Život pčela

Goust, obecao si 'nastavice se...', drzim Te za rec!
Ako bude prilike da se upoznamo ( a ja bih voleo), poklonicu Ti jednu teglu meda. Ma ne jednu, DVE!

Molim Te za savet: Ja bih radio kao i Ti sto si opisao u tacki 7, samo bez dodavanja maticnjaka; pustio bih pcelica da same proizvedu maticu. (Ne bih za sada ulazio u presadjivanje larvi, a matice ne znam gde da kupim u Beogradu). Moze li takvo drustvo da se normalno razvije do kraja sezone? Zna da je ideja glupa, al' ne znam koliko je glupa? Ili mozda imas neki predlog oko kupovine dobrih matica?

Ja sam vikendas, pocetnik, kosnice mi ostale od oca; dok je otac bio ziv, ja sam subotu koristio da operem auto a sad... jesenas (pre zime!) mi je stradalo 10-tak kosnica (DB) iz cista mira??? Nije varoa, nije kuga, nisam primetio tragove nozemoze... Jaka, dobra drustva jesdnostavno nestanu (?), ostave za sobom cak i leglo i pune ramove meda. Na internetu sam pronaso da se slican fenomen pojavio u Americi i Nemackoj. Oni to nazivaju "Collony Colaps Disorder" (srpski receno) i ne znaju o cemu se radi. Da li znas nesto na tu temu?

Opisi malo podrobnije, molim Te, kako izgleda Tvoja pregradna daska, od cega je, da li imas leta na obe strane i sl...

Pisi OPSIRNO, NEMOJ DA TE MRZI! Pozdrav hvala!

@ tadja

Pre nego sto nastavim sa temom, da ti dam odgovore koje si trazio.

Tacka 7 je samo deo price i tako je moras gledati. To sto si me pitao za cepanje rojeva bez pripremljenog maticnjaka, ili jos bolje gotove matice, nije nepoznato i vrlo cesto se primnjuje, bez obzira na to sto se u savremenom pcelarstvu ovakve stvari vise ne rade. Dacu ti samo nekoliko mogucih losih strana ovog nacina pravljenja rojeva.
- ovo se zove prinudno pravljenje matica, na koje ti kao pcelar nesto i ne mozes da utices, znaci cak ni najprimitivniji oblik selekcije nije izvodljiv, osim sto mozes da biras maticnjak po velicini, iako to nije glavno merilo.
- pcele u borbi za opstanak zapocinju mnogo starije larve da hrane mlecom, kako bi dosle do kakve-takve matice, sto je, slozices se sa mnom vrlo lose resenje,
- pcelinja zajednica ostaje mnogo duze bez ploda, jer sav onaj period priprema u uzgajivackom drustvu, ovog puta pcele moraju same da prodju, a to je nekih 12-13 dana. Leglo kasnije dospeva, te zbog toga gubis pasu poput suncokretove 100% i pcele zbog tog kasnjenja mnogo teze ulaze u pripreme za zimu.
Negde u tekstu sam vec dao gde tacno mogu a se kupe matice (ima slika na koju kada kliknes, i kad se uveca imas poveci spisak proizvodjaca matica). Proizvodjaci matica su toliko izverzirani, da prakticno vec istog dana, ili najkasnije narednog, matice stizu na odrediste u kavezima i sa radilicama pratiljama zive i zdrave.
Da rezimiramo: POKUSAJ DA NE PROIZVODIS ROJEVE NA NACIN KOJI SI MISLIO, nije pravo resenje. Radije sacekaj da ti neko drustvo udje u nagon za rojenje pa odatle presadi maticnjake.

