Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као луксузна историјска пушка коју је Путин поклонио Вучићу?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Да не паметујем, ево чланка господина Бранка Богдановића.

Додајем само, царињење уз рачун затражен од Владимира Владимировича, овде су такође беспрекорно, по слову закона одрадили?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Намера актуелне градске власти у Пожаревцу да на археолошком локалитету у Кличевцу сагради депонију представља несвакидашњи удар на културно и археолошко наслеђе Србије и винчанске културе у овом делу Југоисточне Европе.

У Народном музеју у Београду се налази глинена статуета жене која је привукла пажњу археолога широм света. Позната је као „Кличевачки идол“, јер је пронађена у селу Кличевац код Пожаревца, као део гробног инвентара некрополе из бронзаног доба, из периода од 15. до 13. века пре нове ере.

Фигуру је Музеју поклонио локални учитељ Никола Нешић 1881. године, а колико је њено откриће било значајно говори то што је до данас остала централна фигура грба града Пожаревца, а такође служи као инспирација археолозима из целог света.

Проблем са одлагањем смећа и изградњу регионалне депоније је свака претходна власт одлагала и обећавала да ће проблем бити решен, без јасних назнака и стручне расправе.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::На прву лопту, у духу назива, прво се помисли на изношење а не уношење, тачније враћање наше баштине.



Дај боже ,да је то један искрени колекционар,љубитељ спрског сликарства.Пре ће бити,да је неко купио,да би касније,уз благослов неког министра,препродао држави за много већи новац.

Натрих је поставила линк,а и ја сам негде на форуму.Била је лицитација,а да нико из министарства културе или државног врха није реаговао.Такве ствари се купују одмах и без питања за цену.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Откуд сад ово?

Citat: Слику чувеног Паје Јовановића "Стражар" коју су цариници на аеродрому Никола Тесла запленили од човека који је без пријављивања покушао да је унесе у земљу, Град Београд покушао је недавно без успеха да откупи, али национално благо ипак ће бити на располагању свима, у Музеју града Београда, изјавио је данас заменик градоначелника Горан Весић.

- Биће доста посла за Тужилаштво у овом случају, поред тога што је слика унета без пријаве царини, домаћи држављанин не сме да има рачун у банци у иностранству. Поставља се питање, ако ју је купио кешом, како је изнео новац из земље - каже Весић за Спутњик.

Он открива да је Град имао информацију да се "Стражар" нуди на тржишту уметнина, захваљујући Музеју града који прати аукције свуда у свету, како би реаговао и национално благо вратио кући.

- Нисмо смели да јавно говоримо о томе да је Град Београд заинтересован да купи ову слику, тако би смо јој подигли цену. Зато сам замолио једну западну компанију која послује у Београду да купи слику и поклони је Музеју града Београда. Они су били спремни да плате до 50 хиљада евра, били су на лицитацији, али слика је продата за више него дупло вишу цену, за 110 хиљада евра - испричао је Весић.

Он додаје да му је било жао што Град слику није успео да врати у Београд и да га је вест да је српска царина открила слику код купца који је хтео да је унесе у земљу без пријаве веома обрадовала.

- Важно је да је слика у земљи и да ће у лепоти нашег националног блага моћи да уживају сви који посете Музеј града Београда. Што би наш народ рекао, није коме је речено, него коме је суђено - каже Весић.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Biće da je u transferu para posredovala neka TETKA iz Kanade...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Biće da je u transferu para posredovala neka TETKA iz Kanade...
У овом случају, добро да није из Русије!
Шта би драги помоћник нишанџије да је купац слику оставио код своје тетке, у Бечу?

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da nije ovakvog novinarstva i različitih izvora koji su pri tom kontradiktorni, ne bi čovek mogao ništa ni da zaključi, ovako, njihovom opštom nemarnošću može se doći do pravog zaključka.
Što je još gore, u pitanju je naše slikar i njegova umetnička dela, dakle, i subverzivno delovanje po pitanju kulture implicirano...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бенедиктинска опатија из средњег века и својим рушевинама сведочи о монументалности некадашњег здања.
На петнаестак километара од Новог Бечеја, у сред њива кукуруза и грашка, издижу се зидине некадашње монументалне цркве Арача. На мађарском језику ова црква означава се и термином ‒ црква на пусти, јер заиста око ње нема ничега, осим непрегледних ораница.

И оно што је од цркве остало сведочи о некадашњој важности и лепоти. Данас су ове рушевине бенедиктинске опатије са почетка 13. века заштићени културно-историјски споменик првог реда.

Сматра се да је романичка базилика подигнута око 1230. године, након страдања обновљена је залагањем Јелене Анжујске 1370. године, али су археолошка ископавања показала да је црква подигнута на темељу неке старије цркве, како се претпоставља из 11. века.

Током читавог средњег века око цркве је било и насеље, али његове куће од набоја и трске нису опстале. Црква у Арачи 1417. године постаје посед Стефана Лазаревића. За време опсаде Бечеја, без борбе је предата Турцима, који су је спалили.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бесправна градња на археолошком налазишту у Винчи.Око седамнаест незаконитих грађевина у приобаљу и на самом археолошком локалитету где почињу истраживања.
На простору археолошког налазишта и неолитског насеља Бело брдо у Винчи, где управо ових дана на једној од парцела крећу сондажна истраживања, налазе се куће, ресторани, усидрени бродови, понтони... Зиданих објеката у приобаљу има, како сазнајемо најмање седам, али и десетак у близини парцеле где почињу истраживања. На простору овог подручја има и кућа подигнутих легално. То и не чуди јер се само неолитско насеље, према последњим мерењима, простире на 30 хектара.

– Највећи део нелегалних објеката је још осамдесетих година експроприсан, али упркос томе људи су остали да живе у њима, па су их чак и проширили, изидали видиковце, поставили понтоне…

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Водоторањ, симбол Лајковца
Ове године навршава се 100 година од изградње водоторња у лајковачкој ложионици. Водоторањ, у жаргону Лајковчана назван „бузометар” (непознато је шта та реч означава), прави је симбол Лајковца, јер одсликава време у којем је варош поред Колубаре доживљавала свој процват, захваљујући пругама које су се укрштале у њој.

Водоторањ је необичног облика и плени лепотом, а служио је првенствено за намирење парних локомотива, којих је у лајковачкој ложионици било и више од 40. Поред локомотива, водоторањ је опслуживао водом и железничку колонију и железничке зграде стациониране око станице. Капацитет му је 110 кубних метара, и у прво време је снабдеван водом из реке Колубаре, удаљене од њега око 500 метара, а од средине осамдесетих година 20. века снабдеван је водом из бунара који се налазе одмах до водоторња и служили су као резерва за водоснабдевање, ако би се десио неки проблем са црпном станицом на Колубари.

Занимљиво је да су овакав водоторањ првобитно изградили Аустроугари за време окупације Србије 1916. године, али су га приликом наглог повлачења 1918. године минирали.

Нажалост, сада водоторањ постепено али сигурно пропада и ако се нешто не предузме у циљу његовог очувања и санације, постоји бојазан да ће се у догледно време урушити.

Простор око водоторња, који се налази преко пута железничке станице, на двадесетак метара од ње, зарастао је у коров и разно растиње, што овом објекту даје неприличан и суморан изглед.

Општина Лајковац требало би да у сарадњи с Инфраструктуром железнице Србије изнађе могућност за санацију и очување овог, не само за Лајковчане значајног објекта, како би се спречило и зауставило његово пропадање. Постоји и могућност да му се врати основна функција, имајући у виду проблеме с водоснабдевањем, који ће у будућности бити све извеснији.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]