Zanimljive vesti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mitar Rebić iz Valjeva rođen je sa pet meseci. Imao je svega 900 grama i bio dugačak 36 cm. Uspeo je da se izbori za život i za mesec dana slavi prvi rođendan
VALJEVO - Mitar Rebić iz Valjeva rođen je sa pet meseci. Imao je svega 900 grama i bio dugačak 36 santimetara. Posle 34 dana borbe uspeo je da se izbori za život. Sada ima 8 kilograma, dugačak je 70 santimetara, već je dobio četiri zubića i naučio je da kaže mama, tata, deda i baba. Za mesec dana slavi prvi rođendan.


Mašinka sa sinom Mitrom

Njegova majka Mašinka Rebić (33) porodila se u petom mesecu trudnoće. Ona kaže da je imala potpuno normalnu trudnoću i da ništa nije ukazivalo na to da će Mitar "da požuri".
- U vreme trudnoće redovno sam išla na kontrolu kod ginekologa. Kada sam 10. septembra prošle godine otišla na još jednu kontrolu, potvrdili su mi da sam u petom mesecu trudnoće i da je sve u redu. Rekli su mi i da ću roditi devojčicu. Čim sam se vratila sa pregleda, međutim, pukao mi je vodenjak. Odmah su me primili u valjevsku bolnicu. Dežurni lekar Dragan Simović iznenađeno je konstatovao da je porođaj krenuo. Tada je nastala drama i borba za moj i bebin život - priseća se Mašinka Rebić.

Niko nije verovao da će beba ostati živa. Beba se okrenula, "išla" je guzom napolje, i na sve to i pupčanik joj se omotao oko vrata. Porođaj je trajao više od šest sati. Babica Stana Pošarac prva je prihvatila bebu. Pomislila je da je mrtva, jer uopšte nije reagovala. Mašinka se još živo seća svega.

- I lekari i babica su plakali. Beba je, međutim, u jednom trenutku pomakla usnu. Odmah su počeli da joj daju veštačko disanje. Povratili su je u život. Beba je bila teška 900 grama, a duga 36 santimetara. Odmah je transportovana u Beograd na Institut za neonatologiju. Kada su se lekari vratili iz Beograda i rekli da je dete živo, znala sam da će biti sve u redu, to mi je govorio moj majčinski instikt - kaže Mašinka.


I otac i brat nedonoščad


U porodici Rebić Mitar nije jedino nedonošče. Pre vremena rodio mu se i brat Lazar, a i tata Dragan je bio "nestrpljiv", pa je i on požurio da se rodi.




Za bebin život 34 dana borili su se lekari na intenzivnoj nezi dr Miroslava Kostić, Jelena Tomašević, dr Peruničić i Antonić, kojima, kaže Mašinka, od silnog uzbuđenja nije zapamtila ime. Mali Mitar ostao je u inkubatoru tri i po meseca. Majci Mašinki, ocu Draganu u bratu Lazaru, međutim, pridružio se tek posle pet i po meseci. Za to vreme na Institutu za neonatologiju postao je miljenik lekara i sestara.

- Svi su brinuli o njemu. Bili su zadovoljni njegovim napredovanjem. Meni je, međutim, najsrećniji dan bio kada je završena i kontrola očiju. Lekari su strahovali da bi moglo doći do gubitka vida zbog predugog boravka u inkubatoru. Na sreću, sve se dobro završilo - priča Mašinka.

U porodici Rebić ovih dana vlada prava užurbanost. Otac Dragan s majstorima menja krov, priprema i jelo i piće za veliko slavlje. Mitru u septembru slave prvi rođendan.
- Našeg starijeg sina Lazara, koji ima tri i po godine, već su naučili da na veselju naruči pesmu "Nas dvojicu majka ima" - kaže ponosni otac.

