Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Jul 2020 1:21

На Дан устанка 7. јула ове године група хулигана провалила је у Скупштину Србије. Бројне демонстранте окупљене испред полиција је засула сузавцем, а на улице извезла хамере, псе и коње. Сукоби су трајали целу ноћ. Али, зашто је ово здање мета демонстраната?

На месту Дома Народне скупштине налазила се римска некропола, а у доба Турака Батали-џамија. На овом зборишту обзнањен је 1830. султанов Хатишериф којим Милошу Обреновићу потврђује право наследног кнеза. Ту је 1892. архитекта Константин Јовановић пројектовао велелепно здање Скупштине, да би 1901. био расписан конкурс на којем је победио Јован Илкић плагијатом Јовановићевог пројекта. Градња је започета 1907, иако су се многи противили изградњи на месту античког гробља и џамије, поготово што је нови градитељ Петар I Карађорђевић не тако давно устоличен на убиству свог претходника Александра Обреновића. Београдске новине тада су објавиле упозорење видовњакиње Цане Јовановић "да се краљ мане ћорава посла, јер ни архитекта ни он неће дочекати завршену зграду".

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Приликом уређења Трга Маркса и Енгелса 1956. однета је Красновљева ограда, а њени делови завршили су на Белом двору и у вили "Биљана" у Охриду. Током упада у Скупштину 5. октобра 2000. демонстранти су опљачкали и уништили 90 уметничких дела. Нестале су слике Коњовића, Добровића, Милуновића, Зоре Петровић. Рад Аралице је поцепан, Лубардина слика запаљена, Шумановићева је бачена у воду. Поједине скулптуре су разбијене, однет је и намештај од слоноваче из Салона кнеза Павла. Нека украдена дела су враћена: слика Радоњића из 1936. откривена је на бувљаку, а за Нову 2005. четири слике су остављене на портирници Народног музеја. Слика Коњовића преузета је са једне аукције, а књига "Протокол Светоандрејске скупштине" из 1858. купљена је на бувљаку за 30 динара! Још увек нема трага 55 слика са листе МУП-а. Верује се да су лопови упућени у њихову вредност и нису аматери. За ову пљачку столећа нико није одговарао.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Luka2, Fil, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Украден римски споменик непроцењиве вредности, тек пронађен крај депоније у Винчи, нестао преко ноћи .

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



Римски споменик из 2. века, који је украден 24 сата пошто је откривен, пронађен је у четвртак неоштећен у шибљу недалеко од манастира Рајиновац у Бегаљици.
Лопови су га ту, вероватно, бацили у покушају да се отарасе "вруће" робе, јер се због крађе подигла права бура у јавности. У потрагу су се одмах укључили стручњаци МУП специјализовани за борбу против крађе и кријумчарења културног блага.

Иако су извршиоци брзо препознати, праћење је настављено да би се евентуално открили непознати "штекови" где се складишти опљачкано културно благо намењено препродаји у иностранству.
Драгоцени споменик угледног Римљанина који је на простору Винче живео пре 19. векова са натписом који открива његов животни и ратни пут биће највероватније изложен и доступан јавности чим буде пребачен у Народни музеј.
Ова стела тешка пола тоне, пронађена је у петак 10. јула приликом земљаних радова уз пут који води ка депонији Винча.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Стручњаци су проценили да је неки од локалних копача који вршљају овим тереном видео стелу и проценио да ће моћи да је прода "другој руци", која овакве предмете пребацује у иностранство, где им се пере биографија кроз мање аукције, да би се тако легализовани појавили у понуди великих аукцијских кућа. Овакви споменици нису често у понуди и цена им варира у зависности од потражње. Познат је за случај када је "прва рука" продала споменик за само 100 евра, али су продавани и за суме од 5.000 до 15.000 евра.

Е земљо,јадна ли си,кад те продају за 100 евра...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Fil, _Sale, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Не знам,где је ово сликано,али имам осећај,да је ово,наших људи дело...

RJ ::Infuzija



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto što se ponavlja, a o čemu bi naša država trebala da povede računa..


Citat:Atina – Ostrvo Vido, gde se nalazi mauzolej u kojem su sahranjena 2.764 poznata i nepoznata srpska vojnika i gde je tokom Prvog svetskog rata bila i bolnica u kojoj su se lečili srpski ranjenici koji su prešli Albaniju, ponovo je dobilo – plažu.