Stradanje pcela iz "cista mira" je koliko sam ja upoznat se na zapadu desava vec jedno vreme i te bolesti se zovu entinioza i tropileoza ( ili tako nesto slicno, nisam bas siguran, jer sam samo jednom cuo i to u guzvi), mada ja mislim da su tvoje pcele napustile kosnice zbog najezde Varoe. Malo me buni ovo da ostavljaju leglo, ali mislim da je to to. U svakom slucaju preporucujem ti da pozoves najblizeg veterinara, kako bi ti uzeo pcele na uzorkovanje i tako ces upravo dobiti jedinu validnu zdravstvenu dijagnozu. Cena pregleda pcela u Kikindi kosta 102 din za nozemu, 102 din za varou i oko 200 dinara na americku trulez, a uzorak se uzima iz 10% drustava. Znaci ako ima 10 drustava pregled ce te kostati ukupno 400 dinara, sto je ruku na srce jeftino, pogotovo sto posle ovog pregleda, ako se obavi u ovo doba godine, drzava nadoknadjuje stetu za eventualno spaljivanje pcela ako se ustanovi obolenje trulezi.

Nisam bas neki strucnjak za crtanje na pc-u, ali se nadam da ces skontati kako izgledaju moje pregradne daske. Materijal:
- drvene letve za okvir pregrade
- lesonit
- drvene letvice koje sluze kao zatvaraci leta
- limene ili tanke plasticne plocice kao poletaljke

Svaka ti cast, covece

Objavi roman, vec si ga napisao

Posto uvek nastavljas, nek bude iz vise delova.

Da mi nastavimo sa pricom “Metod kojim ja pcelarim.”

8. Sta se dalje desava sa nasim drustvom, ili bolje reci sa nasa dva drustva. PO [povratku mlade matice iz gornjeg roja sa parenja I po zapocinjnju nosenja jaja, preostaje nam jos samo jedan kritican momenat, a to je kvalitet I kvantitet polozenih jaja. Vec za 5-6 dana izvrsicemo proveru polozenih jaja I novoizleglih larvi. Kako? Jednostavno, ako matica polaze jaja u koncentricnim krugovima, bez preskakanja celija I ako se vidi da su larve radilicke, a ne trutovske, mozemo reci das mo uspeli. Stan am dalje preostaje da radimo? Naravno da uzivamo u “plodovima svog rada”.
Sad cu da opisem sta se desava sa oba roja do pocetka suncokretove pase koja pocinje oko petog jula.

Donji roj:

Od momenta kada smo iz roja oduzeli ono silno leglo I pcele pa do pocetka jula videcemo par razvojnih faza kroz koje roj prolazi.
- u prvoj fazi po povratku starih pcela iz gornjeg roja donji roj izgleda strasno osakaceno, ali to ne treba da nas brine. Posto se radi o kraju druge dekade maja meseca, u prirodi ima pase koja podrzava razvoj drustva. Pcele radilice stalno podsticu maticu da nosi sto vise jaja, sto ova naravno I cini. U kosnicu svakodnevno ulazi hrana iz prirode, a to izuzetno povoljno utice na konsolidaciju roja.
- vec za nekoliko dana, tj oko petog juna u kosnici ima poprilicno, cak 5-6 ramova ploda i ciklus izleganja radilica se ponovo zatvara tj. Ima legla u svim fazama, od tek snesenih jaja do pcela radilica koje se izlezu.
- do ovog trenutka zapazicemo da je radilica sve manje, ali to ne treba da nas brine, jer, nekoliko generacija nedostaje u kosnici. Oko petog juna pocinje ponovo da se kosnica puni I to ocigledno I punom parom
- oko dvadesetog juna potrebno je izmedju prvog nastavka i polunastavka ubaciti drugi nastavak sa praznim sacem I tako drustvu omoguciti nesmetan razvoj.
- do petog jula donjem roju se dodaje I treci nastavak I on spremno ulazi u suncokretovu pasu sto I jeste konacan cilj.

