагање средствима, укључујући и одредбе о привредној делатности, ако је удружење обавља; начин одлучивања о удруживању у савезе; начин одлучивања о статусним променама; поступање са имовином удружења у случају престанка рада; поступак усвајања буџета, финансијских и других извештаја; облик и садржај печата; друга питања утврђена законом.
Статутом се могу уредити и друга питања од значаја за рад удружења.

Назив удружења

Члан 13.
Удружење има назив и седиште.
Назив удружења мора бити на српском језику односно српском језику и језицима који су у службеној употреби на територији на којој се налази његово седиште.
Назив удружења може бити и на једном страном језику или више њих, ако је то предвиђено статутом. Назив на страном језику се уписује у Регистар и исписује после назива на српском језику односно језицима који су у службеној употреби.
Назив удружења не може садржати елементе предвиђене чланом 3. став 2. овог закона.

Скраћени назив удружења

Члан 14.
Удружење може имати и скраћени назив, који се одређује статутом. Скраћени назив уписује се у Регистар.

Седиште удружења

Члан 15.
Седиште удружења мора бити на територији Републике Србије, с тим да се као седиште одређује она јединица локалне самоуправе на чијој територији се налази место из кога се управља удружењем.

Употреба назива удружења

Члан 16.
Назив и скраћени назив удружења употребљавају се у правном саобраћају у облику у коме су уписани у Регистар.
Део удружења који има својство правног лица иступа под називом удружења и својим називом.

Разликовањe назива удружења

Члан 17.
Назив новооснованог удружења не може бити идентичан називу других удружења која су уписана или уредно пријављена за упис у Регистар.
Назив удружења не сме доводити у заблуду у погледу циљева удружења или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради.

Симболи визуелног идентитета

Члан 18.
Удружење може имати свој знак, логотип и друге симболе, у складу са статутом.
Симболи визуелног идентитета удружења не могу бити идентични симболима других удружења и не смеју доводити у заблуду у погледу циљева удружења или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради.

III ЧЛАНСТВО И ОРГАНИ

Чланство у удружењу

Члан 19.
Свако лице може под једнаким условима утврђеним статутом да постане члан удружења.
Физичко лице може бити члан удружења независно од година старости, у складу са овим законом и статутом.
Изјаву о приступању, односно учлањењу у удружење за малолетно лице до 14 година старости даје његов законски заступник, а ако је у питању малолетник са навршених 14 година старости изјаву даје сам малолетник уз оверену писмену сагласнот његовог законског заступника.
Удружење води евиденцију о својим члановима.

Ништавост одлуке органа удружења

Члан 20.
Сваки члан удружења може покренути поступак пред надлежним судом за утврђивање ништавости одлуке органа удружења која је донета супротно закону или општем акту удружења, у року од петнаест дана од дана сазнања за одлуку, а најкасније у року од шест месеци од дана доношења одлуке.
Утврђивањем ништавости одлуке из ст. 1. овог члана не дира се у права стечена од стране трећих савесних лица.

Управљање удружењем

Члан 21.
Чланови управљају удружењем непосредно или преко својих изабраних представника у органима удружења.

Скупштина удружења

Члан 22.
Скупштина је највиши орган удружења.
Скупштину чине сви чланови удружења, ако статутом није другачије предвиђено.
Скупштина удружења усваја статут удружења, његове измене и допуне, именује и разрешава лице овлашћено за заступање удружења, ако статутом удружења није предвиђено другачије, одлучује о удруживању у савезе, о организовању делова удружења са својством правног лица, о усвајању годишњег буџета и финансијског извештаја удружења, о статусним променама удружења и престанку удружења, као и другим питањима утврђеним статутом удружења.
Статутом се може утврдити другачији назив органа који има функцију скупштине.
Статутом се могу предвидети и други органи удружења.
Редовна седница скупштине одржава се најмање једном годишње, при чему се статутом удружења може предвидети и краћи рок.
Ванредна седница скупштине мора се сазвати ако захтев за њено сазивање, у писаном облику, поднесе најмање 5% чланова удружења.
Позив за седницу за седницу скупштине, заједно са предлогом дневног ред, упућује се у писаном облику члановима удружења 15 дана пре одржавања седнице, при чему се статутом може предвидети и дужи рок за упућивање позива.
Начин сазивања скупштине, као и начин рада и доношење одлука уређује се статутом.

Заступник удружења

Члан 23.
Удружење има једно или више лица овлашћених за заступање удружења (у даљем тексту: заступник), изабраних односно именованих на начин утврђен статутом.
За заступника удружења може бити одређено само пословно способно физичко лице које има пребивалиште или боравиште на територији Републике Србије.
Заступник удружења дужан је да се придржава овлашћења одређених статутом и одлуком надлежног органа удружења.

Одговорност за штету

Члан 24.
Чланови органа удружења одговарају солидарно за штету коју својом одлуком проузрокују удружењу, ако је та одлука донета грубом непажњом или с намером да се штета проузрокује, осим ако су у поступку доношења одлуке издвојили своје мишљење у записник.
Поступак за накнаду штете покреће се на основу одлуке органа одређеног статутом удружења или статутом одређеног дела чланова удружења.Одлуком се може одредити посебни заступник удружења за поступак за накнаду штете.
Одредбе овог члана сходно се примењују и на радње заступника удружења и чланове органа дела удружења са статусом правног лица.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IV УПИС У РЕГИСТАР

Вођење Регистра удружења

Члан 25.
Регистар удружења води министарство надлежно за послове управе (у даљем тексту: Министарство), при чему Министарство може организовати обављање послова вођења Регистра и ван свог седишта.
Министар надлежан за послове управе ближе уређује садржину и образац пријаве и образац и начин вођења Регистра.
Актом из ст. 2. овог члана може се прописати вођење Регистра, односно евиденције у електронском облику, уз примену јединствених стандарда.

