|
...Та о томе нема никаква мојег написаног дјела нити ће га икада бити.То се наиме никако не да ријечима изразити као друге науке,већ због дуга бављења самим предметом и уживљавања у њ изненада се у души појави свијетло као запаљено од искре,која одскочи,те онда већ само себе уздржава.Но ипак толико бар знам,да би то било најбоље разложено онда,кад бих ја то разложио писмено или усмено,као и то,да бих силно трпио,кад би то било лоше написано.Кад би се мени чинило,да се то може на прикладан начин написати и ријечима приказати мноштву,што бих љепше био могао извести у свом животу него да таквим дјелом свима изнесем на видјело праву суштину ствари?Али кад би се о томе кушало говорити,мислим,да то не би било добро за људе,осим за мало њих,који су способни сами то изнаћи уз мало упута.Што се тиче осталих,такав би покушај једне криво испунио неоправданим презиром (према филозофији),а друге охолом и надутом надом,као да су научили нешто узвишено.Уосталом,намјеравам приказати то још опширније;кад то изнесем,можда ће неке точке овога,о чему сада расправљам,постати јасније.Постоји наиме неки прави разлог против онога,који би се усудио писати било што о тим питањима.
За сваку ствар постоји троје,по чему се нужно долази до њезине спознаје,а четврто је сама спознаја.Као пето треба узети оно,што је предмет саме спознаје и што уистину постоји (тј. за платона свијет идеја)Прво је од тога име,друго дефиниција,треће слика(одраз),а четврто знање.Желиш ли схватити ово,што сада износим,узми један примјер и помисли,да је тако код свих ствари.Круг се назива нешто,чему је име управо то,што смо сада изрекли.Друго је по реду његова дефиниција,састављена од именица и глагола.Оно,чему су крајње точке посвуда једнако удаљене од средишта било би дефиниција онога,чему је име округло,обло и круг.Треће је оно ,што се црта и брише,што израђује токар и што пропада.Круг по себи,на који се све то односи,ништа се не дешава,јер је он нешто различито од тога.Четврто је знање,проматрање умом и истинита предоџба.Све то треба опет узети као цјелину,која се не налази ни у изговореним гласовима ни у материјалним ликовима,него у души,па је очевидни,да је то нешто различито од стварнога круга и од оног трога,што смо прије навели.Од тога је по сродности и сличности најближе петому (тј. идеји) проматрање умом,а остало је више удаљено.То исто вриједи и за лик с равним или завинутим цртама,за боју,за оно,што је добро,лијепо,праведно,за свако тијело било умјетно састављено или створено од природе,за ватру и воду и за све,што је такве врсте,за свако живо биће,за каквоћу душе,за сваку активност и пасивност.Тко наиме на било који начин не обухвати она прва четири ступња,никада неће постати дионик спознаје онога петога.Ктоме она прва четири ступња настоје код сваке ствари приказати једнако њезину каквоћу као и њезину праву бит,и то ријечима,које су слабо средство.Стога се нитко разборит неће никада усудити да оно,што је умом схватио,повјери том средству изражавања,и то таквом,које се не може више мијењати,како је то случај с оним,што је словима написано.
........ Ако тко и пролази кроз сва та четири ступња,прелазећи наизмјенце горе-доље од једнога ка другом,тешком муком стјече тако спознају онога,што је вриједно,и то амо ако је по природи надаренАко је пак по природи ненадарен-као што је код већине способност душе за спознају и за тзв. моралдијелом од природе слаба,а дијелом искварена-ни Линкеј не може таквима отворити очи.једном ријечи,ономе,који нема сродности са тим послом,ни лакоћа схваћања ни добро памћење неће пружити јасан увид у то,јер се филозофијс уопће не јавља код оних,којих је душевни став њој туђ.
Тко је пратио ово моје разлагање и овај застранак,схватит ће,ако је било Дионизије или тко незнатнији или угледнији од њега написао нешто о најважнијим и првим основима природе,да од оног,што је написао,ништа није чуо ни научио,што би било ваљано и у складу с мојом науком.Иначе би он,једнако као и ја,осјећао страхопоштовање према томе и нити би се био усудио изручити то неслагању и омаловажавању.Доиста,није он то написао ни као биљешке за подсјећање-нема наиме никакве опасности,да ту науку заборавиш,ако си једном прихватио својом душом,јер нема ничега,што би се краће од ње могло сажети-него из частохлепља,које је,ако га доиста оно потакло,срамотно,било да је то изложио као своје или с намјером да покаже,како је упућен у науку,које није био вриједан,јер је тежио за славом на рачун те упућености.Ако је Дионизије то постигао у оном једном разговору са мном,нека му буде,али како се то десило,нека сам Зеус знаде,како кажу Тебанци.Разложио сам му наиме своју науку онако,како сам рекао,и то само једном и никада више. ............ .................. .......................
платон,седмо писмо
@tagore: ipak je 'duša' malo starija od 'hrišćanskog svetla' ???!!!!!
Dopuna: 17 Dec 2007 16:57
pardon,ne tagore već - diamond73
|
