Pismo srpskoga jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby
Формулар ћеш попунити оним језиком/писмом на којем је формулар издат. У Аустрији је у употреби немачки језик. Следствено, формулар попуњаваш на немачком. Ако га попуниш хтватском латиницим биће једнако неразумљив као да си га попунио српским писмом.
Што се тиче комуникације са иностраним пословним парнерима то се решава уговорм, договором или добрим пословним обичајима. Али се решава на нивоу језика а не писма. Француз, потенцијални пословни партенер, једнако те неће разумети писао ти њему хрватском латиницом или српском ћирилицом. Ако му се обратиш на енглеском, ту нема дилеме којим ћеш писмом писати. Зашто би дилема постојала када је српски језик у питању?

• 1Ovo se svidja korisniku: Arčibald Rajs
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А зашто у Аустрији није у употреби аустријски, него немачки језик?

• 1Ovo se svidja korisniku: Arčibald Rajs
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam na to kako cemo pisati nasa licna imena?

Ja svoje ime ovde u Austriji ne pisem na Nemackom vec sa sve nasim kukicama i kvakicama (hrvatskom latinicom) i to tako unose u kompjuter.
Mojoj deci, koja su rodjena u Austriji, u izvodima iz maticne knjige izdatim u Becu pise Spasić, a ne Spasic.
Mojoj babi, koja je austrijski drzavljanin, u austrijskom pasosu pise Nedeljković, a ne Nedeljkovic.

Sta ce biti ako mi ukinemo gajevicu?

Citat:У Аустрији је у употреби немачки језик. Следствено, формулар попуњаваш на немачком.
Ako je po tvome, da formular treba da popunjavam na nemackom, onda treba da pisem Shpassitsch (ono H da bih razdvojio S od P, posto se SP u nemackom cita ŠP,pa onda dupliramo S da ga ne bi citali kao Z, plus TSCH umesto Ć, sto je opet nepravilno, posto je TSCH u stvari Č)

I, lici li Shpassitsch na Спасић, ili je ipak bolje Spasić?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby ::Ajd' sad...
Recimo da u Srbiji cirilica postane jedino pismo, i mi prestanemo da koristimo latinicu (onu hrvatsku, nije bitno), i neko od nasih pokusa da krene u neki biznis sa nekom firmom iz Francuske, kako ce im pisati ponude? Cirilicom, osisanom latinicom? Ili cemo ipak zadrzati hrvatsku latinicu da bi smo mogli barem da zapisemo nasa imena i prezimena?

Kako ja u Austriji da unesem licne podatke u neki formular? Cirilicom?
Pa cak i Bugari su morali da standardizuju transliteraciju na latinicu bas zbog ovakvih stvari. I oni su sebi standardizovali nekakvu latinicu, a mi imamo jednu koju cemo da odbacimo, da bi smo nakon kratkog vremena morali da smisljamo drugu (ili da ponovo smislimo istu onu, staru).

To je ono o cemu vam pricam, ali niko ne slusa.


Ja se ubih postujući skenove koji upravo o tome govore. Lingvistička nauka je na najvećoj vetrometini kad su društvene i političke promene u pitanju. Neko može, grubom političkom moći, da natera lingviste da primene neko novo pravilo (setite se kratkotrajnog perioda ukidanja jekavice u RS!), ali ne može da natera jezik i jezičku praksu da to trpi. Stoga lingvisti moraju da laviraju i trpe udare sa svih strana: s jedne strane - struka i istorija filologije (dakle, tradicija) traže svoje, a u struci uvek postoji dogmatsko krilo i ''tvrda struja'' koja se opire promenama. S druge strane, imate mlađe , fleksibilnije lingviste, svesne neumitnosti promena. S treće, najvažnije strane - imate Njegovo Veličanstvo , realni život, koji nameće svoja rešenja i traži verifikaciju. A taj realni život kaže da mi živimo u različitom lingvističkom okruženju i da nema tog zakona koji može da natera jednog, recimo austrijskog činovnika, da se bavi našom ćirilicom . Pođite od teorijske pretpostavke da smo članovi EU. Koliko bismo članova još zatekli da imaju ćirilicu u upotrebi i šta bi nam to značilo?

