Novokomponovani govor..ili: nastavlja se uništavanje jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Dubara, nisi me baš najbolje razumeo. Profesor @Sirius ti je dobro objasnio poimanje stranih reči u našem, ili bilo kom drugom jeziku. Ne bih tome dodavao ništa više. Hteo bih da malo bolje pojasnim ono što sam ranije napisao.

Kada sam napisao (ne volim da citiram sebe, ali ću to ipak učiniti):
real ::Treće. Smatram da je opravdano prihvatati samo strane reči za koje mi nemamo adekvatnu zamenu. Ovo se pre svega odnosi na tehničke pojmove i tsl.upravo to sam i mislio. Kada si naveo primer engleske reči "chip" koja se odomaćila u našem jeziku, stekao sam utisak da si potpuno prevideo rečenicu koju sam citirao.

Dubara ::Jesu li tebi strane "strane" riječi kao kutija, sat, bubreg koje su preuzete upravo iz turskog? Meni nisu.

Naravno da nisu. Vekovima su prisutne u našem jeziku i nemam ništa protiv da ih koristim/o. Možda bih počeo da koristim srpske reči za kutiju, sat bubreg, kad bih znao kako one glase. Ali zbog čega koristim izraz "posle", a ne "nakon". Zbog toga što su i jedan i drugi u svakodnevnoj upotrebi, pri čemu izraz "nakon", neopravdano dobija mnogo više prostora nego što mu pripada. Da smo izraz "nakon" usvojili pre nekoliko vekova i pri tome zaboravili srpsku reč "posle", normalno je da bih i ja danas koristio izraz "nakon" i ne bih pravio pitanje oko toga. Ovako, borim se koliko mogu, pre svega radi časti svoje, da ne usvajam tuđice kao zamenu za naše reči koje su u aktivnoj upotrebi.

Dubara ::Nisam zlonamjeran, niti kujem zavjeru. Da je jezički osjećaj itekako važan dovoljno je prisjetiti se Vuka Karadžića. Šta bi bilo da se on rodio u kraju gdje se pirotski govori? Jezik koji slušamo na državnim medijima imao bi samo jedan padež i potpuno drugačije akcente.

"Jezički osećaj" koji si pomenuo jeste veoma rastegljiv pojam; zbog toga i opasan. Uopšte nisam ni mislio, ni pomenuo, da ti imaš neku zlonamernu ili zavereničku ulogu. Napisao si sledeće: "Savremena lingvistika jezički osjećaj smatra jedinim važnim arbitrom u pitanjima jezičke upotrebe". Odakle ti ovo i šta ovo zapravo treba da znači? Meni je prilično neodređeno? Zbog ovog "savremena lingvistika ..." stičem utisak da se priprema teren za nešto što će nam doći "na mala vrata"; i ne samo nama. Vukova reforma s ovim nema veze.

Dubara ::Ono pitanje za moj stil nisam shvatio pa ga neću ni komentarisati.

Nije mi se svidelo kako si ranije formulisao rečenicu:
Dubara ::Odosmo mi na krivi put.

"Krivi put" više zvuči kao tehnički izraz. Lepše bi bilo da si napisao npr., "odosmo mi pogrešnim putem". Ne znam da li se slažeš. Tvoja rečenica mi deluje kao hrvaština. Npr., Hrvati pitaju: "ko je u krivu, a ko u pravu". Ovakvo izražavanje nije svojstveno srpskom jeziku. Kod nas bi rečenica sa istim smislom zvučala: "ko je u pravu, a ko nije".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Odosmo mi na krivi put. Nekako mi se čini da pogreška koju real čini nije pojedinačan slučaj. Zbog čega prisilno izbacivati riječ, ma čija ona bila?

Ako izgovorim ili napišem hiljadu a ne tisuća, ja tim izgovorom ne izražavam nikakve specijalne simpatije prema grupi ljudi koji inače koriste hiljadu, već samo slijedim svoj jezički osjećaj, ono što nosim od davnina.Savremena lingvistika jezički osjećaj smatra jedinim važnim arbitrom u pitanjima jezičke upotrebe.

Evo jednog zanimljivog citata na ovu temu:

"Skloni poltronstvu kao malo ko u svijetu, balkanski ljudi su spremni promijeniti svoj jezički izraz ako tom promjenom mogu ušićariti makar i najmanju paru." M. Riđanović

Ocigledno je da polako stasaju dve srpske lingvistike

Ja ne znam da iko u Srbiji govori ili pise "pogreska".
Mozda Sirius nadje i to u Vukovom recniku i objasni nam da
je to ipak (bio) srpski izraz, ali dans vise nije.