RAJKO KOVAČEVIĆ
kurir

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako zaživi pronalazak Instituta za nuklearne nauke "Vinča", srpska sela bi u bliskoj budućnosti mogla da se greju na sojinu slamu i ostali poljoprivredni otpad koji imamo u izobilju.
U fabrici "Tipo Kotlogradnja" u Krnjači juče je pred novinarima testirano demonstaraciono postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem velikih bala sojine slame.
Postrojenje ima snagu od 750 kilovata i moglo bi da snabdeva energijom pedesetak kuća, a okvirna cena mu je oko 120.000 evra. Uvođenje ekološkog grejanja u neko malo naselje bilo bi, dugoročno gledano, jeftinije nego uvođenje grejanja na gas, kažu istraživači iz "Vinče".
Kotao za proizvodnju energije iz biomase koristi velike rol-bale dugačke dva metra, a sagorevanje slame je kontrolisano, po principu sagorevanja cigarete i oslobađa se ravnomerna koližina toplote. Važna karakteristika postrojenja je da može da koristi i vlažnu slamu. Takođe, sagorevanjem sojine slame i ostale biomase ne gomilaju se štetni gasovi u atmosferi i ne doprinosi se pretećem efektu staklene bašte i globalnom zagrevanju planete. Biljka pri sagorevanju ispusti onoliko ugljendioksida u atmosferu, koliko je utrošila tokom rasta ine remeti se prirodna ravnoteža, objasnio je rukovodilac projekta dr Dragoljub Dakić iz laboratorije za termotehniku i energetiku u "Vinči".
- Ovo je pokušaj da se i u našoj zemlji iskoriste obnovljivi izvori energije umesto skupih tečnih i čvrstih fosilnih goriva i gasa. Postrojenja za dobijanje energije iz biomase skuplja su od onih koja koriste fosilna goriva, ali ušteda je takva da bi se tehnologija isplatila za samo pola godine i država bi trebalo da pomogne masovni razvoj ovakvih postrojenja - rekao je Dakić.
Kako se u okviru Poljoprivrednog kombinata Beograd uzgaja oko 2.000 hektara soje, a sojina slama je potpuno neiskorišćena i predstavlja veliko opterećenje u proizvodnji, zamišljeno je da se ekološki kotlovi prvo primene u PKB-u za zagrevanje oko pet hektara plastenika.

Kao u Austriji


DEMONSTRACIONO postrojenje napravljeno je u fabrici "Tipo Kotlogradnja", a uz participaciju PKB-a projekat finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine u okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti.
- Ovo je početak programa "poljoprivreda za industriju i energiju". Želimo da se i kod nas kao u Austriji postrojenja za proizvodnju energije iz biomase koriste i za sisteme daljinskog grejanja - izjavila je profesor Marija Todorović, zadužena za obnovljive izvore energije u okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti.

Novosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NIT JE PRESKUP, NIT JE NESIGURAN
Direktor slovenačke firme "Ponting", koja je pobedila na međunarodnom konkursu za idejni projekat za gradnju mosta na Savi preko Ade Ciganlije, demantovao je tvrdnje nekih inženjera iz Srbije da je projektovani most preskup i nesiguran. Marjan Pipenhaber kaže da su sumnje srpskih inženjera potpuno neosnovane.

- Tehnički gledano, taj most spada u srednju klasu i nikako nije ekstrem, jer je u Francuskoj nedavno izgrađen most sa 220 metara visokim stubovima i 140 metara visokim pilonima, a u Kini upravo grade mostove sa skoro tri puta većim rasponom od onoga koji će biti izgrađen u Beogradu - rekao je Pipenhaber.

On je dodao da ne postoji rizik od kidanja kablova jer je most konstruisan da izdrži čak i katastrofalne nesreće, a izdržao bi i moguće terorističko miniranje ili sličan napad na njega.

kurir

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У оквиру САНУ и Универзитета у Крагујевцу ради једна од најбољих светских екипа у области биоинжењеринга

КРАГУЈЕВАЦ – „Добродошли на Харвард у Крагујевцу” – речи су којима нас дочекује родоначелник пројекта компјутерског моделирања из области техничких наука, директор Центра за суперкомпјутинг и заменик директора Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, проф. др Милош Којић. На први поглед, ствар изгледа прилично компликовано, али реч је о месту и људима који праве рачунарске програме уз помоћ којих је лако увидети шта се у пракси дешава са, на пример, ауто и грађевинским конструкцијама или како крв тече кроз људски организам.

Прве софтвере за симулацију „рада” аутомобилског скелета приликом судара професор Којић је урадио још пре тридесет година, 1975, након повратка из Америке и „Рајс” универзитета у Хјустону, где је докторирао. Но, с обзиром на то да је та област данас у свету толико „проскрибована”, доктор Којић је, а увек је у току са светским научним трендовима, 1995. године одлучио да уплови у воде недовољно истраженог биоинжењеринга.

После свега шест месеци проведених на Харварду и заједничког рада с Србом Мијаиловићем, америчким научником из Карађорђеве Тополе, професор Којић је, упознавши се са тајнама младе научне области, решио да надгради свој основни софтврески програм ПАК. После десет година рада, уз помоћ нових „софтверских алата”, прилагођених за област биомедицине, тајна покретања кичмених пршљенова и зачуђујућа контракција мишића открива се летимичним погледом на рачунарски монитор.