Da ne razvodnjavam dalje problem, ali hajde da još malo razmotam film, neće škoditi. A ono što ne škodi može da koristi, što reče Lane :

Ćirilica u našoj zemlji jeste na udaru usred globalizacije prema kojoj smo mi preslabi i premali da bismo se oduprli, no nismo jedini koji to trpe. Lako je Rusima da brane ćirilicu kad zauzimaju šestinu Zemljine kugle. Rumuni je nisu odbranili, a do 1956. godine (ako se dobro sećam podatka) i kod njih je ćirilica bila u službenoj upotrebi. Od globalizacije i nezadrživog prodora engleskog (za koji je najzaslužniji kompjuter) trpe i sami Englezi, pa su svoj jezik rasporedili u čak tri grupe po složenosti i kukaju na sav glas kako im kompjuterski engleski uništava ne samo književni, već i svakodnevni govor.

Gde smo tu mi, stvarno?
Više je nego jasno da moramo posegnuti za kompromisom, ako hoćemo da pratimo tokove i da napredujemo, a da očuvamo ćirilicu. Mislim da je razumno rešenje da ćirilica bude službeno pismo u unutrašnjoj upotrebi (a da je , naravno, normiraju lingvisti a ne članovi nekog skupštinskog odbora), a da latinica bude korišćena u međunarodnoj prepisci. Tu praksu već imamo i nije nikakva novost. Podsećam da su mnoge štampanice bile štamapne samo latinicom upravo zbog međunarodne upotrebe (vizit karte, memorandumi, blokovska roba) i to svi štampari znaju. Možda ćete se iznenaditi, ali naš JUS je još 1973. godine (!) propisao pisanje datuma prema engleskom standardu, a ostavio mogućnost da se kod unutrašnje upotrebe piše onako kako i sada pišemo. Dakle, moramo da napravimo ''dvostruke standarde'' (ne pišem ovo u pežorativnom smislu) hteli - ne hteli.

Završavam: pratim godinama rad različitih društava za zaštitu ćirilice. Ima ih raznih i s raznim argumentima, međutim jedno im je zajedničko, a toga i mi treba da se držimo: ćirilica je i društveni i lingvistički problem i briga, ali svoj patriotizam ne treba samo preko nje dokazivati . Patriotizam se dokazuje na mnogo drugih načina (radom, poštenjem, ljubavlju prema zemlji, kulturom življenja, itd), a ćirilica je tradicionalna vrednost koju treba čuvati zbog svog duhovnog identiteta , a ne zbog tvrdoglavosti i inata. Ako izbacimo latinicu (što je moguće teoriski, ali je apsurdno) najpre ćemo svojoj deci zatvoriti vrata za napredak ...ili ćemo ih oterati od sebe.

• 3Ovo se svidja korisnicima: medicus, Arčibald Rajs, real
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Са већином изнетог се слажем.

Прихватам да је у наведеном смислу Русима лако. али, по тој логици, Македонцима је изузетно тешко, можда и теже него нама, али користе једно, ћириличко писмо.

Не бих ограничио употребу "ћирилице" на унутрашњу употребу. Зашто дипломатска преписка не би садржала и ћирилични, и текст написан писмом које се употребљава у односној земљи? Зар ћете, примера ради, представницима државе Енглеске послати допис исписан "гајевицом"? Лакше ће да га разумеју? Није ли логичније да се достави "оригинални" текст писан нашим писмом, а уз њега и превод текста на енглески језик (дакако, без ć, č, dž, đ, š, ž, lj и nj).

Зар је проблем да се на визит картама, меморандумима и блоковској роби "унесе" (и) писмо које је у службеној употреби у овој држави? Мала је то мука, а велика, немерљива корист!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::


A taj realni život kaže da mi živimo u različitom lingvističkom okruženju i da nema tog zakona koji može da natera jednog, recimo austrijskog činovnika, da se bavi našom ćirilicom . Pođite od teorijske pretpostavke da smo članovi EU. Koliko bismo članova još zatekli da imaju ćirilicu u upotrebi i šta bi nam to značilo?