Gornji roj:

Mislim da sam ispricao dovoljno o zbivanjima u gornjem roju do trenutka kada je mlada matica pronela, pa da nastavim od tog momenta nadalje:
- dok mlada matica nije pronela, iz onog legla koje smo izvadili iz donjeg roja izlegla se velika kolicina pcela, koje su pocele da opste sa prirodom I da unose pollen I nectar u svoju novu kucu
- od trenutka kada je mlada matica pocela da nosi, pcele radilice se bacaju na podsticanje matice das to vise jaja nosi I zahvaljujuci vremenu u kom se to desava (pocetak juna) u drustvu uz obilje hrane dolazi I do obilja legla. Gornji – novi roj pocinje da se “pumpa” punom parom.
- negde oko 20-21 juna dolazi do osetnijeg pada pcela, sto je takodje normalna pojava, jer I u gornjem roju imamo generaciski vacuum od 14 dana
- krajem juna u ovom roju se nalazi 7-8 punih ramova legla, pcele pocinju bukvalno da se prelivaju preko nastavka. U tom trenutku ja iznad gornjeg roja stavljam polunastavak kog ce one puniti kao zimnicu.

Pogledajte kako ovo lepo izgleda:




Nastavice se...

med je super,ali pcele su bile ljute zadnji put kada sam imao kontakt sa njima

goust,vidi se da puno znas o pcelama i da imas dosta iskustva u tom poslu.Ja nisam pcelar ali bih ti preporucio da malo poradis na temu organskog meda.To je jedna nova dimenzija u proizvodnji meda i pcelarenju uopste,gde sve sto si dosad naucio i iskusio,pada u vodu.Sve to zbog toga sto EU zanima iskljucivo organski med.Pozdrav pcelarima i nemojte previse uzimati pcelama!

@ avets

Proizvodnja zdrave hrane nije nova tema na nasim terenima, pa tako i proizvodnja zdravog meda. Kada kazem zdravog, mislim na hemijski i organski nezagadjen med. EU ima vrlo visoke standarde po tom pitanju, ali ako bismo se pridrzavali svega toga, u Srbiji tesko da bi bilo ikakve proizvodnje meda, pogotovo sto ni u EU proizvodnja organskog meda nema imperativ, nego je u domenu entuzijasta i idealista. Slozices se sa mnom ako kazem da u Srbiji nema terena koji su nezagadjeni nekim produktima savremene civilizacije, ili ako ih mozda i ima, tesko da bi se moglo tamo sprovesti intenzivno pcelarenje. EU je otisla u svojim zahtevima toliko daleko da je po njenim standardima ZABRANJENA UPOTREBA EKSERA u sastavljanju delova kosnica.
Verovatno da si primetio, naravno ako si pratio temu, da sam licno veliki protivnik bilo kakve hemije unutar kosnice, medjutim i pored najbolje volje niko u Srbiji pa ni ja ne moze da spreci recimo dodavanje parafina u vosak pri procesu pravljenja satnih osnova, bez kojih savremeno pcelarstvo ne moze da funkcionise. Tesko da postoji i jedan efikasan lek za bolesti pcela koji nije hemijski preparat, bar u nekom svom delu. Jednostavno, pcele su postale zavisne od ljudi hteo to neko da prizna ili ne. U prirodi u supljem drvetu ili steni, pcele jednostavno vise ne mogu same da prezive vise od par godina. Ovo sto se propagira sa organskim medom je vracanje na ekstenzivan nacin proizvodnje, vracanje na trmke i u praistoriju. Cena meda na trzistu je toliko mala, da bi ovaj nacin pproizvodnje meda bio cista propast. Ljudi cena meda u veleprodaji je 100 dinara (STO DINARA) za kilogram, i jos moras da cekas pare od jednog do dva meseca, da nakupcima robu nosis "na noge". Nema nista od organskog meda niti ce ga u pravom smislu ikada biti. Na kraju samo da dodam, najmanji trovaci i zagadjivaci meda su upravo pcelari. Jedino pcelari se jos bore sa "neprednim tehnoligijama" kako bi sacuvali kvalitet svoje robe. Neka drzava obezbedi zdravu pasnu sredinu i zdravstveno kvalitetan repromaterijal i lekove za pcele, a budite sigurni da ce to svi pcelari apsolutno podrzati. Pcelari su u dusi ljudi koji znaju sta znaci rec priroda i ekologija i vrlo ih postuju.