Садржина Регистра

Члан 26.
У Регистар се уписују: назив, седиште и адреса удружења; област остваривања циљева удружења; датум оснивања удружења; привредне и друге делатности које удружење непосредно обавља; име, пребивалиште, односно боравиште и јединствени матични број заступника удружења, односно број пасоша и земљу издавања, или дела удружења са својством правног лица; предвиђено време за које се удружење оснива; назив и седиште дела удружења са својством правног лица и датум његовог оснивања; чланство у савезу удружења; датум доношења односно измена статута; престанак рада и забрана рада удружења; подаци о статусној промени; подаци везани за ликвидацију и стечај удружења; број и датум доношења решења о упису у Регистар.

Пријава за упис

Члан 27.
Упис у Регистар врши се на основу пријаве за упис.
Пријаву за упис подноси заступник удружења.
Уз пријаву се подносе акт о оснивању, два примерка статута и фотокопија личне исправе заступника удружења.
Уз пријаву се подноси и доказ о уплати административне таксе. Износ таксе утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе.
Ако је оснивач правно лице, уз пријаву се подносе и подаци о лицу овлашћеном за заступање правног лица, одлука правног лица да приступа оснивању удружења и фотокопија извода из судског или другог регистра за правно лице.
Ако је оснивач физичко лице, уз пријаву се подноси и фотокопија личне исправе, а ако је оснивач малолетно лице уз пријаву се подноси и оверена писмена сагласност његовог законског заступника.
Отклањање недостатака и одбацивање пријаве

Члан 28.

Министарство позива подносиоца пријаве да у року који не може бити дужи од 30 нити краћи од 15 дана отклони недостатке:
1. ако је назив удружења идентичан називу другог удружења које је уписано или уредно пријављено за упис у регистар;
2. ако назив удружења може довести у заблуду о циљевима удружења или о каквој се врсти правног лица ради;
3. ако je пријава поднета од неовлашћеног лица односно уз пријаву нису поднете прописане исправе;
4. ако пријава, акт о оснивању или статут не садрже све податке прописане законом.
Ако подносилац пријаве у остављеном року не отклони недостатке, Министарство решењем одбацује пријаву.
Против решења министарства из ст. 2. овог члана може се покренути управни спор.
Прекид поступка уписа

Члан 29.
Ако Министарство оцени да су циљеви удружења у супротности са одредбама члана 3. ст. 2. овог закона, закључком прекида поступак уписа у Регистар и Врховном суду Србије подноси предлог за забрану рада удружења.
Зависно од одлуке Врховног суда Србије, Министарство ће донети решење о одбацивању пријаве или ће наставити са поступком уписа.
Против закључка Министарства из става 1. овог члана није дозвољена посебна жалба.

Решење о упису у Регистар

Члан 30.
Упис у Регистар врши се у року од 30 дана од дана пријема уредне пријаве.
О упису се доноси решење које садржи: датум уписа, редни број из Регистра под којим је упис извршен, назив, седиште и адресу удружења, основне циљеве ради којих је основано и лично име, адресу и јединствени матични број односно број пасоша и земљу издавања лица овлашћеног за заступање.
Против решења о упису у Регистар може се покренути управни спор.
Ако Министарство не донесе решење у року из ст. 1. овог члана, сматраће се да је удружење уписано у регистар наредног дана од истека тог рока.
Достављање решења о упису

Члан 31.
Примерак решења о упису доставља се удружењу и републичком органу надлежном за послове статистике, у року од три дана од дана доношења.
Уз примерак решења удружењу се враћа један примерак статута који је Министарство оверило својим печатом.
Републички орган надлежан за послове статистике врши разврставање удружења по делатностима, одређује матични број удружења уписом у Регистар јединица разврставања (правних лица) и примерак решења доставља Министарству и удружењу.

Промена података који се уписују у Регистар

Члан 32.
Удружење је дужно да Министарству пријави сваку промену података који се уписују у Регистар, у року од 15 дана од дана настале промене.
Уз пријаву промене доставља се акт надлежног органа удружења којим је извршена промена и записник са седнице органа када је акт донет.
Акт којим је извршена промена чији се упис тражи у Регистар мора бити донет од стране овлашћеног органа и у прописаном поступку.
На упис промена података у Регистру сходно се примењују одредбе овог закона о упису удружења у Регистар.
Исправе које се прилажу уз пријаву за упис у Регистар подносе се у изворнику, односно препису или фотокопији коју је оверио орган надлежан за оверу.
Одлука о промени статута удружења која садржи измену података који су уписани у регистар може да се објави тек по упису у Регистар.

Јавност Регистра

Члан 33.
Подаци уписани у Регистар су јавни.
Свако може да се поузда у тачност података уписаних у Регистар.