Patriotizam se dokazuje na mnogo drugih načina (radom, poštenjem, ljubavlju prema zemlji, kulturom življenja, itd), a ćirilica je tradicionalna vrednost koju treba čuvati zbog svog duhovnog identiteta , a ne zbog tvrdoglavosti i inata. Ako izbacimo latinicu (što je moguće teoriski, ali je apsurdno) najpre ćemo svojoj deci zatvoriti vrata za napredak ...ili ćemo ih oterati od sebe.

Зашто би се аустријски (белгијски, мађарски, турски, ирански, руски, молдавски, бразилски, намибијски итд.итд.) чиновник бавио српским писмом? Не разумем! Изгледа да је у питању збир баба и жаба.
Може, свако од нас, попунити, у било којој земљи, фрмулар онако као зна, жели и хоће. То није у непосредној вези са нашим језиком и писмом. Попуњавање формулара је индивидуални акт, као што је и познавање два (три, четири,...) писма индивидуална вештина. Овде је реч о општем принципу.
Аргумент "да смо чланови ЕУ. И колико земаља чланица ЕУ има ћирилицу за званично писмо" никако није одржив. Узмимо пример Грчке. Којим писмом се пише грчки језик? Да ли су Грци у ЕУ? Зашто нису постали практични и свој алфабет заменили употребљивијом латиницом? Мислим да одговре знамо сви. Узмите папирну новчаницу (било коју) европске монете. На свакој пише евро грчким алфабетом. И то не само због тога што су Грци инсистирали на томе, већ и због тога што је ЕУ творевина заснована на 4 основне слободе и замишљена да поштује права свих грађана. Како евро може бити монета у Грчкој ако назив монете није исписан на грчком језику/писму, који је једини у употреби у Грчкој? Ово питање нису поставили Грци већ сама ЕУ.
Одбрана српског језика/писма, барем за мене, није никада представљала патриотски акт. Нити сматрам да се родољубље може тако исказати. Уколико су трвдоглавост и инат, у овом случају, синоними за истину, онда ћу се тврдоглаво инатити.
Е сад, ако постоји бојазан, да би српској деци, због фаворизовања ћирилице, врата за напредак била "притворена", а све због непознавања латиничног писма, можемо то решити на други начин. Увођењем страног језика (који се пише латиницом) од 2 разреда основног образовања. Па нека деца, зарад избегавања хедикепа, лепо уче енглеску, немачку, шпанску или неку четврту латиницу. Мого су, на међународном нивоу, употребљивије од хрватске латинице. Да разјасним основну ствар. Немам ништа против хрватске латинице. Али сматрам да не постоји нити један стабилан агумент који може оправдати њену употребу у српском језику. Прилично добро познајем енглеску латиницу и одлично се служим енглеским језиком, али ми на памет не би пало да се са неким Хрватом дописујем на енглеском. Разлог је практичан, знам да читам и пишем хрватски. Међутим, овде није реч о употреби писма од стране појединца, него од стране нације. Српски језик се може писати и хијероглифима, али то онда није српски језик.
Да не заборавим, у вези Руса. Ма, не бране Руси своју ћирилицу. Немају разлога, нико је не напада. То је њихов језик и њихово писмо. Проблем је у нама, и даље смо збуњени и заплетени.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2011 10:20

tuzor ::Са већином изнетог се слажем.

Прихватам да је у наведеном смислу Русима лако. али, по тој логици, Македонцима је изузетно тешко, можда и теже него нама, али користе једно, ћириличко писмо.

Не бих ограничио употребу "ћирилице" на унутрашњу употребу. Зашто дипломатска преписка не би садржала и ћирилични, и текст написан писмом које се употребљава у односној земљи? Зар ћете, примера ради, представницима државе Енглеске послати допис исписан "гајевицом"? Лакше ће да га разумеју? Није ли логичније да се достави "оригинални" текст писан нашим писмом, а уз њега и превод текста на енглески језик (дакако, без ć, č, dž, đ, š, ž, lj и nj).