– Покретање грађевинских или ауто-конструкиција ствар је којом се одавно многи у свету баве. Није превазиђена, али је ту много тога познато. Биоинжењеринг, напротив, представља приличну непознаницу и изазов је за оне који се тиме баве у светским научним центрима. О томе понајбоље говори чињеница да болнице и лекари још увек немају стандардни софтвер који би им олакшао рад и пружио неопходне информације које нова ера компјутерске технологије може да понуди. Зато сам се одлучио за то и око себе окупио најбоље младе људе – вели доктор Којић.

„Не идем из Крагујевца, остајем у Европи”, стајало је на неколико билборда у граду, са којих су се осмехивала млада и паметна лица шесторице сарадника професора Којића. То су Бобан Стојановић, Владимир Ранковић, Милош Ивановић, Мирољуб Крстић, Лазар Оташевић и Милета Недељковић. Неко је завршио машинство, неко физику, неко, пак, електротехнику, али сви су из Крагујевца и нико нема више од 30 година. Такође, нико од њих не намерава да оде из земље.

– Током читавог школовања слушао сам своје другаре како причају о одласку у иностранство. Ја о томе никад нисам размишљао. Наћи оне који слично мисле, са њима овде радити и овде трошити новац зарађен од странаца – то је био мој циљ, мој сан. И он ми се, ево, испунио. Недавно смо једном универзитету у Хонгконгу продали софтвер за 10.000 евра, а ја сам ишао тамо да им покажем како функционише – каже машински инжењер Бобан Стојановић.

Екипа професора Којића, као део Центра САНУ и Универзитета у Крагујевцу, има уговорену сарадњу са многим научним институцијама, а једна од њих је и Харвард, први на ранг-листи америчких и светских универзитета из области медицинских наука. За заједнички пројекат са Харвардом била је потребна сагласност и Стејт департмента, а добили су је скоро годину дана након конкурса, после многобројних провера. Америчка фондација за науку одобрила је 150.000 долара за део пројекта који је поверен „крагујевачкој екипи” у наредних пет година.

До сада је кроз тим професора Којића прошло на десетине високошколаца, уз сарадњу са њим урађено је 15 доктората и око 40 магистарских радова, а шесторица поменутих момака припада четвртој генерацији његових ученика и сарадника. Део овог тима је и један од најбољих крагујевачких студената машинства, сада већ ванредни професор на Харварду професор Ненад Филиповић. И доктор Којић има стално место на том престижном америчком универзитету, али, како каже, више воли да ради за свој Крагујевац и своју земљу.

Бране Карталовић


politika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bolje zatvor nego žena
Jedan Amerikanac priznao je ubistvo koje se nije dogodilo nadajući se da će time naterati svoju suprugu da ga napusti. Tedi Akin (2 sa Floride rekao je svojoj ženi da je ubio autostopera i ukrao mu novčanik, a kasnije je istu priču ponovio i u policiji. Policija je otkrila da je navodno ubijeni čovek živ i zdrav. Akin je priznao da je lagao, a novčanik navodne žrtve pronašao je na ulici.


Preskupa ljubav
Prosečni Britanac potroši više od 55.000 evra pokušavajući da pronađe ljubav svog života. Iako je to ukupno 22,1 milijarda evra godišnje, prilikom razvoda advokatima ostave još trećinu tog iznosa. Prema istraživanju službe za traženje partnera „Paršip“, trećina veza propada nakon 12 meseci. Muškarci prosečno potroše 1.426 funti na svoju partnerku tokom prvih šest meseci veze. Žene u istom periodu potroše prosečno 740 funti.
blic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poluga: Na ulicama Beograda sve manje prostitutki, a sve više žena koje ih podvode. One su uglavnom bivše prostitutke koje u novom poslu mnogo bolje zarađuju
BEOGRAD - Prema statistici Odeljenja za javni red i mir beogradske policije, Beograd ima 820 registrovanih "kraljica noći". Budimir Poluga, načelnik ovog odeljenja, kaže za Kurir da je zanimljivo da je na beogradskim ulicama poslednjih godina sve manje prostitutki, a sve više žena makroa. Taj posao u glavnom gradu rade čak 52 žene!
- Žene makroi su uglavnom bivše dugogodišnje prostitutke. U makroe odlaze jer znaju da taj deo posla donosi najviše novca.