Nije to barem zadnjih 40 godina. Postoji greska i pogresno.

Krivi put postoji samo ako put nije prav

Ne postoje savremene i starostavne lingvistike.

I ja naravno prihvatam da za tehnicke izraze,narocito ove
koje se ticu moderne tehologije,jednostavno osim engleskog
nema adekvatnog izraza koji bi bio i razumljiv, ali i prihvacen.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što volim da citiram autoritete:

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::nakon je dobra reč kao i posle; sreće se kod najboljih pisaca u Srbiji, od Vuka Karadžića nadalje. Za složeni veznik nakon što v. pod pošto.

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::pogreška dat. pogrešci, gen. mn. pogrešaka


Ergo, čuvajmo se naših subjektivnih impresija, predrasuda, zabluda, poluznanja i neznanja kad je reč o jezičkim pitanjima. Postoje stručnjaci koji se time bave, a mi, laici, treba da čitamo njihova dela i konsultujemo postojeće rečnike da bismo proverili svoje pretpostavke o datoj reči, njenim značenjima i upotrebama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::Što volim da citiram autoritete:

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::nakon je dobra reč kao i posle; sreće se kod najboljih pisaca u Srbiji, od Vuka Karadžića nadalje. Za složeni veznik nakon što v. pod pošto.

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::pogreška dat. pogrešci, gen. mn. pogrešaka


Ergo, čuvajmo se naših subjektivnih impresija, predrasuda, zabluda, poluznanja i neznanja kad je reč o jezičkim pitanjima. Postoje stručnjaci koji se time bave, a mi, laici, treba da čitamo njihova dela i konsultujemo postojeće rečnike da bismo proverili svoje pretpostavke o datoj reči, njenim značenjima i upotrebama.

Isti slučaj! Ubih se pričajući o tome da se treba kloniti proizvoljnih i subjektivnih zaključaka kada je struka u pitanju. Prekopam rečnike, konsultujem literaturu kao da ću izaći na ispit, a onda to neko proglasi ''pesničkom slobodom''...Potpisujem ovo što si ti rekla.

PS
Rayela, naravno da kod Vuka postoji pogreška, i sve što uz nju ide :pogrešivanje, pogrešivati, pogrešiti...

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ja ne znam da iko u Srbiji govori ili pise "pogreska".
Mozda Sirius nadje i to u Vukovom recniku i objasni nam da
je to ipak (bio) srpski izraz, ali dans vise nije.

Ovo se zove pomodarstvo. Ne govori se srpski samo u Srbiji!
Sada su za izbacivanje iz upotrebe došle i one riječi koje su nekad bile srpske a sada više nisu? Jao nama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::Što volim da citiram autoritete:

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::nakon je dobra reč kao i posle; sreće se kod najboljih pisaca u Srbiji, od Vuka Karadžića nadalje. Za složeni veznik nakon što v. pod pošto.

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::pogreška dat. pogrešci, gen. mn. pogrešaka



Ниси једина!

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::пре: в. после

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica ::после, пре: није добро "десет година после", "Кувајт, шест месеци после", "дан пре" и сл., што се јавља под утицајем буквалних превода с енглеског и француског. Треба рећи "десет година после тога", "шест месеци касније", "дан раније" итд.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije Vuk Karadžić izmislio srpski jezik. Uz najdublje poštovanje prema njegovom radu, ne treba zaboraviti pod čijim je uticajem/mentorstvom radio. Ko može da garantuje da je svaka njegova reč, srpska 100%? Ja sam samo hteo da skrenem pažnju na to da neke srpske reči, npr. reč "posle", gube na svojoj pojmovnoj širini u korist nekih drugih reči koje su nam došle sa strane. Šta nam vredi da u rečniku postoji objašnjen termin "posle", ako ga izbacimo iz svakodnevne upotrebe?

Ivan Klajn se nije u potpunosti odredio prema tome da li je reč "nakon" hrvaština ili nije. Mogao bih sad da se pozovem na jezičko-stilski osećaj koji naglašava @Dubara i da Vas sve pitam, koji početak rečenice najviše prija vašem uhu:

"Nakon što je došao, ..."
"Posle njegovog dolaska, ..."
"Po njegovom dolasku, ..."
"Pošto je došao, ..."