V ИМОВИНА И обављање АКТИВНОСТИ

Имовина удружења

Члан 34.
Удружење може стицати имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона (у новцу или натури), финансијских субвенција, оставина, камата на улоге, закупнине, дивиденди и на други законом дозвољени начин.

Активности удружења

Члан 35.
Удружење може да врши оне активности којима се остварују циљеви утврђени његовим статутом.
Удружење може да обавља и привредну, пословну или другу комерцијалну делатност којом се стиче добит, под следећим условима:
1) да је делатност у вези са његовим статутарним циљевима;
2) да је делатност предвиђена статутом;
3) да надлежни орган утврди да су испуњени услови у погледу техничке опремљености и заштите на раду и други прописани услови за обављање делатности.
Активности из ст. 2. овог члана обављају се у складу са прописима којима је уређена област у коју спадају активности које се обављају.
Послови које удружење закључи супротно одредби ст. 1. и 2. овог члана правно су ваљани, осим ако је треће лице знало или је морало знати за прекорачење.
Удружење нема право да остварену добит од привредне, пословне или комерцијалне делатности расподељује својим оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима. Повезана лица су лица која се таквим сматрају у смислу прописа којима се уређују привредна друштва.

Субвенције за реализовање програма од јавног интереса

Члан 36.
Када су у буџету Републике обезбеђена средства за подстицање програма које реализују удружења, а који су од јавног интереса, Влада, односно надлежни орган, субвенције за реализовање програма додељује на основу спроведеног јавног конкурса и закључује уговоре о реализовању одобрених програма.
Влада уређује ближе критеријуме, услове, начин и поступак доделе субвенција из ст. 1. овог члана.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењује и на субвенције које се удружењима додељују из средстава буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.
Удружења која су из јавних средстава добила субвенције за реализовање програма од јавног интереса најмање једанпут годишње чине доступним јавности извештај о свом раду и о обиму и начину стицања и коришћења средстава и тај извештај достављају даваоцу средстава.
Одредба ст. 4. овог члана сходно се примењује и на удружења која су у претходној години, у складу са законом, користила пореске и царинске олакшице.

Пословне књиге и финансијски извештаји

Члан 37.
Удружење води пословне књиге и подноси финансијске извештаје у складу са прописима о рачуноводству.
Ревизију пословних књига и финансијских извештаја удружења може да врши само овлашћени независни спољни ревизор.
Годишњи обрачуни и извештаји о активности удружења подносе се члановима удружења на начин утврђен статутом.

Одговорност за обавезе удружења

Члан 38.
За своје обавезе удружење одговара целокупном својом имовином.
Чланови удружења и органа удружења могу лично одговарати за обавезе удружења ако поступају са имовином удружења као да је у питању њихова имовина или злоупотребе удружење као форму за незаконите или преварне сврхе.

Коришћење имовине удружења

Члан 39.
Имовина удружења може да се користи једино за остваривање његових статутарних циљева.
Имовина удружења не може се делити његовим члановима, оснивачима, члановима,члановима органа удружења, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима. Повезана лица су лица која се таквим сматрају у смислу прописа којима се уређују привредна друштва.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на давање пригодних примерених награда и накнада оправданих трошкова насталих остваривањем статутарних циљева удружења (путни трошкови, дневнице, трошкови преноћишта и сл.), уговорене теретне обавезе и исплату зарада запослених.

Прималац имовине удружења

Члан 40.
За случај престанка удружења као прималац његове имовине статутом се може одредити само домаће непрофитно правно лице које је основано ради остваривање истих или сличних циљева.
Одредба става 1. овог члана не односи се на случај престанка удружења које је у време ступања на снагу овог закона користило имовину у друштвеној својини.

Република као прималац имовине удружења

Члан 41.
Ако се у тренутку престанка удружења не може поступити на начин одређен законом или статутом за расподелу имовине, или ако удружење престаје на основу одлуке о забрани рада, након спроведеног поступка ликвидације, имовина удружења постаје имовина Републике Србије, с тим што право коришћења припада јединици локалне самоуправе на чијој је територији било седиште удружења и има се користити у сврхе које највише одговарају циљевима удружења или у социјалне сврхе.
На начин из става 1. овог члана поступиће се и у случају престанка удружења које је у време ступања на снагу овог закона користило имовину у друштвеној својини, без обзира да ли је то удружење у међувремену уписано у Регистар у складу са одредбама овог закона.

Ништавост располагања имовином удружења

Члан 42.
Располагање имовином удружења супротно одредбама овог закона ништаво је.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VI СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ

Појам и врсте статусних промена

Члан 43.
Статусна промена је промена правног положаја удружења извршена на основу одлуке надлежног органа у складу са статутом и овим законом.
Статусне промене су припајање, спајање и подела удружења.

Припајање удружења

Члан 44.
Припајање је пренос целе имовине једног удружења (припојеник) на друго удружење (припојилац), на основу уговора о припајању.
Уговор о припајању садржи називе и седишта удружења, одредбе о преносу имовине удружења које се припаја (тачан опис права и обавеза која се преносе, при чему је дозвољено упућивање на посебне исправе) и права чланова припојеног удружења.
Припајање једног или више удружења другом уписује се у Регистар удружења.
На упис припајања сходно се примењују одредбе овог закона о упису оснивања удружења.
Уз пријаву за упис подносе се и одлуке скупштина удружења која учествују у припајању о прихватању закључења уговора о припајању (у истоветном тексту), уговор о припајању, решење о упису у Регистар удружења која се припајају.
Уписом припајања у Регистар престају да постоје припојена удружења, а удружење припојилац наставља са радом под називом под којим је уписано у регистар.

