Negujmo srpski jezik

10

Negujmo srpski jezik

offline
  • Konstruktor
  • Pridružio: 01 Nov 2013
  • Poruke: 860

U recniku se spominje cak i glagol najeziti se, pa cak i poviti kicmu ili puzati. Reklo bi se da je uzet onaj smisao, koji se najbolje poklapa sa smislom u engleskom jeziku, dok nasa omladina u ovom trenutku ni ne pokusava da se bavi prevodom tog glagola.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

О лингвистичким фалсификатима

На интернет је 9. новембра ове године постављен текст под знаковитим насловом „Политички језици против српског“, што је одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређење образовања и васпитања, са потписом Срете Танасића, а по захтеву Заштитника грађана у вези са спорним списком јужнословенских језика у уџбенику српског језика за 8. разред основне школе.

На том списку се од четири званична наследника српскохрватског налази само српски, док се за хрватски, босански и црногорски (који се стављају под наводнике) у напомени каже да су то на лингвистичком плану искључиво варијанте вуковског српског језика под другим националним именима, што је изазвало буру протеста.

У Одговору се преплићу два главна тематска сегмента, оба ирелевантна за предмет спора.


Први чине многобројни цитати из дела српских и хрватских филолога махом написаних у 19. веку, који треба да докажу да је хрватски језик само преименовани српски, а други, који нећу коментарисати, јесте већ уобичајена опширна самореклама Одбора као једине компетентне установе за сва питања у вези са српским језиком.

У свом осврту („О јужнословенским језицима“, Данас 16-17. октобар) рекао сам да је лингвистички бесмислено покривати четири званично призната језика именом једног од њих; да лингвисти не би смели изједначавати појам „језик“ са појмом „стандардни језик“; да је дата формулација селективни списак данашњих стандардних језика, док генетска класификација језика света, којој припада појам „јужнословенски језици“, групише језике у целости, дакле са њиховим дијалектима и евентуалним стандардним варијететима; те да ако је хрватски језик само српски под другим именом, онда су, на пример, кајкавски и чакавски дијалекти српског језика, што би мало ко прихватио.

Ово су нека од лингвистичких питања на која би требало одговорити (остављајући у овој прилици пострани политичке, културне и образовне аспекте дате, вишеструко штетне формулације)....

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vladavina-prava.....ifikatima/



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17861
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Бранко Брборић је међу првима о томе писао у оном чувеном Приручнику РТС (написала га је велика четворка - Клајн, Ивић, Пешикан, Брборић). Реч је о следећем: растакање једног народа и државе увек и искључиво увек крене најпре од језика! Тако је било и с распадом Југославије. Тада су постојале само две варијанте заједничког језика - ИВ и ЗВ, источна и западна. Први покушај отцепљења хрватског језика од матице јужнословенских језика био је још за време Савке Дапчевић и Мике Трипала, када се цела Југославија спрдала (не знајући шта нас све још чека) с новохрватским језиком (околотрбушни панталонодржац - кајиш, околокућно травопасало - овца, итд). А онда је кренуло - бошњачки, црногорски, хрватски, итд...Даље знамо.

Како смо ми, као истински језички реформатори и авангарда прошли?
Тако што се сада у школама не учи српски језик већ матерњи!!! Да ли да погађамо шта је следеће?

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

Sirius ::
Тако што се сада у школама не учи српски језик већ матерњи!!! Да ли да погађамо шта је следеће?


Професор Драгољуб Петровић већ је дао одговор.

Citat:Хрватски академици знаности и уметности приложили су још један услов Србима за пријем у ЕУ: да признају хрватски језик!

- Ти су академици, изгледа, или заборавни или не знају где су им "језички почеци". Зато им ваља освежити памћење: Хрвати су неко време били "(Срби-)чакавци", па им досадило и прешли у "(Словенце-)кајкавце", а кад су схватили да су тамо појевтинили, окренули се Србима-штокавцима - објашњава лингвиста Драгољуб Петровић.

И на то их, најпре, "намотао" Гај (било је то некако у време Илирског покрета), а тај посао до краја довели "хрватски вуковци": Томислав Маретић, Фрањо Ивековић, Иван Броз, Милан Решетар, Перо Будмани, Армин Павић, Драгутин Боранић, Ватрослав Рожић и више других. Сви су они, крајем XIX века и малкице касније, уредили "хрватски језик" по Вуковим мерама (тј. на основу језика Вука и Даничића, а њима се убрзо прикључио и знаменити "немачки вуковац" Аугуст Лескин).

