medicus ::Uvek me je zanimalo što ne učimo na greškama i uspesima naših suseda?
Već sam ranije napomenuo da neki narodi u našem okruženju koriste samo jedno pismo, koje nije latinica (Grci, Bugari, Makedonci).
Upravo ta činjenica opovrgava tvrdnju da je latinica neophodna za modernu komunikaciju.
I, naravno da bi se stvorila konfuzija. Ali zašto bi iko pristao na korišćenje tako složenog sistema od čak 8 digrafema. I ''osisana'' latinica danas funkcionise savrseno. (kao sto se iz primera koji citate, moze videti).
Mislite o tome, Grci, Jermeni, Gruzini, Jevreji i mnogi drugi, su u težoj situaciji nego ćirilični Sloveni. Imaju slovne sisteme koje samo oni razumeju. Zar njima nije palo na pamet da bi im život bio mnogo lakši ako bi prešli na neko od ''svetskih'' pisama.
Zašto nisu?
Дакле Ваш предлог је да из употребе избацимо српско писмо и да користимо само латиницу? Или сам све погрешно схватио?
Moj predhodni post, je odgovor na predlog da se Gajeva latinica zameni sistemom od 22 monografema i 8 digrafema.
Naš sagovornik tvrdi da bi to izazvalo konfuziju, koja bi posledično dovela do smanjenja upotrebe latinice. Kao odgovor na to tvrdim, da niko svestan ne bi poštovao tako komplikovan sistem, već bi se dovijao na različite načine (poput ošišane latinice, koju sam izneo u primeru).
Ne slažem se sa predlogom da se izbace karakteristične grafeme Gajeve latinice, već da se, šta više, uvedu nove.
Latinica je tu, i bilo bi je apsurdno na silu izbacivati. Šta je učinjeno - učinjeno je. Da li je dobro što je tu ili nije, neka buduće generacije to otkriju, na nama je da je, kad je već tu, iskoristimo na najbolji mogući način.
Da od dva zla, biramo manje...
A dalje navodim, da mi nismo usamljeni primer, da verovali ili ne, još neki narodi koriste specifična pisma, koja samo oni razumeju, ali to im ne smeta, da savršeno funkcionišu i napreduju.
Pitam se, zašto nisu sebi olakšali život i priklonili se nekom ''carstvu''?
medicus ::Moj predhodni post, je odgovor na predlog da se Gajeva latinica zameni sistemom od 22 monografema i 8 digrafema.
Naš sagovornik tvrdi da bi to izazvalo konfuziju, koja bi posledično dovela do smanjenja upotrebe latinice. Kao odgovor na to tvrdim, da niko svestan ne bi poštovao tako komplikovan sistem, već bi se dovijao na različite načine (poput ošišane latinice, koju sam izneo u primeru).
Ne slažem se sa predlogom da se izbace karakteristične grafeme Gajeve latinice, već da se, šta više, uvedu nove.
Latinica je tu, i bilo bi je apsurdno na silu izbacivati. Šta je učinjeno - učinjeno je. Da li je dobro što je tu ili nije, neka buduće generacije to otkriju, na nama je da je, kad je već tu, iskoristimo na najbolji mogući način.
Da od dva zla, biramo manje...
A dalje navodim, da mi nismo usamljeni primer, da verovali ili ne, još neki narodi koriste specifična pisma, koja samo oni razumeju, ali to im ne smeta, da savršeno funkcionišu i napreduju.
Pitam se, zašto nisu sebi olakšali život i priklonili se nekom ''carstvu''?
Питање које сте поставили и није питање, зар не? Али, ево одговорићу, претварајући се да јесте.
Приклањање неком "Царству" не мора нужно значити и одрицање од сопственог идентитета. Заправо, једино право "Царство" јесте "Царство различитости". Не можете бити пуноправни члан таквог "Царства" ако у њега желите ући без сопственог идентитета. Једноставно нисте пожељни.
Citat:Питање које сте поставили и није питање, зар не? Али, ево одговорићу, претварајући се да јесте.
Приклањање неком "Царству" не мора нужно значити и одрицање од сопственог идентитета. Заправо, једино право "Царство" јесте "Царство различитости". Не можете бити пуноправни члан таквог "Царства" ако у њега желите ући без сопственог идентитета. Једноставно нисте пожељни.
Bio sam metaforičan (ili bar pokušao da budem). Pitanje je zašto komplikuju stvari, kada ih mogu pojednostaviti. Zašto se ne priklone nekom od ''svetskih'' pisama, i ne priglre tekovine njihove kulture, koja je, očigledno, uspešnija. Ne mora ih niko prihvatati. To bi uradili zbog sebe.
I mi smo sami, prošli kroz par promena u našoj istoriji. ''čerte i reze'' smo zamenili glagoljicom, glagoljicu ćirilicom. Da li je latinica sledeća. Ne znam.
Znam da je tu. I da se treba iskoristiti na što je bolje mogući način.
Dopuna: 03 Jan 2011 11:20
Čovek je sve rekao. Ko razume, naravno, shvatiće...
Постојање два писма у једној држави је идеално тло за сејање семена раздора и распарчавање исте.
Зар ништа не научисмо од историје!?
Где је постојала различита замена ''јата'', поделисмо се на ''е'', ''је/ије'' и ''и''.
Док је било братства и јединства, једни су били за братство, а други за јединство.
Поделисмо се на кајкавце, штокавце...кокавце...
Поделисмо се на западно од Дрине, јужно од Саве, северно од мозга...на црвене и беле, на зелене и беле...
Делимо се на оне тамо преко потока и нас овамо, а и ми овамо се делимо на разведене и у браку...