Спајање удружења

Члан 45.
Спајање је оснивање новог удружења на које прелази целокупна имовина два или више удружења која се спајају.
На поступак спајања удружења сходно се примењују одредбе овог закона о припајању.
Спајањем престају да постоје удружења која су се спојила, а новонастало удружење сматра се новим удужењем на које се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању удружења.

Подела удружења

Члан 46.
Удружење се може поделити на два или више удружења.
Одлука о подели удружења има правно дејство акта о оснивању.
На поступак поделе сходно се примењују одредбе овог закона о припајању удружења.
Подељено удружење престаје да постоји, а на поступак уписа новонасталих удружења примењују се одредбе овог закона о оснивању удружења.
Удружења настала поделом одговарају солидарно за обавезе подељеног удружења.
Удружења настала поделом уписују се у Регистар после разграничења средстава, права и обавеза (деобни биланс).

VII ПРЕСТАНАК

Услови и начин брисања удружења из Регистра

Члан 47.
Брисањем из Регистра удружење губи статус правног лица.
Брисање из Регистра врши се само ако:
1) се број чланова смањи испод броја потребног за оснивање, а надлежни орган удружења не донесе одлуку о пријему нових чланова у року од 30 дана;
2) истеком времена на које је удружење основано;
3) надлежни орган удружења донесе одлуку о престанку рада;
4) је извршена статусна промена која, у складу са овим законом, има за последицу престанак удружења;
5) се утврди да удружење не обавља активности на остваривању статутарних циљева, односно да није организовано у складу са статутом дуже од две године непрекидно или ако је протекло двоструко више времена од времена утврђеног статутом за одржавање седнице скупштине, а она није одржана;
6) је удружењу забрањен рад;
7) стечајем.
Министарство решењем утврђује чињенице из става 2. тачка 5) овог члана и против овог решења може се покренути управни спор.
У случајевима из става 2 тач. 1), 2), 3), 5) и 6) овог члана брисање из Регистра врши се након спроведеног поступка ликвидације удружења, ако законом није другачије одређено. О спровођењу поступка ликвидације у Регистар се уноси забелешка.
О брисању из Регистра Министарство доноси решење, против кога се може покренути управни спор.

Забрана рада удружења

Члан 48.
О забрани рада удружења чији су циљеви или делатности супротни одредби члана 3. став 2. овог закона одлучује Врховни суд Србије (у даљем тексту: Суд).
Одлука о забрани рада удружења може се заснивати на радњама чланова удружења ако постоји веза између тих радњи и делатности удружења или његових циљева, ако се радње заснивају на организованој вољи чланова и ако се према околностима случаја може сматрати да је удружење толерисало радње својих чланова.
Удружењу ће се забранити рад ако се учлани у међународну организацију или удружење које делује ради остваривања циљева из члана 3. став 2. овог закона.
Забрана рада удружења односи се и на све делове удружења.
Забрана рада савеза односи се и на она удружења у њеном чланству која су изричито била обухваћена поступком забране.
Поступак за забрану рада удружења покреће се на предлог Републичког јавног тужиоца, органа надлежног за вршење надзора над радом удружења или министарства надлежног за област у којој се остварују основни циљеви удружења.
Поступак за забрану рада удружења може се покренути и водити и у односу на удружења која немају статус правног лица.
Симболи визуелног идентитета и друге ознаке удружења коме је забрањен рад (заставе, пароле, униформе, грбови, значке и др.) не смеју се јавно употребљавати.

Поступак за забрану рада удружења

Члан 49.
Поступак за забрану рада удружења води се, ако овим законом није другачије одређено, према правилима закона којим се уређује парнични поступак.
Поступак за забрану рада удружења је хитан.
Суд ће без одлагања предлог за забрану рада удружења доставити лицу које је у време подношења предлога било заступник удружења, а ако се том лицу не може извршити достава или је то лице спречено да уредно заступа удружење, суд ће поставити привременог заступника.
Расправу о предлогу за забрану рада удружења Суд је дужан да одржи у року од 15 дана од дана доставе предлога заступнику удружења, односно од дана постављања привременог заступника.
Суд може одржати расправу и донети одлуку и ако уредно позвана лица не дођу на рочиште, на шта ће се та лица у позиву за расправу изричито упозорити.
На основу одржане расправе Суд пресудом изриче забрану рада удружења или одбија предлог.
Суд изриче и јавно објављује пресуду одмах по закључењу расправе.
У образложењу пресуде обавезно се наводе разлози због којих је деловање удружења забрањено.
Пресуда се мора израдити у писаном облику и њени оверени преписи отпремити странкама и Министарству у року од пет дана од дана доношења.
Изрека пресуде о забрани рада удружења објављује се "Службеном гласнику Републике Србије".
Пресуда Суда је правоснажна и против ње се може поднети захтев за заштиту законитости.
Министарство ће у року од три дана од дана пријема пресуде којом је изречена забрана рада удружења, у Регистру извршити забелешку забране рада удружења.