Jedan od prvih poteza opštinskog savetnika Spirosa Neracisa, koji je u okviru Organizacije za oporavak Vida preuzeo odgovornost da brine o oporavku ostrva, bilo je uređenje plaže na zadnjem delu ostrva. Na relativno malom prostoru postavljene su besplatne ležaljke i suncobrani, što je u grčkim medijima izazvalo negativne komentare. Lokalni portal „Enimerosi” podseća da je na Vidu prošle godine postavljen manji restoran i uz njega i nekoliko ležaljki, koje su, međutim, bile uklonjene nedugo posle intervencije Udruženja građana za zaštitu Vida i sastanka sa gradonačelnikom Krfa Kostasom Nikoluzisom.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стева Јаковљевић је лепо написао у ''Српској трилогији'' - ''Бити Грк није нација, већ професија''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Упркос пресуди судова тзв. Косова али и притисака дипломатских представника у Приштини, настављени су радови на изградњи магистралног пута са Косова према Црној Гори који треба да прође на само 40 метара од Високих Дечана, манастирског комплекса уписаног на Листу светске културне баштине Унеска. Уколико се изгради овај ауто-пут, биће то светски преседан. Изненађује изостанак реакције Унеска, најзначајније организације за заштиту споменика културе, али и држава спонзора Косова, у спречавању урушавања наше културно-историјске и светске баштине. Али, како се сами односимо према националним културним добрима?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Деценијама траје рушење заштићених историјски вредних зграда - важних доказа културе у нашим градовима. У Београду, рушењу заштићене палате Пере Велимировића у Ресавској 25, ремек-дела архитекте Јована Илкића, чак је претходио интерни конкурс за план нове зграде, на којем је победио предлог академика САНУ! Друга, градска кућа....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И даље наш српски краљ Милутин у туђини чека повратак у матицу. Зашто озбиљније не реагујемо? Док не променимо однос према историји и тековинама, нема нама бољитка и даље ћемо бауљати у безнађу, и ништа нам неће бити свето сем раскалашности са којом ћемо нестати. Свидело се то некоме или не… свеједно.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је....

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Славна српска гробља широм Европе

Јесте ли читали Бојићеву "Плаву гробницу"? Оставио је Милутин Бојић, српски војник и песник, у аманет будућим генерацијама стихове епске "Плаве гробнице" у сећање на место где је погребена огромна и страшна тајна епопеје наше војске у Првом светском рату.
Има ли Србија своју меку моћ широм Европе, да материјализује Бојићеве стихове, да дом сјаја ствара на гомили рака? Имамо ли, или како су нам уређена војна гробља која говоре о нашој борби за слободу? Ко о њима брине?

Истраживање које је спроведено за ову анализу показује да Србија има војна гробља, највише из Првог св. рата и Балканских ратова, на жалост, широм Европе. Десетине хиљада српских бораца за слободу леже у Чешкој, Словачкој, Холандији, Француској, Немачкој, Аустрији, Румунији, Северној Македонији, Грчкој, Турској, али и на северу Африке, у Тунису, Алжиру и Мароку. Истраживање које смо спровели свакако није потпуно, пре свега због непостојања тачних и прецизних података на већини локалитета. О неким гробљима, бар на папиру брину наша дипломатско-конзуларна представништва у тим земљама, са основаном претпоставком да за то немају одговарајућа средства.
Ипак, мимо средстава и надлежности, оснивање државне комисије за бригу о овом веома значајном наслеђу за национални идентитет једне земље, могло би да обезбеди не само неопходна средства и изградњу одговарајућих маузолеја, већ би то био допринос и ономе што Најт назива "меком моћи" у српској дипломатији. Баш како су то Американци направили у Нормандији.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Истини за вољу, такав правни статус, Грчка држава је дала Србији у погледу војничког гробља Зејтинлик у Солуну, и вероватно постоји још негде, али на жалост Србија у свим претходним деценијама није нарочито улагала у таква војничка гробља, иако се у случају Зејтинлика ради о једном од најрепрезентативнијих историјско-националних меморијала ван Републике Србије.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Sirius, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Под багерима нестаје некадашњи текстилни гигант и симбол града на Ђетињи.
Дуже од деценије, ништа више не подсећа на чињеницу да је Ужице некада било град текстилаца: у току је рушење чувене фабрике "Цвета Дабић", настале из старе "Ткачке радионице", а на месту угашене компаније биће изграђен стамбено - пословни комплекс.
Својевремено, на овом месту посла је било за 3.000 махом Ужичанки, оне су производиле текстил препознатљив и цењен у свом крајевима некадашње државе и широм Европе.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Био сам давних дана у Ужицу,када сам приметио,на том простору,који се сада равња са земљом, двоспратну зграду,чији је средишњи део (ризалит),украшен конструктивно декоративним преломљеним луком изнад отвора,што је сврстава у представнике сакрално готичке школе.Ови примери по Србији су ретки,али је пречи стамбено пословни простор

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Док идеја о томе да Балканска улица и званично добије статус "улице старих заната" сазрева, многе занатлије одавно су зреле за одлазак у пензију.

Елаборат о могућностима за трансформацију градских локала у радне, које би занатлије добијале по повлашћеним ценама, већ две године стоји у фиоци Завода за заштиту споменика и чека да га неко из општинске или градске управе отвори и крене у реализацију. За то време, многи чувари овог покретног културног добра изгубили су трку са "новим", а оне који одолевају, само што није прегазило време.

План Града био је ...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]