Зар је проблем да се на визит картама, меморандумима и блоковској роби "унесе" (и) писмо које је у службеној употреби у овој држави? Мала је то мука, а велика, немерљива корист!

U pravu si! Diplomatiju sam ''ispustio'', a nije baš zanemarljiva po obimu, a posebno po značaju (videli smo, ako ništa drugo, u slučaju Vikiliks ). Saglasan sam s tim predlogom, pogotovo što postoji i istorijsko utemeljenje u toj praksi. Sve je pitanje dogovora. Koliko me pamćenje služi, kratko vreme Turska i Srbija (u vreme diplomatske borbe za autonomiju i osamostaljenje Srbije) su vodili prepisku na trećim jezicima (francuskom, a i nekim drugim, no to je posebna priča).

Moja praksa je po tom pitanju identična: kada šaljem strane dopise to radim dvojezično i dvopismovno. U svakodnevnoj upotrebi nikakav problem nemam sa dvopismovnom upotrebom. Naravno da sam za očuvanje ćirilice, ali ne samo zbog zaštite nacionalnog identiteta i duhovnog bića već pre svega zbog njenog unapređenja: samo ako je budemo očuvali, moći ćemo da je unapređujemo, a to jeste cilj ljudskog razvitka.

Dopuna: 05 Jan 2011 11:39

Arčibalde,

Nisam ignorisao tvoju poruku , izvini što nisam odmah prokomentarisao jer smo kuckali u slično vreme.

Većim delom smo saglasni u mišljenjima. Na pitanje -zašto bi se neki austrijski (belgijski, mađarski...) činovnik bavio srpskim jezikom odgovori su prilično jednostavni: zato što ima potrebe i zato što smo mi suverena zemlja sa svojim jezikom i pismom. Isto tako mogu da pitam - a što bismo se mi bavili njihovim jezikom i pismom ...i dobio bih isti odgovor. To što smo suverena zemlja treba još da prodre do mozga naših udvorica.

Što se tiče obrane ruskog jezika, ne budi toliko baš komotan u toj proceni. Nasrtaji na taj prebogati jezik su ogromni i stalni, ali to nije tema ovog topika. Možemo to eksplicirati na drugoj temi. Francuzi ogorčenu borbu za svoj jezik vode već treću deceniju, sistematski, još od vremena Žaka Langa.

PS
Često mi, kroz kolokvijalnu upotrebu, zaboravljamo i previdimo da treba govoriti o nekoliko ravni upotrebe jezika i pisma - upravo ono što je Tuzor naglasio. Npr : srpsko pismo u diplomatiji mnogo je bolje zaštićeno nego u običnom životu. Naš diplomata ode u , recimo, Boliviju i strpljivo čeka da domaćin obezbedi prevodioca za srpski...ako se drugačije ne dogovore, a i to opet na bazi reciprociteta. A šta imamo u običnom životu? Evo, na ovoj temi mi imamo ljude koji mogu, ALI NEĆE, da napišu ć ili š, već pišu ch ili sh. Od odbrane našeg jezika ili pisma deli ih samo jedan klik na taskbaru.