Kraljice noći u akciji

Ovdašnje prostitutke i dalje rade na poznatim lokacijama: Plavi most, autoput kod hotela "Nacional", takozvani Manceov most na Novosadskom putu, Pančevački most i park ispred Ekonomskog fakulteta sa okolnim ulicama. Najrasprostranjenija je ulična prostitucija, kojom se uglavnom bave žene iz unutrašnjosti, koje su vaspitno i zdravstveno zapuštene.

Među njima su i maloletne Romkinje. Ona je organizovana po principu makroa sa podeljenim teritorijama. Sledeća po zastupljenosti je agencijska prostitucija, koja se u poslednje vreme krije iza salona za masažu. Zatim hotelska prostitucija, visoka prostitucija i internet prostitucija. Zbog poslednje smo, za kratko vreme, podneli dve krivične prijave - kaže Poluga.

Naš sagovornik nedavno je sa saradnicima boravio u Holandiji i upoznao se sa metodama rada njihove policije u borbi protiv prostitucije.
- Kod nas se misli da to što je u Holandiji prostitucija legalizovana znači da svako radi šta hoće. Istina je, međutim, potpuno drugačija. U Holandiji je prostitucija uređena, što znači da imaju tačno određeno mesto i vreme kada će prostitutke prodavati svoje usluge. Naša policija uključena je u projekat "Snaga prevencije", koji finansira vlada Holandije, a čiji je cilj sprečavanje širenja polnih bolesti prostitucijom.

- Zahvaljujući ovom projektu, Beograd će u septembru dobiti specijalni kamion, takozvani autobus, kakav imaju skoro sve zapadne zemlje. U njemu će biti sanitetski materijal, kao i ekipa lekara koja će prostitutkama pružati savete, besplatno ih pregledati i davati im kondome. Cilj je smanjenje polne bolesti. Međutim, uvođenje autobusa ne znači da će se prostitucija kod nas legalizovati - kaže Budimir Poluga.


Zakon ne priznaje mušku prostituciju

Zanimljivo je da naš zakon prostituciju karakteriše kao profesiju koja je isključivo ženska. Prema definiciji, prostitucija je "prodavanje ženskog tela i ljubavne veštine" muškarcu. To znači da muškarac koji se bavi prostitucijom ne može da bude priveden zbog istog prekršaja! A žena uhvaćena u prostituciji kažnjava se sa dvadeset dana zatvora ili 10.000 dinara.




Tokom dugogodišnjeg rada na problemu prostitucije, beogradski policajci došli su do podatka da je kod nas veoma mali broj devojaka prinuđen na prostituciju.
- Policija takve devojke ne tretira kao prostitutke nego kao žrtve. Kada takva devojka uspe da pobegne i javi nam se, odmah je smeštamo u Sigurnu žensku kuću. U ovaj "posao" obično ih uvuku poznanici ili slatkorečivi mladići, koji im prilaze u kafićima i na drugim javnim mestima.

- Oni su lovci na laku i brzu zaradu i besposleni. Krenu sa pričom kako je devojka suviše lepa, zgodna i pametna i da to treba da iskoristi. Predlože joj neki posao kod svog rođaka ili prijatelja u nekoj stranoj zemlji. Devojka poveruje i ode tamo, a kad jednom ode, teško će uspeti da izađe iz začaranog kruga. Osim prinude na prostituciju, makroi devojke maltretiraju, tuku, nipodaštavaju - kaže Poluga.

U našoj zemlji prostitucija sigurno neće skoro biti legalizovana. Kako smatraju u policiji, time se ne bi uklonili problemi vezani za prostituciju, kao što su krađe, razbojništva, narkomanija, iznude i trgovina ljudima. A poznato je da je prostitucija korak od trgovine ljudima.


Na Zapadu se kažnjavaju i prostitutka i mušterija

U mnogim zapadnim zemljama zakon je predvideo da se kažnjavaju i prostitutka i mušterija. Američka policija na svom sajtu ima fotografije muškaraca koji su uhvaćeni u seksualnom odnosu sa prostitutkom. Na pitanje da li se može očekivati da se oni i u Srbiji hapse, Poluga je odgovorio:
- Ne, zato što je našim zakonom predviđeno samo kažnjavanje prostitutki, a ne i korisnika njihovih usluga.