Iskreno, meni je najmilozvučnija treća varijanta, dok prva nekako neprirodno odudara od ostale tri. Sami procenite.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Simke, Dubara
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

real ::Uz najdublje poštovanje prema njegovom radu, ne treba zaboraviti pod čijim je uticajem/mentorstvom radio. [b]Ko može da garantuje da je svaka njegova reč, srpska 100%?


Niko, tako nešto ne može da garantuje niko na belom svetu, možda jedino dragi bog pod uslovom da je lično prisustvovao počecima etnogeneze Srba (ali kojih Srba, kad i gde - protosrba ili Belih Srba ili Srba na Balkanu u ranom srednjem veku ili Srba u srednjem veku ili pak Srba u vreme ustanaka za oslobođenje od turske vlasti, političke, društvene i kulturne revolucije, kada je počeo proces konstituisanja moderne srpske nacije, jezika i kulture?), odnosno počecima jezičke filogeneze, tj. diferencijacije srpskog jezika u okviru slovenske i indovroepske etno-jezičke zajednice?

Ne postoje čisti narodi niti čisti jezici. Fizički kontakti, kulturna transmisija, jezička komunikacija i biološko mešanje su pravilo, a ne izuzetak u životu svakog etnosa, naroda i nacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::real ::Uz najdublje poštovanje prema njegovom radu, ne treba zaboraviti pod čijim je uticajem/mentorstvom radio. [b]Ko može da garantuje da je svaka njegova reč, srpska 100%?


Niko, tako nešto ne može da garantuje niko na belom svetu, možda jedino dragi bog pod uslovom da je lično prisustvovao počecima etnogeneze Srba (ali kojih Srba, kad i gde - protosrba ili Belih Srba ili Srba na Balkanu u ranom srednjem veku ili Srba u srednjem veku ili pak Srba u vreme ustanaka za oslobođenje od turske vlasti, političke, društvene i kulturne revolucije, kada je počeo proces konstituisanja moderne srpske nacije, jezika i kulture?), odnosno počecima jezičke filogeneze, tj. diferencijacije srpskog jezika u okviru slovenske i indovroepske etno-jezičke zajednice?

Ne postoje čisti narodi niti čisti jezici. Fizički kontakti, kulturna transmisija, jezička komunikacija i biološko mešanje su pravilo, a ne izuzetak u životu svakog etnosa, naroda i nacije.

Upravo tako. Ni Vukov ''Rječnik'' nije sveto pismo, ali je izvanredna osnovica za praćenje geneze jezika.

Setimo se jednog od najpoznatijih primera; reč je o glagolu ishitriti, odnosno o pridevu ishitren. Nema toga ko ne bi danas za neku brzopletu, čak i nepromišljenu (pa i glupu) odluku rekao da je ishitrena (zbrzana)...a Vukov ''Rječnik'' za taj pridev nudi upravo suprotno značenje ! On to opisuje kao vešto, domišljato, brzo smišljeno, itd. Eto, u reči se ni jedno slovo nije promenilo, a značenje je prešlo put od pozitivnog do negativnog ''pola''. Mnogo je takvih primera.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dubara
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni stvarno nije jasno zasto se Vi toliko uzbudjujete oko reci? Da li je neka rec iz Srpskog, Hrvatskog ili Obaloslonovackog jezika. Kakve to veze ima? Jel se koristi u svakodnevnom jeziku? Koristi. Ima sve svoje gramaticke oblike? Ima. U cemu je onda problem? Nije izvorno "nasa"?

Postavlja se pitanje, a sta je nase? I, zasto bi uopste nesto bilo samo nase? Sorelag lepo rece, mesanje, mesanje i samo mesanje. Genetsko, prostorno, kulturno, jezicko i svako drugo. Ljudi sa jednog prostora, posebno nacije koje su slicne, kao sto to jesu narodi sa Balkana, su neminovno povezani, hteli oni to ili ne. I samo sa namerom i vestacki mogu da se "razvezu".

Dalje, sto se stanja jezika u ovoj zemlji tice, o tome je stvarno besmisleno pricati i pisati. Kakva zemlja, takav jezik, takva i kultura, jelte. Ne znam da li znate, ali recimo Festival autorskog filma je manifestacija od nacionalnog znacaja, onda Guca, Belef, Bitef i jos mnostvo toga, a Vukov sabor nije, Mokranjcevi dani tek od ove godine. Ne zelim da omalovazam ni jedan festival, naprotiv sto ih ima vise to bolje, ali neke stvari su ipak postavljenje natraske. Sta da se prica dalje ...