И са тим су "језиком" Хрвати, уз "НДХ-епизоду коју су накратко успели заборавити, стигли до седамдесетих година прошлог века, кад су утврдили да српски и "хрватски" језик нису "ни налик" један на други и да је "Маретић био свиња" кад је своју Граматику подметнуо и Лескину и свима другим "хрватским вуковцима".



Ово боли посебно... Laughing
Citat:
Мостарска бискупија основана је 1624. године без иједне цркве, без иједног попа и без иједног верника. Надбискуп сарајевски Штадлер устоличен је 1882. (дакле - после више од два и по столећа) у некој брвнари, јер католичке цркве у Сарајеву - није било. Католичке цркве по Босни саграђене су - после Првога светског рата....


https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/1058080/hrv.....ino-srpski

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17861
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Све лепо пише у историји, само што неће нико да чита...Нико од одговорних.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2043
  • Gde živiš: Karlmarksland

Језикоманија: Јавашлук у комшилуку је баксузлук

Телевизијски програм наших телевизија преплављен је серијама. У последње време турске су на сваком каналу. У српском језику постоји више од 8.000 турцизама, а, да подсетимо, турцизми су речи преузете из турског језика.
Много је турских речи у српском језику: дућан, хајдук, кеса, џеп, шећер, бекрија, бећар, дуван. Као и боја, бубрег, лимун, бадем, мајмун, шал, памук, сапун...

Турски је утицао на српски више него иједан други језик. Речи као што су: јорган, кафа, кафана, кашика, ракија, чарапа, пара, боја, пекмез, кајмак, сарма, чардак, капија, баксуз, комшија, речи су за које у српском нема еквивалента јер их осећамо као своје.

Ипак, многе речи су временом попримиле другачија значења од изворног, па „сијасет“, који изворно значи „политика“, у српском језику означава „много“, „велики број“. Мало људи зна да „јатак” (онај који скрива хајдуке) у изворном значењу заправо је „кревет“, „постеља“.

Турцизми су такође ушли у свакодневни живот па тако једемо сарму, бурек, пилав, ћевапчиће, пијемо чај, ракију, кафу, сладимо се баклавом, тулумбама. На столу је ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир. А у кући сандук, мердевине, ћилим, фуруна. Пред кућом је капија, а на крову оџак. На крају сокака је и ћорсокак, душманин не може бити ортак, а јавашлук у комшилуку чист је баксузлук.

И што би рекао писац Зоран Петровић „Језик је створ, млад и матор истовремено”.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/jeziko.....92638.html

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 329
  • Gde živiš: BG

Сећам се анегдоте о лектору из Турске, који је крајем '70. радио на Филолошком. Мали црмпурасти и бркати чика, Ајдн Ој.
Путује возом, а брине како да се споразумева, пошто осим матерњег му, турског, слабо влада језицима.
Прве речи које је чуо од наших грађана, цариника и милиционера (за млађе, полицајца) биле су:
"Ма, хајде?"
"Јок, бре!".

Нова брига, а шта он уопште треба да ради, кад сви знају турски...

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17861
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Bane san ::Сећам се анегдоте о лектору из Турске, који је крајем '70. радио на Филолошком. Мали црмпурасти и бркати чика, Ајдн Ој.
Путује возом, а брине како да се споразумева, пошто осим матерњег му, турског, слабо влада језицима.
Прве речи које је чуо од наших грађана, цариника и милиционера (за млађе, полицајца) биле су:
"Ма, хајде?"
"Јок, бре!".

Нова брига, а шта он уопште треба да ради, кад сви знају турски...


Мени се то догодило на турској граници. Кренуо цео аутобус напоље, а цариник каже: ''Јок џумле!''....И сви се вратили. Very Happy

Иначе за турски треба знати да је бар пола турских речи персијског порекла. Речи-путници. До нас су дошле преко турског, па их тако и доживљавамо.

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 329
  • Gde živiš: BG

Другар, несуђени асистент Туркологије, тада после друге године, на екскурзији "У Стамболу на Босфору".
Покушава да се сети у ресторану, па замоли келнера "Да му донесе -не уље, већ оно друго, кисело, да закисели салату...".
"А, сирке?".

LOL

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 606 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 2 sakrivenih i 593 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Battlehammer, Dannyboy, DARKMEN22, jaeger, Lieutenant, Oluj2.1, Tragač, Vlada1389, voja64, zlaya011, Zuna77