Ликвидација удружења

Члан 50.
Ликвидација удружења се спроводи када удружење има довољно финансијских средстава за покриће свих својих обавеза.
Поступак ликвидације удружења спроводи се сходном применом одредаба закона којим се регулише ликвидација привредног друштва, ако овим законом није другачије одређено.
Предлог за покретање поступка ликвидације у случајевима из члана 47. ст. 2. тачка 1), 2), 3), 5) и 6) и члана 52. ст. 2. овог закона подноси Министарство.
Од тренутка када су се стекли услови за покретање поступка ликвидације, удружење може предузимати само активности потребне за спровођење ликвидационог поступка.
Доношењем одлуке о престанку удружења ликвидацијом и именовањем ликвидатора престају овлашћења органа удружења и заступника и пуномоћника удружења, осим овлашћења надзорног одбора, ако га удружење има.

Одлука о престанку удружења ликвидацијом

Члан 51.
У случајевима из члана 47. став 2. тач. 1), 2) и 3) овог закона, скупштина удружења дужна је да у року од 15 дана од дана наступања разлога за престанак удружења донесе одлуку о престанку удружења ликвидацијом и именовању ликвидатора и да ову одлуку у року од три дана од дана доношења достави Министарству.
Удружење је дужно да одлуку из става 1. овог члана објави у "Службеном гласнику Републике Србије" у року од три дана од дана доношења, с позивом повериоцима да у року од 30 дана од дана објављивања одлуке пријаве своја потраживања.
Дејство отварања поступка ликвидације наступа са објавом из става 2. овог члана.

Поступак ликвидације у случају да није донета одлука

Члан 52.
Ако одлука о отварању поступка ликвидације и именовању ликвидатора не буде донета или не буде објављена, заступник удружења дужан је да о томе обавести Министарство у року од три дана од истека рока за њено доношење односно објављивање.
У случају из става 1. овог члана, као и у случају када заступник удружења не обавести Министарство о томе да су се стекли услови за спровођење поступка ликвидације, Министарство у року од три дана од дана пријема обавештења, односно од сазнања и утврђивања да су испуњени услови за спровођење ликвидације, органу надлежном за вођење регистра привредних субјеката подноси предлог за покретање поступка ликвидације, о трошку удружења, и за именовање ликвидатора.
На начин из става 2. овог члана Министарство поступа и у случајевима престанка удружења из разлога утврђених у члану 47. став 2. тач. 5) и 6).

Упис ликвидације у Регистар

Члан 53.
Овлашћење за заступање удружења прелази на ликвидатора даном отварања поступка ликвидације.
Одлука скупштине удружења о престанку удружења и подаци о ликвидатору уписују се у Регистар.
У називу удружења уписује се ознака “у ликвидацији”.

Поступак после спроведене ликвидације

Члан 54.
Са имовином удружења која преостане после намирења поверилаца, ликвидатор поступа на начин предвиђен законом и статутом удружења.
Ако је удружење у календарској или претходној години користило средства из јавних прихода или пореске, односно царинске олакшице, она се враћају даваоцу.
После предаје имовине примаоцима, ликвидатор подноси пријаву за брисање удружења из регистра, уз коју прилаже извештај о току ликвидације и изјаву да је сва имовина подељена у складу са законом и статутом.

Скраћени поступак ликвидације

Члан 55.
Удружење може престати по скраћеном поступку ликвидације ако после доношења одлуке о престанку удружења већина чланова скупштине да регистарском органу оверену изјаву да су измирене све обавезе удружења према повериоцима и да су регулисани сви односи са запосленима.
Чланови скупштине удружења из става 1. овог члана одговарају солидарно за обавезе удружења три године од дана брисања удружења из регистра.
Удружење које престаје по скраћеном поступку брише се из регистра, уз уписивање у регистар личних имена и адреса, односно назива и седишта чланова скупштине из става 1. овог члана, с назначењем њихове солидарне одговорности за обавезе удружења.
Стечај удружења

Члан 56.
Над удружењем које је трајније неспособно за плаћање спроводи се поступак стечаја сходном применом одредаба закона којим се регулише стечај.
Министарство брише удружење из регистра на основу правоснажне одлуке о закључењу стечајног поступка.
На упис у регистар података који се односе на стечај удружења сходно се примењују одредбе закона којим се регулише стечај о упису у надлежни регистар одлука из стечајног поступка.
Пријаву за упис података из става 3. овог члана Министарству доставља стечајни управник.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

X НАДЗОР

Надлежност за вршење надзора

Члан 64.
Надзор над применом овог закона врши министарство надлежно за послове управе.
Надзор над радом удружења на територији аутономне покрајине врши покрајински орган надлежан за послове управе, као поверени посао.
Инспекцијски надзор врши надлежно министарство преко управних инспектора.

XI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Привредни преступ

Члан 65.
Новчаном казном од 300.000 до 600.000 динара казниће се за привредни преступ удружење ако обавља привредну или другу делатност у циљу стицања добити која није у вези са његовим статутарним циљевима или није предвиђена статутом или је обавља иако је надлежни орган утврдио да не испуњава услове за обављање делатности (члан 35. ст. 2.)
За привредни преступ из става 1. овог члана новчаном казном од 30.000 до 40.000 динара казниће се и одговорно лице у удружењу.

Прекршаји

Члан 66.
Новчаном казном од 150.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај удружење ако:
1) обавља активности супротно закону, својим општим актима или статуту савеза чији је члан (члан 9.);
2) имовину не користи једино за остваривање својих циљева (члан 39.)
3) представништво страног удружења отпочне да делује пре уписа у Регистар (члан 58. ст.1.)
За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 10.000 до 20.000 динара казниће се и одговорно лице у удружењу.

