|
Poslao: 23 Dec 2007 22:39
|
|
"Šta je čovek?
Zar nije iskra u svetlom danu.
Zar nije senka u tamnoj noći.
Šta je čovek?
Zar nije kap vode u pustinji?
Zar nije zrno peska u okeanu?..."
http://www.creemaginet.com/sajt/nikola-vuskovic-poezija
chudni su putevi surferski...ili shta nadjesh kad ne trazhish...  mada lichi mi ova pesma na neshto/nekog... da je mozhda slichno tako negde recheno...mada ne znam...neccu greshim dushu
|
|
|
Poslao: 23 Dec 2007 22:42
|
|
diamond, mislila sam na sud, ne sudbina, jer si ti napisao da se duši sudi..a sudbina....ja verujem da ništa nije slučajno i da sudbina postoji, ustvari nekad razmišljam da mi u životu imao više različitih alternativa i puteva kojim možemo krenuti al isto tako mislim da na svakom tom putu bi nas čekalo nešto drugo,da smo recimo odabrali ili nam je namenjen neki drugi a ne ovaj na kome smo, ne znam kako to da objasnim rečima... isto mislim da nije slučajno da nam se dešavaju ili ne neke stvari, kao kazna ili nagrada nešto tako otprilike....skoro sam potpuno sigurna u to da nije slučajno , da upoznajemo neke ljude a ne neke druge,ili upadamo u neke situacije uvek postoji neki razlog neka kako bih ja rekla misija koju moramo da učinimo u svom životu ili nečijem drugom......udaljila sam se od teme.... 
|
|
|
Poslao: 23 Dec 2007 22:54
|
|
Oprosti,meni je karma izgledala kao analogija sa sudbinom  ,al vidim da mi čudne neke tačkice 
Odprilike to što kažeš je sloboda izbora tako da se razumemo.
To o čemu govoriš je sa jedne strane Božja promisao,a sa druge strane rezultat našeg slobodnog izbora.
pa dobro i to je vezano za dušu,a i u hrišćanstvu se kao sinonim za čoveka koristi reč duša ...
"Трпљењем својим спасавајте душе своје."
|
|
|
Poslao: 23 Dec 2007 22:59
|
|
tagore, asimetričnost, kindergirl 
-Glas učitelja- (O, vetre)
"......Kuda to hitaš sa našim duhom i uzdasima,? Gde nosiš slike naših osmeha? Šta radiš sa plamenom naših ustreptalih srca, odnsiš li ih tamo iza sumraka iza života ili ih kao plen odvlačiš u daleke i strašne pećine i tamo bacaš na sve strane da bi nestali?
U tišini noći srce ti otkucava svoje tajne u zoru oči te nose na treptajima kapaka. Sećaš li se šta je srce osećalo i šta su oči videle...
Pod tvoje okrilje siromah stavlja odjek svoga jada siroče svoj bol, tužna žena uzdahe.......Čuvaš li ono što ti povere? Ili si nalik ovoj zemlji, koja sve što joj se ostavi na čuvanje, pretvori u svoje telo?
Čuješ li ovaj zov, ovaj jauk, ovaj vrisak, ovaj plač? Ili si kao moćnici. Pružaju ruke k njima, ali se oni ne obaziru, zovu ih ali oni ne čuju?
TI, U KOJEM ŽIVI ONAJ KOJI ČUJE, ČUJEŠ LI?"
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2007 11:20
|
|
tamevekam djanata atmanam amritasjesa setuh...
dok sam ucio sanskrrit ovo je prva stvar koju sam davno bese naucio...
"spoznaj jedno dusu to je most koji vodi beskrajnom postojanju"
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2007 14:22
|
|
А
То није све,кажем ти.Покрени своју мисао.Ослони на неку тачку која почиње да се зачиње у твоме духу,шиљак жеље и моћ трајања,захваљујући којима ће се у циљу потпуног развоја те клице распоредити скуп свих сличности,простор одјека,множина свих могућчности,упијени у оно што си ...
Б
Ћути!Само подсећање на моје снаге ме опхрвава.Ти ме принуђујеш да мерим огромну муку коју треба уложити да бих престао бити упола мртав.. Остави ми,макар потребно време да се вратим без бола и без кајања,из стања ствари у стање животиње,и од животиње човеку,и од човека себи,једином ...
А
Видим да је најтеже учињено.Подижеш се на лакат.
Б
Авај.. Да,будим се... Нисам више као у равнотежи између свега и ничега: једна ситница бацила би ме у ништавило могга сна;једна ситница учинила би даискрснем,да се усталим,спреман да живим ...
А
Ускоро ћеш се разликовати од самог себе као што се од опуштеног конопца разликује тај исти конопац кад је затегнут.
Б
Можда.Али пре свега чудновато се осећам жртвом својих моћи.Моје сећање ме опседа.Мој интелект захтева,а моја способност делања обилује у мојим мишицама које затеже;без циља још.Осетити,моћи,хтети,знати,морати ... Сви ит дневни демони се протежу ....