Делимо се на југоносталгичаре који носталгију пију на ЕКС, на оне који је патетично густирају гутљај по гутљај и на нас који ту папазјанију уопште не пијемо.
На срећу, једино се још размножавамо на исти начин.
Зашто ово цврљам?
Наиме, од мене као члан Друштва за заштиту ћирилице и као некога ко је осмислио слоган огранка Друштва у свом месту – ''Од своје мајке нећеш наћи бољу'', није ни за очекивати да уопште размишљам о компромису по питању употребе ћирилице.
И не секирајте се, нисмо ми криви што наши уставотворци немају петљу (згодан овај еуфемизам - петљу), наше је да чувамо ћирилицу.
Ova tema zamišljena je (nadam se) kao lingvistička, pa se zato i nalazi na ovom potforumu. Nije joj cilj da seje zlo seme ili muti vodu u , inače zamućenoj, balkanskoj bari.
Nadam se da će nas pokretač teme ( i ne samo on) obradovati i nekim naučnim radom , nekim citatom, koji potvrđuje njegove teze. Ja ću, sa svoje strane, nastaviti da vas obasipam kvalitetnim skenovima. Zašto? Zato što će neko, kucajući u pretraživaču, naići i na ovu temu. Ne bi bilo lepo da zatekne neutemeljenu polemiku, da ne kažem nešto ružnije... Uz dužno poštovanje, naravno, za lik i delo moga kolege u struci, Borislava Đorđevića. Drugo: obratite pažnju na datume u skenovima. Istorija filologije je istorija ljudskog roda i ona se ne menja svaki čas, kao model automobila, prema željama državnika i političara. Jezik menja, dograđuje i usavrašava narod, a te promene verifikuje nauka. Lingvistika.
Evo, dakle, tog materijala, pa ko želi, može da se upozna sa istorijatom srpskog pisma - onako kako to naučnici, a ne kafanski mislioci , objašnjavaju;
da se najpre podsetimo šta o srpskohrvatskom jeziku (tom toliko i tako olako od strane nekih usijanih glava osporavanom entitetu) kaže nauka. Sken je iz ''žute gramatike'' i predstavlja sažetak, za školske potrebe, mnogih drugih naučnih radova, od kojih sam ja neke ovde prezentirao.
Pogledajmo sada i neke od delova tog dragocenog izdanja ''Istorije srpske ćirilice''. Izdao ju je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva'', a nagrađena je Oktobarskom nagradom grada Beograda 1971. Reč je o godinama kada je i slovo S bilo sumnjivo spominjati, ne ponovilo se. Stariji to svakako pamte.
Evo naslovne strane (korica):
Evo šta o poreklu jezika i pisma kod Slovena piše Đorđić:
Pored nastanka glagoljice (koga interesuje, mogu da skeniram i da priložim ovde), najveći deo knjige posvećen je nastanku i razvoju ćirilice. Naravno, ovo je manji deo. Znatan deo knjige bavi se primerima glasovnih , morfoloških i grafemskih promena, njihovim izvorima i oblicima. Za hobiste i zznalce je to pravo zadovoljstvo čitati, ali za laike izgleda kao ''ređanje cigala''. Svakako, ko želi mogu i to da postavim. Evo, dakle, o razvoju ćirilice - osnovno.
Сириус
Прочитах, са тешком муком, "скенове" које сте јуче поделили са нама. Кад кажем "тешком муком" мислим на квалитет скенираног материјала. Једноставно је тешко читљив (за разлику од овог данашњег).
Е сад, што се написаног у материјалима тиче, могао бих Пешиканов текст поделити на технички део који се тиче писма и на развојни, тачније описни део. Технички део је занимљив, јер ма колико мислили да нешто знамо, увек се покаже да не знамо довољно. У описном делу сам нашао потврду уверења да српско писмо доста одудара од ћириличног писма. И сам Пешикан то наводи (знате и сами где).
Научна грађа? Биће и тога, само када се усагласимо да феномен језика не посматрамо чисто лингвистички. Ако такву сагласност постигнемо онда ће и друге науке имати шта да "кажу" по питању писма српскога језика.
Медицус,
''Јота''! Вешта метафора, свака част.
Али, не бих се сложио са дијагнозом.
Истрајање и неодступање ''ни за јоту'' је последица благе ксенофобије за коју се, с обзиром на искуство са свим и свачим што је дошло са стране, чудим да већ није попримила размере малигног обољења.
Латиница је незвани гост и наравно да је сумњива. Јаше нас, ево, већ годинама и још нас убеђују да нам је тај самар неко богатство! Шио ми га Ђура!
Кад видим ћирилицу знам да сам код куће, кад видим латиницу сетим се да у кући имам незване госте које једва чекам да одведем на Петроварадин и покажем им ''EXIT'', па ако разумеју, схватиће.
Него, мене чуди да има Срба који (ничим изазвани) хоће да буду странци у својој кући користећи латиницу иако знају ћирилицу. Не 'ају ни за то да ''кад си у Риму, понашај се као Римљанин'', већ се и у сопственој кући, Новом Саду, Чачку, Крушевцу, Ваљеву...понашају као...Римљани.
Употребу латинице, по мени, треба санкционисати само у случају да је нешто немогуће написати ћирилицом: латински у медицини, у етимологији, мерне јединице, регистрационе ознаке, уопште све што је ствар конвенције на глобалном нивоу.
Ваљда неће неко да ми пребаци да се позивам на апартхејд!
Сириус, одлична препорука!
Ево мог примерка. Ђорђић, алфа и омега студија о српској ћирилици.
Е да, још и ово.
Мишљења сам да прво треба оправдати постојање двоазбучја, па тек онда разматрати графемска решења појединих слова. Мада сматрам да је то работа беспосленог попа.