Члан 67.
Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај удружење:
1) ако не омогући јавност рада на начин утврђен статутом (члан 5.);
2) ако назив или скраћени назив не користи у облику у коме је уписан у Регистар (члан 16);
3) ако у року од 15 дана не пријави надлежном органу промену података који се уписују у Регистар ( члан 32. ст. 1.);
4) ако удружење извештај о свом раду и о обиму и начину стицања и коришћења средстава не учини доступним јавности и тај извештај не достави даваоцу средстава (члан 36. ст. 4.);
За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 7.000 до 15.000 динара казниће се и одговорно лице у удружењу.

Члан 68.
Новчаном казном од 10.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај лице овлашћено за заступање удружења ако у прописаном року не обавести Министарство да није донета одлука о покретању поступка ликвидације или да она није објављена (члан 52. ст.1.).

XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 69.
У року од 90 дана ступања овог закона на снагу Министарство надлежно за послове управе донеће прописе о извршењу овог закона.

Члан 70.
Поступак уписа у регистар започет до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама закона који је био на снази на дан подношења пријаве.

Члан 71.

Друштвене организације, удружења грађана и њихови савези основани према Закону о друштвеним организацијама и удружењима грађана ("Службени гласник СРС", бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 и 12/89 и "Службени гласник РС", бр. 53/93, 67/93 и 48/94), као и они који имају седиште на територији Републике Србије а уписани су у Регистар према Закону о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ("Службени лист СФРЈ", број 42/90 и "Службени лист СРЈ", бр. 24/94, 28/96 и 73/2000), настављају са радом као удружења од дана почетка примене овог закона, с тим што су дужни да у року од годину дана од дана почетка примене овог закона ускладе свој статут и друге опште акте са одредбама овог закона.
Друштвене организације, удружења грађана и њихови савези основани према Закону о друштвеним организацијама и удружењима грађана, чији организациони делови имају својство правног лица, дужни су да у року из става 1. овог члана поднесу пријаву за упис тих делова у Регистар.

Члан 72.
Друштвене организације, удружења грађана и њихови савези из члана 71. овог закона дужни су да регистарском органу уз пријаву за упис усклађивања поднесу решења о упису у регистар друштвених организација и удружења грађана, одлуке о избору заступника удружења и личне исправе заступника удружења, као и три примерка новог статута.
Друштвене организације, удружења грађана и њихови савези који не поступе у складу са ст. 1. овог члана губе статус правног лица и сматрају се брисаним из регистра, а њихова имовина прелази по сили закона на лица одређена статутом, односно законом, без спровођења поступка ликвидације.

Члан 73.
Непокретности у друштвеној својини на којима право коришћења имају друштвене организације, удружења или облици повезивања удружења (савези), са седиштем на територији Републике Србије (у даљем тексту: друштвене организације), даном даном почетка примене овог закона постају средства у државној својини на којима право коришћења има јединица локалне самоуправе на чијој се територији непокретности налазе.
Друштвене организације које су пре него што су на основу закона пререгистроване из статуса удружења грађана у друштвене организације имале право својине на непокретностима из става 1. овог члана имају право да поднесу пријаву на начин прописан законом којим је уређено пријављивање и евидентирање одузете имовине, у року од једне године од дана почетка примене овог закона.
Јединица локалне самоуправе из става 1. овог члана дужна је да, давањем у закуп, омогући друштвеној организацији да користи непокретности на којима је претходно имала право коришћења, ако та друштвена организација искаже интерес за узимањем непокретности у закуп. Услови давања у закуп, посебно у погледу рока закупа и висине закупнине, уређује се општим актом јединица локалне самоуправе, с тим да не могу бити неповољнији од услова под којима јединица локалне самоуправе непокретности сличног квалитета и површине даје у закуп другим организацијама са истим или сличним циљевима, односно од услова под којима се непокретности дају у закуп другим удружењима и организацијама са друштвено корисним циљевима.
Јединица локалне самоуправе, односно надлежни републички орган има право да откаже даље коришћење непокретности из става 3. овог члана ако друштвена организација не усклади свој рад са одредбама овог закона у прописаном року, као и у случају када непокретности користи супротно намени или циљевима утврђеним статутом.
Покретна имовина у друштвеној својини на којима право коришћења имају друштвене организације са седиштем на територији Републике Србије од дана почетка примене овог закона постају средства у својини друштвених организација.
Имовина у друштвеној својини на којој право коришћења,односно право располагања имају друштвене организације из ст. 1. овог члана не може се отуђивати до дана почетка примене овог закона.
Сва имовина коју друштвене организације из става 1. овог члана стекну након дана почетка примене овог закона јесте њихова својина.

Члан 74.
Страна удружења која су отпочела са деловањем на територији Републике Србије пре дана почетка примене овог закона дужна су да своје деловање усагласе са овим законом и да поднесу пријаву за упис у Регистар, са потребним документима, у року од три месеца од дана почетка примене овог закона.
Ако страно удружење не поступи у складу са одредбом става 1. овог члана, министарство надлежно за послове управе донеће решење о престанку његовог рада, до уписа у Регистар.
Решење из става 2. овог члана коначно је у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.
Надлежни орган државне заједнице Србија и Црна Гора доставиће у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона евиденцију коју води о страним удружењима министарству надлежном за послове управе.