Ne znam ko je odakle, ali znam da kod mene nema nikakvih zagadjivaca u poluprecniku od 70km (osim automobila), pa sto se kvaliteta meda tice znam da je prirodan i sa minimalnim udelom hemijskih preparata, jer tretiranje kako pcela tako i poljoprivrednih kultura je takodje minimalno. (stari vocnjaci, bagremari, poneka lipa, prostrani pasnjaci i livade, izvori vode na sve strane, i sto je mozda i najbitnije cena meda 7-8 evra, dok je u maloprodaji med bez proverenog (loseg) kvaliteta i porekla 350 dinara. Mozda sto se prinosa tice nije bas najbolje podrucje za pcelarenje ali je kvalitet meda na vrhunskom nivou. nadam se da cemo u bliskoj buducnosti zajedno sa nekim mojim drugarima napraviti jedno udruzenje pcelara kako bi smo unapredili pcelarstvo, povecali broj drustava po pcelinjaku i naravno prinos povecali, jer je pcelarenje osim hobija i veoma unosam posao. Pozdrav sa Sar Planine.

Da, stvarno treba da objavis knjigu. Ja ih imam nekoliko ali su dosadne, lose napisane. Ti imas dara!

Jel' obelezavas matice? Kako je hvatas? Da li Ti se desi da posao ne uspe (zbog cega)? Kad prvi put treturas drustvo protiv varoe? Sigurno si ranije, kao pocetnik, koristio onaj Milerov nacin? Kako se presadjuje maticnjak? Ova Tvoja kosarkaska kosnica, ako dune jaka oluja...?

Samo predlazem teme, (ako dozvoljavas). Jedva cekam sutrasnji nastavak!!!

Ne bih da Te skrecem sa glavne teme, izvinjavam se, pregradna daska ima poletaljke ili samo otvore za izletanje pcelica? Ona donja dva (duzine 70mmm) su za donje drustvo? Lesonit ili medijapan je OK? (Ja planirao da stavim lamperiju, posto bi to bilo vise, onako, "organski"). Ne busis rupe sa mrezicom na dasci?

@ dejaboss,
ovaj tvoj post upravo potvrdjuje sve sto sam rekao malopre.
@ tadja,
rado cu ti odgovoriti na svako postavljeno pitanje, cim zavrsim pricu o mom metodu pcelarenja.

9. Pocetak je jula meseca, vreme za krunisanje posla kog smo zapoceli jos pocetkom aprila. Pocinje suncokret da cveta, unos nektara je svakodnevno sve veci i veci, u boljim godinama i po 6-7 kg na dan, a prosecno oko 2-3 kg dnevno. Nas posao se u ovom periodu (do prvog vrcanja) sastoji u dodavanju satnih osnova na gradnju i u uzivanju u ogromnim guzvama pcela, koje lete kao da ih sam djavo juri. Pcelinje brujanje se cuje i na par stotina metara daleko od pcelinjaka. Verujte mi na rec, NEMA BOLJEG PSIHIJATRA od zujanja pcela. Svi zivotni problemi, nevolje i teska razmisljanja u trenutku budu negde daleeeko od vas.
Med je sve prisutniji u sanducima, pocinjemo da razmisljamo o prvom vrcanju . Ramovi su oko 15-20 jula prepuni meda, i nije redak slucaj da se sace lomi od silnog tereta. Dok se pcele bukvalno satiru od rada, polako pripremamo ambalazu, alate, sazivamo mobu i nadnicare i vrsimo poslednje pripreme za cedjenje meda.
Dosao je i taj dan. Ubiramo plodove svog rada, vrcanje je u toku, ambalaza se puni, a mi u sali prognoziramo koliko cemo meda imati. Veselo, zar ne?
Med se vadi samo iz donjeg roja, dok se gornji za sad ne dira nista. Pitate se kako cemo doci do meda iz donjeg roja? Odgovor je jednostavan, gornji roj zajedno sa pregradnom daskom stavimo na susednu kosnicu, dok ne obavimo posao u donjem roju.
Dan-dva po zavrsetku vrcanja, dobicemo konacan odgovor, zasto smo sve ovo radili na ovaj, a ne na neki drugi nacin.