Dopuna: 05 Jan 2011 11:43

Ајд, кад сам узео реч да додам и ово: ја могу да пишем један пост ћирилицом, а други латиницом, без икаквих проблема и предрасуда. Није то мој изум. У краљевини Југославији (СХС) државни часописи су штампани тако што је једна страница штампана латинично, а следећа ћирилично!! Надам се да вам тај податак нешто говори. Познати сарајевски лист ''Ослобођење'' деценијама је излазило тако што је један дан штампано латиницом, а други ћирилицом. Колико је то уродило плодом? Да не настављам даље...Сви знамо.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Их, Русија!
Убеђен сам да још увек у неким деловима Русије (овде-онде) има живих сарина који нису ни чули за операцију Барбароса. За многе Русе је инвазија на Пољску '39. била најновија вест 1945. Данас нам је тешко и замислити живот без модерних средстава комуникације, па нам је белај у Руанди био као нешто због чега ''морамо да подигнемо борбену готовост на највиши ниво''. Рус од Немца није ни имао потребу да се брани. Тако и руска ћирилица од латинице. У Русији има људи који никад у животу нису ни видели латинично писмо.Зар има места забринутости за национално писмо у земљи у којој је једна планина (Урал) дуга колико и растојање од Београда до Штокхолма и која је за Руса ''тамо негде далеко''!?
Код нас у Србији је питање очувања ћирилице у ствари питање – бити ил' не бити!
Тизор има добар предлог: Странцима уз оргинал послати и превод и замолницу да се оргинал врати, не због веродостојности превода, већ због чувања хартије на којој је ћирилица.
У борби за очување ћирилице у овој нашој малој Србији треба се уздати у Бога, у себе, а и џебану треба држати на сувом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TiSi ::Их, Русија!
Убеђен сам да још увек у неким деловима Русије (овде-онде) има живих сарина који нису ни чули за операцију Барбароса. За многе Русе је инвазија на Пољску '39. била најновија вест 1945. Данас нам је тешко и замислити живот без модерних средстава комуникације, па нам је белај у Руанди био као нешто због чега ''морамо да подигнемо борбену готовост на највиши ниво''. Рус од Немца није ни имао потребу да се брани. Тако и руска ћирилица од латинице. У Русији има људи који никад у животу нису ни видели латинично писмо.Зар има места забринутости за национално писмо у земљи у којој је једна планина (Урал) дуга колико и растојање од Београда до Штокхолма и која је за Руса ''тамо негде далеко''!?
Код нас у Србији је питање очувања ћирилице у ствари питање – бити ил' не бити!
Тизор има добар предлог: Странцима уз оргинал послати и превод и замолницу да се оргинал врати, не због веродостојности превода, већ због чувања хартије на којој је ћирилица.
У борби за очување ћирилице у овој нашој малој Србији треба се уздати у Бога, у себе, а и џебану треба држати на сувом.

Опет предлажем да овде не отварамо ту тему, односно прецизније - да се не бавимо другима већ собом. Јесте значајно да користимо туђа искуства и да се поредимо, али поновићу: не знам каква су твоја искуства с руским и Русијом, али ја сам за кратко време четири пута био у Русији, а то нису била туристичка путовања већ стручна и службена. Стога нисам напамет написао да и Руси имају огроман проблем да заштите свој језик, али - на сву срећу - и огромне ресурсе. Зашто? Свакако знате пословицу - ''Тиха вода брег рони''. Та тиха вода је ''компјутерски енглески''. Негде рони, негде поткопава, а негде делује као бујица. Код нас је ово треће на делу...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius

Јасно је да последице глобализације, започете крајем 20-ог века, настављене у 21-ом, највише погађају културна наслеђа појединих нација. Руски (или било који други језик на свету) трпи последице англикације као продукта глобализације. Али није угрожен као српски језик, зато што не постоји алтернатива/избор за Русе као нацију и за сваког Руса појединачно. Да појасним, Рус да би писао руским језиком нема избора него да пише ћирилицом. Не може се користити нити једним другим писмом. Исти је случај Французом и француском латиниццом, Италијаном итд. исл. Срби и српски језик су у опасности, зато што већина сматра да има алтернативу приликом избора писма, и то још покушава да прикаже као предност. И то не само као личну предност, већ као предност спрског језика. Али, суштински посматрано, и ми, попут Руса немамо алтернативу. Проблем је што то не видимо.

Када говоримо о српском језику, он је, као српско национално благо, угрожен још од 1848. и тзв. културне револуције. Обећавам да ћу, чим будем у прилици, скенирати материјал који ће потврдити Ваше тврдње, које се тичу напоредне употребе два писма у Краљевини СХС. Међутим, мотиви таквог поступања нису били унапређење језика или развитак културног блага. Мотиви су били политичке природе. Мада, ово је већ област српске правне историје, а то није предмет ове дискусије.