Члан 75.
Министарство за људска и мањинска права државне заједнице Србија и Црна Гора и министарство надлежно за унутрашње послове предаће министарству надлежном за послове управе евиденције друштвених организација и удружења грађана, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 76.
Даном почетка примене овог закона одредбе Закона о друштвеним организацијама и удружењима грађана ("Службени гласник СРС", бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 и 12/89 и "Службени гласник РС", бр. 53/93, 67/93 и 48/94) и Закона о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације које се оснивају за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ("Службени лист СФРЈ", број 42/90 и "Службени лист СРЈ", бр. 24/94, 28/96 и 73/2000), престају да се примењују на удружења грађана, друштвене организације и њихове савезе, осим на спортске организације и удружења.
Чланови 67. до 75. Закона о кретању и боравку странаца ("Службени лист СФРЈ", број 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 и 53/91), престају да важе даном почетка примене овог закона.

Члан 77.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почеће да се примењује даном истека три месеца од дана ступања на снагу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Alal vera na informisanosti, kompletnosti i preciznosti!!!
Mozda si u pravu kada kazes da bi trebalo sacekati ovaj novi nacrt, ali proceduralno gledano mislim da bi trebalo prilagoditi tekst vezan za Savez dramskih umetnika Srbije, jer je kompletan i potpun, po mom misljenju i obuhvata sve bitne elemente udruzenja.
Naravno, to prilagodjavanje je veliki posao i treba voditi racuna o svim specificnostima novog udruzenja, ali obzirom na tvoju informisanost i iskustvo, mislim da ti to ne predstavlja neki problem. Ukoliko je potrebno mozes mi dati instrukcije da ti pomognem i preradim odredjene delove, za koje ti smatras da bih ja to mogao uciniti. Mozda ne bi bilo lose da sve to pripremimo u formi predloga nacrta statuta i svega sto uz to ide, te kada nacrt dobije snagu zakona odmah pokrenemo proces registracije. Predlazem da se vidi koliko je stvarno zainteresovanih ljudi za osnivanje udruzenja i da uprilicimo jedan sastanak, koji bi bio prilika za licno upoznavanje, razmenu misljenja i dopunu nacrta, a ujedno i generalna proba za osnivacku skupstinu.
Kad god resis da se krene sa ovakvim aktivnostima samo me obavesti i ja sam ti na raspolaganju!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kralj ibi ::(...) Mozda ne bi bilo lose da sve to pripremimo u formi predloga nacrta statuta i svega sto uz to ide, te kada nacrt dobije snagu zakona odmah pokrenemo proces registracije. Predlazem da se vidi koliko je stvarno zainteresovanih ljudi za osnivanje udruzenja i da uprilicimo jedan sastanak, koji bi bio prilika za licno upoznavanje, razmenu misljenja i dopunu nacrta, a ujedno i generalna proba za osnivacku skupstinu.
Kad god resis da se krene sa ovakvim aktivnostima samo me obavesti i ja sam ti na raspolaganju!!!
Ovo stoji...

Na koji način, medjutim, registrovati zainteresovane amatere?

Dopuna: 28 Maj 2008 22:41

Juče sam sa ansamblom Palanačke gimnazije bio na pozorišnom festivalu srednjih škola.

Namera mi je bila da se vidim sa Vecom Andrićem i da popričam sa njim o ovoj temi (Udruženje), ali sam odustao jer sam shvatio da to nije više onaj amater koji je bio kralj srpske amaterske scene.

I on se profesionalizovao, mada je ponekad i amater. Naiđoh na jedan tekst Miroslava Trifunovića - Ćiše u Reviji Kolubara, pa nije zgoreg da nešto od toga iskopiram ovde.

Višestruko ovenčan svim amaterskim i alternativnim nagradama Veroljub Veca Andrić odlučuje da napravi profesionalnu scenu i daje joj simbolično i skromno ime „Mala scena”. Ekipa je: B. Antić, Lj. Marković, D. Lukić, G. Kalember, Lj. Matunović, V. Katić, B. Milić, Z. Čolić, M. Matić, M. Đukić i brojni mladi i daroviti: B. Petranović, V. Marković, N. Milosavljević, M. Nešković, S. Trifunović. U „Čarugi” im se pridružuju: I. Tomašević, Z. Ćosić, K. Vićenetijević.

Na Festivalu u Kikindi (Susreti) „Mala scena” sa „Srpskom dramom” Siniše Kovačevića nastupa uz Narodno pozorište iz Beograda, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda i mnoge druge renomirane kuće.

Predstavama „Janez” po tekstu Siniše Kovačevića i „Siroti mali hrčki” Gordana Mihića „Mala scena” učestvuje na festivalu „Joakim Vujić” (Festival profesionalnih pozorišta Srbije) u pratećem programu (Leskovac i Šabac) da bi sa predstavom „Doktor Šuster” po tekstu Dušana Kovačevića debitovalo u zvaničnoj konkurenciji (zvanične pohvalnice stručnog žirija „Joakima”), a ove godine predstavom „Koreni” stigli do nagrade za najbolju mušku ulogu (Veroljub-Veca Andrić), prvu zvaničnu nagradu u istoriji stvaranja profesionalnih predstava grada Valjeva.