А
Посматрај овај чудни дан ....
Б
Чедан као улица... Тек што почнем да ратмишљам о њему,разликујем,кроз прве зраке свога духа,различите створене бриге,бића која ме чекају;а посебно нека ни сам не знам која веома непријатна,веома тешка ствар коју већ данас морам учинити.
А
Која ствар?
Б
Кажем ти да лош не знам.Још је прикривена.Некаква извесност без лица.Ускоро ће узети сав свој апарат времена,места,узрока и извођачке снаге... Казати да сам то чувао у себи целе ноћи;да се будим,и да се то буди;и да је читав један дан који још непостоји већ сасвим затворен тиме!....
А
Причекај догађај.Можда ћеш,пред вече,бити задовољан том савршеном ствари,и можда задовољан собом.
Б
Ах!....Зашто да постанем?Заштоо си ме извукао из тог фосфоросцентног кала између бдења и сна?Постати ТАЈ.. Онај који носи моје име,који је закрчен мојим навикама,мојим сметњама,мојим мишљењима,натоварен са толико ствари које су могле бити сасвим друкчије,које осећам као потпуно случајне,а које МЕ ипак одређују.Зашто?Зашто ме вратити сунцу познатоме,и Истом одвећ познатоме?Кад се успавњујемо,није ли то начин да се докаже савршена довољност што смо преживели дан који смо управо живели?Зар искуство од неколико сати не каже све?.. Колико пута се осећам као да се знам напамет!
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2007 23:00
|
|
tagore,
sanskrit! kako meni ta reč lepo zvuči......ja znam tek po koju ....zbog indijske filosofije..i starohebrejski tek po neku reč....zbog kabale...
slično sanskritu....latinski..
Plus videmus animo quam corpore!
Ili: Više vidimo dušom nego telom..
asimetričnost,
....."Zaista, moram samog sebe da upoznam, da prodrem u moje tajno srce i tada ću se osloboditi od sumnje i nespokojstva. Moja je prevashodna dužnost da otkrijem svoje idealno biće svom materijalnom biću a zatim da pokaem tajne moga bića od krvi i mesa mojoj apstraktnoj suštini.."
|
|
|
Poslao: 26 Dec 2007 20:13
|
|
А
Ово је већ боље.... Видим да размишљаш,да заустављаш идеје и дајеш форму својој мисли.Искористива енергија ускоро ће обиловати у твојој штедљивости,и сам ћеш кроз намере,одлуке,стварања растварања одговорити на питање које ми постављаш (или које себи постављаш),а које не подноси неки други одговор.Нема никаквог –зашто- кад је реч о животу.
Б
Можда имаш право
А
Изгледаш ми потпуно пробуђен,обновљен,саграђен ....
Б
По чему то закључујеш?
А
По томе што се слажемо.Значи да више између нас нема места за НЕЈАСНЕ СТВАРИ ;за питања која су одговори,за одговоре који су питања;за проблеме који траже свој начин да се изразе,за речи које они што их користе сматрају богатијим од њих самих;за безазленост која верује у знање без моћи... Шта радиш?Скачеш ван из својег чаршафа?
Б
Устај... Ја ево устајем.Ударам голом стопом стварност осећајног света....
А
То је нека врста државног удара...А онда?...Облачиш се?
Б
Једва.Море ја на два корака.-Трчим у вал да из њега жив шикнем.-
А
А онда?
Б
А онда.. Чинићу оно што треба.Осећам одједном изванредну снагу.Осећам се препун живота и готово претрпан слободом мишљења и делања која ме осваја,као снажно узбуђена неизбежношћу тешкоћа и невоља које су ми до малопре притискале душу.
А
Пази!Очаран сам што те видим сасвим различитог од оног кога сам с толико муке отргао од стања нејасног живота.Истински уживам у твом преображењу.Био си ништа,а учинићеш све!Али чувај се... Не упропасти ту силину.Постоји вече.Оно увек дође.
Б
Верујеш ли да га моја проницљивост не види како долази?Верујеш ли да она не мисли на свој властити сумрак-и да га не воли?Није ли то врхунско чудо кад можемо мислити да поседујемо у себи оно од чега можемо нестати у себи-док се све друге ствари,као ухваћене,ма какве биле,у једну исту мрежу која их неосетно води према тмини-личности,мисли,жеље,вредности и добра и зла и моје тело и моји богови,заједнички повлаче,распршују,поништавају,стамњују?...Ничег није било.Све се брише одједном.Није ли то лепо?Када брод тоне,небо нестаје а море се испарава.....
Али сад,пријатељу,гледај како је ова шака чврста:Она удара сто.Иста је снага у моме срцу,које је велико као и она и бије пуни ритам моје моћи!Ја сам мера и безмера,крутост и нежност,жеља и презир;трошим се и обнављам;волим се и мрзим,и осећам да се,од чела до стопала,прихватам такав какав јесам,ма какав био,одговарајући свим својим бићем на наједноставније питање на свету: шта може један човек?
|
|
|
|