(NA. S.)
kurir

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ŠABAC - Na poljima Mačve posejano je 370 hektara modifikovane soje, otkrili su stručnjaci. Seme genetski modifikovane soje u ovaj kraj stiglo je pre tri godine ilegalnim putem. Kada je u poljoprivrednim apotekama počela masovna kupovina totalnih herbicida, koji uništavaju sve korove sem soje, stručnjaci su posumnjali da se radi o modifikovanoj soji.

Fitopatolozi su izašli na teren i do sada otkrili 370 hektara zemlje na kojoj je zasejana biljka koja je po zakonu zabranjena. Stručnjaci su naredili njeno uništenje, a seljaci su, ogorčeni ovakvom odlukom, zatražili zvaničan sastanak sa nadležnim iz Ministarstva za poljoprivredu. Oni tvrde da je modifikovanom sojom zasejano čak 3.500 hektara i, kako kažu, ne žele da snose posledice zbog tuđe greške.

Direktor Uprave za zaštitu bilja pri republičkom Ministarstvu za poljoprivredu Miroslav Vujović kaže da ovaj problem prevazilazi njihove mogućnosti i da će o svemu obavestiti Vladu Srbije i Skupštinu.



Miroslav Vujović

- Seme je dospelo ilegalnim kanalima u zemlju. To našu kontrolu nije moglo da prođe. Kontrola uvoznog semena obavlja se po vrlo strogim procedurama i propisima. Tek kada se laboratorijski ispitaju uzroci uvoznog semena, daje se "zeleno svetlo" za ulaz preko granice.

- Od seljaka nismo dobili detalje gde su ga kupovali, ali oni pretpostavljaju da je reč o semenu koje je pre tri godine zaplenjeno i trebalo da se uništi. To, međutim, nije urađeno, pa je tako zbog propusta države to seme došlo do seljaka. Mi nikome ne uništavamo zasade i njive iz čista mira, ali ovi zasadi moraju da se unište, jer upotreba ovakve soje zabranjena je u našoj zemlji - objašnjava Miroslav Vujović.

On kaže da je seme moglo da se prenese i u gepecima. Seljaci su takođe koristili seme sa svojih njiva i tako produžili ovu vrstu modifikovane soje. U Srbiji je dozvoljeno samo sađenje semena deklarisanih proizvođača, koji su u proizvodnji postupali po važećim propisima. Da bi sprečile da ova pojava uzme široke razmere, inspekcijske službe u okruzima snabdevene su najmodernijom opremom za detektovanje zasada.

Na raspolaganju su im GSP uređaji, koji liče na mobilni telefon i koji mogu da registruju tačnu geografsku širinu i dužinu njive gde se "zabranjeni" zasadi nalaze. Osim toga, i fitopatolozi imaju digitalne kamere za ovaj zadatak i sav fitopatološki pribor, kao i specijalne ampule seruma za otkrivanje te vrste biljaka.

M. ERAKOVIĆ




kurir

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZEC SPASIO ŽIVOT TRUDNICI
Jedan zec spasio je život trudnici, tako što je svojim neuobičajeno bučnim ponašanjem u toku noći skrenuo pažnju njenom suprugu da se sa njom nešto neobično dešava.

Ed Marfi iz Port Bajrona, u američkoj državi Ilinois, pokušao je da ignoriše buku koju je zec proizvodio lupajući o rešetke kaveza i skačući gore-dole. Prekrio je kavez, ali mu kućni ljubimac nije dozvolio da se vrati na počinak.

Marfi je tada primetio da njegova žena Darsi leži nepomična na krevetu, širom otvorenih očiju i odmah je pozvao hitnu pomoć, prenela je agencija Rojters. Darsi je hitno prebačena u bolnicu, gde je joj je konstatovan napad dijabetes, kao posledica trudnoće.

RUSKE KRAVE ĆE BITI HRANJENE MARIHUANOM
Krave u Rusiji, po svemu sudeći, neće ni primetiti dugu i hladnu zimu, jer će biti hranjene zaplenjenom marihuanom, piše list 'Novije Izvestija'.

Radnici su bili prinudjeni da poseku polja suncokreta i kukuruza jer je među zasadjenim kulturama bilo i 40 tona posađene marihuane. 'Ne postoji drugi način. Vidite, njive su zasejane prehrambenim usevima, a ako sve uništimo, krave jednostavno neće imati šta da jedu', izjavila je listu predstavnica Federalne uprave za kontrolu narkotika za uralsku oblast Sverdlovsk.

'Ne znam na šta će posle ličiti njihovo mleko', dodala je ona.

RTS