Ovaj istorijski i simbolični kulturni podvig, kao i nesvakidašnji kadrovski i kreativni potencijal Valjeva nameće pitanje - kuda dalje?

Jedni su mišljenja da u okviru Doma kulture, finansiranjem profesionalnih projekata, kombinujući sopstvene i gostujuće autore, treba nastaviti početim putem. Ovo tim pre jer je baš Pozorište „Mala scena” uzastopnim uspešnim nastupima i sjajnim kritikama otvorilo put da uvek ima beogradsku premijeru u Pozorištu na Terazijama („Hrčki” su bili pozvani i da imaju stalni termin, tokom čitavih sezona).

Drugi, ambiciozniji, smatraju da Valjevo, koje želi da s pravom bude grad, mora imati instituciju profesionalnog pozorišta.

http://kolubara.mdlf.org/sh/110/100/491/

P.S. Uh što mi ide na živce ovo:

Dopuna: 28 Maj 2008 22:41

Zar ne može da se uredi grafički neupadljivije? Recimo kao gore:

Izmenio Sirius dana 20 Maj 2008 17:22, izmenjeno ukupno 1 puta

Ovako se osećam kao neki grešnik...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bojim se da u procesu odlučivanja o stvaranju profesionalne kuće u nekom gradu izvan Beograda (veoma bitno za celu priču) ne odlučuju samo estetički razlozi, bolje rečeno - najmanje odlučuju oni. Problem je višedecenijski i za njega najbolje znaju i najbolje ga osećaju profesionalna pozorišta u ''provansi''; ona pozorišta koja su preživela 1954. godinu do današnjeg dana tavore (Zaječar, Leskovac, Pirot, Šabac, Niš , pa i Kragujevac). Ni u Beogradu nije svejedno da li je pozorište na ''Krstu'' ili na ''Cvetnom trgu''. Problem Valjevaca će postati uočljiv kada ustanove da nemaju zamenu za Vecu Andrića.

Moje stručno mišljenje o profesionalnom pozorištu u manjim srpskim mestima je sledeće: kada neko malo mesto ima odlično amatersko pozorište, laici smesta pomisle da postoje svi uslovi da ono preraste u profesionalno (najgrublji primer je Velika Plana) i nerealne ambicije počnu da rastu. Nadje se nekako para za jednu ili dve predstave, a onda se izadje na nemilosrdno tržište koje pita - ''a ko poznat igra u toj predstavi?''. Ako ne igra niko poznat (jer nemate para da ga platite) predstava neće biti uzeta i to je to.
Praviti profesionalno pozorište u gradovima veličine Valjeva, Požarevca i sličnim, sada u Srbiji jeste utopija. Mislim da je lakše napraviti prvoligaški fudbalski tim i održavati ga. Zašto? Glumačke i ostale plate mesečno iznose nešto preko 1.500. 000 dinara (za kolektiv od samo desetak zaposlenih). To je godišnje oko 18 miliona dinara. Pri tom još nisam ni spomenuo B od budžet za pravljenje predstava, trudnička bolovanja, nervozne glumce, neuspešne reditelje i projekte itd. Za te pare mogu dvaput mesečno da dovodim najskuplje evropske predstave tokom cele godine. To ne znači da ne treba razmišljati o profesionalicaciji pozorišta, ali ne ovim dosadašnjim putem. A taj dosadašnji put pokazuje da svako ko razmišlja o profesionalnom pozorištu obavezno polazi od toga da treba ''nabildovati'' amatersko pozorište da preraste u profesionalno ili ga ugasiti da bi ovo drugo moglo da živi. Ponavljam: to su dva paralelna, nezavisna sveta koji moraju i mogu paralelno da žive. A koliko dugo će živeti i kako će im taj život izgledati to stvarno zavisi od previše faktora. Previše za jedan običan post.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moje pozorište je bilo na Medjunarodnom lutkarskom festivalu u Silistri u Bugarskoj i bilo nam je super ...Sem našeg pozorišta iz Srbije , na festivalu su učestvovala pozorišta iz Turske, Ukrajine, Rumunije, Litvanije, Poljske .

Posle ovog festivala sam definitivno odlučio da su naši "festivali" koje Savez organizuje na vrlo niskom nivou . Iz Bugarske smo došli 30 i pravo otišli u Apatin na festival , to je u stvari Festival Nekonvencionalnih pozorišta Vojvodine, ma šta to značilo ... Al eto ima i taj festival ... Prvo tamo nas niko dočekao, niti nas je ko ispratio ...Dobili smo 15 minuta za nameštanje scene , jer je pre nas bila već predstava i bože moj treba odmah druga ... Tako da smo predstavu odigrali sa pola nameštene scenografije i sa pola rekvizita , eto otaljali smo samo zbog Saveza , da nas ne bi kaznili ... UŽAS !
A u Bugarskoj smo imali svog domaćina svaki dan su bile po tri predstave na različitim mestima i sve je bilo besprekorno ... Pa zar tako ne može biti i kod nas ? ... Dakle zaključak je da nam fali samo organizacije ... Posle moje predstave u Apatinu nije bio okrugli sto jer bi se meso ohladilo i tome slično ... E pa to nije Amaterizam ...I po svaku cenu treba bojkotovati takve festivale koji se prave reda radi ...

Evo fotografija iz predstave "Alisa u zemlji čuda"