10. Finis. Po smirivanju pcela nakon prvog vrcanja, one se ponovo okrecu unosu nekrata, posto znaju da je sace ispraznjeno, medjutim, broj pcela je sve manji i manje jer su se bukvalno unistile od rada, te je shodno tome i unos sve manji i manji. U tom momentu pristupamo sledecim operacijama:
- iznad pregradne daske, a ispod nastavka gornjeg roja ubacujemo normalnu podnjacu, tako da je gornji roj sada ceo na podnjaci,
- gornji roj skidamo sa pregradne daske, i sa podnjacom ga prebacujemo na mesto na koje zelimo da bude njegovo stalno mestoi sa njim zavrsavamo za jedan put’
- leto na pregradnoj dasci koje je do malopre gornjem roju sluzilo za opstenje sa prirodom zatvaramo, a otvaramo leto koje se na pregradnoj dasci nalazi odmah ispod
Zasto ovo radimo? U gornjem roju od pocetka pase nije nista dirano, i pcele su navukle zavidnu kolicinu hrane za zimu. Moze se reci da su izletnice prakticno „nepotrebne“ gornjem roju, dok donjem svakako trebaju, upravo u cilju ekonomije pcelara. Sve pcele (a ima ih poprilican broj) koje su bar jednom bile van svoje kosnice iz sada bivseg gornjeg roja po povratku sa pase vracaju se na mesto gde je gornji roj bio. Medjutim, tamo ih ceka samo pregradna daska i novo leto, koje je samo par centimetara nize. Pcele ’ladno nasedaju na ovu prevaru, ulaze na donje leto na pregradnoj dasci igde se nalaze? Heheheh, nalaze se u medistu sada bivseg donjeg roja. Tu odlazu med izlaze napolje pasu, vracaju se ..... Prakticno receno od bivseg gornjeg roja oduzeli smo sve izletnice i dali ih donjem roju. Neko bi rekao „Vrati koko sta si pozobala“. Tuce nema, jer su to pcele rodjene sestre (proverite datumski), a i pasa je u jeku i svako voli da mu se u kucu unose pokloni, tako da nema bojazni da ce doci do grabeza.

Pogled na kosnice posle skidanja donjeg roja:



Tako ojacan “donji” roj krece u nove rane pobede, I vec za 6-7 dana ceka nas novo vrcanje meda. Po zavrsetku drugog vrcanja retko se jos neka znavcajnija kolicina meda da skupiti, tako da ja oko 15 avgusta, skidam drugi I treci nastavak eventualno izvrcam, ako syu pcele unele jos nesto i pocinjem sa pripremama za zimu.

Bivsi gornji roj ce “bolovati" nekoliko dana (3-4), ali ce se vrlo brzo oporaviti tako da pripreme za zimu i donjeg i gornjeg roja pocinju istovremeno, i od tog trenutka vise nema fizicke razlike izmedju starog i novo roja, ali to je vec neka druga prica.


Nadam se da vam nisam dosadio sa ovom pricom i nadam se das am vam jasno opisao celu proceduru. Ako ima nejasnoca slobodno pitajte. Neka pojasnjenja cu dati i sam, ali o tom potom.